IZ MOJE DUŠE

Srpski Sing Sing

dobojka | 13 April, 2022 12:27

Danas svi uzivamo na poznatom beogradskom moru - Adi Ciganliji a do pre samo nesto vise

od pola veka to je bilo ozloglaseno mesto . Srpski Sing Sing ili Kazamat na Adi bio je 

zloglasni zatvor na tadasnjoj periferiji Beograda . U stvari u vreme kada je radio od 1920

do 1954 godine Ada je bila divlje recno ostrvo na Cukarici nanaseljena i utociste za tek 

ponekog ribara ili begunca od zakona u cijim sikarama su trazili sigurnost . Price o Adi bile

su strasne posto u pocetku nije bilo zidova zatvorenici su mogli da se vide s obale kako 

hodaju u okovima . Videla su se i vesala koja su cekala one najteze slucaje . Nije to bio 

samo politicki zatvor iako je po tome postao poznat . Neki od laksih poslova koje su radili 

takozvani slobodnjaci pred izlazak iz zatvora su bili kopanje, razbijanje kamenja , i priprema

hmelja za stoku . Jedinstven kolor film iz 1940 godine u vlasnistvu Jugoslovenske Kinoteke

na kome su snimljene vezbe inzenjerijskih jedinica vojske Kraljevine Jugoslavije na 

Čukarici u sebi krije nekoliko kadrova ovog strasnog zatvorskog kompleksa . Zatvor se 

nalazio blizu mesta gde je danasnja zgrada uprave kupalista . Sravnjen je sa zemljom 

par godina po prestanku funkcije bez ikakvog traga . Konacno svrha celog ovog 

podrucja postaje humana ljudi se rekreiraju , priroda caruje a postoje cak i jedinstvene 

pecurke koje rastu samo na adi . Naime Ada je 1915 godine cak bila prozvana i Ostrvo

smrti . Bila je velika grobnica srpskih vojnika koji su tu vodili bitku sa Nemcima i 

Austrougarima za odbranu Beograda .  

Kad zacute crkvena zvona

dobojka | 11 April, 2022 19:14

Verovatno je zaboravljeno a ,mnogima nepoznato da se u srednjem veku protiv kuge branilo

i borili crkvenim zvonima , zvona su zvonila svaki dan najmanje sat vremena . Zvona nisu

zvonila zbog aktiviranja Bozije volje vec iz prakticnog razloga , sto je verovatno u srednjem

veku bilo nepoznato ali danas vise nije . Naime zvuk zvona ima infra zvuk onaj deo koji se 

ne cuje ali deluje na celijskom nivou . Na osnovu vrsenih eksperimenata pre pedeset godina

utvrdjeno je da se odredjenim zvukom odnosno frekvencijama vrlo efikasno deluje i na viruse

i na bakterije . Ubija ih . Iako u srednjem veku nisu imali ova saznanja uvideli su da u 

gradovima u kojima su zvonila zvona nije bilo kuge . Postavlja se pitanje koji je razlog da

Patrijarh i sveti Sinod nisu doneli odluku i naredili da svaki dan sat vremena zvone zvona

u svim crkvama i manastirima .  

Ja sam zena ali smem

dobojka | 30 Mart, 2022 18:35

Jedna srpkinja je rekla pre Klare Cetkin i Roze Luksemburg da zene treba da imaju pravo da 

se skoluju i da rade bas kao i muskarci . Velika hrabrost za to vreme biti zena a dici glas u 

pravno osvestenom muskom svetu , biti zena a smeti da kazes da zelis da pred zakonom 

budes ravnopravna sa muskarcima . Te nesebicne zene koje smeju junakinje su ne samo 

ove martovske storije vec su heroine i nasih zivota jer zahvaljujuci njihovoj posvecenosti mi

danas idemo u skolu , studiramo , radimo , zaradjujemo , volimo koga hocemo , putujemo , 

glasamo , posedujemo licnu imovinu, kao da je to najprirodnija moguca stvar . Zanimljivo je

da je Lihtenstajn poslednja drzava koja je zenama dala pravo da glasaju . Bilo je to 1984

godine . U Portugalu je to pravo dato 1974 a u Svajcarskoj 1971 . godine . Junakinja 

mog danasnjeg bloga Draga Dimitrijevic - Dejanovic Kanjiza 1840 - Stari Becej 1871 

godine . uciteljica , pesnikinja , glumica Srpskog narodnog pozorista autorka cuvenih 

stihova Ja sam zena ali smem pocela je javno da zagovara ravnopravnost polova . U 

svom prvom clanku 1862 . godine Draga Dejanovic pocinje da kritikuje drustvo u kom

je zena obespravljena i patrijarhalno vaspitanje kojem se devojcice vaspitavaju . U 

svojim tekstovima Dve tri reci Srpkinjama , O emancipaciji Srpkinja , Srpskim majkama 

i mladoj srbadiji apeluje na majke da vaspitavaju cerke da nezavisno odlucuju o svom

zivotu . Bio je to presedan - takvo javno istupanje za prava zena , Draga Dejanovic je 

umrla 1871 godine u 31 godini zivota . Mozemo samo da zamislimo koliko bi jos za 

srpske zene ucinila da je pozivela jer sve sto je radila bilo je posveceno boljoj humanijoj

ravnopravnijoj Srbiji . Bilo kako bilo usla je u istoriju kao prva srpska zagovornica zenskih

prava .  

Sta je baja hteo da kaze

dobojka | 28 Mart, 2022 12:05

U proteklih sedam dana smo se kretali od srednjeg prsta do djona . A posto zivimo u zemlji

bez institucija zna se ciji su prst i djon najvazniji . Prst je bio za novinare i to samo one koji

gospodaru nisu po volji . Đonom je krenuo na tuzilastva jer su neke fioke otvorene a kosturi

poceli da izlaze . Nije da smo iznenadjeni . Sve odavno znamo samo nije dokazano . Sto 

nas vraca na pocetak i ubijene institucije . O obrazu se ne prica jer nas oni koji ga nemaju

decenijama ubjedjuju da u politici tako mora pa su je prilagodili svom liku . Sve sada izgleda

banalno u odnosu sta se u Ukrajini desava . Mjesec dana rata je a niko ne moze ni da 

predpostavi koliko ce trajati i cime ce rezultirati . Do nas kao eho dopire skok cijena 

namirnica kao da se sve sto trosimo proizvodi u Rusiji i Ukrajini . Ne nemamo mi dovoljno 

ni brasna ni kukuruza prakticno nicega , sam bog zna da se raskucilo sve sto se moglo .

A čelnik je za pocetak iz Turske djubrivo obezbedio . Najpre je morao u tuzilastvo . Da

pokaze da mu niko nista ne moze , novinarima je iz auta pokazao srednji prst . Da bi se 

malo relaksirao prikljucio se Kostresevicu koji je prevrtao kamenje u potrazi za ubicom

nacelnika policije . On je spreman shodno poziciji da prevrne zemlju . Posle toga je sve

teklo kao na filmu . Da ne znamo koliko nam je policija sposobna da se nosi sa kriminalom

pomislili bismo da neko rezira . A da bi se publika drzala u neizvjesnosti neophodne su 

nove senzacije . Zato su scenaristi smislili da nam u narednoj epizodi zadaju najjaci udarac

tako sto ce nam Baju kidnapovati Nato . Nek povod bude trivijalnog a akcija nasilnog 

karaktera objasnjavao je scenarista . Producenti nisu bili impresionirani pa su zato 

odustali . A kakvi smo mi i kakva nam je drzava i koliko nam je stalo pokazuju ne samo

ovi glumci i statisti koje kao decenijama biramo nego i pozari koji su obelezili nedelju 

iza nas . Spas od vatre stize sa oblacima i kisom . Od glumaca koji su zaposeli sve 

pozornice i ekrane samo cudo nas moze spasiti .  

Babine uke

dobojka | 26 Mart, 2022 13:53

Banjalucki list Razvitak iz 1938 godine donosi tekst o pojmu baine uke . Clanak je karakteristican

pre svega zbog toga sto donosi pricu o narodnom verovanju a potom i zbog cinjenice da je ovaj

pojam koristio i sam Petar Kočić . Narod zapaza i nagle klimatske promjene na kraju zime i zove

ih babine uke . Drze da ih ima svega devet a neki po njima racunaju i doba godine . I Kocic u 

svojoj prici Grob slatke duse veli uz ono devet babinije uka iza Mučenika . U nekim krajevima 

kao i u Zmijanju babine uke su devet dana marta i zavrsavaju se na Mucenike a u Pounju su

poslednja cetiri dana februara i prvih pet dana mjeseca marta . Svaki od tih devet dana ljudi 

namjene jednoj babi u selu . Ako je taj dan rdjavo vrijeme mecava sjete se najgore babe u

selu govoreci naopake i te babe spomene se njeno ime post se njezin ukiselio . Ako bude

koji lijep suncan dan onda kazu Sigurno je danas ta i ta baba i spomenu ime zene stare 

koja u selu uziva glas kao najbolja zena . Ovaj pojam je ostao od prastarog narodnog 

vjerovanja po kome neke licnosti magijama uticu na promjene vremena , na kisu i na rod . 

Vuk Stefanovic Karadzic je u svom rijecniku naveo rijeci babini jarci , babini kozlici , babini

ukovi i kao objasnjenje donio ovu narodnu pricu . Pripovjedaju da je nekakva baba 

istjerala jarice u planinu da dunuo sjever i udario snjeg a ona rekla Prc Marcu ne bojim te 

se moji jarici petoroscici . Na to se rasrdi Mart pa uzajmisvi od Februara nekoliko dana 

navali sa snjegom i mrazom te se smrzne i okamene i baba i njezini jarici . Narod prica o 

toj okamenjenoj babi i jaricima da ih ima na svim vecim planinama . 

Festival boja

dobojka | 24 Mart, 2022 09:05

U Indiji je poceo cuveni festival boja - Holi . Holi festival pozitivno obojenih emocija obelezava

se svake godine u martu nakon punog meseca prema hindu kalendaru . Prvog dana posle 

punog meseca u martu dolazi prolece sto za stanovnike Indije to znaci - Holi . Dan posle 

punog meseca se u gotovo svakom cosku Indije obelezava jednim od najvecih hindu praznika

kojem se pripisuju razna znacenja ali se svode na igru , ples , i sirenje pozitivne energije . 

Holi je festival boja - glavna karakteristika praznika je prskanje vodom i jarkim bojama . 

Praznik se obelezavao jos pre Hrista a nekada se zvao Holika . Naziv je dobio od boga 

Krisne reinkarnacije boga Visnua . Prema predanju Krisna je iz sale seoske devojcice polio

vodom i bojama pa otuda potice i obicaj kome se svi podjednako raduju . Sta sve predstavlja

Holi . 

- Pobedu dobra nad zlom - podrazumeva spaljivanje i unistavanje demonke po imenu 

Holika . Holika je prema verovanju sestra zlog kralja Hiranjkašipua . Zbog toga se uoci 

samog dana praznika na ulicama pali velika lomaca sa portretom Holike u sredini za koju

muskarci danima pripremaju drva . Ovo se oznacava jos i kao mali Holi . 

- Praznik udatih zena 

Kojima se proslavlja i priziva srecan brak i porodicno blagostanje 

- Zahvalnost za uspesnu sezonu zetve / Prolecni festival 

- Festival ljubavi - zbog toga sto velica porodicu i sto su se nekada na ovaj praznik 

ugovarali brakovi . Ovaj dan porodice provode zajedno uz hranu , pice , boje , muziku 

i ples . 

Najveca desavanja tokom praznika odrzavaju se u gradovima Matura i Vrindava u indijskoj

drzavi Utar Prades jer se veruje da je u ovoj regiji rodjen i odrastao Krisna .  

Kalmici u Beogradu

dobojka | 22 Mart, 2022 11:50

Poznato je da su u Beograd pristizali raznorazni narodi pretezno iz okolnih zemalja neki u

prolazu neki da bi ostali . Postojala je medjutim izuzetno egzoticna grupa koja je naselila 

delove prestonice izmedju dva svetska rata da bi u istom periodu osnovala jedan od prvih

budistickih hramova u Evropi . Rec je o Kalmicima koji su kroz vekove putovali sa Bliskog

istoka ka Evropi . Ovaj narod se nekada davno izdvojio iz svoje maticne grupe Mongola 

i naselio dzinovsku kotlinu Dzungariju na severozapadu Kine . Spajanja i razdvajanja 

Sovjeta su pocetkom XVII veka dovela Kalmike pod okrilje Rusije . Sve se desava pod 

inicijativom njihovog tadasnjeg vodje koji se nakon sukoba sa mongolskim vladarima 

potrazio pomoc od Rusije . Tako kalmici pocinju kretanje od Sibira do Urala da bi se 

konacno nastanili na juznom delu evropskog dela Rusije koji su po njima dobili ime 

Republika Kalmikija . Tek 2- 3 hiljade ljudi uspeva da napusti rusiju i raseljava se po 

Cehoslovackoj , Francuskoj , Bugarskoj i Jugoslaviji . Tako stizemo do Beograda . U 

prolece 1920 godine u prestonicu stize grupa crnomanjastih kosookih ljudi jake crne

kose i duguljastih lica . Vecina Beogradjana nikada nije videla coveka azijatskih crta

lica te ih je domace stanovnistvo nazivalo Kinezi . Bilo ih je tek nekoliko stotina ali 

je ovo bila najveca grupa budista koja ce naseliti Evropu . Najveci broj smesten je u

Malom mokrom lugu a ostatak je rasporedjen po Karaburmi , Crvenom krstu i okolini

Cvetkove pijace . Suzivot i ukljucivanje kalmicke zajednice u zivot Beograda bio je 

dovoljno jak i na svoj nacin vazan da se vecina okupila u hramu da oda pomen kralju 

Aleksandru nakon sto je ubijen u atentatu u Marseju . Isto tako sredinom 30 - tih 

godina i gradska vlast pocinje da pomaze svestenstvu sto biva obustavljenom dolazecim 

ratom . Tih nekoliko decenija koje ce Kalmici provesti u Beogradu proci ce uglavnom u 

njihovom radu u ciglanama , uzgajanju zivine i sitne stoke , za one koji su to sebi mogli

da priuste . Kao nomade ih je krasila velika vestina konjusarstva bili su izvrsni jahaci i 

i kocijasi te su pojedinci zaradjivali i i upravljajuci fijakerima . Potomci beogradskih 

Kalmika i oni koji su u Beograd stigli dovoljno mladi da dozive 1957 godinu konacno su

dobili priliku da se vrate u Rusiju kada je dolaskom Hruscova na vlast ponovo uspostavljena

Republika Kalmikija . Ona postoji i dan danas i dom je oko 300 000 ljudi od kojih polovinu 

cini kalmicko stanovnistvo koje do danas ostaje jedina budisticka zajednica na starom 

kontinentu .  

Neplaceni rad

dobojka | 20 Mart, 2022 08:42

Ustani rano , spremi dorucak za sve , probudi decu , sacekaj da jedu , operi za njima , 

spremi se za posao , vrati se sa posla , pokupi djecu iz skole , vodi ih na vannastavne 

aktivnosti , ribaj stan , kuhaj rucak , spremaj veceru , usisaj , ukljuci masinu , prostri ves , 

popeglaj ves , i ovo nije kraj spiska . I to je vrsta rada koja se uglavnom svodi na zene . 

Zivimo u takvom drustvu gde muskarci zeni pomazu . U tome je problem oni pruzaju pomoc

kao da kuca i nije njihova vec imaju dobru volju da urade nesto sto ne moraju . Zamisli da 

zivis sa deckom , muzem , roditeljima i da sav posao u kuci obavlja zena . Najgore od svega

sto to ne mora da se zamislja jer je to nasa realnost . Devojcice su od malena vaspitavane

tako da njihova vrednost zavisi od toga koliko su korisne drugima da li su dobre cerke , zene

ili majke . Bitno je da budu dobre drugima , da rade sto treba da se radi , a kucni poslovi

se zovu zenski poslovi . Dovoljna je cinjenica da su zene manje placene u odnosu na 

muskarce , to je sasvim druga tema a na to treba dodati i da je veliki deo zenskog rada

nevidljiv i neplacen . I to je rad koji se mora obavljati . Sta je tu potrebno promeniti .

Potrebno je da muskarci uvide da od svoje partnerke ne treba da ocekuju da podize

njihove carape sa poda , da im sprema hranu , ili da bilo sta uradi za njih . Nije poenta

u tome da joj pomognu vec da sami ociste , oribaju , usisaju , operu i da za to ne ocekuju

pohvalu .  

Martovske ide

dobojka | 16 Mart, 2022 15:32

Za mnoge drzavnike 15 . mart smatra se opasnijim od petka 13 . Termin Ide koristio se 

za 15 dan meseca marta , maja , jula i oktobra . Martovske ide bile su svecanost u cast 

boga Marsa zbog cega se tom prilikom odrzavala obicno vojna parada . U moderno vreme 

martovske ide najpoznatiji je kao datum ubistva Julija Cezara 44 godine pre nove ere u

Pompejevom pozoristu . Termin idus originalno se odnosio na dan punog meseca . Rimljani

su te dane smatrali povoljnim danima u svom kalendaru . Rec ide dolazi iz latinskog jezika

a oznacava polovicnu raspodelu . U etimoloskom smislu predpostavlja se da izraz koji je 

usao u latinski jezik nije indoevropskog porekla . Prema plutarhu prorok je upozorio 

Cezara da bude oprezan zbog velike opasnosti na Martovske ide . Na ovom putu prema

Pompejevom pozoristu Cezar je ugledao proroka nasalivsi se Eto Martovske ide su dosle . 

Na sta mu je prorok odgovorio jesu dosle ali nisu prosle . Ovaj susret slavno je dramatizovan

u Šekspirovom delu Julije Cezar kada je glavni lik upozoren pazi se Martovskih ida . Od tog

vremena Martovske ide sluze kao izraz kojim se opisuje neka opasnost ili nevolja koja 

preti a koja ce se dogoditi u tacno odredjenom vremenu . Zanimljiva slucajnost je da se

ovaj datum vise puta pokazao kobnim u istoriji mnogih vladara . Bitka kod Halmirosa 

vodjena je 15 marta 1311 godine izmedju vojske Atinskog vojvodstva i njenih vazala 

pod Valterom od Brijena sa jedne i vojske Katalinske kompanije sa druge strane . Na 

ovaj dan 1536 godine Sulejman Velicanstveni je ubio svog velikog vezira i najboljeg 

prijatelja Ibrahim pasu . Britanci su 15 marta 1888 godine poveli rat protiv Tibeta . Jos

jedan dogadjaj na ovaj datum zbio se 1917 godine kada je abdicirao poslednji ruski car 

Nikola II od Rusije . Na ovaj dan nacisti Adolfa Hitlera okupirali su Cesku , Slovacku i 

Moravsku .  

Đura Jaksic

dobojka | 14 Mart, 2022 19:38

Velikog srpskog pesnika , pripovedaca , dramskog pisca i slikara rodjenog u Srpskoj Crnji 

1832 godine pod imenom Georgije mnogi pamte i kao jednog od najvecih boema u istoriji 

srpskih kafana . Kao 25 - godisnjak presao je u Beograd da bi mu se vratio nakon Sabante , 

Sumrakovca , Kragujevca , Pozarevca , Jagodine i ostalih mesta u Srbiji gde je radio kao 

ucitelj i nastavnik crtanja . Poslednjih godina svog zivota stanovao je u cuvenoj boemskoj

cetvrti Skadarliji a kuca u kojoj je ziveo i danas je njegova spomen kuca . Vec bolestan od

tuberkuloze ucestvovao je u Prvom srpsko- turskom ratu kao izvestac . Tu je bio svedok 

neslavnog ponasanja elitnog generala knezevog rodjaka Ranka Alimpica . Dve godine 

kasnije u jednom novosadskom casopisu objavio je o tome satiricnu pricu zbog cega je

u Srbiji bio izveden pred Vojni sud i kaznjen sa 15 dana zatvora . Jedne veceri vracao se

Đura kuci iz nekog veselog drustva ka svojoj Skadarliji . U takoreci pustoj ulici docekaju

ga dva nocna strazara preobucena u civilno odelo uhvate ga svale i tako su ga tukli i gazili

da se jedva odvukao kuci . Đura poce odmah pobolevati . Kovceg iz sirotinjske sobe u 

Skadarskoj ulici izneli su na rukama Jovan Jovanovic Zmaj , Jovan Dragasevic , Milan 

Kujundzic , i Milorad Popovic Šapcanin . Kaznu nije izdrzao . Sudski cinovnik je na resenju

zapisao Posto je Đura Jaksic umro te se ovaj predmet za svrsen smatra i akta u arhivu 

ostave . Njegov navodni ubica general Ranko Alimpic umro je cetiri godine kasnije i danas

ima ulicu u Šapcu koju je zasluzio kao general srpske vojske , ministar gradjevina , 

komadant Drinske divizije u srpsko - turskom ratu 1876 - 1877 godine i Drinskog korpusa . 

Umro je u Beogradu 19 novembra 1882 godine .  

Bolji zivot

dobojka | 12 Mart, 2022 17:54

Neverovatna simbolika u seriji Bolji zivot koju je malo ko znao . Stihovi uvodne pesme 

Ja hocu zivot povezani su usko sa jednim od likova . Numeru koju je otpevao Dado Topic 

napisao je glumac pesnik i prevodilac Ljubisa Bačic Baja . Slucajno ili ne . Misljenja su 

verovatno podjeljena ali ono sto je sigurno svako od nas se vrlo rado vraca toj seriji i posle

35 godina od prvog prikazivanja a neke fore se prepricavaju i dan danas . Ljubisa Bacic Baja

rodjen je u Sokobanji 1922 godine iako je u Nisu pohadjao gimnaziju a posle rata otisao u 

Beograd nikada nije zaboravio rodni kraj . Pisao je pesme i price na dijalektu koji se koristi

u Istocnoj Srbiji upozoravajuci citaoce da ne kupuju njegove knjige ako ih ne razumeju . 

Kada je dosao u Beograd prvo je radio kao novinar na Radio Beogradu potom se prebacio

na glumu . Uz to se bavio muzikom i izvodio je francuske šansone i romanse . Radio je 

decije predstave kao i emisije Na slovo na slovo , Hajde da rastemo , Hiljadu zasto 

Laku noc deco . Ono po cemu je postao prepoznatljiv je pozajmljivanje glasova Petlu 

Sofroniju , Simi Strahoti , Elmeru Davezu , Badzi i drugima . Svoju šansonu Pesma o 

pertli prvi put je izveo na televiziji dok ga je na harmonici pratio Dusko Radetic . Stihovi 

za Bolji zivot su vec svima dobro poznati medjutim postoji i numera koju je posvetio 

glumici vanvremenske lepote Mileni Dravic A ja bez tebe koju je otpevala Viktorija . Ljubisa

Bacic preminuo je 24 . marta 1999 godine . 

Simbol jednog vremena

dobojka | 10 Mart, 2022 17:46

Ipak Jugo je skoro uvek bio istaknut kao negativan lik koji izda bas kada ne treba . Ili mu 

crknu kocnice ili jednostavno umre menjac a u najmanju ruku ostane bez goriva . U trenutku

kada se pojavio Jugo je bio jedini istocnoevropski auto na Americkom trzistu pa amerikanci

nisu znali kakav je u odnosu na druge . I dok su ga decenijama mnogi kupci u Srbiji hvalili

i smatrali neunistivim Jugo je postao zvezda mnogih popularnih filmova na zapadu . Ali ne kao

posebno pozeljan auto . Jedan od kultnih filmova Brusa Vilisa u kojem se pojavljuje i Jugo je

Umri muski 3 . Ovaj junak s kojim su se identifikovali mnogi i koji vecito ima los dan kao i 

svi mi i ne ide tako lose uz popularni auto sa ovih prostora . Da nije lako voziti Jugo i da ne

moze svako da ga vozi pokazuje i scena iz filma Vrana u kojem je glavni junak Brendon 

Li tragicno stradali sin Brusa Lija . O cudu iz Jugoslavije pod nazivom Jugo uspon i pad 

najgoreg automobila u istoriji pisao je amerikanac srpskog porekla Dzejson Vujic . Te 1985

godine bilo je malo jeftinih automobila americkih , japanskih ili bilo kojih drugih . A po ceni

od 3 . 990 dolara Jugo je bio najjeftiniji za najmanje hiljadu dolara od prvog sledeceg .  Ali 

onda je 1986 godine Cunsumers Report izuzetno uticajan casopis koji testira potrosacku

robu objavio da je bolje kupiti dobar polovan automobil nego Juga . I kad je Jugo Amerika 

bankrotirala a autobomil povucen sa trzista 1992 godine Jugo se i dalje u Americi pamtio

kao najgori . Mit je takav s pravom ili ne to je bilo misljenje Amerikanaca objasnio je Vujic .  

Zena danas

dobojka | 08 Mart, 2022 14:38

Zena danas je jugoslovenski zenski casopis koji je izlazio od 1936 do 1981 godine . Pokrenut

je kao feministicko glasilo sa zadatkom da paralelno sa idejama emancipacije zena propagira

antifasizam i pacifizam odnosno komunizam . Prvi broj casopisa izasao je oktobra 1936

godine . Časopis zena danas pokrenut je na inicijativu Komunisticke partije Jugoslavije 

u ilegali . Godine 1977 list Zena danas prestao je da izlazi kao casopis a od 1977 godine 

kao 15- dnevni dodatak u listu Borba i kao takav je izlazio sve do 1981 godine . Prvi broj

casopisa izasao je oktobra 1936 i redovno je izlazio do broja 30 iz oktobra 1940 godine

Vlasnica i urednica od prvog broja bila je Radmila Dimitrijevic . Poslednji predratni broj

casopisa broj 30 iz oktobra 1940 zaplenila je policija i zabranjeno je njegovo dalje izlazenje.

Casopis nastavlja sa izlazenjem 1942 godine nakon Drugog svetskog rata . Ratni brojevi

nastavljaju numeraciju predratnih pa je prvi ratni broj numerisan sa 31 posto se predratni

broj 30 nije pojavio . Zene danas nastavlja da redovno izlazi do broja 33 septembra 1944

godine kao glasilo Antifasistickog franta zena . Broj 33 je ponovljeno izdanje broja koji je

stampan na Visu i ovo izdanje stampano je i objavljeno u Kovinu . Od 1960 - tih godina 

Zena danas postaje casopis za drustvenu aktivnost zena i glasilo konferencije za drustvenu

aktivnost zena . Izlazio je sve do 1981 godine . Godine 1966 povodom 30 - godisnjice 

pokretanja casopisa objavljena su fototipska izdanja casopisa prvog izdanja iz 1936 

godine i prvog posleratnog broja odnosno ponovljenog ratnog broja 33 iz 1944 godine. 

Pored tema karakteristickih za zensku periodiku kakve su emancipacija , pedagogija , 

medicina , moda i slicne veliki prostor posvecen je knjizevnosti i drugim umetnostima . 

 

Noc vestica na srpski način

dobojka | 06 Mart, 2022 12:24

Iako vecina poklade vezuje za katolicke narode i njihove proslave , rec je zapravo o obicaju

koji je duboko ukorenjen i u nasoj tradiciji . Kod Srba one se obelezavaju pred pocetak svakog

velikog posta pa su danas Bele poklade zadnji dan kada se jede mrsna hrana . Vec sutradan

u ponedeljak pocinje Uskrsnji post i vernici ce se narednih sest nedelja uzdrzavati od hrane

pica ali i losih misli i dela . Koreni poklada su paganski i vezani su za obelezavanje kulta

Sunca i i dolaska proleca . Ipak obicaje je vremenom prihvatila i crkva i prilagodila ih . 

Prema narodnim obicajima poklade su praznik koji uvek za rucak treba da se okupi cela

porodica . Trpeza belih poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja

sira i drugih mlecnih proizvoda . U nekim krajevima Srbije i danas se zadrzao obicaj 

maskiranja tokom poklada . Mladici i devojke pod maskama i sa puno graje idu od kuce

do kuce i zbijaju razne posalice na opste veselje ukucana i svih prisutnih . Nakon toga 

domacin treba da mačkare casti jelom , picem ili drugom sitnicom . Bele poklade su 

najsvecanije poklade u toku godine . Dobile su naziv po beloj nedelji a zovu se jos i velike

poklade , zavrsne poklade , Sirne poklade . Poznate su jos i kao Proscene poklade - Procke

jer se na ovaj dan oprastaju svadje ili uvrede . Smatra se da u period velikog posta treba

uci bez greha i bez nerasciscenih racuna . U seoskim krajevima pokladni dan obavezno 

se zavrsava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi pa uz salu i dobro

raspolozenje teraju strah i zajedno ulaze u novi dan .  

Zajmljeni dani

dobojka | 02 Mart, 2022 12:48

Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta pa do Mladenaca, odnosno 22. marta zove se “zajmljeni dani”, jer su, prema verovanju naših starih, pozajmljeni od marta, a kako se ta pozajmica desila objašnjava priča koja se prenosi s kolena na koleno.

Jedna baba pošla je krajem februara jedne godine sa kozama u čobansko naselje na Staroj planini. Kako je februar bio hladan i sa mnogo snega, baba se nadala da će joj mart doneti lepše vreme. Na put je pošla obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa susnežicom.

Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve petoročići”.

Sečko je stari srpski naziv za februar, a kada je mesec to čuo, od marta je pozajmio devet dana tokom kojih može da pusti kišu i sneg, i tako kaznio bezobraznu babu. I tako je lapavica padala narednih devet dana i baba je morala da skida jedan po jedan od kožuha koje je imala. Svaki bi se nakvasio i morala bi da ga baci tako da je na kraju ostala bez zaštite pa se smrzla i skamenila zajedno sa svojim kozama.

Narod veruje da i danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini, a tako je nastala legenda o “zajmljenim danima” tokom kojih, pre nego što će nastupiti proleće, vreme može da bude promenljivo, sa mnogo kiše i snega, ali i sunčanih perioda.

Mart mesec naš narod i inače zamišlja kao nekakvu babu koja ima nepredvidljivu ćud i lako menja mišljenje, pa je u ovom mesecu i vreme promenljivo. Tada, veli narod, “s jedne strane lonac vri, a s druge se mrzne”.

Iz davnih vremena ostala je narodna poslovica: “Bolje da te zmija upecne, nego martovsko sunce ogreje“.

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 38 39 40  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb