IZ MOJE DUŠE

Kao i sve ostalo i modni detalji se ponavljaju kroz istoriju . Mozda mislite da su nekada 

popularne coker ogrlice izmisljotina nastala 90 - tih godina proslog veka ali one su zapravo 

bile prisutne dugo kroz istoriju a u svakoj epohi oznacavale su nesto drugo . U vreme francuske

revolucije zene su nosile čoker ogrlice u crvenoj boji kako bi odale pocast onima koji su 

zavrsili na giljotini . 

1960 godina 

U ovo vreme coker ogrlice nisu oznacavale nista pohvalno . Naime crne trake oko vrata 

devojka uglavnom su znacile da se nalazite u drustvu prostitutki . Jedan primer za to moze

se naci u Maneovoj slici Olimpija . 

Kraj 19 i pocetak 20 veka 

Ubrzo su se i dame iz visokog drustva povele za modom čokera pa se ovakav tip ogrlice 

mogao videti i na kraljevskim vratovima . Tako je Aleksandra od Danske supruga Edvarda

VII i carica Indije proslavila sasvim odredjeni tip čoker ogrlica . 

Naime u njeno vreme nosile su se ogrlice od bisera koje su pokrivale ceo vrat . Bile su

popularne i barsunaste sa dragim kamenom u sredini . Aleksandra od Danske je uvela 

u modu siroku čoker ogrlicu od bisera i dijamanata a uskoro je ona postala poznata 

kao ogrlica za pse . Posle ovoga čokeri nisu bili toliko popularni a onda su nastupile 

90 - te i popularne čoker ogrlice u formi lazne tetovaze .  

Ita Rina rodjena je kao italina Kravanjaiz Divaci kod Trsta u Italiji 7 jula 1907 . godine . Prica

kaze da je bila los djak i da je od malena sanjala o filmskoj karijeri i svetlima pozornica . Kao

rasnu lepoticu o kojoj se vec u gradu nasiroko pricalo kada joj je bilo 19 . godina prijatelji 

su je prijavili na izbor za mis u organizaciji americke distributerske kompanije Fanamet . 

Medjutim iako je bila izabrana za jednu od sedam najlepsih devojaka nije ucestvovala

u finalnom izboru u Zagrebu jer je njena majka bila sokirana ovom drskoscu i jer je smatrala

da je za devojku sramota da ucestvuje na ovakvom takmicenju i zabranila joj da ide . Ipak 

ovo je bila prekretnica u zivotu buduce glumice . Njeno ime Ina Kravanja prvi put je 

zabelezeno na špici filma sta deca kriju od roditelja rezisera Franca Ostena . Na vrhuncu

slave 1931 . godine iti je srce ukrao Miodrag Đorđevic inzenjer iz Beograda i ona je resila

da ostavi sve i uda se za njega . Promenila je veru presavsi u pravoslavlje i posle selidbe

u Beograd po drugi put u zivotu uzela je i drugo ime Tamara Đorđevic . Drugi svetski rat

glumica je provela daleko od javnosti brinući se o muzu sinu i kcerki . Nakon 1945 godine

na filmu se pojavila samo jednom u manjoj ulozi u filmu Rat iz 1960 godine zajedno sa

Batom Zivojinovicem . Nakon sto se i definitivno povukla iz javnog zivota sa porodicom 

se preselila u Budvu gde je zivela sve do smrti . Preminula je maja 1979 . godine za

vreme katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj kraj . Imala je 72 . godine . 

Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju .  

Dobar deo sugradjana posebno onih mladjih verovatno ne zna da su nasi preci ulazeci u 

zdanje danasnje Biblioteke grada Beograda u Knez Mihajlovoj nekada davno zeleli da 

popiju pice ili prenoce u hotelu Srpska kruna . Malo je poznato i da u zgradi podno 

kalemegdanskih zidina nekada blistao hotel Nacional ili da se posetom Mehani Uzun Mirka

Apostolovica u Mislođinu ulazi u jedan od najstarijih objekata ruralne arhitekture na širem 

podrucju Beograda . 

Hotel Avala 

Podignut 1931 . godine prema projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog a utvrdjen 

za spomenik kulture tek 2007 . godine . Avala je uspesan spoj elemenata modernizma 

i tradicionalnih srpskih motiva pozajmljenih iz srednjovekovnog graditeljskog opusa . 

Severni deo objekta krase dve figure sfinge , rad ruskog vajara Vladimira Zagorodnjuka. 

Hotel Srpska kruna 

Kada je podignut 1869 . godine hotel Srpska kruna odrzavao je vec prihvaceni manir da

se oko centralnog dvorista organizuje arhitektonski prostor . Bombardovanje Beograda 

oznacilo je kraj rada ovog hotela a posle drugog svetskog rata u njegovu zgradu je 

izmestena i biblioteka grada Beograda . 

Mehana Uzun Mirka Apostolovica 

Kafana u Obrenovackom naselju Mislođin jedan je od najstarijih i istorijski najinteresantnijih

objekata i u izvesnom smislu predstavlja memorijalni spomenik jednom od najvecih junaka

u novijoj istoriji Beograda . Odigrala je znacajnu ulogu kao sastajaliste mestana koji su 

razmenjivali ideje o nacinu borbe za oslobodjenje Beograda 1806 . godine . 

Hotel Nacional 

Narodna gostionica kasnije hotel podignuta 1868 . godine pripadala je grupi kalemegdanskih

hotela koji su gradjeni i otvarani posle predaje gradova srbima 1867 . godine . Poslednje 

dane zivota u ovom objektu proveo je knjizevnik Milovan Glisic a čuveni srpski politicar 

Nikola Pasic bio je vlasnik zgrade od 1892 . godine pa do svoje smrti 1926 . godine  

Pesma se najpre zaorila iz grla jednog mladica člana KUD Sloga iz Sarajeva a onda se ta

pesma lancano počela širiti od usta do usta od vagona do vagona . 6 . Maja na Đurđevdan

otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustasa sa vrata viče Ajte Srbi Đurđevdanski 

uranak . Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do vjećnice gdje su ih cekali vozovi 

smrti koji ce ih odvesti u Jasenovac . Na vagonima je pisalo 7 konja ili 40 vojnika a 

nas su smestali po 200 ljudi u jedan vagon tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje

a o hrani i vodi da i ne govorimo . Od 3 . 000 zatvorenika samo je 2 .000 njih prezivelo

ovo tesko putovanje . Ova pesma je kasnije nadogradjena od strane Gorana Bregovica 

i ta verzija u izvodjenju Bjelog dugmeta nam je najpoznatija ali ova pesma je i himna

navijača Crvene Zvezde i slava Košarkaskog kluba Crvena Zvezda .  

Danas se navrsava tacno 20 godina od pogibije heroja pilota Milenka Pavlovica pukovnika . Čovek

pilot , vojnicina , oficir , komandant , ratnik , viteh , heroj Milenko tog zlokobnog dana poleteo

je sa junačkim srcem u grudima ali bez pravog oruzja da od nato zlocinaca odbrani rodni kraj

Valjevo , nejač , narod , Srbiju . Sposoban iskusan i nepokolebljiv kakav je i bio dobro je 

znao i sigurno prognozirao da ce svojim zivotom zastititi i ostaviti da zive mladje kolege 

piloti nadzvucnih borbenih aviona . Tih teskih i kriticnih dana kao veciti prijatelji kolege

saborci i ratni drugovi vodili su duge razgovore i razmatrali varijante kako da sacuvaju

civile , rezerviste , vojnike , mehaničare , i pilote i sve ljude oko njih . Tragicna sudbina 

hrabrog pilota odlucila je da Milenko ne sačuva samog sebe , nego da na oltar otadzbine

a u slavu mira i slobode naroda polozi ono najvrednije sopstveni zivot . Nadamo se i verujemo

da je herojskim činom i neizmernom zrtvom najboljeg pilota nadzvucnih borbenih aviona 

i komandanta lovackog puka Milenka Pavlovica zatvoren krug sazdan od sjajnih zvezda 

i zapocet pogibijom Mihaila Petrovica kod Skadra 1913 . godine . Milenko Pavlovic 

odleteo je u legendu da nastavi bitisanje u lepim slikama , dragim uspomenama , pricama, 

i pripovedanju koje kraja nema .  

U vreme kneza Lazara bilo je dosta vlastele u ovim krajevima . Medju njima su bili i vlastelini

Pavle i Radul koji su imali i najmladju sestru Jelicu i koji su je obozavali i uvek je darovali 

najlepsim poklonima . Pavle se bio ozenio sa zenom koja se u predanju spominje kao 

Kučka Pavlovicka ili Pavlovićeva . Zbog nje se i dan danas za zle zene kaze da su kučke

Pavlovićke . Ona je bila mnogo ljubomorna na svoju zaovu Jelicu jer je ona bila miljenica

njenog muza . I tako su braca jednom povodom povratka s njihovog pohoda poklonili 

Jelici zlatan noz koji je ona čuvala . Ljubomorna bratovljeva zena zeleci da se otarasi 

zaove uzme i prekolje Radulovog omiljenog sivog sokola . I optuzi zaovu , ova se 

zakune da nije i braca joj oprostiše . Kučka Pavlovicka onda uze i ubi omiljenog 

Pavlovog konja i opet optuzi zaovu . Braća uzese ispitati sestru , ona se ponovo zakune

da nije i opet joj oprostise . Kad je Kučka Pavlovicka videla da braca sestri nista necež

zameriti bas na dan Svetog Ilije uze onaj zlatni zaovin noz i presekla sopstveno dete 

u kolevci a potom podmete noz zaovi pod jastuk . Braca kad su videla noz , uzese

sestru , vezase joj udove za četiri konja i pustise ih na četiri strane sveta kako bi

rastrgli Jelicu . Tamo gde joj pade brada nastade manastir Bradača , tamo gde joj je

pala ruka nastade manastir Rukomija , tamo gde su joj pale oči nastade duhovno 

zdanje Sestroljin u kome se lece slabovidi , a tamo gde joj palo truplo nastade 

manastir Zaova . Kučka Pavlovicka tesko se razbolela i bolovala je devet godina . 

Molila je boga za oprost ali joj nije bilo spasa . Na kraju je priznala muzu zlocin , a ovaj 

uze i rastrza je konjima kao i sestru . Na svakom mestu gde joj je krv pala raslo je 

trnje i koprivlje a tamo gde joj je truplo palo nastalo je Zaovinsko jezero . A na svakog 

Svetog Iliju jezerom plivaju senke sokolova , konja i kolevke .  

Pravoslavni vjernici danas proslavljaju najradosniji hriscanski praznik Vaskrs , a evo kakvi 

obicaji su za njega vezani i sta je dobro da se uradi tog dana . 

Za vaskrs treba da se ustane rano a ne bi trebalo da se ode rano na spavanje tj pre ponoci . 

Decu po obrazima treba dotaci crvenim jajetom po obrazima kako bi cijele godine bila 

zdrava i rumena . Šta bi bio Vaskrs bez decije srece i radosti . Mnogi praktikuju i obicaj

da sakriju jaja i slatkise u cvece , u dvoriste , pa onda deca čim otvore oci odlaze da traze

darove koje im je uskrnji zeka ostavio prosle noci . 

Zanimljivosti u svetu 

Švajcarci uoci uskrsa ukrasavaju izvore i fontane odajuci pocast vodi koja je neophodna 

za zivot . 

U poljskoj na Uskrsnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi sprali 

grehe , pa se zato i taj dan naziva Smigus Dingus - sto znaci mokri ponedeljak . 

U Engleskoj na praznicnom stolu umjesto jagnjetine uglavnom sluze šunku , dok su 

uskrsnja jaja i tamo obavezan deo praznika . 

U Francuskoj se na uskrs posle tradicionalne mise i potrage za skrivenim jajima po 

basti porodica okuplja oko pecenog jagnjeta na trpezi a za sutradan je obicno predvidjen

porodicni izlet , dok na jugozapadu zemlje se pravi dzinovski omlet .  

Samo sto je u stigla vest da je u utorak ujutro preminuo glumac Igor Pervic u 52 godini 

javljeno je da je preminula i članica grupe Disciplina kičme Marinka Đorđevic Manja . 

Iste veceri mediji su objavili da je u 86 . godini umro i glumac Bojislav Boja Miric zapamcen 

po ulozi Ahmeda Nurudina u filmu Dervis i smrt . Poslednjih godina svedoci smo naglih 

odlazaka umetnika i u svetu i kod nas , cini se da nikada nisu odlazili brze , iznenadnije 

ne ostavljajuci mnogo prostora izmedju tih odlazaka kako bi im se ukazala medijska paznja . 

Ali kada se u jednom danu steknu četiri smrti ne preostaje nam nista drugo nego da ponovo

podsetimo na na trag koji su ostavili iza sebe . 

Dubravka Nesovic koja je rodjena u Novom Beceju a muzikom pocela da se bavi u Nisu 

i zatim u Beogradu , usavrsavala se u Brižu gde je postala prvi magistar srednjovekovne 

duhovne muzike na prostoru bivse Jugoslavije . Objavila je 18 singlova , pet albuma , i 

dva kompakt diska . Pored srpskog pevala je i na ruskom i madjarskom jeziku . 

Kultna beogradska rok grupa Disciplina kicme se od svoje članice oprostila uz 

objavu na fejsbuk stranici i uz nekoliko njenih fotografija . Manja se pridruzila grupi 

posle takozvane londonske faze benda a njeni vokali zabelezeni su na poslednja tri 

albuma . 

Ivan Pervic se takodje bavio muzikom , u mladosti je imao bend Duh Nibor mada je 

poznatiji po svojim filmskim i televizijskim ulogama kojih je bilo vise od 30 . Pred 

kamerama se pojavio kao 7 - godisnjak a u 18 je igrao mladog pesnika Lazu Kostica 

u istoimenom tv filmu . 

Vojislav Voja Miric rodjen 1933 . godine u Trsteniku , glumom se bavio vise od 30 . 

godina . Bio je član tri pozorisne kuce . 80 - tih godina bio je upravnik pozorista na 

Terazijama a jedno vreme i direktor Ineks filma .  Od 1962 . godine nastupao je 

iskljucivo na filmu i televiziji . Poslednji put se na filmu pojavio u ostvarenju 

Amnezija 1994 . godine .  

Ove godine se obiljezava 180 godina zvanicnog sporta u Srbiji . Škola mačevanja ili kako

se tada zvalo , xextovanja osnovana je 1839 . godine u Kragujevcu tadasnjoj prestonici 

Srbije . Nju je vodio Nikola Petrovic na inicijativu Tenke Stefanovica i rektora liceja 

Atanasija Nikolica koji se zvanicno knjazu obratio zahtevom za otvaranje ove skole . Škola 

hehtovanja je bila za ucenike gimnazije i liceja . Ta skola je bila vazna jer je imala veliki 

znacaj za srpsku kulturu jer je bila uopste prva sportska skola u Srbiji i prva skola 

gradjanskog macevanja u Srbiji koju su bili obavezni da pohadjaju svi djaci . Obuka dece

je pocela iste 1839 . godine kroz redovnu skolsku nastavu . To je prakticno bilo fizicko 

vaspitanje . Licej se nalazio u zgradi Jevremovog konaka na mestu gde je sada 

spomenik Svetom Savi , na uglu sadasnjih ulica Kralja Petra Prvog i Save Kovacevica . 

U istorijskim knjigama stoji da su se macevanjem , osim ucenika bavili i profesori 

liceja . Medju njima je bio i Jovan Sterija Popovic koji je predavao knjizevnost pa

i sam upravnik liceja Atanasije Nikolic koji je pomagao u nastavi . Školavanje su ucenici

Liceja nastavili u Beogradu i medju njima je bilo mnogo ljudi koji su kasnije zauzimali 

vazne drzavne funkcije .  

Arhitekta i zamjenik u firmi MVO inzenjering iz Doboja . Rodjen je 15 . 08 . 1960 . godine 

u Gračanici . Posle zavrsene srednje gradjevinske skole u Gracanici 1978 . godine upisuje 

Arhitektonski fakultet u Sarajevu . Diplomirao je 1985 . godine . Po zavrsetku fakulteta 

zaposljava se u GP Zlatibor do maja 1992 . godine . Od 1997 do 2003 godine radi kao 

odgovorni projektant arhitektonske faze u preduzecu Granding iz Doboja . Posle grandinga 

od 2003 do 2007 radi kao odgovorni projektant u firmi Komp - Mat iz Doboja . Na osnovu 

stecenog iskustva 2007 osniva sa nekoliko inzenjera firmu MVO inzenjering u kojoj obavlja 

funkciju zamjenika direktora i odgovornog projektanta arhitektonske faze . Pored odgovornog 

posla u firmi u slobodno vrijeme bavi se i slikarstvom . Vecinu svojih dela stvara u akvarelu .

Razni su motivi njegovog raskosnog stvaralackog duha , portreti , pejzazi , crkve , stare kuce ,

konji , satiricni prikazi proteklih ratova i sl .  

Madam Tiso se rodila kao kcerka oficira Jozefa Grosholca i Ane Marije Kurtis . Devojcica 

verovatno nikada u detinjstvu nije ni pomislila da bi mogla da bude vajarka i skulptor . 

Medjutim sve se promenilo nakon sto joj je otac umro , a majka potrazila pomoc od dr . Filipa 

Kurtisa poznatog modelara koji je u Parizu radio kao tvorac vostanih figura . Sa samo 17 . 

godina Meri je napravila svoju prvu figuru - Voltera a zatim je oblikovala i Zan - Zak Rusoa 

i Bendzamina Frenklina . Meri se udaje za inzenjera Fransoa Tisoa i 1802 godine sa svojim 

neobicnim nasledjem odlazi u Englesku gde prvi put izlaze do tada nezamislive eksponate . 

Francusko engleski rat sprecava je da se vrati u francusku pa u narednim godinama 

putuje po celoj Britaniji izlazuci svoje maske . Prva stalna postavka vostanih fugura

Madam Tiso priredjena je u ulici Bejker u Londonu 1835 . godine . Meri Tiso je 1838 

godine napisala memoare . Poslednja figura koju je izradila bila je njena sopstvena . 

Napravila ju je 1842 . godine i ostavila ju je u muzeju na brigu svojim sinovima . 

Umrla je od starosti 16 . aprila 1850 u 88 . godini zivota ostavljajuci iza sebe imperiju 

zabave koja i danas radi sa nesmanjenim uspehom .  

Sa nekadasnje glavne zeleznicke stanice u Savskoj ulici prvi voz je krenuo 1884 . godine . 

Vozio je ka Beču . Prvi putnik bio je kralj Milan Obrenovic . Desetak dana posle Milana 

organizovana je svecana voznja u Niš . Od tada do danas kroz ovu stanicu osim obicnog

sveta prosli su mnogi drzavnici , naucnici , knjizevnici , umetnici . O misteriji i ljudima koji

su prosli kroz stanicu u Zeleznickom muzeju u Nemanjinoj ulici 6 . otvorena je izlozba 

tajne Beogradske zeleznicke stanice . U postavci je vise od 140 razlicitih fotografija 

dokumenata , novinskih clanaka , umetnickih i istorijskih predmeta koristenih u okviru 

stanice . Odluka gde ce stanica biti izgradjena doneta je 1881 . godine . Odabrano je mesto

koje se zvalo Bara Venecija , a zgrada je radjena po projektu beckog arhitekte Vilhema 

fon Flatiha . Dva puta je tesko ostecena u nemackom bombardovanju 1941 godine i u

saveznickom 1944 . godine . Glavna zgrada potpuno je obnovljena 1953 . godine . 

Glavna zeleznicka stanica od otvaranja do ukidanja 1 . jula 2018 radila je oko 49 000 

dana . Izlozba koju organizuje Media centar Zeleznica srbije u okviru medjunarodne 

manifestacije Belgrade Photo Month traje do 19 . aprila . Vrata muzeja otvorena su 

od 9 do 15 -30 časova . Ulaz je besplatan .  

Nisu imali cak ni neke preterane koristi jer su bili deca jednog od tada najmocnijih ljudi na 

svetu . Uprkos privilegijama koje su imali kao deca prvog coveka SSSR, njihovi zivoti bili su

tragicni i okoncani su na strasan način . Najstariji Jakov umro je u nacistickom logoru ,

Vasilij od trovanja alkoholom a Svetlana od raka debelog creva . 

Jakov 

Jakov Dzugašvili Staljin najstariji sin rodjen je 1907 godine kao jedino dete Staljina i njegove 

prve supruge Gruzijke Ekaterine koja je umrla osam meseci nakon rodjenja sina . Postoji vise

verzija Jakovljeve smrti . Prema jednom Jakov je cuo da njegov otac nije pristao na razmenu

i navodno iskočio iz barake u logoru Zahsenhausen severno od Berlina i rekao nemackim 

vojnicima pucajte sto su oni i ucinili . Ipak neki istoricari tvrde da se namerno bacio na 

strujnu ogradu i tako skončao . Kasniji istorijski podatci upucuju na to da ga je ubio 

strazar nakon sto je Jakov odbio da izvrsi njegovu naredbu . 

Vasilij 

Vasilij je rodjen 1921 godine i dete je iz Staljinovog braka sa drugom suprugom Nadezdom

Aliujevnom . Kada je imao samo 11 godina njegova majka je izvrsila samoubistvo a neutesnom

staljinu najveca podrska na sahrani bio je upravo Vasilij koji nije pokazivao emocije . Posle

oceve smrti imao je strasnu zelju da se osveti jer je tvrdio da su njegovog oca otrovali . 

Samo mesec dana nakon Staljinove smrti uhapsen je zbog antisovjetske propagande a

na sudjenju je priznao i najbanalnije optuzbe . Posle osam godina koliko je proveo u 

zatvoru zabranjen mu je boravak u Moskvi i oduzeto prezime Staljin . Prognan je u Kazan

gde je usamljen i odbacen skoncao 1962 godine . Imao je samo 41 , godinu kada je umro

od trovanja alkoholom . 

Svetlana 

Tesku sudbinu imala je i Staljinova cerka Svetlana rodjena 1926 godine . Kao devojcica nije

bila svesna privilegovanog zivota u kojem je odrastala . Imala je samo 6 godina kada je 

izgubila majku a za njeno samoubistvo saznala je tek 10 godina kasnije . Postala je profesor

istorije ali je kasnije predavala rusku knjizevnost i engleski jezik i radila kao prevodilac . 

Umrla je 2011 godine od raka debelog creva u 86 godini . Umrla je u siromastvu jer je

veci deo zarade od svoje knjige dala u dobrotvorne svrhe . Iza nje je ostala cerka Olga 

Peters koja je promenila ime u Krisi Evans .  

Razdoblje cvetanja tresnje u japanu jedan je od najlepsih dogadjaja u ovoj zemlji tvrde 

srecnici koji su imali prilike da mu prisustvuju . Ovaj velicanstveni prizor ocaravajuce a 

ipak privremene lepote od pojave prvih pupoljaka pa i do trenutka kada i poslednje latice 

otpadnu naziva se sakura , njegovo posmatranje isto ima ime hanami a sve traje dve do 

tri sedmice , mozda malo duze s obzirom na to da se japanski arhipelag proteze duzinom

od 3 . 000 kilometara od krajnjeg juga na svakom ostrvu cvetanje pocinje u razlicito vreme . 

Prvo u Okinavi pocetkom februara , pa preko Kjota i Tokia u martu i aprilu do Hokaida u 

maju . Ni boja cvetova nije svuda ista od bele preko bledo ruzicaste pa do gotovo 

ljubicaste jer u zemlji izlazeceg sunca postoji barem desetak vrsta tresnjinih stabala . 

Neka su samo ukrasna i od njih se ne ocekuju oni socni crveni plodivi koje svi vole . 

Obicaj posmatranja rascvetalih tresanja u Japanu stariji je od milenijuma ali je u pocetku

bio privilegija carske porodice , plemica , samuraja , i dvorskih ucenjaka da bi se nakon

perioda Xejan 794 - 1185 prosirio i na obicne ljude . Uz sakuru su vezani i mnogi japanski

običaji . Tako na primer porodice provedu bar deo godisnjeg odmora sedeci na travnjaku 

ispod rascvetalih tresanja gosteci se i druzeci jer to obecava skladne odnose i dobro 

zdravlje u ostatku godine . Mladenci koji to isto ucine obezbedili su sebi dug i srecan 

brak . Jos ako se pocaste i šoljom čaja od tresnjinog cveta mogu biti sigurni da ce im i 

ljubav cvetati .  

Ne tako davno ovde se vodio rat i rusi su dolazili da pomognu nama . O njihovoj zrtvi za 

srpski narod snimljen je film a autori filma ruske dobrovoljce nazvali andjelima . Dokumentarni

film Andjeo sa gore Zaglavak za koji je scenario napisala Ljiljana Bulatovic posvecen je 

zrtvi ruskih dobrovoljaca tokom otadzbinskog rata . Simbol te zrtve je 20 - godisnji 

Konstantin Bogoslovski koji je poginuo 12 aprila 1993 tokom herojske odbrane Višegrada . Film 

sadrzi potresne izjave njegove majke , komandanta i saboraca koji su bili svedoci Konstantinove

pogibije . Iako je film ignorisan od strane medija u Srbiji film je doziveo veliki uspeh u 

Rusiji gde je osvojio prestiznu nagradu Zlatni vitez . Pored scenariste Ljiljane Bulatovic 

za stvaranje ovog filma zasluzni su reziser Petar Nedeljkovic , producent Miograd 

Medenica snimatelj i montazer Marko Nedeljkovic i prevodilac Ivan Ljubovic 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom