IZ MOJE DUŠE

Slikar Momčilo Moma Antonovic bivsi dugogodisnji dekan i profesor fakulteta 

likovnih umetnosti preminuo je danas u Beogradu u 81 . godini zivota . Antonovic 

je rodjen u Krusevcu 29 . oktobra 1938 . godine od oca Jovana i majke Radmile . 

Osnovnu skolu zavrsava u Krusevcu . Ilustrator Ibarskih novina i glavni urednik 

podliska Osvit postaje 1957 . godine . Aktivno se bavi fudbalom u ekipi 

Kraljevačke Sloge a atletikom u klubu Mladost . U klasi profesora Nedeljka 

Gvozdenovica zavrsava akademiju likovnih umetnosti i zavrsava postdiplomske 

studije . U članstvo Udruzenja likovnih umetnika Srbije primljen je 1964 .

godine . Antonovic je imao vise od sto samostalnih izlozbi uz ucesce na

mnogobrojnim kolektivnim izlozbama u zemlji i inostranstvu . Dobitnik je 

mnogobrojnih nagrada i priznanja .  

Ukoliko se ne dopadnete nekome od stotine policajaca bicete privedeni udarani

i zaradicete 500 pa i po par hiljada maraka a mozda vas zadesi i zadesna smrt

koju policajci izvode u slobodnim aktivnostima . Pojedini policijski sluzbenici 

udaraju iz strasti i uzivaju igrajuci se sa tudjim zivotima . To su krvoloci u 

policijskim uniformama koji nemaju dusu , cast , niti postuju zakone . 

Ako odlazite u Banjaluku obavestite svoju porodicu i prijatelje jer ako vam 

se nesto desi da vam najmiliji znaju gdje da vas traze . Hocemo li im ovo 

dozvoliti na nama je . Uglavnom dragi ljudi ne idite u Banjaluku bez preke 

potrebe jer ovo je postao grad policijske mafija koja zadesno ubija iz 

strasti .  

Skandal oko izvodjenja pesme Marš na Drinu nastao je nakon nastupa hora Viva Vox 

u holu skupstine Ujedinjenih nacija naterao je srpsku javnost da se podseti svojih 

heroja . 

Ko je bio vojvoda Bojovic 

Bojvoda Petar Bojovic u ratu protiv Turske 1876 . godine kao pitomac Vojne akademije

nalazi se u štabu Vrhovne komande a u nastavku rata od 1877 do 1878 godine kao 

pitomac Vojne akademije sluzi u bateriji na duznosti podoficira . U srpsko - bugarskom

ratu 1885 . godine je vodnik konjickog eskadrona i zastupnik nacelnika staba 

Šumadinske divizije . 

Petra Bojovica je 19 . januara 1945 . godine pretukla grupa partizana koji 

su dosli da ga prinudno isele iz njegove kuce u Trnskoj 25 u Beogradu . 

Od povreda zadobijenih tokom batinanja vojvoda je uskoro preminuo a njegovo

telo je na Novo groblje prebaceno taljigama . Kako bi sprecili davanje pocasti 

jednom od najvecih junaka srpske istorije komunisti su na Radio Beogradu 

objavili vest da ce svako ko pokusa da dodje na sahranu vojvode Bojovica 

bice uhapsen i krivicno gonjen . 

Tuznu sudbinu doziveo je i daleko poznatiji major Gavrilovic . 

Kada je umro zena i deca nisu dobijali njegovu vojnu penziju punih deset godina . 

Označen je kao čovek bivseg rezima a to se tesko oprastalo . Dzordz Orvel je rekao

najbolji nacin da unistite jedan narod je da poričete i unistite njegovo razumevanje

sopstvene istorije .  

Krvava Sarajevska svadba je dokumentarni film rezisera Dragana Tepavcevica . 

Film govori o dogadjaju poznatom kao ubistvo starog svata ispred Stare crkve na

Bašcaršiji koji se desio 1 . marta 1992 . godine. Svadba Milana Gardovica i Dijane

Tambur pocinje u jutarnjim časovima 1 . marta 1992 . godine u stanu mladozenjinog

oca Nikole Gardovica . Svatovi se vesele u stanu zatim izlaze u zgradu odatle kolona

krece ka crkvi na Pofalicima . Nakon obavljenog vencanja u crkvi svatovi sjedaju u 

vozila i krecu ka domu Svete Tekle na Baščaršiji gde je priredjen svadbeni rucak . 

Svatovska kolona stize na Baščaršiju a svatovi izlaze iz parkiranih automobila . 

Pored svatova se parkira i beli golf iz koga izlaze i trojica nepoznatih momaka . 

Jedan od nepoznatih Ramiz Delalić zvani Ćelo prilazi starom svatu Nikoli 

Gardovicu . Stari svat je ubijen a svadbeno veselje se pretvara u tragediju

i zalost .  

Duhovi pet sestara Levi i dalje necujno koracaju sarajevskom kaldrmom . Poticuci iz 

siromasne sefardske porodice od oca Jude i majke Estere zaduzile su ovaj grad 

vise nego mnogi drugi izvikani velikasi . Ovo je jedan skromni podsetnik 

na njih . 

Laura rodjenja Luna bila je najstarija sestra i znamenita jugoslovenska feminstkinja

knjizevnica i prevoditeljica . Njena rukopisna gradja sacinjena od eseja dramskih

tekstova, slika o obicajima i zbirki , kulturno je blago ovog podneblja . Gotovo 

je celog zivota sakupljala je veliki broj starošpanskih romansi koje su pocetkom

20 veka vise nisu mogle cuti u Španiji ali su govorene i slusane u Bosni .

Rifka od milja zvana Riki bila je prva sarajevska profesionalna balerina 

ali i prva seferdska balerina i primabalerina Narodnog pozorista u Beogradu .

Jos od malih nogu Rifka je pokazivala svoj talenat za ples . Zajedno 

uz pratnju sestre Klare na gitari 1919 godine Riki je izvela kraci komad 

svoje starije sestre Laure pod nazivom spremanje za pehas . Prvi nastup 

u Sarajevu kao clanica drustva imala je 1920 godine . ž

Umrla je i sahranjena je 1968 . godine u Njujorku u koji je otisla 1957

zbog operacije kuka uz epitaf sanjam Sarajevo . 

Klara je bila vrsna muzicarka .Svirala je klavir , spansku gitaru , i saz cesto

prativsi Rifku u njenim ranim nastupima po sarajevskim sijelima , igrankama,

i zabavama . Predanja kazu da je zvuk stare Spanije odzvanjao vratnickim 

i bijelavskima avlijamai bascam kada god bi ona njima setala . 

Blanki koja je vazila za jednu od najnačitanijih Sarajki , udala se za prijeratnog

sarajevskog industrijalca Metodija Kuica koji ce iako je simpatizer i finansijer 

Narodnooslobodilackog pokreta proci posleratne komunisticke kazamate 

kao narodni neprijatelj . Sestre Levi su zajedno drzale i otmjeni salon 

šešira Chapeau Chic Parisien koji se nalazio odmah prekoputa hotela 

Evropa . Mozak salona je bila mirna i stalozena Nina peta sestra Levi 

koja je sahranjena u Zagrebu te drazesno porodicno čangrizalo 

kako su je sestre nazivale .  

U 19 . veku skole u Srbiji su se dosta razlikovale od ovih danas . Nekada su se skole

razlikovale na osnovne - muske i zenske , srednje - gimnazije , polugimnazije , 

realka , gimnazijska realka , visa zenska skola i bogoslovija , i vise - Licej 

odnosno kasnije Velika skola . I gotovo uvek su muskarci i zene bili odvojeni . 

U skolama se ucilo lepo pisanje , zbrajanje i rucni rad , veronauka je bila 

obavezna za sve a ucitelj je imao dozvolu i da udari neposlusne djake . 

Ponasanje u skolama je bilo je odredjeno strogo propisanim pravilima koja 

su se nalazile u đackim knjizicama a ucitelji su ih razredu citali bar jednom 

nedeljno . 

Ta pravila su 

1 . Svaki ucenik mora redovno dolaziti u skolu i bez nuzde ne izostajati 

2 . U skoli treba biti miran i na ono sto se govoriti paziti 

3 . Svako mora svoje stvari čuvati 

4 . Svako mora biti čist , umiven i očešljan 

5 . Istinu valja govoriti 

6 . S drugima valja ziveti u ljubavi i bratski

7 . Niko ne sme sramotne reci govoriti , niti sramotno pevati niti psovati 

8 . Niko ne sme tudje zatajiti 

9 . Niko ne sme nista mrljati niti kvariti 

10 . Niko ne sme pored sebe nozice i druge skodljive stvari imati 

Oni koji su ipak mislili da mogu i bez ovih pravila čekale su kazne.  Najblaza je 

bila opomena i stajanje u ćošku ali je bilo tu i ispisivanje recenica po tabli , ostajanje

za kaznu nakon zavrsetka skole , pa i klečanje po kukuruzu . Tako o kamdzijama

po goloj kozi pisao je Dositej Obradovic . Srpski pesnik i njegosev ucitelj 

Sima Milutinovic Sarajlija pricao je da je od prvog dana skole takve batine 

od ucitelja da se u tu skolu nikada vise nije vratio . Vaspitni metod poznat 

kao ko nije tucen nije ni naucen dugo se zadrzao u Srbiji cak i nakon 

sto je upotreba batina po skolama zvanicno zabranjena u svakom obliku 

1879 . godine . A tako su i nastale poslovice Udri ga pa ce od njega 

čovek da ispadne , Dete nebijeno , slabo odgojeno , Batina je iz raja 

izasla .  

Tetka voli snazno kao mama i tata , njezno kao baka i deka , bezuslovno najvise ali

i sasvim drugacije . Tuzi joj se po vise tacaka optuznice da je kriva za konstantno 

mazenje i pazenje , prikrivanje dokaza djecje neodgovornosti , neiznosenja njihovih

tajni u javnost , kupovanje poklona , ohrabrivanje hodanje po oblacima , odobravanje 

ludosti . Pogodili ste glavni junak price je tetka . Odnos sa tetkom poseban je od 

prvog trenutka . Tesko ga je uporediti sa bilo kojim drugim iako je roditeljska 

ljubav neupitna . Tetka obicno poludi od radosti kada dobije tu ulogu mada 

ni sama nije svesna sta ju je tog momenta snaslo . Zadatak tetke je da se 

igra sa klincima , peva im pesmice , smeje se njihovim forama , krisom sa

njima jede slatkise , vristi od smeha dok je golicaju , ne ljuti se kada je 

probude ranom zorom , pretvara se da nesto ne zna . Retko cete sresti 

tetku koja nema vremena za svoje bratice - necake . A jos redje onu 

koja je zaboravila njihov rodjendan , propustila priredbu u vrticu i 

skoli , odbila da im ispuni bilo koju zelju .  

Ogrejani vatrom od svetih badnjaka ,

primili smo pricest na dan Hrista Boga,

pa u inat necastivima i silama mraka ,

u veselju slavicemo dan nastanka tvoga

Hteli su te ubiti odmah po rodjenju 

da nikada ne poletis , da ti seku krila

da je bilo tako po njihovom htenju

tvoja bi kolevka u grobnici bila 

Cela bi srpska u Kravicu stala

u logore Sarajeva i u minska polja

Drina bi se klanja nejaci nagledala

ali hvala andjelima to je bozja volja

Da te vidim danas i zivu i zdravu

uprkos pretnjama i kletvama sveta

da te vidim kako slavis svoju slavu

i rodjendan svoj vise od dvadeset leta

Ipak u veselju spomenimo i mrtve 

ali s postovanjem nemoj nikoga da krivis 

setimo se mrtvih jer njihove su zrtve 

bile jedina mogucnost da im ti prezivis

Svojom snagom u kolevci te branili

kosti smo im na tvojim medjama 

sahranili

Granice su tvojom krvlju iscrtane

mrtvi su ih crtali da ih zivi brane

Neka lete stihovi . Neka lete rime

Nek zagrle srbe od Une do Drine

Ovako kao ja te nece voleti niko 

Srecan ti rodjendan Srpska Republiko  

Najradosniji praznik kada proslavljamo hristovo rodjenje kroz nasu istoriju nije uvijek 

bio radostan . Štavise tog dana u nekoliko navrata srbi su bili zrtve velikog stradanja 

pocev od drugog svetskog rata pa i u ratovima 90 - tih godina . Najpoznatiji je svakako

pokolj koji se desio na bozic u selu Kravica nadomak Bratunca kada su zlocinacke 

muslimanske snage predvodjene ratnim zlocincem Naserom Oricem . Najmladja 

zrtva bio je 4 - godisnji Vladimir Gajic a najstarija zrtva 84- godisnja Mara Bozic.

Drugo veliko srpsko stradanje na Bozic je Novosadska racija ili Racija u juznoj

Backoj 1942 . godine . To je naziv za masovne likvidacije Srba , Jevreja i Roma 

koji su u januaru 1942 . godine izvele madjarske vlasti na podrucju tada 

okupirane Bačke . U vreme drugog svetskog rata desio se pokolj u 

Pridvorici na bozic 7 januara 1942 . godine u opstini Gacko u Istocnoj 

Hercegovini . Tada su ustase zajedno sa muslimanima pobili kompletno srpsko

stanovnistvo od oko 180 medju kojima je bilo zena dece i staraca . Ubistva su

cinjena vatrenih i hladnim oruzjem a najveci deo stanovnika ubijen je tako 

sto je zatvoren u stale i zapaljen . Narodni pesnik iz Gacka Obrad Govedarica

je opisao desavanja u opisao u svojoj epskoj pesmi Pokolj u Pridvorici .  

Detinjstvo je najlepsi period zivota . Kao dete mozemo doziveti ono sto kad odrastemo 

nikad necemo moci . Vecina dece jedva ceka da odraste ali oni ne znaju da vise nikada 

nece imati toliko snova u dzepu , prljave ruke od blata , slinave rukave i usta umazana 

od čokolade . Čovek koliko god da poraste obrazuje se i postane uspesan i zaboravi na

svoje detinjstvo ipak u dusi ostane ono luckasto i nevaljalo dete . Često ispadne da su 

da su odrasli cak i veca deca od nas . Ljudi kad porastu postanu ozbiljniji ali ipak dodju 

i ti trenutci kada su i njima potrebni ti nestasluci i decije ludosti . Time se pokazuje da 

da dete u čoveku nikada ne miruje . Odraslima je bitno da ostave utisak na nas da

nas vaspitaju i objasne sta je u zivotu dobro a sta ne . Ipak ja znam da se u svakom 

od njih krije dete koje se krije kao da igra zmurke . Ponekad bi zeleli da nisu odrasli

ali zivot ide dalje . Problemi su sve veci i veci . Vrate se u proslost sete se da se sve

to promenilo da su sada stariji ali ma koliko odrasli u njima ce uvek biti to iskreno 

dete koje ce ziveti vecno i koje ce za bilo koji problem koji ih bude snasao gurati

da idu dalje da nista ne moze da ih zaustavi , da sve moze da se resi . Volim da 

razmisljam o tome kakva cu biti ja . Da li cu zauvek ostati dete ili da cu postati

tmurna poslovna zena . Ali ne bih volela brzo da saznam . Zelim da uzivam u ovim

trenutcima odrastanja i bez obaveza .  

Beti Bup je jedan od najprepoznatljivijih crtaca na svetu . Nastala je u Flajšer studiju 

odakle je debitovala 9 . avgusta 1930 . godine i od tada je popularna . Kao inspiracija

za izgled Beti Bup posluzili su imidz vise tadasnjih poznatih americkih zabavljacica 

od kojih je najupecatljiviji imidz pevacice Helen Kejn . Animator i tvorac lika Beti 

Bup Grim Nejtvik je na osnovu pesme Bup Bup a Dup koju je izvodila Helen 

Kejn stvori crtanog lika kome ce ona da pristaje . Helen Kejn je 1932 . godine 

podigla tuzbu protiv Maksa Flajsera i Paramount studija u kojoj je trazila odstetu 

od 250 000 dolara . Ta suma je trazena na ime odstete zbog toga sto je iskoristena

cuvena fraza bup - up - a dup iz njene pesme I wanna be loved by you . 

Sudjenje je trajalo dve godine . Helen je trazila odstetu jer su prenosenjem 

njenog izgleda na Beti prekrsili zakone o ljudskim pravima , zbog cega joj je 

junakinja iz crtanog filma predstavljala nelojalnu konkurenciju .  

Iako za ovo nema čvrstih dokaza smatra se da je dekorisanje jelke kakvo mi danas

znamo pocelo u Nemačkoj u 16 . veku kada su pobozni hriscani unosili zimzelene 

biljke u svoje domove i potom ih ukrasavali . Zimzeleno drvece nije izabrano slucajno . 

Antičke civilizacije su verovale da unosenjem biljaka u svoje domove odaju pocast 

bogu sunca i raduju se zelenilu koje ce bujati kada se on pojavi u svoj svojoj slavi 

na prolece . Rimljani su ukrasavali svoje domove i hramove zimzelenim vrstama 

u čast Saturna boga poljoprivrede . Keltski svestenici su ukrasavali hramove 

zimzelenim biljkama koje su predstavljale simbol vecnog zivota . Smatra se da 

novogodisnje drvo u hriscanskoj veri predstavlja rajsko drvo sa darovima 

i svetlima koje predstavljaju mesec i zvezde . Prvi ukrasi na jelkama bili su

rucno radjeni . Stari Germani su koristili orahe , kolace , jabuke a kasnije i 

kokice . Prva vestacka jelka prodata je 1883 . godine u Americi i kostala je 

1 dolar . Nakon ovoga milioni engleskih zena pozelele su da i one imaju 

istu ovakvu jelku u svojim domovima a trend se skoro prosirio i medju 

Amerikancima koji su jos uvek osecali jaku privrzenost svojim starim 

domovima . Zbog toga prva novogodisnja jelka se u Americi pojavila 

upravo u novoj Engleskoj gde je ziveo najveci broj engleskih i nemackih 

migranata . Do kraja 19 . veka postojali su bozicni vasari u svim vecim 

gradovima evrope a u americi je posebno vazno pronaci i ukrasiti sto vece

drvo . Ova tradicija zadrzala se sve do danasnjih dana .  

Spomenik Patrijarhu Pavlu koji je nedavno otkriven na platou ispred crkve svetog Marka 

izazvao je razne komentare u javnosti . Bilo je dosta zamerki sto je spomenik okrenut

prema kaficu a ne prema crkvi . Mnogi verovatno ne znaju da su prostorije u kojim 

se nalazi kafic vlasnistvo Srpske pravoslavne crkve , na kojoj se ostvaruje ne mali 

iznos zakupa .  Ako je patrijarh Pavle najpostovaniji medju pravoslavnim patrijarsima 

a jeste Srpska pravoslavna crkva bi morala da se odrekne profita od izdavanja lokala 

i umesto kafica otvori galeriju koja bi sadrzala fotografije i eksponate koji svedoce o 

zivotu i radu uvazenog patrijarha . Ono sto najvise smeta posmatracu je cudan i

neprirodan polozaj spomenika . Posto nedostaje tron , cini se da jednim delom 

visi u vazduhu . Spomenik je trebalo postaviti u sredisnji dio Tasmajdanskog 

parka gde bi u zelenilu plenio poglede dece i odraslih . Lik patrijarha odaje 

smirenost . Pogled mu je spusten na ruke tako da se cini da se pomirio sa 

sudbinom koja ga je zadesila . Posto je spomenik kako je receno radjen 

na osnovu fotografije na kojoj patrijarh sedi u tramvaju vajar nije smeo da

ga lisi sedista i na spomeniku . Gradske vlasti su odlucile da se u Rakovackom 

manastiru postavi jos jedan isti spomenik samo nesto veci . Bilo bi lepo da patrijarh

dobije bar tronozac na kome bi mogao da se odmori .  

Secate li se rumenog čikice sa brkovima koji se smeje uz času piva . Oni mladji sigurno ne 

ali oni malo stariji znaju deku sa nalepnica koja je krasila flasu čuvenog Jagodinskog 

piva . Inače on nije bio izmisljen lik , vec je zaista postojao . U pitanju je Miroslav 

Mitrovic poznatiji kao Losa . Rodjen je 1892 . godine u srcu Šumadije , u selu 

Dragovo . Ucestvovao je u I svetskom ratu , gde je zbog teskog ranjavanja ostao

invalid bez obe noge ali vedrog duha . Upravo zbog toga je bio najomiljenija 

licnost u selu . Cesto je u čezama sa konjima isao u Jagodinu u čuvenu Šarenu 

kafanu i upoznao komercijaliste pivare , koji su mu predlozili fotografisanje na koje 

se on pojavio doteran . I danas u Dragovu zive njegovi potomci koji imaju samo reci

hvale za njega jer se i kao invalid bavio poljoprivredom puzeći dok nije dobio proteze . 

Kasnije se bavio i pčelarstvom . Miroslav Mitrovic je umro 1961 . godine ali njegov 

lik nije jer je Jagodinski čiča pocetkom 21 . veka zasticen u medjunarodnoj 

instituciji za zastitu intelektualne svojine u Zenevi .  

Nezaobilazno mesto svracanja ucenika osnovnih i srednjih skola krajem 1970 - tih i 

pocetkom 80 - tih . Začetak fast food kioska u Beogradu . Asortiman virsle i kobasice 

kuvane u velikom loncima od rostfraja sa poklopcima , bajate zemičke , razvodnjeni 

cetroproizvodov senf i beli PKB jogurt u petrapaku . Prodaja brze hrane bila je jedna od 

brojnih namena popularnog kioska K67 koji je Slovenski dizajner Saša Machtig 

projektovao 1966 . godine . Proizvodnja je pokrenuta 1968 . a do sredine 1970 - tih 

K67 se prometnuo u sveprisutni ulicni element inventara u SFRJ i susjednim solicijalistickim

drzavama . Izradjivan je od poliestera i poliuretana u sest boja od kojih je crvena bila 

najpopularnija pa ne iznenadjuje da je u kolektivnom sjecanju K67 ostao trajno 

zabiljezen kao crveni kiosk . Kvalitet Machtigovog dizajna rano je dobio medjunarodnu

potvrdu - Njujorski muzej Moma uvrstio je K67 u svoju prestiznu zbirku vec pocetkom 

1970 - tih . Kraj veka K67 je dočekao kao isluzeni relikt epohe plastike da bi u novom 

milenijumu postupno bio prepoznat kao jedan od najvecih domena jugoslovenskog 

industrijskog dizajna .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom