IZ MOJE DUŠE

Dete sa beogradske kaldrme pritom i iz imucne porodice obelezice jedan kratak period istorije

Banjaluke ali samo u onom vremenskom smislu . Njegova harizma gospodsko drzanje i dobro

ispečen hirurski zanat svrstace ga u jedan deo istorijskog kovcega koji do skorasnjih dana 

nije mnogo otvaran . Rodjen je dve godine pred kraj 19 veka 18 junskog dana u glavnom 

gradu Kraljevine Srbije . Nazalost kako skoro nijednu generaciju srpskih momaka ne zaobilazi 

rat tako ni Dusan nije bio postedjen ratnih zlih vjetrova . Sa samo 17 godina prelazi krsevite

albanske gudure trazeci spas kao i tadasnja srpska drzava . To ga ne sprecava da 1917 godine

zavrsi gimnaziju u Nici i time dokaze veliku snalazljivost srpskog momka odlucnog u svakoj

nameri i poslu . Iako je odrastao od trgovackog hleba oca Dragutina odlucuje se za studije 

u Lionu koje uspesno zavrsava 1923 . godine . Kako se nova drzava uzdizala u svakom 

pogledu pa i medicinskom javlja se potreba za iskusnim hirurgom u Banovinskoj bolnici u

Banjaluci . U periodu kada je direktorovao pacijentima je pomagao i u svojoj privatnoj

ambulanti koja se nalazila nedaleko od Sokolskog doma uvijek punoj pacijentima 

zeljnih pomoci ovog nesebnicnog doktora . Miris nepreglednih Banjaluckih aleja , 

vecnog Vrbasa , uzdah borove sume sa Banj brda milovanje lakog povetarca sa obliznjih

pitomih brda zauvek ce izbrisati divlji vetrovi rata i onoga sto ce ostati posle njega . 

Doktorovim radom jedinu nisu bili odusevljeni nemci koji ga zbog toga hapse i odvode

u logor Banjicu u kojoj se na svu srecu nije zadrzao dugo . Odatle odlazi u logor u 

Poljskoj da bi trijumf saveznika docekao u Osnabriku . Daljina od rodne zemlje koja ga

je stalno mucila ogroman neizlečiv zal bili su glavni razlozi da 10 april 1952 godine bude

poslednji za doktora Dusana Muskatirovica .  

Teodor Jankovic Mirijevski rodjen je 1741 godine u Sremskoj Kamenici u bogatoj srpskoj 

porodici poreklom iz Mirijeva u okolini Beograda . Kako je jos od malena bio bistro i pametno

dete roditelji su ga poslali na školovanje pa je Jankovic zavrsio filozofiju u Beču i nakon toga

ostao u tom gradu . 18 vek je bio period procvata građanske svesti . U celoj evropi otvarale 

su se skole jednako dostupne svoj deci a ne samo onoj iz povlasćenih polozaja . Polako je 

sazrevala svest da drzava mora da bude ta koja ce se brinuti o obrazovanju buducih 

generacija i omoguciti pristup ucenju pod jednakim uslovima za sve . U takvim uslovima 

pocinje i Jankoviceva aktivnost na reformi skola u Vojvodini koja je bila deo Habzburske

monarhije . Godine 1773 postao je direktor srpskih i rumunskih skola u Banatu . Tri godine

kasnije njegovom zaslugom donet je skolski ustav za pravoslavne skole kojim je reformisano

srpsko i rumunsko skolstvo . Za svoj rad Teodor Jankovic Mirijevski dobio je plemicku titulu

od Austrijske drzave . Teodor Jankovic osnovao je prvo ministarstvo prosvete u Rusiji 

a zbog svojih zasluga je postao clan ruske akademije nauka . I rusi su znali da mu se oduze

dobio je nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Moglievskoj guberniji u Belorusiji . Kao plemic

svom prezimenu je dodao Mirijevski kako bi naglasio svoje poreklo i secanje na porodicu . 

Teodor Jankovic Mirijevski umro je u Petrogradu 1814 godine . Sahranjen je kod crkve

Aleksandra Nevskog .  

Ladislav Posmrče je bio austrijski vojvoda kralj Ugarske i kralj Česke iz dinastije Hamburga

. Svoj strasni nadimak posmrče duguje činjenici da je rodjen posle smrti svog oca Alberta

II Nemačkog i da je tako postao kralj vec u trecem mesecu zivota . Njegova majka Elizabeta

Luksemburska pokusala je da mu sacuva presto iako je vecina plemstva izabrala za kralja 

drugog kandidata kralja Poljske Vladislava III Jagelonca . Sa bebom kraljem se povukla u 

Beč a posle njene smrti o Ladislavu se brinuo austrijski vojvoda i car svetog rimskog 

carstva Fridrih III Habzburski . Kada je Vladislav III stradao u borbi kod Varne 1444 ugarsko

plemstvo je pozvalo Ladislava nazad u zemlju . Kako je Fridrih oklevao da ispuni zahteve 

Mađara Ugarskom je kao kraljevski regent od 1446 do 1452 godine upravljao proslavljeni

vojskovođa i velikas Janos Hunjadi . Tokom Ladislavove vladavine vrhunac borbi sa 

turcima bila je uspesna odbrana Beograda 1456 posle koje je umro Hunjadi . Ladislav je

bio usred priprema za zenidbu sa francuskom princezom Magdalenom Valoa cerkom 

kralja Šarla VII kada je preminuo 23 . novembra 1457 . godine . O njegovoj naprasnoj 

smrti dosta rano su pocele da se ispredaju glasine . Po nekima bio je otrovan . Pojedini

istoricari su smatrali da je umro od kuge . Medjutim ispitivanje skeleta kralja Ladislava 

sprovedena 1987- 88 godine pokazala su da je kralj patio od leukemije . Sahranjen je 

u praskoj katedrali Svetog Vida . Osim nadimka za istoriju nije bio narocito znacajan . 

Posto nije bilo zakonitih naslednika sa njim je izumrla citava jedna grana Habzburske 

dinastije . 

Verovatno najpoznatiji lekar montrum koji je svojim eksperimentima nad ljudima dao jednu

potpuno novu dimenziju uzasa tokom drugog svetskog rata bio Jozef Mengele . Ipak on nije

bio jedini . Među lekarima monstrumima bilo je i zena . Jedna od najozloglasenijih bila je

Herta Oberhauzer doktorka iz Ausvica i Ravenzbrika - konc logora narocito upamcenog po

strasnim zlocinima koje su pocinile zene čuvari . Ono po cemu se Herta isticala bili su 

eksperimenti nad zenama kojima je vadila organe cesto dok su jos bile zive . Ispitivala je 

regeneracije organa kao i transplantaciju kostiju . Ipak Herta se nije zaustavila . Ubijala je 

zdravu decu tako sto bi im injekcijama ubrizgala otrove koji cine da osoba umre u roku od 

3 do 5 minuta ali da sve vreme bude svesna . Sprovodila je neke od najjezivijih i bolnijih 

medicinskih eksperimenata sa naglaskom na namerno nanosenje rana logorasima kako bi

simulirala rane koje su nemacki vojnici trpeli u borbi . Herta je bila jedina zena na lekarskim

sudjenjima nacistima u Nirnbergu i osudjena na 20 godina zatvora . Kazna je kasnije smanjena

na 10 godina i ova doktorka je docekala da ponovo ugleda slobodu - pustena je 1952 godine

zbog dobrog vladanja . Šokantno je da je i nakon toga radila kao porodicni lekar u Nemackoj

. Izgubila je dozvolu za rad tek nakon sto ju je prepoznala jedna od zrtava iz logora 1958 

.Medjutim zalila se i ponovo dobija pravo da se bavi medicinom u aprilu 1961 nakon cega

je radila u labaratoriji u institutu Bodelšving . Preminula je u januaru 1978 godine u 

66 godini zivota .  

La Pola kako su je zvali tokom njenog kratkog zivota bila je odvazna ostrog jezika i prkosna. 

Borila se za slobodu svoje zemlje dok se pretvarala da sedi u uglu i šije . Ime Polikarpe 

Salavariete kako su je od miloste zvali bila je revolucionarka borila se za slobodu svoje 

zemlje danasnje Kolumbije od španske kolonijalne vlasti i jedna od prvih pokazala da se 

na zene u spijunskom poslu i te kako moze racunati . Pola je rodjena negde oko 1795 

godine .  Kako njena krstenica nikada nije potvrdjena njeno ime do danas nije poznato 

istoriji . Pretvarajuci se da je krojacica i kucna pomocnica Pola je nudila svoje usluge 

rojalistickim španskim domacinstvima . Pod maskom neuke i priglupe sluzavke imala

je pristup sastancima kolonijalne vlasti gde je skupljala obavestajne podatke i 

prosledjivala je gerilcima . Špijunaza je tekla glatko sve dok dok momak po kome je

La Pola poslala poruku revolucionarima nije uhapsen . Podatci iz pisma su je optuzivali

i odmah je uhapsena . La Pola je osudjena na smrt streljanjem . Pre egzekucije kada

su je izveli pred masu hrabra revolucionarka je odrzala govor zbog koga su morali da

je nadglasavaju bubnjevima . U trenutku smrti imala je samo 25 godina . Zrtva Polikarde

Salavariete nikada nije zaboravljena i inspirisala je revolucionare dugo nakon njene smrti . 

Dan Kolumbijske zene i danas se slavi u čast ove herojine .  

Nikola Skobaljic srpski vlastelin iz 15 veka danas zivi paralelno i u istoriji i legendama 

Leskovackog kraja . U ovom gradu rado ce vam ispricati da je ovog junaka rodila devojka

iz obliznjeg sela a da je zacet tako sto je jela zivu ribu  - skobalja . Reci ce vam jos i da je 

Nikola bio veoma mudar i hrabar da ga turci nikada nebi uhvatili da nije bilo izdaje njegove

kume ali da cak ni onda nije ziv uhvacen vec se na svom konju vinuo u nebesa i legendu. 

Istorijske cinjenice mnogo su prozaicnije . Nikola Skobaljic bio je poslednji vladar Dubocice

 pre konacnog pada pod tursku vlast . Njegova tvrdjava bila je Zeleni grad kod Vucja . 

Skobaljic se protivno naredjenjima despota Đurđa Brankovica da se preda suprostavio

osvajacima i 24 septembra 1454 godine sa vojskom iz Dubocice potukao tursku vojsku

kod Banje na prilazima Novom Brdu . U povlacenju prema svojoj tvrdjavi kod Vucja 

Skobaljic je pruzio otpor ali je 16 novembra 1454 godine na reci Trepanji kod Kisline 

porazen i zarobljen . Jos istog dana zajedno sa stricem nabijen je na kolac i tako je 

ostao upamcen po jos jednom strasnom podatku - kao prvi srbin poznat imenom i 

prezimenom osudjen na tu jezivu kaznu . Ostaci Skobaljevog grada i danas se nalaze na

severnim obroncima planine Kukavice kod Vucja juzno od Leskovca . Predeo je prilicno 

negostoljubiv i neuredjen pa lepotu i velicinu ovog srednjovekovnog utvrdjenja zbog

rastinja retki posetioci i ne mogu da sagledaju .  

Davne 1913 godine predsednik beogradske opstine Ljuba Davidovic je od vec cuvenog 

vajara Ivana Mestrovica zatrazio da u cast srpske pobede u Balkanskim ratovima izradi

spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu - Terazijama . Prvi svetski rat

i stvaranje nove drzave omeli su Mestrovicev rad pa je do postavljanja spomenika doslo 

tek 1928 godine i to ne na Terazijama vec na Beogradskoj tvrdjavi . Pre toga spomenik je

zestoko kritikovan a dobrom delu javnosti je smetala i cinjenica sto je muskarac kojeg je 

Mestrovic izvajao gol . Čitava ova prica poznata je javnosti i cesto prepricavana a u njenoj

senci obicno ostaju zanemareni neki drugi detalji na primer kako je Ivan Mestrovic zapravo

zamislio da spomenik izgleda i kako je on ustvari trebao da se zove . Nazalost originalni 

Mestrovicevi planovi nisu sacuvani . Poznato je da je model predvidjao monumentalnu 

fontanu precnika od osam metara sa cetiri lava koja bi je krasila i u sredini petostepenim

stubom od pet sest metara - simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima . Na vrhu 

stuba bi stajala statua sa pticom u jednoj ruci i spustenim macem okrenutim nadole . 

u drugoj kao simbol mira i miroljubivosti ali i spremnost da u svakom trenutku reaguje

na napad . Prvobitno citava kompozicija je trebalo da se nazove Vesnik pobede .  Kasnije

je ipak ocigledno Mestrovicevoj ideji koji je voleo drugo ime spomenik nazvan pobednik 

mada se kao jedno od nezvanicnih imena dugo pominjao i Sokolar po cemu bi se 

moglo zakljuciti da je ptica u ruci - soko . U spomeniku olicen je vesnik koji je onih 

velikih dana stvaranje nase drrzave objavio sirom sveta pobedu iz koje je ponikla kraljevina

Srba Hrvata i Slovenaca . Danas oslonjen na svoj mac taj vesnik ponosno se uzdize kao 

gordi cuvar krvlju stecene slobode . Ovaj je spomenik duboki simbol nesalomljive snage

koji u sebi nosi duh naseg plemena jer ce bdijuci nad kapijama grada sluziti kao vecna

opomena da se ne sme i ne moze razbiti ono sto je narodni genije stvorio rekao je 

Kumanudi . Bio je to prvi govor koji su Beogradjani slusali preko megafona .  

Hua Mulan bila je legendarna kineska ratnica za koju se veruje da je zivela tokom perioda 

Juzne i severne dinastije tj negde u periodu izmedju 4 i 6 veka . Za razliku od animirane 

junakinje prava Mulan je opisana kao zena koja je u startu bila vesta s oruzjem . Regija u

kojoj je zivela od davnina je bila poznata po kung fu borcima koji su odlicno baratali macem 

pa se veruje i da je Hua Mulan stekla ove vestine kao devojcica . Osim ovoga jahala je konja

i bila odlican strelac . Ipak osnove price o legendarnoj kineskoj ratnici iste su i kao u 

Diznijevom crtacu u njenoj porodici nije bilo muske dece sto je stvorilo problem kada je car

pozvao trupe protiv najezde Mongola . Kako je iz svake porodice jedan clan morao da podje

u bitku to je morao da bude Mulanin otac . Isto kao u Diznijevom filmu Mulan je odlucila

da zauzme ocevo mesto . Bilo joj je 18 godina kada se prikljucila trupama koje su se 

spremale da se suprodstave Mongolima . Naravno u stvarnosti pored nje nisu bili ni 

natprosecno inteligentni konj niti mali crveni zmaj da joj pomognu . Prema legendi Mulan

je u ratu provela 12 godina . Tokom ovog perioda zbog vestine i hrabrosti odlikovana je

cak 12 puta a i napredovala je u vojnoj hijerarhiji i stigla je do visokih činova . Originalna

pesma iz 6 veka zavrsavala se ovde ali je knjiga objavljena u vreme dinastije Ming . 

Ova verzija postala je narocito popularna a jedan od razloga je i cinjenica da se prica

zasniva na ravnopravnosti polova sto je u knjizevnosti onog vremena bila prava retkost . 

Ipak ovaj roman dodao je i delove koji nisu postojali u ranijim legendama o Mulan . 

Ovo se pre svega odnosi na tragican kraj ove junakinje . Naime prema romanu Mulan 

se vratila kuci samo da bi saznala da joj je voljeni otac odavno preminuo i da joj se majka 

preudala . Da stvar bude jos gora ona je bila pozvana da sluzi kao konkubina Hesena Kana

vladara tog regiona . Kako bi izbegla tu sudbinu Mulan je resila da se ubije rekavsi ja sam

devojka . Prosla sam kroz rat i dovoljno ucinila . Sada zelim da budem sa svojim ocem . 

Dakle u stvarnosti nije bilo onog zivela je srecno do kraja zivota .  

Sve manje je bunara . Oni koji su zateceni zasticeni su propisima za slucaj elementarnih 

nepogoda i rata . Garantuje im  se opstanak ali ne i puno odrzavanje . Zaboravilo se da 

su bunari istovremeno i spomenici proslosti koji imaju i svoje folklorne vrednosti . Ne znamo

kako su bunari nekada izgledali . Reč bunar je turska ali ih je bilo i pre svedoci nas stari 

izraz kladenac koji je u vezi sa recju klada , panj odnosno sa praslovenskim kolt sekirom 

odsecena grana i motka , klin , kolac . Veza bunara i odsecenog drveta treba da se odnosi 

na njegovu ogradu ili na podgradjivanje prilikom izrade jame . Sve do skoro za podupiranje 

pri izvodjenju zgrada koristile su se bunarske motke . Bunardzije pripadnici zanata koji 

je gotovo izumro obicno su okoncali rad posto iskopaju i ozidaju jamu . Kucicu sa uredjajem

za zahvatanjem i izvacenje vode pravili su uglavnom drugi . Bunardzijski posao bio je 

tezak pretila je opasnost od obrusavanja prodora vode i peska ali i otrovnih gasova . 

Izrada kucice zahtevala je mastu . Donji deo zvao se santrac bunarska ograda . 

Bio je drven zidan ili betonski odlikovao se tezinom i skromnijom obradom . Gornji deo 

sa kapcima krovicem i ukrasima bio je bogatiji laganiji i sve kitnjastiji prema vrhu . 

Krovic cesto slozen obsiven je limom sa razigranim ornamentom na strehi . Na slemenu 

krovic je nosio jabuku sa kopljem . Kapci su bili od pravilno slozenih proredjenih letava 

najcesce farbanih . Sklop bunara i jame i kucice kao i stepenovanje elementana sadrzi 

sistem koji ne pociva samo konstrukcijskoj logici . Voda i vazduh podzemno i nadzemno 

dubina i visina , tama i svetlost teskoba i lakoca donji svet i nebo u ovom sistemu 

su polarizovani i imaju dublji smisao . Mozda bunari zato imaju privlacnu snagu ne 

kao ukras u dvoristu .  Danas ih ima tu i tamo oronuli su i vise ih ne primecujemo . 

Zato sto su im kucice od trosnog materijala a i zbog nase ravnodusnosti vremenom ce 

od njih ostati samo onaj tmurniji podzemni deo .  

Pricu o Ivici i Marici zna svako dete na planeti . Braca Grim bavili su se skupljanjem narodnih 

prica i legendi njihovim zapisivanjem . Bajku o Hansel i Gretel u nasem prevodu o Ivici i Marici

objavili su prvi put 1812 godine ali je njeno poreklo mnogo starije . Zena iza lika bezimene 

vestice koja jede decu zapravo se zvala Katrina Šredering i naravno uopste nije bila vestica . 

Rodjena je 1618 godine negde na planini Harc na severu Nemacke . Bila je pekarka prilicno

poznata a specijaliteti su joj bili kolaci i raznorazni slatkisi zbog kojih su je deca iz celog 

sela obozavala . Upravo na jednom od crkvenih okupljanja upoznala je Hansa Metzlera 

u nasem prevodu Ivicu lokalnog pekara koji se odmah ludo zaljubio u nju . Ona mu nije 

uzvratila ljubav ali on nije bio spreman da se preda . Druga verzija price kaze da je 

Hans zapravo samo hteo da ukrade Katrinine recepte i da joj se zbog toga udvarao . 

Besan zbog odbijanja Metzler je javno objavio da je Katrina vestica i da ju je video 

kako vrača đavoli prinosi zrtve u vidu sitnih zivotinja i da je sam ukus njenih kolaca 

sotonino maslo . Nesrecna devojka je uhapsena i mucena kako bi priznala da je vestica 

ali nije poklekla . Kako protiv nje nije bilo dokaza osim Hansovih optuzbi Katrinu su 

na kraju pustili ali ostavljenom momku ni to nije bilo dosta . Hans i njegova sestra 

Gretel su provalili u Katrininu kucu ubili je i njeno telo spalili u peci za pecenje kolaca . 

Brat i sestra su nakon ovoga uhapseni ali kako je rec bila o clanovima ugledne porodice 

uskoro su oslobodjeni . Poznato je da je Hans Metzler umro u Nirnbergu 1660 godine . 

Nekih vek i po kasnije ovu pricu su od lokalnog stanovnistva cula braca Grim 

verovatno zeleci da joj daju romanticni ton koje su imale i druge njihove bajke 

resili su da je izmene pa su okrutne ubice postale nevini malisani a nesrecna i nevina 

devojka vestica koja jede decu .  

Krajem 19 . veka kada je Beograd vise licio na tursku kasabu nego na evropsku metropolu 

konjska zaprega je na trasi od Kalemegdana do Slavije povukla prvi prestonicki tramvaj . 

Bio je to 14 oktobar 1892 godine a novoustanovljena linija dobila je ime broj 1 .Sve do 

drugog svetskog rata ova linija vozila je svojom trasom koja je kracena i produzavana 

po potrebi . Izmedju dva svetska rata jedno vreme je čak postojala i linija jedan koja

je vozila od hrama Svetog Save nekadasnjom Pristinskom ulicom danasnja Cara  Nikolaja 

II do crvenog krsta . Godine 1947 na ulice Beograda stiglo je novo svetsko cudo - trolejbus . 

Upravo je prvi srpski trolejbus ukrao trasu i broj tramvaju 1 . Tako je jedinica nastavila 

svoj zivot kao trolejbuska linija . Nakon sto je uvedena trasa od Kalemegdana do Lekinog

brda jedanaestica linija 1 je nestala . Stanje je bilo tako sve do 1978 godine kada se 

na beogradske ulice vratio tramvaj 1 . Sad vec mitska linija 1 definitivno je ukinuta 

nakon 1985 godine jer su nadlezni procenili da nema dovoljno putnika sto je verovatno

bila posledica njenog delimicnog preklapanja sa linijom 3 . Od tada pa do danas jedinica

postoji samo u secanjima i pricama starijih sugradjana koji jos pamte vremena kada je

kloparala beogradskim ulicama .  

Vernici je danas znaju kao Svetu prepodobnu mucenicu Jelisavetu Fjodorovnu Rusku 

. Vazi za veliku svetiteljku i isceliteljku nad cijim su se mostima desavala mnogobrojna 

čuda . Rodjena je 1 . novembra 1864 godine . Roditelji su joj bili veliki vojvoda Ludvig 

IV od Hesena i Rajne i britanska princeza Alisa . Bila je obrazovana mudra i veoma ucena . 

U mladosti je smatrana jednom od najlepsih zena Evrope tog vremena . Jelisaveta se 1884

godine udala za velikog kneza Rusije Sergeja Aleksandroviča petog sina cara Aleksandra II .

Ipak Jelisavetina sreca nije dugo trajala . Početkom 1905 . godine socijalisticki revolucionar 

Ivan Kaljajev ubio je njenog supruga kneza Sergeja Romanova . Odlucila je da ostatak 

zivota provede posveti bogu i da mu sluzi ljubavlju prema bliznjima . Prodala je svoj 

luksuzni nakit i svu ostalu imovinu . Tako prikupljanjem novcem finansirala je podizanje 

samostana Svete Marte i Marije u Moskvi u koji je planirala da se povuče . Velika kneginja 

Jelisaveta postala je poglavarka samostana svete Marte i Marije u sklopu njega je otvorila

i bolnicu i sirotiste . Samostan je svakog dana delio 300 obroka za siromasne stanovnike 

Moskve .  Narod ju je prozvao andjelom čuvarom Moskve . Sa sestrom caricom Aleksandrom

imala je blizak odnos ali je on vremenom zahladneo narocito kada se u zivot carske porodice 

uvukao monah Raspucin prema kome je Jelisaveta bila jako sumnjicava . I tako je dosla 

1917 godina i izbijanje Oktobarske revolucije . Samo dan nakon pogubljenja svoje sestre

cara Nikolaja II i njihove dece 18 . jula 1918 godine Jelisaveta je zajedno sa sa jos nekoliko

članova carske porodice pretucena odvedena u napusteni rudnik i ziva bacena u jamu 

duboku 20 metara . Strahujuci od nove najezde boljsevika njeno telo je krisom 

prebaceno u Kinu gde je sahranjeno u pravoslavnom manastiru u Pekingu da bi kasnije 

bilo prebaceno u crkvu svete Marije Magdalene na Maslinskoj gori . Velika kneginja Jelisaveta

je 1981 godine van matice proglasena svetiteljkom a 1992 to je ucinila i Moskovska 

patrijarsija dodavsi joj i prefiks mučenica . U junu 2009 kneginja Jelisaveta je zajedno sa

ostalim clanovima porodice Romanov rehabilitovana .  

Od samih pocetaka Graham Jang je bio problematican decak koji je provodio vremena sa

svojim setom za hemiju nego sa zivim ljudima . Kao tinejdzer Graham je razvio nenormalnu 

radoznalost za dve teme - Hitlera i otrove . Grahamova majka umrla je od tuberkuloze 

samo nekoliko meseci nakon njegovog rodjenja 1947 godine . Ovo je ostavilo duboke posledice

na Grahamovog oca koji je sina poslao kod tetke da ga ona neguje . Graham je odrastao u 

mirnog povucenog tinejdzera koji je imao dve opsesije -Adolfa Hitlera i otrove . Njegova 

prva zrtva bio je njegov jedini prijatelj Kristofer Vilijams kome je polako dodavao otrov 

u hranu . Imao je samo 14 godina kada je primljen u mentalnu bolnicu . Ipak kako ovo 

nije bila maksimalno obezbedjena ustanova Graham je nastavio da izučava otrove 

i uskoro je cijanidom ubio drugog pacijenta . Nakon skoro 9 . godina provedenih u 

ludnici Graham Jang je pusten na slobodu . Jang se nastanio u lokalnom hotelu 

i nastavio ubijanje . Činjenica da su maloletnicki dosijei zakljucani omogucila je Grahamu

da se zaposli u gradskoj labaratoriji . Nakon iznenadne smrti dvojice kolega i ogromnog 

broja zaposlenih koji su odjednom otisli na bolovanje vlasti su konacno postale 

sumnjicave i u labaratoriju su dosli lekari da ispitaju zaposlene . Graham egocentricni 

sociopata kakav je bio pitao je lekare pred svim zaposlenima zasto nisu ispitali 

bolesne na trovanje talijumom .  Graham Jang tada je uhapsen i sudjeno mu je 

za dva ubistva , dva pokusaja ubistva i neovlasceno rukovanje otrovima . 

Graham Jang 1972 godine proglasen je krivim i osudjen na cetiri dozivotne robije . 

Graham je uzivao u medijskoj paznji nazivajuci ga Trovacem sa šoljicom čaja 

Znajuci ovo sigurno bi bio odusevljen cinjenicom da je ovekovecen u Odaji uzasa 

u muzeju vostanih figura Madam Tiso . 

Ipak nije docekao da uziva u slavi strazari su ga nasli mrtvog u njegovoj ćeliji 

22 . avgusta 1990 godine . Rezultati autopsije pokazali su da je umro od srcanog udara . 

Imao je samo 42 godine .  

Bile su potrebne decenije da se Erzebetina strasna dela otkriju . Na kraju izgleda da je 

ona postala neoprezna 1610 je sa zidina dvorca bacila cetiri masakrirane zrtve a vest o tome 

stigla je i do Beca i do samoga cara . Predpostavlja se da je legenda o zivotu Erzebet Batori

inspirisala Brama Stokera da napise roman Drakula . Navodno pisac je obisao njen grob i

čuo lokalne price . Medjutim nije zeleo da njegov vampir bude zena pa je spojio sa likom 

i imenom rumuskog grofa Vlada Cepeša . Ironicno porodica Cepes i Batori su bile u 

rodbinskim odnosima . Ispitano je 300 svedoka koji su govorili o nestancima devojaka i 

kricima koji su dopirali iz groficinog dvorca . Erzebetini saucesnici su pogubljeni ali nju

je plemicko poreklo spasilo smrti . Ipak pronadjen je nacin kako da bude surovo kaznjena

zazidana je u odaji svog zamka sa malim otvorom kroz koji joj je dopremana hrana . 

Nakon četiri godine ovakvog zatvora Erzebet Batori krvava grofica pronadjena je mrtva

1614 godine . Lokalni seljani nisu hteli da dozvole njeno sahranjivanje na seoskom 

groblju pa je telo preneto u porodicnu kriptu i po predanju tamo sahranjeno . 

Danas je lokacija groba nepoznata .  

Vreme je paradaiza . Pijace pune zemlji tesko . A i šljiva je dobro donela bogu hvala . Hoce

nas nema sta . Da se osvrnemo na paradajiz dok sljivu ne ispečemo . Šopska salata .  Po 

kome je ova mesavina paradajiza krastavca luka posuta sirom i zacinjena uljem dobila ime . 

Po Šopima . Neki naucnici predpostavljaju da su Šopi potomci jednog od osam plemena 

Pečenega koje je car Konstantin Sedmi Porfirogenit nazivao Tsoponi naseljeni izmedju 

Kratova i Sofije kako u knjizi Balkanski svetovi navodi Trajan Stojanovic . Feliks Kanic 

u svom putopisu Srbija je zabelezio da Sopovi zive na teritoriji balkanskog prevoja 

Ginci do juzno od Sofije . Šopskih porodica ima i u Timočkom slivu u okolini Zaječara .

Oni se u tom kraju nazivaju i Tetevencima po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz cije su 

se okoline raselili u toku 18 . veka . Jovan Cvijic je utvrdio da su ovo iseljavanje 

izazvali zulumi turskih pljackaskih četa u kojima je bilo i Arbanasa . Jovan Cvijic 

navodi da su Šopi izmedju Vrace i Vidina bezali u Staru planinu neki su presli Dunav

i iselili se u Vlasku , Besarabiju i Banat . Dolazeci u nase krajeve mesaju se sa Vlasima 

Srbima i Cincarima i jedni drugima prenose svoj jezik , kulturu , pa i nacin ishrane . 

Bavili su se stočarstvom i u svojim kantunima ili bačijama gde su leta boravili 

isterujuci ovce na ispasu spremali kvalitetan sir . I eto svetski poznate salate . 

PS kada bi kralja Aleksandra Karadjordjevica iznervirao Nikola Pašic a to je bivalo često

kralj bi ga ispratio rečima Otac ga njegov Šopski .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Bizarne japanske legende
• Pravilo leve strane
• Neobicni rituali
• Petar Pan
• Vidovdan kroz prizmu obicajne Srbije
• Kutija kreveti
• Đorđe Šagic
• srpski izborni vremeplov
• Tajna roze kompleta
• Pica Margarita

• Generalna [419]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom