IZ MOJE DUŠE

Tesno mi ga skroji nane

dobojka | 15 Jul, 2024 16:19

Софкине груди, стиснуте у тесне јелеке, појављују се као узбудљив призор једног балканског послетурског доба. Османски аксесоар деловаће на врањанску моду описаног доба с краја 19. века, што нимало не изгледа давно нити превазиђено, јер подсећа да су се утицаји задржали и код овдашњих миленијалских лепотица . Ако неко од писаца у српској еротологији заслужује почасно место, онда је то Борисав Бора Станковић, који је у роману Нечиста крв Софкином попрсју подигао велелепан споменик .

Софка је лепотица којој нема равне, а оно чему се писац диви и често истиче јесу њене бујне груди сапете тесном одећом. Можете ли да замислите ову неземаљску лепотињу која, не кријући се од себе и од својих прсију, стоји на капији и дрско гледа у пролазнике? Кад би којим случајем нека друга имала тако једре груди, та би их покрила марамом све до испод лица, док Софка стоји на среди капије, с рукама прекрштеним на леђима како би се још више испрсила, лако наслоњена на затворено капијско крило, с лагодно испруженим ногама пребаченим једна преко друге. Капија, упадљиво велика и „јака као град” важан је излог продуцирања. Девојка у њеном дрвеном оквиру, као на насловној страници каквог модног журнала, пружа заносну слику урамљене дичности и младости, али у тим давним временима капија означава и црту преко које се не сме. Кад се Софка задевојчила, капија није могла да ваздан буде отворена, а она сама није смела да се ту изложи а да је мати не прегледа и провери како је обучена. Ако се у њеној тоалети случајно поткраде нека немарност, шта ће онда рећи чаршија?! Не само да је капија место на којем се срећу момци и девојке, већ то како се неко понаша на капији упућује на његов друштвени углед, открива како се тај осећа и како доживљава себе. Пошто је Софка посебна, слободно је излазила на капију кад год јој се прохте. Забачена шамија (марама), смакнута са чела, није скривала цвеће у коси. Истицала је њено дрско држање којим је ова секси мудрица изазивала сваког мушког ко би туда прошао и погледао је. Софкин ерос, прописно и раскошно одевен, био му је херојски позив да застане и да се с њим ухвати у koštac . Софкине груди, стиснуте у тесне јелеке, појављују се као узбудљив призор једног балканског послетурског доба испуњеног пометњом севдалија при хитром напуштању српске убавиње чуване иза високих плотова и закатанчених капија. Османски аксесоар деловаће на врањанску моду описаног доба с краја 19. века, што нимало не изгледа давно нити превазиђено, јер подсећа да су се утицаји задржали и код овдашњих миленијалских лепотица с грудима пренапученим у тесним мајицама. Свако одело, као и језик, носи особине географског и друштвеног простора. У облику и боји, материјалу од којег је израђено, употребом, понашањем и начином на који се користи, оно поседује замагљене трагове друштвеног повлађивања или смелог пробоја. Човечанство се, према одевању, може поделити на струкирано и набрано. Први су носили припијену одећу, као Монголи или галски народи у тесним панталонама, док су оне у Средоземљу све до Индије красили богати набори тоге и пеплоса. А време променљиве моде дели се на периоде и народе с истакнутим грудима и на оне, што би стручњаци рекли, са аналном фиксацијом, који се диве истуреној задњици. Насупрот прсима које напињу врањанске везене јелеке и минтане (врста горњег, лаког хаљетка с уским рукавима), доњи део женског тела замотан је у широке димије узњихане при сваком кораку, што исто може да буде секси, али је њихов задатак да ипак покрију оно што би привукло пажњу већу него попрсје. Кад Софка на горњем спрату паја и ветри собе за Ускрс, прса јој се „сламају и крше”. Глава, овлаш завијена великом зејтинли марамом што истиче лице, позива да се добро осмотри оно испод мараме, у контрасту сапето – широко замотано, или истакнуто pokriveno kao kod one čuvene slike s nagom izletnicom u strogim crnim odelima . С тим у вези, у западном се свету, попут клацкалице, ритмично смењују места на телу наглашена одећом. Претерано истицање стомака у средњем веку довело је на другом крају историје до чврстих и равних стомака модерних девојака. Изазовни деколтеи на двору Луја Петнаестог заменио је сексепил равних дечачких груди, а холивудске звезде бујне бисте добиле су битку против истрћених задњица 19. века који потпуно скрива ноге. Из тајновитог шушкања рубља очекивало се да севне понеки глежањ вољан да доведе до еротског лудила, а голе руке и ноге, после Првог светског рата, откривају нове ерогене зоне у које u koje se odeca svesrdno uključuje . Узбуђење које за тело има оновременска врањанска женска одећа, већином лака и у светлим бојама, градацијски се појачава и у сцени кад се Софка спрема за просце. Чини се да те фине тканине, попут прхке свиле, прохладног броката, провидног памучног српског платна лаког као перце, све те тканине које клизе низ кожу учествују у петингу који тело припрема за још веће узбуђење. Лака кошуља од жуте свиле милује и изазива трнце помажући да Софка иживи своје забрањене снове. Више него обично, тешке и веома набране шалваре голицају је око бедара скривајући облине намењене замишљеном љубавнику. „Само је око јелека имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан. Једва га је била закопчала, те је после морала једнако да се извија плећима и бедрима испробавајући да ли јој неће пући.” .Колективни транс у амаму, пред Софкино венчање, где потиснуте жудње експлодирају у облацима паре, наставља се у свадбеном теревенчењу, када се све притегнуто распојасава, а сватови се, уз ракију и музику, препуштају туђим додирима. Сви се полако разголићују. Код жена се изнад сукања помаљају трбуси напети и заокругљени од јела и пића, а разуздани мушкарци длакавих прса и без чизама ослободили су се тесног повоја, појасева и силава с оружјем. „Настаде стискање, штипање, јурење око куће...” Спутаност коју изазива тесна одећа, отпор који одело пружа брзим покретима, стезање које делује на уздржаност, на положај руку које морају бити одвојене од тела, све то што одговара смирености и достојанству, угледу и осећању важности, одједном се дреши и ослобађа. Нису само жене стиснуте, суспрегнути су и мушкарци. Кад Софкин свекар, газда Марко, увиђа да се сувише препустио заносној лепоти своје снахе, он наређује слуги да га одећом притегне како би укротио снагу и дозвао се памети. „’Арсо, појас и силав’, једва што промуца и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати да не падне чекајући да га Арса опаше. Арса је дотрчао и с муком га опасивао јер су газдини кукови и цео доњи део тела подрхтавали и клатили се.” Изгледа да тесна одећа треба да се побрине око цензуре подивљалих нагона, враћајући их под контролу и доводећи разулареност у прописани редТесна или комотна, углађена или изгужвана и обучена као на препад, раскошно варошка или с детаљем који одаје, као онај газда Марков ножић са старим зарђалим кључићима, који никако не сме да пред Софком обеси о појас, одећа не чини човека, али на сложен начин говори о њему. Сасвим је сигурно да она, ма колико се многи трудили да докажу супротно, не може да сакрије нечији унутрашњи калуп.