IZ MOJE DUŠE

Vojni muzej Beograd je muzejska istitucija koja sakuplja , proucava i prezentuje 

razlicite predmete za vojnu upotrebu a pre svega oruzje , uniforme , ratne zastave

ratna dokumenta i umetnicka dela sa ratnom tematikom. Vojni muzej je smesten

je na prvom bastionu jugoistocnog fronta Beogradske tvrdjave u zgradi podignutoj

1924 . godine za namenu Vojnogeografskog instituta koja je 1956 . godine ustupljena

muzeju . Vojni muzej osnovan je ukazom kneza Milana Obrenovica 10 . avgusta

1878 . godine . neposredno nakon sto je Srbija na Berlinskom kongresu dobila 

nezavisnost . Stalna postavka otvorena je 2 . aprila 1937 . godine .  U drugom 

svetskom ratu muzejske zbirke su ostale u muzeju ali su poharane od strane 

okupatora koji je odneo dragocene predmete medju kojima i oruzje iz zbirke 

crnogorskog kneza Danila Petrovica , predmete dinastije Karadjordjevic , jednom

rijecju predmete od izuzetnog istorijskog znacaja . Arheololozi vojnog muzeja 

ucestvovali su na iskopavanjima brojnih lokaliteta kao sto su Smederevo , Ras , 

Novo Brdo , Novi Banovci , Čezava , Ćuprija . Zajednica JPTT povodom 

125- 0 godisnjice vojnog muzeja izdala je postansku markicu na kojoj je prikazana

danasnja zgrada muzeja i portret Milana Obrenovica osnivaca muzeja .  

Gore na nebu na sredini livade sa nepokosenom travom u srcu jedne druge Nepricave , lezi 

Nebeska kafana . Od drveta napravljena , spolja mozda laiku izgleda maleno ali njena 

se velicina ne moze mjeriti kad se jednom u nju udje . Za šankom sjedi Zoki . U jednoj

ruci mu časica a u drugoj cigara bez filtera . Razmahao se rukama i govori Vitove stihove

drumovi ce pozeljet ludaka . Sa ledja mu se primiče Pavle  i govori de kume ne seri i 

nego da popijemo po jednu . U uglu Bata igra Luku Labana dok ga opijeni Bora gleda 

i kroz smjeh plače . Dodaje mu salvetu da obrise znoj sa čela i ljubi ga u obraz . 

Sto do Bore , Gloga sve posmatra i smije se . Ispred njega kafa a naspram časica . 

Na vratima gdje obicno Sonja docekuje goste , stoji visoka prilika . U bijelom 

sakou i bijelim pantalonama , nervozno prolazi prstima kroz gustu prosjedu 

kosu . U daljini se pojavi tanka , zenska prilika . Sa čipkanim šeširom 

i malim ruzičastim koferčetom u ruci . Dragi baci cigaru , prodje jos dvaput 

prstima kroz kosu i namjesti naocare pa se zaputi u susret . Zenska prilika 

se kretala bez zurbe , uspravljeno , sa tankim osmjehom koji se sirio 

svakim korakom . Na njihovom ulasku u kafanu nasta tajac . Dragan i Milena 

stoje na pragu a u kafani tisina . Stala je i muzika . Toma sa mikrofonom u ruci 

unezvereno gleda . Pavle zmuri na jedno oko i lijevim pokusava da se uvjeri 

da li stvarno dobro vidi . Vec sledeceg casa kafanom se prolomi uzvik odusevljenja

svi se poradovase u glas i zaputise u glas da docekaju novog stalnog gosta i da 

poljube nadlakticu iz koje su se pruzali dugi prsti . Bata joj poslednji pridje 

pokloni se poljubi u ruku i ponudi joj svoje rame da je otprati do stola . 

Dragan joj ponudi stolicu , a Sonja donese dvije rakije jake pola kao Dragan 

jer da su sladje i jače ne bi se mogle piti . Milena uze rakiju dize časicu u vis

i dok se boja rakije mijesala sa dimom nazdravi kolegama Za besmrtnost 

prijatelji .  

Zona i Mane su se voleli , imali su decu ali njihova ljubavna prica je ovako zarsila . Izuzetnu 

popularnost Šotrinog filma , koji je potukao sve rekorde u gledanosti u bioskopima sirom 

Srbije ozivela je price o junakinji ovog Sremčevog dela pitanjem ko je ustvari bila Zona . 

Stevan Sremac je u Nisu ziveo od 1879 do 1892 . godine sa prekidom od dve godine

kada je ziveo u Pirotu . U gimnaziji je predavao srpsku istoriju . Slobodno vreme 

provodio je po kafanama . U Narodnom muzeju u Nisu cuvaju se deo rukopisne 

zaostavstine , biblioteka i licne stvari a posebna vrednost i originalni rukopis 

Zone Zamfirove . Dugo se cak i medju ucenim ljudima nije znalo da li je Sremac

svoje najbolje delo napiso na osnovu istinitog dogadjaja koji se desio u Pristini 

krajem 19 . veka i da je pricu Sremac cuo od Branislava Nušica koji je 1895 

bio srpski konzul u Pristini i u kome se Nusic druzio sa vidjenijim srbima a 

posebno sa corbadzi Zamfirom Kijametovicem , ocem 13 dece medju kojima 

je bila i Jevrosima . Otac ju je iz miloste zvao Zona . I pricu o trgovcu 

Gavrilu Ganetu Jovanovic i njegovoj prelepoj zeni Zojci kći Niskog 

hadzi Smiljana Jankovica kao Zoni . Pricu kroz autenticna svedocenja i 

na osnovu uverljivih istorijskih tragova prenosi Revija uz negovanje tradicije

i ocuvanje bastine Nisa . Zona Zamfirova je umrla 1952 . godine i sahranjena

na Novom groblju u Beogradu . Na njenom grobu i danas pise ovde pociva 

Zona Zamfirova . 

Sve ono sto se desavalo ispred Saborne crkve u Beogradu 11 . oktobra 1882 . godine 

znamo pod imenom Ilkin atentat . Ilka zapravo je Jelena Markovic udovica pukovnika

Jevrema Markovića streljanog zbog ucesca u Topolskoj buni , koja se tako upisala 

u knjige kao prva i svakako najpoznatija atentatorka u nasoj istoriji . Danas se ne moze

sa sigurnoscu reci da li je Jevrem zaista bio ucesnik zavere ili je stradao kao vidjeniji 

covek . Narodno predanje kasnije je istkalo pricu po kojoj se udovica nad grobom 

muza zaklela da ce ga osvetiti . Kursum koji je ispaljen je sačuvan . Kralj Milan je

nakon dogadjaja naredio da se optoči dragim kamenjem i koristio ga kao iglu

za kravatu . Ispitivanje Jelene Markovic trajalo je mesecima . Sve vreme je

govorila da nije imala saučesnike . Ni danas nije moguce utvrditi drugacije . 

Ilka je osudjena na smrt 12. aprila 1883 . godine . Nekoliko sedmica kasnije

pronadjena je zadavljena u svojoj celiji . Lena takodje osudjena nadjena je 

obesena u zatvoru 28 . marta 1883 . godine . Obe smrti su proglasene 

samoubistvom ali danas se smatraju u najmanju ruku sumnjivim . 

Lokica Stefanovic je srpska balerina , pedagog baleta , profesor baleta , koreograf , fitnes

instruktor i arhitekta . Vazi za veliku zvezdu estradne scene bivse Jugoslavije i za 

balerinu koja je ostavljala muskarce bez daha . Njeno ime je sinonim za moderan scenski

ples , a o njenim koreografijama sa turneje Putujuci zemljotres Zdravka Čolica se i 

dalje priča . Imala je svoju plesnu grupu Lokice koje su bile veoma popularne 70 - tih 

i 80 - tih godina proslog veka . Lokice su nastupale u televizijskom serijalu 7 plus 7 

i bile su prateca grupa jednoj od najvecih zvezda na Balkanu Zdravku Čoliću . 

Takođe su nastupale sa Terezom Kesovijom , Sedmoricom mladih i tri puta su

igrale pred Titom .  Snimile su i ploču na kojoj su one pevale . 1981 . godine 

je osnovala baletsko - rekreativni studio L . Imala je privatnu baletsku grupu 

i nije dozvoljavala da njene članice igraju na drugim mestima . Napravila je i 

nove Lokice koje su nastupale u šou programima od 1989 do 1991 . godine . 

Oprobala se i kao voditeljka pa je na Trećem kanalu RTS -a vodila emisiju 

o zdravom zivotu pod nazivom Lokica na 3K .  

Vrli novi tehnoloski vek nam ne ostavlja vremena za bilo kakvo vracanje unazad . Sve je 

pitanje minuta ne vise ni sata pa svako podsecanje na bilo koji detalj iz onih bezbriznih

lakih i mirnih vremena . Ova imanja Vojvodine su udaljena od sela . Njih su gradile 

brojne etnicke grupacije koje su od Vojvodine nacinile multietnicku sloznu zajednicu . 

U juznom Banatu bili su ređi i pretezno su sluzili za stočarstvo dok su u Sremu 

postojale male vinogradarske kuce . Krajem 17 . i pocetkom 18 . veka naseljavanje 

Vojvodine je bilo vrlo neravnomerno zbog ritova i močvara . Smatra se da je reč 

salaš mađarskog porekla i znaci smestaj ili zasticeno mesto . Salasi su se sastojali

iz dva dela stambenog i ekonomskog . U stambenom delu postojale su dve do 

tri sobe , kuhinja i trpezarija iz koje se lozila zidana pec , sa strane je bila ostava

dok se ispred ulaznih vrata prostirala veranda . U uvek mnogobrojnim porodicama 

nekoliko generacija je zivelo zajedno . Otac je bio glava porodice i on je davao 

naredjenja ko sta da radi . Udaljenost salasa od sela upucivala je ljude jedne na

druge . Ziveti na salasu nije nimalo lako , uvek je bilo posla i poljoprivreda nije bila

glavno i jedino zanimanje salašari su bili sve ratari , stočari , vocari , lovci . 

Salas čuvaju pesme Zvonka Bogdana , slike Save Stojkova i manifestacije 

poput Vojvođanske tamburice .  

Demonstracije 5 oktobra 2000 u Beogradu prisilile su Slobodana Milosevica da prihvati poraz 

na izborima . Nakon objavljivanja da je opozicioni kandidat Vojislav Kostunica na 

predsednickim izborima dobio 49 posto glasova i da ce biti odrzan drugi izborni krug 

Demokratska Opozicija Srbije pozvala je gradjane da se 5 . oktobra 2000 . godine 

okupe ispred savezne skupstine kako bi se suprostavili velikoj izbornoj kradji koju je 

savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Milosevića . Pristalice DOS-a 

dolazile su u Beograd od ranog jutra , organizovano iz vise pravaca iz cele Srbije a 

predvodili su ih lideri DOS-a . Oko 15 časova gradjani okupljeni na mitingu ispred 

Skupstine pokusali su da udju u zgradu skupstine . Velika grupa ljudi je oko 

15 i 35 kroz prozor usla u jugoslovenski parlament . Policija je uspela da velikom

kolicinom suzavca rastera znatan broj sa platoa ispred skupstine . Mnogi izvori 

tvrde da je zgrada RTS-a mnogo bolje bila čuvana od strane policijskih snaga 

nego zgrada parlamenta . Policija je u ovom sukobu koristila gumene metke kako

bi rasterala demonstrante van dvorista RTS-a .Demonstranti su kasnije usli u 

u zgradu i poceo je da se vije gust plamen . Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici 

je bila potom zapaljena a program je prestao da se emituje nakon 17 sati . 

Jedini elektronski medij koji je nastavio da i pre i posle 5 oktobra slobodno i 

profesionalno izvestava o postizbornoj krizi i protestima bio je Radio Indeks .  

Dobojski logor je bio Koncentracioni logor za Srbe u Doboju , kojeg su za vrijeme Prvog 

Svjetskog rata izgradile Austrougarske vlasti . Logor je osnovan 27 . decembra 1915 . 

godine . U njemu je bilo zatoceno 45 . 791 Srba . Od toga je bilo 16 . 673 muskarca 

16 , 996 zena i 12 , 122 srpskih vojnika i jedan broj starijih gradjana zena i djece 

iz Srbije i Crne Gore . U logoru je ubijeno vise od 12 . 000 srba a samo u aprilu 

1916 . godine je umrlo 643 djece . Logor je zatvoren 5 . jula 1917 . godine . 

U spomen zrtvama logora kod crkve Sv. apostola Petra i Pavla je podignut spomenik

Spomenik se sastoji od granitnog postolja i obeliska koji se zavrsava krstom . 

Dan sjecanja na zrtve se obiljezava na dan njegovog osnivanja .  

Poznato je da ime ove igre potice od persijske rijeci sah sto znaci kralj . Izraz šah mat 

je takodje persijskog porijekla i znaci kralj je mrtav . Prema jednoj teoriji sah se 

rodio medju budistima u Indiji . Što se šahovskih figura tice one su pretrpjele 

mnoge izmjene u dugoj istoriji ove igre . Pravila su se takodje mjenjala , bilo je vrijeme

kada se i kralj mogao pojesti sto je po danasnjim pravilima nemoguce . Rokada je 

relativno nova rijec koja je u šah unijeta prije nekih 400 . godina . Najvjerovatnije 

istorija kraljice je najzanimljivija , jedno vrijeme se ta figura zvala nesto kao 

ministar ili general . Kada je mladi indijski mudrac Set Ben Dahira izmislio 

šah ova igra se mnogo dopala njegovom caru Šar Hanu koji mu je ponudio

nagradu sta god pozeli . Dahira je od cara zatrazio psenicu . Zamolio je da mu

daju samo toliko koliko je potrebno da stavi jedno zrno na prvo šahovsko 

polje , a na svako sledece dva puta vise nego na prethodno i tako redom do 

poslednjeg 64 polja . To je bila kolicina od verovali ili ne 18 . 446 . 744 . 073 .

709 . 551 . 615 zrna .  

Nestasne godine je australijska televizijska serija o ucenicima izmisljene gimnazije 

Hartli u Sidneju . Snimljena je kao nastavak filma iz 1993 The Heartbreak Kid . Serija je

u pocetku obuhvatala dogadjaje u skoli , da bi se u kasnijim sezonama dogadjaji 

prosirili i van skole . Serija je prikazivana na TV stanici Ten Network od 1994 do 1996

a zatim na TV stanici ABC od 1997 do 1999 . Serija je prikazivana sirom Evrope . Narocito

uspesno prikazivanje je bilo u Albaniji , Austriji , Grckoj , Estoniji , Litvaniji , Mađarskoj, 

Makedoniji , Nemackoj , Norveskoj , Poljskoj , Rusiji , Sloveniji , Srbiji , Holandiji , Hrvatskoj,

Crnoj Gori , i Českoj . Posle sedme sezone serija je prekinuta zbog teskoca u pronalazenju 

inostranih TV stanica koje bi zelele da otkupe pravo na emitovanje , i zbog odustajanja 

BBC od daljeg finansiranja . Serija i dalje ima veliki broj obozavalaca .  

Sredinom 19 . veka Beograd je iz osmanskih presao u srpske ruke ,ali je i dalje bio pun

Turaka koji su tu ziveli . Zato ne čudi da su sukobi i razmirice izmedju Srba i Turaka bile

prakticno svakodnevne . Situacija je bila napeta i najmanja varnica pretila je da obnovi

velike sukobe a Srbija nije bila najspremnija za novi rat . Kako bi stanovnicima Beograda

omogucio koliko toliko miran san knez Milos Obrenovic 1 decembra 1837 izdaje naredbu

da se uposle nocni čuvari patroldzije kako bi obilazili grad dok narod spava . U nocnu 

patrolu beogradske varosi na pocetku su se prijavljivali trgovci i zanatlije kojima posao

bas nije cvetao . Rad varoskih nocnih čuvara u ovom periodu posebno je obelezio 

slučaj kafedzije . Srpske vlasti donele su odluku da kafedzije moraju po zalasku

sunca upaliti fenjer ispred lokala i da fenjer mora goreti sve do 10 časovu ujutro .

Ustanova nocnih čuvara uspesno je funkcionisala sve do 1903 . godine kada je 

ukinuta jer nije bilo potrebe za ovom sluzbom . Drzava je bila stabilna a policija i

vojka u potpunosti preuzele brigu o bezbednosti . 

Moram vam priznati koliko volim jesen . Sigurno je po mom ukusu jedno od najveselijih 

i najšarenijih godisnjih doba . Sigurna sam da ce mnogi prvo pomisliti na kisu koja 

neprestano pada i sivo nebo ali slozicete se sa mnom , mnogi od nas su krisom 

istrcavali na kapljice kise kad roditelji ne gledaju . Ne mora svaki prizor posmatran 

očima pojedinca biti los , zamislite idealno mesto na kome stoji pojedinac i gleda neki

prizor u prirodi . Zamislite da sedite u sobi kraj prozora , na stolici pored vas soljica 

čaja i knjiga koju vec dugo zelite da procitate .  Kroz prozor se proteze slika vase 

ulice i komšijskih kuća . Nebo je sivo toliko sivo da imate utisak da na njemu sunca

nikada nije ni bilo , a velike krupne i teske kapi kise padaju ravnomerno 

udarajuci na povrsinu prozora stvarajuci malu simfoniju . Ulice su puste njihov mir

narusi tek poneki prolaznik sa kišobranom u ruci koji se uzurbano vraca kuci . 

Na drvecu se vijori po koji jarko crveni list koji je sve do sada odolevao jakom

vetru . Trava je dobila onu tamno zelenu sočnu boju punu zivota i tek ponegde 

komsijama je promakao koji list koji nisu uspeli da očiste sa svojih travnjaka . Ujednačeni

ritam kišnih kapi vas umiruje i uspavljuje . Sigurno niko ne moze reci kako jesenji 

pejzaz ne moze biti lep i očaravajuc na svoj jedinstven način i posmatran 

očima raspolozenog posmatrača .  

 O Miri Mijatovic članici benda Via Talas koji je zario i palio pop scenom u staroj 

Jugi , danas se malo zna . Ona je bila ćerka Cvijetina Mijatovica , predsednika posle

Tita , pa se samim tim njen privatni zivot od sredine 80 - godina kao i zivot njene 

mladje sestre Maje čuvao u tajnosti . Ovo je njihova prica . Mirjana Mira Mijatovic 

je rodjena u Ljubljani 1961 . godine . Bila je ćerka Cvijetina Mijatovica ucesnika 

narodnooslobodilacke borbe , narodnog heroja Jugoslavije i predsednika 

 SFRJ od 1980 do 1981 godine i Sibine pozorisne glumice koja je tragicno izgubila 

zivot u saobracajnoj nesreci 1970 . godine . Nakon smrti Sibine otac joj se ozenio 

srpskom pozorisnom , filmskom , televizijskom glumicom Mirom Stupicom . 

A onda je te 1980 . godine pocela da se radja ideja o muzickoj grupi Via Talas koju

su cinili Bojan Pečar , Mira Mijatovic , a u jednom delu i Misko Plavi i Dusan 

Gerzić . U to vreme nije bilo interneta pa su članovi benda pokusali svim silama

da pronadju svoj zvuk kako bi bili drugaciji od ostatka beogradske muzicke scene . Bili

su popularni u to doba , izdali su tri albuma a čak ih je i Goran Bregovic otkrio i 

pozvao u Sarajevo da snime plocu . Pesma koja se i danas moze cuti je Sama . 

Ali ubrzo nakon toga bend se raspao 1983 . godine i svako je krenuo svojim putem . 

A onda je usledilo ono najgore . Sestre Mijatovic preminule su 1991 godine 

i to u razmaku od nekoliko meseci .  

Obraz uz obraz je jugoslovenski šou program u produkciji RTV Beograd emitovan u 

periodu 1972 - 1974 koju je rezirao Zdravko Šotra . Ukupno je snimljeno i emitovano 

18 epizoda , a domacini programa su bili glumci Milena Dravic i Dragan Nikolic . Šou je

bio koncipiran kao kombinacija skeceva i muzickih numera a u njemu su ucestvovali 

mnoge u to vreme popularne ličnosti kao sto su Miodrag Petrovic Čkalja , Đuza Stojiljkovic

Josipa Lisac , Sedmorica Mladih , Leo Martin , Arsen Dedic i drugi . Autori muzike i songova 

su bili Vojkan Borisavljevic i Kornelije Kovač . 

Tog leta 1914 primise srbi veliku borbu . I tad je bio ultimatum i tada nismo imali kud . I opet

protiv pola sveta . Nekoliko dana Cer je bio prava buktinja . Nekoliko godina kasnije prava 

kosturnica. Ni vise izginulih Švaba ni vise izginulih Srba . Stepa odbrani Cer . Srbiju ni tad

ne odbranismo . Čekale su nas albanske gudure . Prosao je vek od Srpske pobede . Što je

bivalo vise vojnickih pobeda , to narodu bi sve teze . Umorili smo se od silnih pobeda . Zato

ih valjda vise i ne slavimo . I ne brojimo . Narod pocerski pamti . Ne zaboravlja . U tekerisu 

Stepa u zaborav ne pada . Zna se i dan danas gde su bili rovovi Timočana , gde Moravaca 

. Gde su bili trecepozivci a gde Prekobrojni puk . Ali ipak narod pocerski najvise pamti 

pricu o jednom vojniku i jednoj breskvi . Pred polazak u bitku nemajuci sta drugo 

devojka je breskvom darivala svog vojnika buduceg mladozenju . Odmah je upao u

najzescu bitku . Posle odbijenog svabskog napada seo je Cerski bezimeni junak 

na grudobran rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka . Odjednom 

iz najvece tisine pogodi ga zalutalo tane . Klonu junak srpski posred rova . Ko da

zaspa . Od 1945 . godine sadise Pocerci nove kaleme na mestu stare breskve . 

I breskva i vojnikove kosti  prenesene su u spomen kompleks u Tekeriš . 

I danas se to mesto zove Vojnikova breskva . Ostala je prica i secanje 

u narodu . Od manastira Krivajskog pa do vrha Cera vodi Stepin drum . Sve do vojnikove

breskve .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom