IZ MOJE DUŠE

Škola Mačevanja

dobojka | 24 April, 2019 08:58

Ove godine se obiljezava 180 godina zvanicnog sporta u Srbiji . Škola mačevanja ili kako

se tada zvalo , xextovanja osnovana je 1839 . godine u Kragujevcu tadasnjoj prestonici 

Srbije . Nju je vodio Nikola Petrovic na inicijativu Tenke Stefanovica i rektora liceja 

Atanasija Nikolica koji se zvanicno knjazu obratio zahtevom za otvaranje ove skole . Škola 

hehtovanja je bila za ucenike gimnazije i liceja . Ta skola je bila vazna jer je imala veliki 

znacaj za srpsku kulturu jer je bila uopste prva sportska skola u Srbiji i prva skola 

gradjanskog macevanja u Srbiji koju su bili obavezni da pohadjaju svi djaci . Obuka dece

je pocela iste 1839 . godine kroz redovnu skolsku nastavu . To je prakticno bilo fizicko 

vaspitanje . Licej se nalazio u zgradi Jevremovog konaka na mestu gde je sada 

spomenik Svetom Savi , na uglu sadasnjih ulica Kralja Petra Prvog i Save Kovacevica . 

U istorijskim knjigama stoji da su se macevanjem , osim ucenika bavili i profesori 

liceja . Medju njima je bio i Jovan Sterija Popovic koji je predavao knjizevnost pa

i sam upravnik liceja Atanasije Nikolic koji je pomagao u nastavi . Školavanje su ucenici

Liceja nastavili u Beogradu i medju njima je bilo mnogo ljudi koji su kasnije zauzimali 

vazne drzavne funkcije .  

Milomir Vasiljevic

dobojka | 22 April, 2019 14:34

Arhitekta i zamjenik u firmi MVO inzenjering iz Doboja . Rodjen je 15 . 08 . 1960 . godine 

u Gračanici . Posle zavrsene srednje gradjevinske skole u Gracanici 1978 . godine upisuje 

Arhitektonski fakultet u Sarajevu . Diplomirao je 1985 . godine . Po zavrsetku fakulteta 

zaposljava se u GP Zlatibor do maja 1992 . godine . Od 1997 do 2003 godine radi kao 

odgovorni projektant arhitektonske faze u preduzecu Granding iz Doboja . Posle grandinga 

od 2003 do 2007 radi kao odgovorni projektant u firmi Komp - Mat iz Doboja . Na osnovu 

stecenog iskustva 2007 osniva sa nekoliko inzenjera firmu MVO inzenjering u kojoj obavlja 

funkciju zamjenika direktora i odgovornog projektanta arhitektonske faze . Pored odgovornog 

posla u firmi u slobodno vrijeme bavi se i slikarstvom . Vecinu svojih dela stvara u akvarelu .

Razni su motivi njegovog raskosnog stvaralackog duha , portreti , pejzazi , crkve , stare kuce ,

konji , satiricni prikazi proteklih ratova i sl .  

Madam Tiso

dobojka | 20 April, 2019 09:25

Madam Tiso se rodila kao kcerka oficira Jozefa Grosholca i Ane Marije Kurtis . Devojcica 

verovatno nikada u detinjstvu nije ni pomislila da bi mogla da bude vajarka i skulptor . 

Medjutim sve se promenilo nakon sto joj je otac umro , a majka potrazila pomoc od dr . Filipa 

Kurtisa poznatog modelara koji je u Parizu radio kao tvorac vostanih figura . Sa samo 17 . 

godina Meri je napravila svoju prvu figuru - Voltera a zatim je oblikovala i Zan - Zak Rusoa 

i Bendzamina Frenklina . Meri se udaje za inzenjera Fransoa Tisoa i 1802 godine sa svojim 

neobicnim nasledjem odlazi u Englesku gde prvi put izlaze do tada nezamislive eksponate . 

Francusko engleski rat sprecava je da se vrati u francusku pa u narednim godinama 

putuje po celoj Britaniji izlazuci svoje maske . Prva stalna postavka vostanih fugura

Madam Tiso priredjena je u ulici Bejker u Londonu 1835 . godine . Meri Tiso je 1838 

godine napisala memoare . Poslednja figura koju je izradila bila je njena sopstvena . 

Napravila ju je 1842 . godine i ostavila ju je u muzeju na brigu svojim sinovima . 

Umrla je od starosti 16 . aprila 1850 u 88 . godini zivota ostavljajuci iza sebe imperiju 

zabave koja i danas radi sa nesmanjenim uspehom .  

Tajne glavne zeleznicke stanice

dobojka | 18 April, 2019 10:28

Sa nekadasnje glavne zeleznicke stanice u Savskoj ulici prvi voz je krenuo 1884 . godine . 

Vozio je ka Beču . Prvi putnik bio je kralj Milan Obrenovic . Desetak dana posle Milana 

organizovana je svecana voznja u Niš . Od tada do danas kroz ovu stanicu osim obicnog

sveta prosli su mnogi drzavnici , naucnici , knjizevnici , umetnici . O misteriji i ljudima koji

su prosli kroz stanicu u Zeleznickom muzeju u Nemanjinoj ulici 6 . otvorena je izlozba 

tajne Beogradske zeleznicke stanice . U postavci je vise od 140 razlicitih fotografija 

dokumenata , novinskih clanaka , umetnickih i istorijskih predmeta koristenih u okviru 

stanice . Odluka gde ce stanica biti izgradjena doneta je 1881 . godine . Odabrano je mesto

koje se zvalo Bara Venecija , a zgrada je radjena po projektu beckog arhitekte Vilhema 

fon Flatiha . Dva puta je tesko ostecena u nemackom bombardovanju 1941 godine i u

saveznickom 1944 . godine . Glavna zgrada potpuno je obnovljena 1953 . godine . 

Glavna zeleznicka stanica od otvaranja do ukidanja 1 . jula 2018 radila je oko 49 000 

dana . Izlozba koju organizuje Media centar Zeleznica srbije u okviru medjunarodne 

manifestacije Belgrade Photo Month traje do 19 . aprila . Vrata muzeja otvorena su 

od 9 do 15 -30 časova . Ulaz je besplatan .  

Tragicni zivoti Staljinove dece

dobojka | 16 April, 2019 12:12

Nisu imali cak ni neke preterane koristi jer su bili deca jednog od tada najmocnijih ljudi na 

svetu . Uprkos privilegijama koje su imali kao deca prvog coveka SSSR, njihovi zivoti bili su

tragicni i okoncani su na strasan način . Najstariji Jakov umro je u nacistickom logoru ,

Vasilij od trovanja alkoholom a Svetlana od raka debelog creva . 

Jakov 

Jakov Dzugašvili Staljin najstariji sin rodjen je 1907 godine kao jedino dete Staljina i njegove 

prve supruge Gruzijke Ekaterine koja je umrla osam meseci nakon rodjenja sina . Postoji vise

verzija Jakovljeve smrti . Prema jednom Jakov je cuo da njegov otac nije pristao na razmenu

i navodno iskočio iz barake u logoru Zahsenhausen severno od Berlina i rekao nemackim 

vojnicima pucajte sto su oni i ucinili . Ipak neki istoricari tvrde da se namerno bacio na 

strujnu ogradu i tako skončao . Kasniji istorijski podatci upucuju na to da ga je ubio 

strazar nakon sto je Jakov odbio da izvrsi njegovu naredbu . 

Vasilij 

Vasilij je rodjen 1921 godine i dete je iz Staljinovog braka sa drugom suprugom Nadezdom

Aliujevnom . Kada je imao samo 11 godina njegova majka je izvrsila samoubistvo a neutesnom

staljinu najveca podrska na sahrani bio je upravo Vasilij koji nije pokazivao emocije . Posle

oceve smrti imao je strasnu zelju da se osveti jer je tvrdio da su njegovog oca otrovali . 

Samo mesec dana nakon Staljinove smrti uhapsen je zbog antisovjetske propagande a

na sudjenju je priznao i najbanalnije optuzbe . Posle osam godina koliko je proveo u 

zatvoru zabranjen mu je boravak u Moskvi i oduzeto prezime Staljin . Prognan je u Kazan

gde je usamljen i odbacen skoncao 1962 godine . Imao je samo 41 , godinu kada je umro

od trovanja alkoholom . 

Svetlana 

Tesku sudbinu imala je i Staljinova cerka Svetlana rodjena 1926 godine . Kao devojcica nije

bila svesna privilegovanog zivota u kojem je odrastala . Imala je samo 6 godina kada je 

izgubila majku a za njeno samoubistvo saznala je tek 10 godina kasnije . Postala je profesor

istorije ali je kasnije predavala rusku knjizevnost i engleski jezik i radila kao prevodilac . 

Umrla je 2011 godine od raka debelog creva u 86 godini . Umrla je u siromastvu jer je

veci deo zarade od svoje knjige dala u dobrotvorne svrhe . Iza nje je ostala cerka Olga 

Peters koja je promenila ime u Krisi Evans .  

Sakura - praznik trešnjinog cveta

dobojka | 14 April, 2019 10:11

Razdoblje cvetanja tresnje u japanu jedan je od najlepsih dogadjaja u ovoj zemlji tvrde 

srecnici koji su imali prilike da mu prisustvuju . Ovaj velicanstveni prizor ocaravajuce a 

ipak privremene lepote od pojave prvih pupoljaka pa i do trenutka kada i poslednje latice 

otpadnu naziva se sakura , njegovo posmatranje isto ima ime hanami a sve traje dve do 

tri sedmice , mozda malo duze s obzirom na to da se japanski arhipelag proteze duzinom

od 3 . 000 kilometara od krajnjeg juga na svakom ostrvu cvetanje pocinje u razlicito vreme . 

Prvo u Okinavi pocetkom februara , pa preko Kjota i Tokia u martu i aprilu do Hokaida u 

maju . Ni boja cvetova nije svuda ista od bele preko bledo ruzicaste pa do gotovo 

ljubicaste jer u zemlji izlazeceg sunca postoji barem desetak vrsta tresnjinih stabala . 

Neka su samo ukrasna i od njih se ne ocekuju oni socni crveni plodivi koje svi vole . 

Obicaj posmatranja rascvetalih tresanja u Japanu stariji je od milenijuma ali je u pocetku

bio privilegija carske porodice , plemica , samuraja , i dvorskih ucenjaka da bi se nakon

perioda Xejan 794 - 1185 prosirio i na obicne ljude . Uz sakuru su vezani i mnogi japanski

običaji . Tako na primer porodice provedu bar deo godisnjeg odmora sedeci na travnjaku 

ispod rascvetalih tresanja gosteci se i druzeci jer to obecava skladne odnose i dobro 

zdravlje u ostatku godine . Mladenci koji to isto ucine obezbedili su sebi dug i srecan 

brak . Jos ako se pocaste i šoljom čaja od tresnjinog cveta mogu biti sigurni da ce im i 

ljubav cvetati .  

Andjeo sa gore Zaglavak

dobojka | 12 April, 2019 16:03

Ne tako davno ovde se vodio rat i rusi su dolazili da pomognu nama . O njihovoj zrtvi za 

srpski narod snimljen je film a autori filma ruske dobrovoljce nazvali andjelima . Dokumentarni

film Andjeo sa gore Zaglavak za koji je scenario napisala Ljiljana Bulatovic posvecen je 

zrtvi ruskih dobrovoljaca tokom otadzbinskog rata . Simbol te zrtve je 20 - godisnji 

Konstantin Bogoslovski koji je poginuo 12 aprila 1993 tokom herojske odbrane Višegrada . Film 

sadrzi potresne izjave njegove majke , komandanta i saboraca koji su bili svedoci Konstantinove

pogibije . Iako je film ignorisan od strane medija u Srbiji film je doziveo veliki uspeh u 

Rusiji gde je osvojio prestiznu nagradu Zlatni vitez . Pored scenariste Ljiljane Bulatovic 

za stvaranje ovog filma zasluzni su reziser Petar Nedeljkovic , producent Miograd 

Medenica snimatelj i montazer Marko Nedeljkovic i prevodilac Ivan Ljubovic 

Istorijske ličnosti na kartama

dobojka | 10 April, 2019 14:59

O tome kako su karte stigle do evropljana i danas postoji teorija . Najverovatnija je da 

su doputovale iz kine , indije i persije . Sastav i izgled špilova razlikovao se od drzave do 

drzave a slicno je bilo i sa brojem karata . Uobicajeni spil od 52 karte vodi poreklo od 

francuskih karata iz 15 . veka . 

Kraljevi 

kralj herc 

Karlo Veliki franacki kralj krunisan 800 . godine , prvi car franackog carstva i prvi car u 

zapadnoj evropi nakon propasti zapadnog rimskog carstva 

kralj pik 

David biblijski kralj izraela i judeje . Po predanju bio je naslednik prvog kralja Izraela 

Saula i onaj koji je ujedinio 12 izraelskih plemena . 

kralj karo 

Gaj Julije Cezar rimski vojskovodja politicar i pisac 

kralj tref 

Aleksandar Makedonski makedonski kralj  i čuveni osvajač koji je stvorio carstvo koje se

prostiralo od Grčke do Indije 

kraljice - dame 

kraljica herc  

Judit biblijska licnost lepa udovica koja je iskoristila svoje zenske čari i lukavstvo da odsece

glavu asirskom vojskovodji Holofernu 

kraljica pik 

Atina grcka boginja mudrosti 

kraljica karo 

Rahila biblijska prorocica i prva zena proroka Jakova jednog od tri velika jevrejska patrijarha 

majka Josifa i Venijamina 

kraljica tref 

Argina anagram reči regina sto na latinskom znaci kraljica ili moze oznacavati iskrivljen 

oblik imena Argeja kako se zvala mitoloska princeza iz Arga 

Žandari 

Žandar pik 

Holgar Danski licnost iz danske epske poezije , vitez Karla Velikog koji je po legendi otet 

od strane vestice Morgan la Fej sestre kralja Artura 

Žandar  herc 

La Ir - Etijen de Vinjoles , saborac Jovanke Orleanke , vitez i heroj Francuske 

Žandar karo 

Hektor trojanski junak sin trojanskog kralja Prijama i Ahilov suparnik koga je ovaj ubio 

tokom Trojanskog rata 

Žandan tref 

Juda Makavejski junak jevrejske pobune tokom vladavine Seleukida u 1 . veku pre nove 

ere 

Nakon francuske revolucije prekinuta je praksa štampanja imena na kartama jer je bilo 

potrebno sto pre raskinuti sa bilo kakvim monarhistickim obiljezjima . Rec je dakle bila 

o privremenoj praksi i zato se moze reci da danasnje kraljevske figure verovatno nemaju

mnogo toga zajednickog sa svojim prvobitnim uzorima . Priča je ipak ostala .  

 

 

Dora Mar

dobojka | 08 April, 2019 14:56

Iza slavnog Pikasa ostalo je nebrojeno prica o njegovom nezasitom seksualnom apetitu 

rasturenim brakovima i aferama koje su zaokupljale paznju javnosti jos i vise od njegovih

umetnickih dela . Ovo je prica o lepoj i talentovanoj Jugoslovenki koja je bila jedna od njegovih

zrtava . Zahvaljujuci poznanstvu sa slavnim francuskim pesnikom Polom Elijarom i odlicnom

poznavanju španskog jezika francuska umetnica - slikarka poeta i fotografkinja Dora Mar

Teodora Markovic pre nego sto je promenila ime 1936 na terasi jednog kafea u Parizu 

upoznala je Pabla Pikasa . Pre Dore Pikaso je bio u braku sa ruskom balerinom Olgom 

Hohlovom a nakon nje u vezi sa svojim modelom , 17- godisnjom francuskinjom 

atraktivnom Marijom Terezom Valter . Veza sa Marijom dozivela je krah cim je upoznao 

zanosnu Doru . Kao posledica ovog dogadjaja nastala je slika borba u kavezu gde su 

u borbi dve golubice jedna crna i jedna bela . Na slici se vidi da crna golubica pobedjuje

sto se desilo i u stvarnom zivotu . Dora Mar je bila jedini fotograf koji je uspeo da zabelezi

stvaranje Gernike od njene pocetne do finalne faze a čak je i radila na nogama i glavama 

na ovoj poznatoj slici . Najverovatnije je da je uzrok depresije bila dorina nemogucnost 

da ima decu za sta se pricalo da je odgovorna njena majka jer ju je u detinjstvu tukla

i maltretirala . Nakon smrti u jednoj pariskoj bolnici u leto 1997 . godine u stanu 

Dore Mar pronadjeno je ogromno bogatstvo vise od 130 predmeta koje joj je poklonio 

Pikaso 10 ulja na platnu , brojni crtezi , skupture , knjige , oslikani nakit . Ipak na 

njenoj sahrani pojavilo se svega sedam ljudi .  

Tajna bombardovanja Beograda

dobojka | 06 April, 2019 13:35

Proslo je tacno 78 godina od kada je bez objave rata nacisticka Nemacka napala kraljevinu

Jugoslaviju . Pocev od 6 i 30 ujutro Beograd , Novi Sad i jos nekoliko gradova u Srbiji

zestoko su napadnuti a bombardovanje se nastavilo i u naredna dva dana . 6 aprila bez

objave rata sile treceg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju . Njihove vazdusne snage 

su bombardovale Beograd koristeci 234 bombardera i 120 lovaca . Upotrebeljeno je 

oko 440 tona zapaljivih bombi . U bombardovanju je poginulo 2. 274 ljudi iako ta brojka

varira od izvora do izvora . Poruseno je 627 a osteceno preko 8 . 000 zgrada ukljucujuci 

deo starog dvora . Tesko je pogodjena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika . 

Najznacajniji spomenik kulture u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300 .000 

knjiga ukljucujuci srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti .  

Danica Tomić

dobojka | 04 April, 2019 20:30

Danica Tomic je bila jugoslovenska avijaticarka . Prva je zena s pilotskom dozvolom u 

Kraljevini Jugoslaviji . O danici tomic saznajemo samo iz jednog clanka u Ilustrovanom

listu . Danica je 1928 . godine odlucila da polozi ispit za pilota . Ilustrovani list je objavio

na dve strane o prvoj zeni pilotu u Kraljevini . Danica je letela nad provalijom dubokom 

2500 metara . Prva zena u svetu koja je dobila pilotsku dozvolu bila je Rajmonda de Laros

18 godina ranije . U avgustu 1933 . godine danica je polozila ispit za turistickog pilota . 

Poslednje ateriranje danica je izvela u 19 . časova . U beogradu je vec bio sumrak što

je otezavalo uslove sletanja . Nakon dobijanja dozvole danica je pala u zaborav . 

Njen muz major Tomic zavrsio je u zarobljenistvu tokom drugog svetskog rata . 

Nakon zavrsetka rata se preselio u Ameriku . Supruga je verovatno posla s njim ali 

joj se od 1933 . godine gubi svaki trag . O danicinom privatnom zivotu nema podataka . 

Nije zabelezena cak ni u spisima ljudi koji prikupljaju informacije o avijaciji u Jugoslaviji .  

Berba špageta

dobojka | 02 April, 2019 10:01

Prevara berba špageta je lazni trodimenzionalni televizijski prilog emitovan 1 . aprila

1957 u emisiji Panorama . Prilog je ostao zapamcen kao najveca prvoaprilska šala 

svih vremena u Britaniji . Te davne 1957 godine BBC je objavio prvoaprilsku salu o

tome kako Švajcarci vrse berbu špageta sa drveta . Prilog je govorio o tome kako je

iskorenjena štetočina koja napada špagete i zove se špagetni zizak . Pricu je osmislio 

kamerman Panorame Čarls de Jeger prisecajuci se kako su nastavnici u njegovoj skoli 

u Austriji zavitlavali njegove školske drugove da su toliko glupi da bi poverovali da 

bi im neko rekao da špagete rastu na drvetu . Neposredno nakon ovog priloga 

telefoni BBC -ja nisu prestali da zvone satima . Procenjuje se da je program 

pratilo oko osam miliona gledalaca pa su usledile stotine telefonskih poziva 

sa razlicitim motivima od ljudi koji su mislili da su novinari BBC-ija blago receno

budale do onih koje je zanimalo gde mogu da pronadju sadnice i pocnu da gaje 

špagete . Ovi drugi su dobili odgovor da zasade struk spageta u konzervu 

paradaiz sosa i nadaju se najboljem .  

Pomeranje sata

dobojka | 31 Mart, 2019 13:03

Iako pomeranje časovnika nije toliko stara praksa iako je regulisana zakonima vecine

zemalja sveta tek u 20 . veku a kako stvari sada stoje verovatno ce se i od nje odustati . 

Jos su drevne civilizacije prilogodjavale svoje obaveze prema izlasku i zalasku sunca pa 

su na primer Rimljani koristili drugacije vodene časovnike za razlicite mesece u godini . 

Da dnevna svetlost moze da se mnogo efikasnije iskoristi samo jednostavnim pomeranjem 

sata unapred ili unazad u odnosu na doba godine prvo je formulisao krajem 19 . veka 

Dzordz Vernon Hadson entomolog sa Novog Zelanda . Medjutim ideja bi ostala 

zaboravljena da je deset godina kasnije nije vaskrsao britanski preduzimac i graditelj

Vilijam Vilet . Njegov predlog je prvo prihvatila neprijateljska Nemacka . Nemacka 

1916 . godine zakonom regulisavsi letnje racunanje vremena . Britanci su ih sledili 

1921 . a potom i gotovo sve sve evropske zemlje . Srbija je pocela da koristi letnje

racunanje vremena prvi put 27 . 03 . 1983 . godine .  

Arsenije Loma

dobojka | 29 Mart, 2019 08:13

Podno nekadašnje Abadžijske čaršije nalazi se Lomina ulica koja je generacijama studenata bila poznata po fotokopirnici u kojoj su za male pare mogle da se kupe skripte za fakultet, a onim nešto starijim po prvoj veletrgovini plastične robe. Bez obzira kojoj kategoriji Beograđana pripadali, verovatno se tek površno sećate zbrzanih lekcija iz osnovne škole u kojima se spominje junak neobičnog imena – Arsenije Loma, za koga mnogi smatraju da je čovek koji je podigao Drugi srpski ustanak.

Hajduk sa Rudnika 

Arsenije Knežević rođen je oko 1770. godine u selu Dragolj ispod Rudnika. O njegovoj porodice se malo toga zna, osim da su se negde sredinom 18. veka doselili iz sliva Pive u Crnoj Gori u Šumadiju.  Ime oca bilo je Joksim, a ime majke je ostalo nepoznato istoriji. Kažu da je bio "visokog stasa, krupne snage, smeđ, dugih, a retkih brkova, niz leđa mu je visila pletenica kose, a na sebi je svakad nosio zelenu dolamu", pa se smatra da je zbog njegove krupne građe dobio neobični nadimak – Lomo iliLoma, što znači krupan ili snažan. Bio je oženjen Božanom od Čarapića, sa kojom je imao dve ćerke, Mirosavu i Peruniku

Iz predanja koje se s kolena na koleno prenosilo u njegovoj porodici, saznajemo da se u mladosti bavio zemljoradnjom, a među hajduke je pobegao kad je ubio kmeta Teodora koji je bio pristalica Turaka. Hajdučke dane proveo je u družini Stanoja Glavaša, sa kojim se februara 1804. godine uputio put Orašca, jer se već neko vreme u narodu pričalo o velikoj pobuni protiv Turaka. Zapamćeno je da je bio jedan od prvih ustanika koji su tog 14. februara položili orašačku ustaničku zakletvu.

Ustanički vođa

Kao iskusni borac i hajduk, već 18. februara upustio se sa saborcima u borbu koja će postati prva velika ustanička pobeda. Te večeri Karađorđeva vojska opkolila je grad Rudnik i pozvala Turke na predaju. Pošto nije bilo zadovoljavajućeg odgovora, u zoru 20. februara ustanici su napali utvrđeni grad. Avaj, posle dve nedelje opsade zloglasni rudnički starešina Sali-aga Đevrić, "herojskim" begom ka Čačku izbegao je smrt i prepustio svoje vojnike milosti ustanika. Ovim je 6. marta 1804. godine Rudnik postao prvi oslobođeni grad Srbije.

Odvažni Loma nastavio je sa Lazarom Mutapom i Milićem Drinčićem put Čačka, koji je oslobođen 24. marta, te ka Užicu i Karanovcu, današnjem Kraljevu. Put će ga voditi i ka Raškoj odakle dovodi živalj kako bi naselio opustele krajeve Kačera. Ni tada ne popušta njegov oslobodilački zanos, koji ga vodi u bitke na Mišaru i za oslobođenje Beograda, gde sa svojim Kačarcima predstavlja udarnu četu srpske vojske.

U to vreme počinju da ga nazivaju vojvodom, ali zvanično titulu dobija tek 1811. godine kada ga Karađorđe imenuje za Vojvodu kačerskog. Poslednje dane Prvog srpskog ustanka proveo je u odbrani Deligrada, a po begstvu Karađorđa u Austriju, vraća se u Kačer kako bi branio narod od turske odmazde. Predaje se agi Memedu Brajkataru koji mu garantuje da neće biti zatvoren ili ubijen, a on se zaklinje da će narod braniti kao što ga je nagovarao da se podigne protiv Turaka. 

Čovek koji je pokrenuo Drugi srpski ustanak

Slom ustanka nije slomio Lomin oslobodilački duh. U godinama zatišja, uvidevši da je zulum Turaka sve veći i da je nasilje prema Srbima sve prisutnije, pokušava da nagovori svoje stare ustaničke drugove na dizanje nove pobune. Sa njima se sa nekoliko put sastaje i pravi plan, a odlučujući sastanak održan je početkom 1815. godine u njegovoj vodenici u Dragolju. Tom prilikom je odlučeno da se krene u ustanak, a da se kao vođa izabere Miloš Obrenović, koji je bio poštovaniji i ugledniji u narodu od Arsenija, koji se, pak, najviše zalagao za borbu. Ostalo je zabeleženo da su ustaničke vođe (ili sam Loma, tvrde neki), odlučile da da Loma i ubije ukoliko nagovaranje da se primi uloge vođe ustanka ne uspe, znajući da je Miloš iako važan saveznik, još opasniji protivnik ako odbije ponudu i stavi se na stranu Turaka.

Nestrpljivi Loma nije mogao da čeka. Ostavlja Miloša okruženog saborcima Mutapom, Garašaninom i Tomom Vučićem i vraća se na Rudnik da priprema vojsku za rat. Početkom marta se upušta u prve sukobe sa Turcima i  6. marta proteruje po zlu znanog agu Tokatlića sa planine Rudnik. Neki smatraju da je ovim sukobom u stvari počeo Drugi srpski ustanak, a da je Loma bio čovek koji ga je pokrenuo.

Borbe se se ne smiruju, pa je i ovaj put Rudnik bio prvi oslobođeni srpski grad. Posle kratke bitke, oslobođen je 10. aprila 1815. godine, a aga Tokatlić biva uhvaćen. Nažalost, ovo je i poslednja bitka u Lominom životu, oslobođenje Srbije nije video.

Smrt na prevaru

O njegovoj smrti po oslobođenju Rudnika postoji više verzija. Obe povezuje to da je prilikom ispraćaja age za Užice, Tokatlić ubijen, iako je pod Lominom zakletvom "na najtvrđu veru - na hleb i so", i da je potom Lomu ubio agin sestrić. Po jednoj verziji, željan osvete, Loma je prekršio svoje obećanje i uputio četu da presretne agu. Na prepad, izvesni Martinović je ubio agu kuršumom. U nastaloj zbrci je agin sestrić prvo jataganom nasrnuo na Lomu, a kada mu to nije uspelo, potegao je pištolj i pogodio ga pored uha u potiljak i pobegao put Užica. Lomu na samrti preneli su u kuću Marka Rakića, pored koje je i sahranjen.

U drugoj detaljnijoj verziji, koju kao sećanje Lominog praunuka prenosi Pravda iz 1932. godine, ubistvo je posledica prevare:

"Posle nekoliko dana puškaranja Sali-aga Tokašić se predade ustanicima pod uslovom da ga ovi živog prevedu u Užice. I vojvoda Loma sa još nekoliko svojih ljudi, položivši zakletvu, pođe sa Sali agom. U putu, Radovan Martinović, kome je aga ranije oteo oružje opali iz pištolja i ubije ga. Tada agin sestrić dođe do Vojvode Loma i reče mu:

- Vojvodo, ti nisi kriv. Hajduci ne znaju za Boga.

 Produžili su put dalje. Kod Rudničića sestrić poginulog Sali-age zastade i reče Lomi da se vrati, pošto dalji put poznaje dobro, a kao dar ponudi mu svoj jatagan. Izvadi ga iza pasa i pružajuži mu kaniju od jatagana reče:

- Drž’, vojvodo, da vidim da l’ je zarđao.

Vojvoda Loma pruži ruku, ali ga zadrža njegov barjaktar:

- Ne, vojvodo, poginućeš. Nek tebi Turčin da dršku, a on neka uhvati za kaniju.

U tom trenutku sestrić Sali-agin potrže kuburu i ubi vojvodu."

Bez obzira kojoj verziji verovali, ostalo je zabeleženo da je smrt velikog narodnog junaka naterala Miloša Obrenovića da razvije ustanički barjak pred svojom kućom i krene, iako nevoljno, u oslobođenje Srbije od Turaka.

Danas Lomino ime nosi ulica na Savskom vencu, kao i ulice u nekoliko gradova u Srbiji, te osnovna škola u njegovom rodnom selu. Kao osoba koja je podigla Drugi srpski ustanak i dalje se navodi Miloš Obrenovic

Topovske šupe

dobojka | 27 Mart, 2019 13:43

 У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих су интернирани сви мушки Јевреји из Београда, и на крају мушки Роми такође из Београда. Сви, осим ретких случајева, убијени су у масовним стрељањима у јесен 1941. године углавном на стратишту у Јабуци код Панчева. По расположивим проценама, кроз њега је прошло око 5.000 Јевреја и 1.500 Рома. О Топовским шупама се и дан данас, нажалост, јако мало зна.

Логор Топовске шупе је био један од првих логора за Јевреје и Роме у окупираној Европи, који се у Београду налазио у насељеном делу града и који се дешавао пред очима јавности – суграђана тог дела града. Данас, локација логора Топовске шупе је заборављена, запуштена и непозната широј јавности, и самој локацији прети уништење због најављене изградње тржног центра. У близини логора постоји комеморативна плоча коју је подигао Савез јеврејских општина Србије и која је тренутно украдена. У историографији не постоји много објављене литературе о логору Топовске шупе, као нити једна студија која се бави историјом овог логора. Danas lokacija logora Topovske šupe je zaboravljena zapustena i nepoznata široj javnosti i samoj lokaciji preti rusenje zbog najavljene izgradnje trznog centra .  

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 ... 26 27 28  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb