IZ MOJE DUŠE

Knez Pavle izdajnik i rodoljub

dobojka | 20 Novembar, 2019 17:55

Pavle Karadjordjevic bio je jedini sin kneza Arsena Karadjordjevica rodjenog brata kralja 

Petra I i brat od strica kralja Aleksandra Karadjordjevica sa kojim je bio u veoma bliskim 

odnosima . Knez Pavle se od 1913 godine godine skolovao na Oksfordu u Engleskoj gde 

je ziveo mirnim porodicnim zivotom sa suprugom grckom princezom Olgom odrzavajuci 

dobre veze sa britanskom kraljevskom porodicom i aristokratijom . Tek 1925 godine 

dosao je u Jugoslaviju . Koliko je poznato do atentata na kralja Aleksandra Karadjordjevica

I 1934 godine Pavle se uopste nije bavio politikom vec je i u Jugoslaviji nastavio da zivi 

povuceno sa porodicom i decom Aleksandrom , Nikolom i Jelisavetom . Medjutim njegov

zivot se drasticno promenio nakon atentata u Marseju knez Pavle de fakto je postao 

vladar Kraljevine Jugoslavije od 1934 nakon sto ga je kralj Aleksandar ujedinitelj 

kao predosecajuci smrt testamentom odredio da postane jedan od trojice namesnika

. Imajuci ogromno poverenje u svog brata od strica kralj Aleksandar je od kneza Pavla 

da sacuva Jugoslaviju do septembra 1941 godine kada bi prestolonaslednik Petar 

Drugi napunio 18 godina i seo na presto . U spoljnoj politici knez Pavle je provodio

politiku otklona od Francuske pokusavajuci da odrzi neutralnost u sve slozenijim 

evropskim okolnostima . U svom delovanju suocavao se sa velikim otporom 

srpskih politicara posebno radikala . Britanska imperija obrusila se na kneza a potom 

su ga jugoslovenski komunisti proglasili za izdajnika . Samo dva dana nakon potpisivanja

pakta koji je Jugoslaviju bar za neko vreme trebalo da spasi rata 27 marta 1941 godine

širom zemlje su izbile velike demonstracije koje su za posledicu imale smenu troclanog

namesnistva na celu sa knezom Pavla Karadjordjevica . Knez Pavle je nakon drzavnog 

udara uhapsen i proteran u Grcku . Usledio je nemacki napad na Jugoslaviju 6 . aprila

1941 godine i kapitulacija nakon samo 12 dana . Okarakterisan kao simpatizer 

nacista knez Pavle i njegova porodica su postali zarobljenici . Iz Grcke britanske snage

odveli su ih u Keniju pa u Juznoafricku republiku i drzale u kucnom zarobljenistvu %

Miki Maus

dobojka | 18 Novembar, 2019 14:45

Na danasnji dan u crtanom filmu Parobrod Vili prikazanom u Njujorku prvi put se pojavio 

Miki Maus danas kultni junak Volta Diznija . Vecina ljudi ne zna da je prvo bilo zamisljeno 

da se crtani lik koga su stvorili Volt Dizni i i Ab Ajverks zove Mortimer Maus .  Supruga 

Volta Diznija mislila je da je Mortimer malo ruzno ime a svakako preveliko za jednog misa . 

Sledeci predlog bio je Miki . U prvim srpskim izdanjima Miki Maus se zvao Mika Miš . 

Glas mu je sve do 1947 godine pozajmljivao Volt Dizni . Od prvog filma Mikijev izgled se 

postepeno menjao 1939 godine dobio je bele rukavice , 1938 godine redizajniran je izgled

tela a 1940 usi kao mikijev znak reanimirane su iz realisticnije perspektive . Ovaj junak 

bice zapamcen kao crni mis u belim rukavicama sa rukama koje imaju cetiri prsta 

 cipelama i sorcu sa istaknuta po dva dugmeta na prednjem i zadnjem delu . Mini Maus

se pojavila 1929 godine . Nakon nje 1930 mikiju se pridruzio i njegov kucni ljubimac 

Platon zuto - narandzasti mesanac koji je kroz filmove uveseljavao i zadavao slatke 

muke savesnom Mikiju . Miki Maus je prvi crtani junak koji je na svoj 50 - ti rodjendan

dobio svoju zvezdu u Holivudu . Godine 1934 usao je u Britanika enciklopediju a sam

Volt Dizni je 1932 godine dobio nagradu americke Akademije za kreiranje ovog 

crtaca .  

Geca Kon

dobojka | 16 Novembar, 2019 09:29

Jugoslovenske generacije ovu zgradu na adresi Knez Mihajlova 12 znaju kao knjizaru Prosveta

i mesto na kome su verovatno nebrojano puta dosli u potrazi za lektirom ili udzbenikom za 

studije . Rec je o jednoj od najstarijih a svakako najpoznatijih knjizara u Beogradu cija 

sudbina s vremena na vreme dodje u zizu interesovanja javnosti jer je objekat predmet 

restauracije . Geca Kon rodjen je u tadasnjoj Austrougarskoj u poznatoj aškenaskoj 

porodici . Ziveo je u Zemunu i Novom Sadu ali je 1901 godine postao srpski drzavljanin 

i u Beogradu otvorio knjizaru za srpsku i stranu knjizevnost u Knez Mihajlovoj ulici broj 1

koja je uskoro postala steciste najpoznatijih prestonickih intelektualaca tog doba . Zbog 

kalendara Ratnik u kojem se velicaju pobede srpske vojske nad austrougarskih trupama . 

Kona su okupacione vlasti 1916 uhapsile i tada je po prvi put zavrsio u logoru bio je 

interniran u radni kamp kod Nezidera u Gradišcu . Stekao je veliko bogatstvo i sagradio

vilu u Dobracinoj 30 . Posedovao je prvi luksuzni automobil u Beogradu i cak ga je 

pozajmljivao vlastima Kraljevine Jugoslavije u reprezentativne svrhe . Mesto Konovog 

stradanja nije poznato . Predpostavlja se da je streljan u beckom zatvoru ili pri kasnijem 

ispitivanju u Gracu . Zena Luiza Vajs cerke Elvira i Malvina zet Franjo Bah kao i dva unuka

streljani su kod mesta Jabuka blizu Panceva u jesen 1941 godine . Jedini clan porodice koji

je preziveo bio je Konov drugi zet Leopold Hercog . Celokupna imovina porodice Kon je

zaplenjena kuce u Dobracinoj 30 i Sremskoj 4 , dva stana u Strahinjica Bana , knjizara i 

jedna u Knez Mihajlovoj , kao i plac na Dedinju . Najvredniji deo knjiznog fonda prenesen

je u Nacionalnu biblioteku u Beču . Posle oslobodjenja Konova firma je pretvorena u 

Izdavacko preduzece Prosveta .  

Kristalna noc

dobojka | 10 Novembar, 2019 10:22

Kristalna noc takodje poznata i kao Carska kristalna noc bio je prvi organizovani i masovni

veliki pogrom Jevreja koji se desio sirom Nemacke u noci 9 i u ranim casovima 10 novembra

1938 . godine . Tokom 30 - tih godina mnogi jevreji poljskog porekla ziveli su u Nemackoj

ukljucujuci i one koji su bili odlikovani veterani iz Prvog svetskog rata . Petka 28 oktobra 

1938 godine 17 000 njih je bez upozorenja okupljeno usred noci deportovano iz Nemacke 

u Poljsku .  Poljska vlada je odbila da ih primi zbog cega su se nesrecni ljudi vukli izmedju 

nemackih i poljskih granicnih ispostava tokom hladnih dana i noci sve dok nemacke vlasti 

nisu konacno ubedile Poljsku da im odobri ulaz . Hersel Grinspan nemacki jevrejin koji

je pobegao u Francusku primio je pismo od svoje porodice u kome su bili opisani svi 

uzasi koje su preziveli . U ponedeljak 7 . novembra revoltiran i besan Grinspan je upucao

sekretara nemacke ambasade u Parizu Ernesta fon Rata . Dva dana kasnije Rat je preminuo

u bolnici a to je dalo povoda nemcima da se svete organizujuci pogrom nad svim jevrejima

u Nemackoj . U pogromu je unisteno oko 1574 sinagoga tj skoro sve koje su postojale u

Nemackoj , mnoga jevrejska groblja i vise od 7 . 000 jevrejskih radnji i velikih trgovina . 

 Dogadjaj je uzrokovao bes sirom sveta . Vecina evropskih drzava je prekinulo diplomatske

odnose sa Nemackom u znak protesta . SAD su povukle svog ambasadora a pogrom je

diskreditovao pronacisticke pokrete širom sveta . Da ironija bude veca nakon dogadjaja

jevreji su morali da plate kolektivnu kaznu od 1 milijarde maraka nacistickoj vladi . Ova 

noc je uvela novu fazu u antisemitskim aktivnostima nacisticke partije i drzavnih aparata 

vodeci do deportacija i konacno strasnog istrebljenja vecine Jevreja koji su ziveli u 

Nemackoj tokom drugog svetskog rata . Ime ovog dogadjaja je kontroverzno . Nazivan 

je Kristallnacht od strane mnogih ljiudi zbog polomljenih izloga prodavnica ciji su bili 

Jevreji . Danas zaboravljamo naziv Kristallnacht neki nalaze u razgovorima obicnih 

ljudi onog vremena . Svesni zlocina koji se dogodio Nemci su skovali eufeministican 

naziv jer su se bojali represije nacistickog rezima ako bi stvari nazivali pravim imenom . 

Ovo objasnjava prefiks imperijalni koji su onovremeni ljudi koristili u drugim kontekstima

da ismeju i kritikuju neke druge poteze nacisticke diktature . Danas se u Nemackoj uglavnom

postoji konsenzus da je Kristallnacht isuvise eufeministican naziv .  

Plesi sa mnom do kraja ljubavi

dobojka | 08 Novembar, 2019 09:32

Leonard Koen je kanadski je kantautor i knjizevnik . Poceo je da pise 1952 godine dok je 

njegova prva knjiga pesama Let us compare Mythologies objavljena je u Montrealu 1956 

godine . Primljen u  rokenrol kucu slavnih 2008 godine .  Preminuo je 7 . novembra 

2016 u 82 . godini . Jedna od njegovih najvecih hitova svakako je pesma Plesi sa mnom 

do kraja ljubavi - Dance me to the end of love iz 1984 godine . Prvi put ju je izveo Koen

na svom albumu iz iste godine . Pesmu su do tada snimili brojni umetnici i u 2009 

godini je opisana kao pesma na ivici da postane standard . Ipak iako je struktuirana kao 

ljubavna pesma zapravo je inspirisana holokaustom i nastala je nakon sto se umetnik 

posvetio izucavanju drugog svetskog rata i holokausta .  Koen je odrastao u jevrejskoj

porodici i oduvek ga je uz knjizevnost i muziku zanimala i religija . Zato i nije cudno 

sto je jedna od najlepsih pesama ovog umetnika inspirisana jevrejskim narodom 

odnosno njegovim stradanjem . Osim sto je postala planetarni hit pesma je danas 

nezaobilazna na repertoaru mnogih jevrejskih bendova koji je izvode u znak secanja 

na milione stradalih  

Dusan Muškatirovic

dobojka | 04 Novembar, 2019 20:59

Dete sa beogradske kaldrme pritom i iz imucne porodice obelezice jedan kratak period istorije

Banjaluke ali samo u onom vremenskom smislu . Njegova harizma gospodsko drzanje i dobro

ispečen hirurski zanat svrstace ga u jedan deo istorijskog kovcega koji do skorasnjih dana 

nije mnogo otvaran . Rodjen je dve godine pred kraj 19 veka 18 junskog dana u glavnom 

gradu Kraljevine Srbije . Nazalost kako skoro nijednu generaciju srpskih momaka ne zaobilazi 

rat tako ni Dusan nije bio postedjen ratnih zlih vjetrova . Sa samo 17 godina prelazi krsevite

albanske gudure trazeci spas kao i tadasnja srpska drzava . To ga ne sprecava da 1917 godine

zavrsi gimnaziju u Nici i time dokaze veliku snalazljivost srpskog momka odlucnog u svakoj

nameri i poslu . Iako je odrastao od trgovackog hleba oca Dragutina odlucuje se za studije 

u Lionu koje uspesno zavrsava 1923 . godine . Kako se nova drzava uzdizala u svakom 

pogledu pa i medicinskom javlja se potreba za iskusnim hirurgom u Banovinskoj bolnici u

Banjaluci . U periodu kada je direktorovao pacijentima je pomagao i u svojoj privatnoj

ambulanti koja se nalazila nedaleko od Sokolskog doma uvijek punoj pacijentima 

zeljnih pomoci ovog nesebnicnog doktora . Miris nepreglednih Banjaluckih aleja , 

vecnog Vrbasa , uzdah borove sume sa Banj brda milovanje lakog povetarca sa obliznjih

pitomih brda zauvek ce izbrisati divlji vetrovi rata i onoga sto ce ostati posle njega . 

Doktorovim radom jedinu nisu bili odusevljeni nemci koji ga zbog toga hapse i odvode

u logor Banjicu u kojoj se na svu srecu nije zadrzao dugo . Odatle odlazi u logor u 

Poljskoj da bi trijumf saveznika docekao u Osnabriku . Daljina od rodne zemlje koja ga

je stalno mucila ogroman neizlečiv zal bili su glavni razlozi da 10 april 1952 godine bude

poslednji za doktora Dusana Muskatirovica .  

Grof iz Mirijeva

dobojka | 31 Oktobar, 2019 10:01

Teodor Jankovic Mirijevski rodjen je 1741 godine u Sremskoj Kamenici u bogatoj srpskoj 

porodici poreklom iz Mirijeva u okolini Beograda . Kako je jos od malena bio bistro i pametno

dete roditelji su ga poslali na školovanje pa je Jankovic zavrsio filozofiju u Beču i nakon toga

ostao u tom gradu . 18 vek je bio period procvata građanske svesti . U celoj evropi otvarale 

su se skole jednako dostupne svoj deci a ne samo onoj iz povlasćenih polozaja . Polako je 

sazrevala svest da drzava mora da bude ta koja ce se brinuti o obrazovanju buducih 

generacija i omoguciti pristup ucenju pod jednakim uslovima za sve . U takvim uslovima 

pocinje i Jankoviceva aktivnost na reformi skola u Vojvodini koja je bila deo Habzburske

monarhije . Godine 1773 postao je direktor srpskih i rumunskih skola u Banatu . Tri godine

kasnije njegovom zaslugom donet je skolski ustav za pravoslavne skole kojim je reformisano

srpsko i rumunsko skolstvo . Za svoj rad Teodor Jankovic Mirijevski dobio je plemicku titulu

od Austrijske drzave . Teodor Jankovic osnovao je prvo ministarstvo prosvete u Rusiji 

a zbog svojih zasluga je postao clan ruske akademije nauka . I rusi su znali da mu se oduze

dobio je nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Moglievskoj guberniji u Belorusiji . Kao plemic

svom prezimenu je dodao Mirijevski kako bi naglasio svoje poreklo i secanje na porodicu . 

Teodor Jankovic Mirijevski umro je u Petrogradu 1814 godine . Sahranjen je kod crkve

Aleksandra Nevskog .  

Ladislav Posmrče

dobojka | 29 Oktobar, 2019 10:02

Ladislav Posmrče je bio austrijski vojvoda kralj Ugarske i kralj Česke iz dinastije Hamburga

. Svoj strasni nadimak posmrče duguje činjenici da je rodjen posle smrti svog oca Alberta

II Nemačkog i da je tako postao kralj vec u trecem mesecu zivota . Njegova majka Elizabeta

Luksemburska pokusala je da mu sacuva presto iako je vecina plemstva izabrala za kralja 

drugog kandidata kralja Poljske Vladislava III Jagelonca . Sa bebom kraljem se povukla u 

Beč a posle njene smrti o Ladislavu se brinuo austrijski vojvoda i car svetog rimskog 

carstva Fridrih III Habzburski . Kada je Vladislav III stradao u borbi kod Varne 1444 ugarsko

plemstvo je pozvalo Ladislava nazad u zemlju . Kako je Fridrih oklevao da ispuni zahteve 

Mađara Ugarskom je kao kraljevski regent od 1446 do 1452 godine upravljao proslavljeni

vojskovođa i velikas Janos Hunjadi . Tokom Ladislavove vladavine vrhunac borbi sa 

turcima bila je uspesna odbrana Beograda 1456 posle koje je umro Hunjadi . Ladislav je

bio usred priprema za zenidbu sa francuskom princezom Magdalenom Valoa cerkom 

kralja Šarla VII kada je preminuo 23 . novembra 1457 . godine . O njegovoj naprasnoj 

smrti dosta rano su pocele da se ispredaju glasine . Po nekima bio je otrovan . Pojedini

istoricari su smatrali da je umro od kuge . Medjutim ispitivanje skeleta kralja Ladislava 

sprovedena 1987- 88 godine pokazala su da je kralj patio od leukemije . Sahranjen je 

u praskoj katedrali Svetog Vida . Osim nadimka za istoriju nije bio narocito znacajan . 

Posto nije bilo zakonitih naslednika sa njim je izumrla citava jedna grana Habzburske 

dinastije . 

Doktorka iz Ausvica

dobojka | 25 Oktobar, 2019 17:28

Verovatno najpoznatiji lekar montrum koji je svojim eksperimentima nad ljudima dao jednu

potpuno novu dimenziju uzasa tokom drugog svetskog rata bio Jozef Mengele . Ipak on nije

bio jedini . Među lekarima monstrumima bilo je i zena . Jedna od najozloglasenijih bila je

Herta Oberhauzer doktorka iz Ausvica i Ravenzbrika - konc logora narocito upamcenog po

strasnim zlocinima koje su pocinile zene čuvari . Ono po cemu se Herta isticala bili su 

eksperimenti nad zenama kojima je vadila organe cesto dok su jos bile zive . Ispitivala je 

regeneracije organa kao i transplantaciju kostiju . Ipak Herta se nije zaustavila . Ubijala je 

zdravu decu tako sto bi im injekcijama ubrizgala otrove koji cine da osoba umre u roku od 

3 do 5 minuta ali da sve vreme bude svesna . Sprovodila je neke od najjezivijih i bolnijih 

medicinskih eksperimenata sa naglaskom na namerno nanosenje rana logorasima kako bi

simulirala rane koje su nemacki vojnici trpeli u borbi . Herta je bila jedina zena na lekarskim

sudjenjima nacistima u Nirnbergu i osudjena na 20 godina zatvora . Kazna je kasnije smanjena

na 10 godina i ova doktorka je docekala da ponovo ugleda slobodu - pustena je 1952 godine

zbog dobrog vladanja . Šokantno je da je i nakon toga radila kao porodicni lekar u Nemackoj

. Izgubila je dozvolu za rad tek nakon sto ju je prepoznala jedna od zrtava iz logora 1958 

.Medjutim zalila se i ponovo dobija pravo da se bavi medicinom u aprilu 1961 nakon cega

je radila u labaratoriji u institutu Bodelšving . Preminula je u januaru 1978 godine u 

66 godini zivota .  

La Pola

dobojka | 21 Oktobar, 2019 15:31

La Pola kako su je zvali tokom njenog kratkog zivota bila je odvazna ostrog jezika i prkosna. 

Borila se za slobodu svoje zemlje dok se pretvarala da sedi u uglu i šije . Ime Polikarpe 

Salavariete kako su je od miloste zvali bila je revolucionarka borila se za slobodu svoje 

zemlje danasnje Kolumbije od španske kolonijalne vlasti i jedna od prvih pokazala da se 

na zene u spijunskom poslu i te kako moze racunati . Pola je rodjena negde oko 1795 

godine .  Kako njena krstenica nikada nije potvrdjena njeno ime do danas nije poznato 

istoriji . Pretvarajuci se da je krojacica i kucna pomocnica Pola je nudila svoje usluge 

rojalistickim španskim domacinstvima . Pod maskom neuke i priglupe sluzavke imala

je pristup sastancima kolonijalne vlasti gde je skupljala obavestajne podatke i 

prosledjivala je gerilcima . Špijunaza je tekla glatko sve dok dok momak po kome je

La Pola poslala poruku revolucionarima nije uhapsen . Podatci iz pisma su je optuzivali

i odmah je uhapsena . La Pola je osudjena na smrt streljanjem . Pre egzekucije kada

su je izveli pred masu hrabra revolucionarka je odrzala govor zbog koga su morali da

je nadglasavaju bubnjevima . U trenutku smrti imala je samo 25 godina . Zrtva Polikarde

Salavariete nikada nije zaboravljena i inspirisala je revolucionare dugo nakon njene smrti . 

Dan Kolumbijske zene i danas se slavi u čast ove herojine .  

Nikola Skobaljic

dobojka | 15 Oktobar, 2019 13:58

Nikola Skobaljic srpski vlastelin iz 15 veka danas zivi paralelno i u istoriji i legendama 

Leskovackog kraja . U ovom gradu rado ce vam ispricati da je ovog junaka rodila devojka

iz obliznjeg sela a da je zacet tako sto je jela zivu ribu  - skobalja . Reci ce vam jos i da je 

Nikola bio veoma mudar i hrabar da ga turci nikada nebi uhvatili da nije bilo izdaje njegove

kume ali da cak ni onda nije ziv uhvacen vec se na svom konju vinuo u nebesa i legendu. 

Istorijske cinjenice mnogo su prozaicnije . Nikola Skobaljic bio je poslednji vladar Dubocice

 pre konacnog pada pod tursku vlast . Njegova tvrdjava bila je Zeleni grad kod Vucja . 

Skobaljic se protivno naredjenjima despota Đurđa Brankovica da se preda suprostavio

osvajacima i 24 septembra 1454 godine sa vojskom iz Dubocice potukao tursku vojsku

kod Banje na prilazima Novom Brdu . U povlacenju prema svojoj tvrdjavi kod Vucja 

Skobaljic je pruzio otpor ali je 16 novembra 1454 godine na reci Trepanji kod Kisline 

porazen i zarobljen . Jos istog dana zajedno sa stricem nabijen je na kolac i tako je 

ostao upamcen po jos jednom strasnom podatku - kao prvi srbin poznat imenom i 

prezimenom osudjen na tu jezivu kaznu . Ostaci Skobaljevog grada i danas se nalaze na

severnim obroncima planine Kukavice kod Vucja juzno od Leskovca . Predeo je prilicno 

negostoljubiv i neuredjen pa lepotu i velicinu ovog srednjovekovnog utvrdjenja zbog

rastinja retki posetioci i ne mogu da sagledaju .  

Vesnik pobede

dobojka | 11 Oktobar, 2019 18:16

Davne 1913 godine predsednik beogradske opstine Ljuba Davidovic je od vec cuvenog 

vajara Ivana Mestrovica zatrazio da u cast srpske pobede u Balkanskim ratovima izradi

spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu - Terazijama . Prvi svetski rat

i stvaranje nove drzave omeli su Mestrovicev rad pa je do postavljanja spomenika doslo 

tek 1928 godine i to ne na Terazijama vec na Beogradskoj tvrdjavi . Pre toga spomenik je

zestoko kritikovan a dobrom delu javnosti je smetala i cinjenica sto je muskarac kojeg je 

Mestrovic izvajao gol . Čitava ova prica poznata je javnosti i cesto prepricavana a u njenoj

senci obicno ostaju zanemareni neki drugi detalji na primer kako je Ivan Mestrovic zapravo

zamislio da spomenik izgleda i kako je on ustvari trebao da se zove . Nazalost originalni 

Mestrovicevi planovi nisu sacuvani . Poznato je da je model predvidjao monumentalnu 

fontanu precnika od osam metara sa cetiri lava koja bi je krasila i u sredini petostepenim

stubom od pet sest metara - simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima . Na vrhu 

stuba bi stajala statua sa pticom u jednoj ruci i spustenim macem okrenutim nadole . 

u drugoj kao simbol mira i miroljubivosti ali i spremnost da u svakom trenutku reaguje

na napad . Prvobitno citava kompozicija je trebalo da se nazove Vesnik pobede .  Kasnije

je ipak ocigledno Mestrovicevoj ideji koji je voleo drugo ime spomenik nazvan pobednik 

mada se kao jedno od nezvanicnih imena dugo pominjao i Sokolar po cemu bi se 

moglo zakljuciti da je ptica u ruci - soko . U spomeniku olicen je vesnik koji je onih 

velikih dana stvaranje nase drrzave objavio sirom sveta pobedu iz koje je ponikla kraljevina

Srba Hrvata i Slovenaca . Danas oslonjen na svoj mac taj vesnik ponosno se uzdize kao 

gordi cuvar krvlju stecene slobode . Ovaj je spomenik duboki simbol nesalomljive snage

koji u sebi nosi duh naseg plemena jer ce bdijuci nad kapijama grada sluziti kao vecna

opomena da se ne sme i ne moze razbiti ono sto je narodni genije stvorio rekao je 

Kumanudi . Bio je to prvi govor koji su Beogradjani slusali preko megafona .  

Legendarna Mulan

dobojka | 05 Oktobar, 2019 14:35

Hua Mulan bila je legendarna kineska ratnica za koju se veruje da je zivela tokom perioda 

Juzne i severne dinastije tj negde u periodu izmedju 4 i 6 veka . Za razliku od animirane 

junakinje prava Mulan je opisana kao zena koja je u startu bila vesta s oruzjem . Regija u

kojoj je zivela od davnina je bila poznata po kung fu borcima koji su odlicno baratali macem 

pa se veruje i da je Hua Mulan stekla ove vestine kao devojcica . Osim ovoga jahala je konja

i bila odlican strelac . Ipak osnove price o legendarnoj kineskoj ratnici iste su i kao u 

Diznijevom crtacu u njenoj porodici nije bilo muske dece sto je stvorilo problem kada je car

pozvao trupe protiv najezde Mongola . Kako je iz svake porodice jedan clan morao da podje

u bitku to je morao da bude Mulanin otac . Isto kao u Diznijevom filmu Mulan je odlucila

da zauzme ocevo mesto . Bilo joj je 18 godina kada se prikljucila trupama koje su se 

spremale da se suprodstave Mongolima . Naravno u stvarnosti pored nje nisu bili ni 

natprosecno inteligentni konj niti mali crveni zmaj da joj pomognu . Prema legendi Mulan

je u ratu provela 12 godina . Tokom ovog perioda zbog vestine i hrabrosti odlikovana je

cak 12 puta a i napredovala je u vojnoj hijerarhiji i stigla je do visokih činova . Originalna

pesma iz 6 veka zavrsavala se ovde ali je knjiga objavljena u vreme dinastije Ming . 

Ova verzija postala je narocito popularna a jedan od razloga je i cinjenica da se prica

zasniva na ravnopravnosti polova sto je u knjizevnosti onog vremena bila prava retkost . 

Ipak ovaj roman dodao je i delove koji nisu postojali u ranijim legendama o Mulan . 

Ovo se pre svega odnosi na tragican kraj ove junakinje . Naime prema romanu Mulan 

se vratila kuci samo da bi saznala da joj je voljeni otac odavno preminuo i da joj se majka 

preudala . Da stvar bude jos gora ona je bila pozvana da sluzi kao konkubina Hesena Kana

vladara tog regiona . Kako bi izbegla tu sudbinu Mulan je resila da se ubije rekavsi ja sam

devojka . Prosla sam kroz rat i dovoljno ucinila . Sada zelim da budem sa svojim ocem . 

Dakle u stvarnosti nije bilo onog zivela je srecno do kraja zivota .  

Bunari - krhki svedoci proslosti

dobojka | 03 Oktobar, 2019 17:10

Sve manje je bunara . Oni koji su zateceni zasticeni su propisima za slucaj elementarnih 

nepogoda i rata . Garantuje im  se opstanak ali ne i puno odrzavanje . Zaboravilo se da 

su bunari istovremeno i spomenici proslosti koji imaju i svoje folklorne vrednosti . Ne znamo

kako su bunari nekada izgledali . Reč bunar je turska ali ih je bilo i pre svedoci nas stari 

izraz kladenac koji je u vezi sa recju klada , panj odnosno sa praslovenskim kolt sekirom 

odsecena grana i motka , klin , kolac . Veza bunara i odsecenog drveta treba da se odnosi 

na njegovu ogradu ili na podgradjivanje prilikom izrade jame . Sve do skoro za podupiranje 

pri izvodjenju zgrada koristile su se bunarske motke . Bunardzije pripadnici zanata koji 

je gotovo izumro obicno su okoncali rad posto iskopaju i ozidaju jamu . Kucicu sa uredjajem

za zahvatanjem i izvacenje vode pravili su uglavnom drugi . Bunardzijski posao bio je 

tezak pretila je opasnost od obrusavanja prodora vode i peska ali i otrovnih gasova . 

Izrada kucice zahtevala je mastu . Donji deo zvao se santrac bunarska ograda . 

Bio je drven zidan ili betonski odlikovao se tezinom i skromnijom obradom . Gornji deo 

sa kapcima krovicem i ukrasima bio je bogatiji laganiji i sve kitnjastiji prema vrhu . 

Krovic cesto slozen obsiven je limom sa razigranim ornamentom na strehi . Na slemenu 

krovic je nosio jabuku sa kopljem . Kapci su bili od pravilno slozenih proredjenih letava 

najcesce farbanih . Sklop bunara i jame i kucice kao i stepenovanje elementana sadrzi 

sistem koji ne pociva samo konstrukcijskoj logici . Voda i vazduh podzemno i nadzemno 

dubina i visina , tama i svetlost teskoba i lakoca donji svet i nebo u ovom sistemu 

su polarizovani i imaju dublji smisao . Mozda bunari zato imaju privlacnu snagu ne 

kao ukras u dvoristu .  Danas ih ima tu i tamo oronuli su i vise ih ne primecujemo . 

Zato sto su im kucice od trosnog materijala a i zbog nase ravnodusnosti vremenom ce 

od njih ostati samo onaj tmurniji podzemni deo .  

Ivica i Marica

dobojka | 01 Oktobar, 2019 15:13

Pricu o Ivici i Marici zna svako dete na planeti . Braca Grim bavili su se skupljanjem narodnih 

prica i legendi njihovim zapisivanjem . Bajku o Hansel i Gretel u nasem prevodu o Ivici i Marici

objavili su prvi put 1812 godine ali je njeno poreklo mnogo starije . Zena iza lika bezimene 

vestice koja jede decu zapravo se zvala Katrina Šredering i naravno uopste nije bila vestica . 

Rodjena je 1618 godine negde na planini Harc na severu Nemacke . Bila je pekarka prilicno

poznata a specijaliteti su joj bili kolaci i raznorazni slatkisi zbog kojih su je deca iz celog 

sela obozavala . Upravo na jednom od crkvenih okupljanja upoznala je Hansa Metzlera 

u nasem prevodu Ivicu lokalnog pekara koji se odmah ludo zaljubio u nju . Ona mu nije 

uzvratila ljubav ali on nije bio spreman da se preda . Druga verzija price kaze da je 

Hans zapravo samo hteo da ukrade Katrinine recepte i da joj se zbog toga udvarao . 

Besan zbog odbijanja Metzler je javno objavio da je Katrina vestica i da ju je video 

kako vrača đavoli prinosi zrtve u vidu sitnih zivotinja i da je sam ukus njenih kolaca 

sotonino maslo . Nesrecna devojka je uhapsena i mucena kako bi priznala da je vestica 

ali nije poklekla . Kako protiv nje nije bilo dokaza osim Hansovih optuzbi Katrinu su 

na kraju pustili ali ostavljenom momku ni to nije bilo dosta . Hans i njegova sestra 

Gretel su provalili u Katrininu kucu ubili je i njeno telo spalili u peci za pecenje kolaca . 

Brat i sestra su nakon ovoga uhapseni ali kako je rec bila o clanovima ugledne porodice 

uskoro su oslobodjeni . Poznato je da je Hans Metzler umro u Nirnbergu 1660 godine . 

Nekih vek i po kasnije ovu pricu su od lokalnog stanovnistva cula braca Grim 

verovatno zeleci da joj daju romanticni ton koje su imale i druge njihove bajke 

resili su da je izmene pa su okrutne ubice postale nevini malisani a nesrecna i nevina 

devojka vestica koja jede decu .  

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 26 27 28  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb