IZ MOJE DUŠE

Jesenji pejzaz

dobojka | 25 Septembar, 2018 08:18

Moram vam priznati koliko volim jesen . Sigurno je po mom ukusu jedno od najveselijih

i najšarenijih godisnjih doba . Sigurna sam da ce mnogi prvo pomisliti na kisu koja

neprestano pada i sivo nebo ali slozicete se sa mnom , mnogi od nas su krisom

istrcavali na kapljice kise kad roditelji ne gledaju . Ne mora svaki prizor posmatran

očima pojedinca biti los , zamislite idealno mesto na kome stoji pojedinac i gleda neki

prizor u prirodi . Zamislite da sedite u sobi kraj prozora , na stolici pored vas soljica

čaja i knjiga koju vec dugo zelite da procitate . Kroz prozor se proteze slika vase

ulice i komšijskih kuća . Nebo je sivo toliko sivo da imate utisak da na njemu sunca

nikada nije ni bilo , a velike krupne i teske kapi kise padaju ravnomerno

udarajuci na povrsinu prozora stvarajuci malu simfoniju . Ulice su puste njihov mir

narusi tek poneki prolaznik sa kišobranom u ruci koji se uzurbano vraca kuci .

Na drvecu se vijori po koji jarko crveni list koji je sve do sada odolevao jakom

vetru . Trava je dobila onu tamno zelenu sočnu boju punu zivota i tek ponegde

komsijama je promakao koji list koji nisu uspeli da očiste sa svojih travnjaka . Ujednačeni

ritam kišnih kapi vas umiruje i uspavljuje . Sigurno niko ne moze reci kako jesenji

pejzaz ne moze biti lep i očaravajuc na svoj jedinstven način i posmatran

očima raspolozenog posmatrača .