IZ MOJE DUŠE

Sima Andrejevic Igumanov

dobojka | 11 Decembar, 2024 13:39

Sima Andrejević Igumanov (Prizren, 30. januar 1804 — Prizren, 24. februar 1882) bio je srpski trgovac, humanista i crkveno-prosvetni dobrotvor. Ostao je upamćen u Staroj Srbiji kao jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete. Rođen je u Prizrenu 1804. godine u porodici uglednog i poznatog prizrenskog trgovca Andreje Đorđevića, a umro je u Prizrenu u sedamdeset devetoj godini života. Bio je pored tri brata Apostola, Kraguja i Petra, najmlađe dete u porodici. I otac i majka Jana su rano umrli . U Prizrenu je radio kao mlad u fabrikama burmuta, gde je dobro izučio zanat i stekao nešto novca, spreman da ga uloži u svoju samostalnu manufakturu. Oženio se 1833. godine Sultanom Drvadarević iz Prizrena. Živeli su u braku četiri godine i izrodili dvoje dece: Manojla i Magu. Kada su mu nakon četiri godine umrle žena i kćerka u Prizrenu, rešio je da se više ne ženi i sav se posvetio svom sinu Manojlu . Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta prvog stepena i Orden knjaza Danila I petog stepena . Porodica Andrije Đorđevića uživala je veliki ugled u Prizrenu. Andrija je poticao od starih Prizrenaca i bio je bogat i ugledan trgovac, pošten čovek i veliki rodoljub. Andrija, kao vešt trgovac, stekao je veliki kapital koji je ulagao u nacionalne projekte, pomažući sve vidove borbe za oslobođenje od Turaka. Kao trgovac putovao je i izvan granica Turske i video kako žive drugi narodi. Želeo je da sazna više o nastajanju novog građanskog društva i upozna se sa delovanjem narodnooslobodilačkih pokreta kako u Turskoj tako i u drugim evropskim zemljama. Kao veliki rodoljub učestvovao je u pripremama Prvog srpskog ustanka. Najstariji sin Apostol, otišao je u manastir Svetog Marka, da ga spasava od propadanja i da sačuva manastirsku školu u njemu, a dva srednja sina, Kraguj i Petar, iako još mladi, pridružili su se Karađorđu u borbama Prvog srpskog ustanka. Jedino je sa roditeljima kod kuće ostao mali Sima. Otac je tragično preminuo u tamnici, a majka od tuge za suprugom. Sima je od najranijeg detinjstva živeo u sredini snažno nadahnutoj rodoljubljem, što je i imalo uticaja na njegovo sazrevanje i razvoj. Znao je da su Turci mučili njegovog oca zbog učešća u pripremama Prvog srpskog ustanka. Najstariji brat mu je bio uzor. Sima je proveo detinjstvo u atmosferi koja će omogućiti da se razvije u snažnu rodoljubivu ličnost i privrženog hrišćanina srpske svetosavske crkve. Rastući u takvoj atmosferi od malih nogu zavetovao se da će ići istim putevima svoga oca i braće. Školovao se u manastiru Sveti Marko, u selu Koriši kod Prizrena, gde je njegov brat jeromonah Aksentije, kasnije iguman, vodio brigu o njemu. Za ono vreme stekao je dobro obrazovanje. Bio je čovek snažnog duha i čvrste volje, sistematičan i uporan borac da ostvari svoje ideje. Živeo je u doba velikih političkih previranja u Evropi, posebno na Balkanu. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je u porodičnoj grobnici u Manastiru Svetog Marka . O Siminim precima i njihovom porodičnom prezimenu, može se reći da je bilo nepromenljivo za više generacija, jer je kod Srba bio običaj da se prezivaju po očevom ili dedinom imenu. Sima je nosio prezime Andrejević po očevom imenu Andreja, Simin otac se prezivao Đorđević, jer mu se otac zvao Đorđe. Sima je imaNjegov brat Aksentije postao je iguman manastira Sv. Marka, a Sima koji je odrastao u manastiru - živeo do 18. godine, već je bio i poznat kao Sima igumanov . To prezime je zvanično nastalo i u dokumentima u Rusiji, kad je Sima prešao iz Odese u Kijev. Prizrenski kožari, koji su dovozili robu u Kijev, tražili su Simu Igumanova, ali je ruskim trgovcima to prezime bilo nepoznato. On je za njih bio trgovac druge giljde (u Rusiji su se trgovci razvrstavali na prve i druge giljde). Iako nije bio ni Rus ni Ukrajinac, zauzimao je visoko mesto u ruskom trgovačkom svetu. Sima je tako i prihvatio prezime koje su mu pripisali njegovi Prizrenci i zvanično se prezivao Sima Andrejević Igumanov. Bavio se preradom i trgovinom duvana. Kao trgovac je radio od 1846. godine u Carigradu i Odesi, a nastanio se u Kijevu. Kada se obogatio, počeo je da se bavi dobrotvornim radom. Slao je bogate priloge u novcu i stvarima crkvama i manastirima po Staroj Srbiji. Svesrdno je pomagao školovanje mladih Srba i iskreno se interesovao za prosvetne prilike u Srbiji. Svoje bogatstvo je preneo u Srbiju i upotrebio ga za podizanje prosvetnih ustanova od opšte koristi Sima Igumanov, iako ne manje zaslužan od drugih srpskih zadužbinara devetnaestog veka u oblasti školstva i prosvete, bio je nedovoljno poznat ne samo u svom vremenu nego i kasnije. On je osmislio rad Prizrenske bogoslovije mnogo pre nego što je pokrenuo pitanje njenog osnivanja. Radio je planski i osmišljavao sve do najsitnijih detalja. Godine 1872, je u Prizrenu podigao uglednu zgradu i u njoj otvorio Bogoslovsko-učiteljsku školu, koja je dala značajan broj učitelja i sveštenika, ne samo Južnoj Srbiji, nego i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Školovanje srpskih dečaka i mladića bilo je besplatno, jer je Sima Andrejević obezbedio sigurne izvore prihoda za rad škole i ostale njene potrebe. Bila su obezbeđena sva nastavna sredstva i udžbenici, kao i školski pribor. Škola je poznata kao Prizrenska bogoslovija, iako je njen učiteljski karakter bio izuzetno važan. Zgrada je podignuta za godinu dana. Tu su učenici i učili i stanovali.^[6] Škola je bila internatskog tipa. Cilj je bio da se unapredi školski sistem u Staroj Srbiji. Taj sistem koji je Sima osmislio, zajedno sa svojim saradnicima i prijateljima, najbolje se mogao izgraditi i uspešno realizovati otvaranjem većeg broja srpskih škola i školovanjem što većeg broja srpskih dečaka i mladića. Kroz veći broj školovanih ljudi je bilo moguće da se ostvari kulturni preporod srpskog naroda u zaostalim srpskim krajevima pod Turskom. Prizrenska bogoslovija imala je i bogatu biblioteku. Školovani mladi ljudi, koji su ostajali u svom zavičaju, radili su kasnije kao narodni učitelji ili sveštenici . Izdržavanje te prosvetne institucije osigurao je jednim imanjem, kupljenim u Beogradu na Terazijama. U centru Beograda se nalazi njegova zadužbina, tzv. Igumanovljeva palata poznata još i kao Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova u Beogradu. Sagrađena je 1938. godine prema projektu dvojice arhitekata braće Krstić (Petra i Branka).Sazidana je u stilu modernizma. Na pročelju fasade nalazi se natpis Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca. Sima Andrejević je podigao palatu na Terazijama i ustanovio zadužbinu koja je redovno prihodovala. Na taj način je bio u mogućnosti da finansira drugu zadužbinu Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu. Zamišljena je kao modernizovana verzija srpsko-vizantijskog stila sa širokim arkadama u prizemlju . Iz njegove biografije se vidi da je umro između 23. i 24. februara 1882. godine. Petar Kostić, senator, je organizovao proslavu na kojoj nije mogao da prisustvuje. U Prizrenu je održana svečanost. Posle parastosa u crkvi, litija je, na čelu sa vojnom muzikom, pošla do spomenika Sime Igumanova. Položen je venac na spomenik, a rektor se obratio prisutnima rečima:

„	Draga i svetla seni! U ime čitavih plejada tvojih pitomaca i radnika živih i mrtvih i u ime sadanjih radnika u tvojoj zadužbini i u ime znanih i neznanih, stojim pred tobom i u znak zahvalnosti polažem ovaj venac na tvoj spomenik .