IZ MOJE DUŠE

Na pomen stare Grcke prva asocijacija koja se javlja obicno su cuveni filozofi a zatim 

umetnost , epovi o junacima i slavna istorija . Medjutim kao i mnoge druge drevne 

civilizacije i ovo drustvo je imalo mracnu stranu poprskanu krvlju . Jedna od tih mracnih

epizoda svakako je prica o farmakosu neobicnom ritualu koji se izvodio jednom godisnje

od XVIII do V veka pre nase ere , najcesce u periodima kada je narod pokusavao da se 

izbori s bolestima i nestasicom hrane . 

Farmakos je podrazumevao gradjani izaberu najruznijeg - farmakosa sto je uglavnom

podrazumevalo da ta osoba bude siromasna , rob , osudjeni kriminalac ili osakaceni 

gradjanin . Farmakos bi najpre dobijao hranu od svojih sugradjana i to najcenjeniju

u to doba sir , smokve , kolac od jecma . Medjutim nakon izvesnog vremena on 

bi posao gradom ponudjen svakome da bude kao zrtva . 

U zavisnosti od regije u kojoj su ziveli farmakosi bi ponegde bili prebijani , kamenovani

paljeni a potom se njihov pepeo prosipao u okean ili bacani s litica . U atini je ovaj 

ritual sprovedjen najcesce prvog dana Targelija svetkovine koja je odrzavana u doba 

godine koja se poklapa s majem a u njoj su zrtvovana po dva farmakosa . 

Ovaj ritual smatran je nacinom da se drustvo procisti i zaleci a iz njegovog imena 

 je izvedena rec pharmaeia koja znaci lek . Tako su farmakosi bili i otpadnici iz 

drustva nosioci svih njihovih grehova i krivci za zlo koje je pogodilo ovo drustvo 

ali i jedini koji su kako su verovali mogli da ga spasu nevolje . Neki strucnjaci ovaj

fenomen povezuju sa ostrakizmom koji je podrazumevao da  ugledni Atinjani 

glasaju da se neki politicar progna na odredjeno vreme iz grada . 

Ipak konacnost farmakosa je ono sto ove obicaje cini razlicitima .  

Sinonim za vecnu mladost i odbijanje da se odraste je decak u zelenom kostimu sa 

zasiljenom kapom iste boje , Petar Pan kojeg je stvorio skotski autor Dzejms Metju 

Bari . On je postao deo popularne kulture a prica o njegovim avanturama igrana je i u 

pozoristu i na filmu . Ipak manje poznata cinjenica je da su autora za kreiranje lika 

vecitog decaka inspirisali decaci koji su stvarno postojali . 

Dzejms Metju Bari je decake iz porodice Levelin Dejvis prvi put video 1897 godine 

dok su se sa dadiljom setali Kensington Gardensom u Londonu . Tada 5 - godisnji 

Dzordz , godinu dana mladji Dzek i njegov novorodjeni brat Peter su ga odmah 

ocarali tako da je poceo svakodnevno da ih vidja i postao blizak prijatelj porodice . 

Njihovi roditelji Artur i Silvija Levelin Dejvis pored ova tri decaka imali su jos 

dva sina Majkla i Nikolasa poznatijeg kao Niko . 

Lik Petra Pana prvi put se pojavljuje 1902 godine u Berijevom romanu Mala bela ptica 

u poglavlju koje se zvalo Petar Pan u Kensington Gardensu . Ova prica je pocela 

da se prikazuje na pozornici dve godine kasnije kao komad Petar Pan decak 

koji ne zeli da odraste . 

Medjutim porodica Dejvis je 1907 godine dozivela prvu veliku tragediju kada je 

otac decaka Artur preminuo od raka kostiju . 

Autor Petra Pana je to vreme mnogo pomogao Silviji ali je i ona posle tri godine 

obolela od raka i preminula . 

Iako su ostali bez roditelja cinilo se da je decacima ipak obezbedjen pristojan 

zivot pored porodicnog prijatelja kojeg su voleli ali je onda nova tragedija pogodila 

bracu Levelin Dejvis . 

Najstariji Dzordz se prijavio kao dobrovoljac u britanskoj vojsci za vreme Prvog 

svetskog rata a 1915 je izgubio zivot na ratistu u 21 - godini . 

Šest godina nakon ovoga stradao je i Majkl Levelin Dejvis utopivsi se zajedno sa 

svojim najboljim prijateljem za koga se pricalo i da mu je ljubavnik na Oksfordu . 

Mnogi su smatrali da je upravo njegov lik bio najveca inspiracija za Petra Pana 

pa tako

28 . juna obelezava se jedan od najvecih srpskih praznika - Vidovdan . Srpski narod ovaj 

praznik povezuje i sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem i sa mitom o Svetom Vidu . 

Razliciti delovi Srbije specificni su i po pogledu obelezavanja najvecih praznika . 

Naprimer severozapadni deo Srbije i Vojvodine ima obicaj da se iznese svo tkanje koje su

devojke iz kuce radile kako bi se videlo koliko su vredne i kako bi se ukazalo na to koliko

je domacinstvo imucno . 

Mačvanski okrug prepoznatljiv je po tome sto se tada obelezavaju velike zadusnice . 

Do podneva se izlazi na groblje i nosi hrana a riba je obavezan deo kao vrsta zrtve 

svetom Vidu . 

Poznat je i obicaj da zene uoci Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je ispod jastuka

kako bi usnile onoga za kog ce se udati . 

Vidovdan je simbol otpora negovanja patriotizma i jedan od temelja kolektivnog 

identiteta . 

Stradanju srpskih vojnika posvecen je spomenik podignut na Gazimestanu 1953 

godine . Spomenik kosovskim junacima koji je otkriven 28 . juna 1904 godine 

u okviru proslave stogodisnjice Prvog srpskog ustanka u prisustvu Petra Prvog 

Karađorđevica predstavlja simbol grada Krusevca . 

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara 1329 - 1389 sahranjeno je u manastiru 

Ravanica a u seobi srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevicem krajem 17 . veka 

preneto u fruskogorski manastir Vrdnik . 

Mosti su vracene u Ravanicu 1989 na 600 - tu godisnjicu Kosovske bitke .  

Krevet danas cesto uzimamo zdravo za gotovo . Medjutim taj komad namestaja ima jako

zanimljivu istoriju . Tokom veceg dela ljudske istorije privatnost tokom spavanja je bila 

nemoguca misija . Mnoge siromasne porodice zivele su u malim kucama gde su postojale

samo jedna ili dve sobe od kojih je veca delovala kao spavaca i dnevna soba koju su 

koristili svi ukucani ukljucujuci i goste . 

Kada je kralj Henri V ugostio Katarinu od Valoa sa njom u sobi bili su njegov nadzornik 

i visi dvorski sluzbenik . 

U mnogim ruralnim domovima sirom Škotske Francuske i nekim delovima Holandije i 

Velike Britanije ljudi su spavali u kutijama s krevetima koji su u osnovi bili veliki 

drveni ormari sa vratima i krevetom unutra . 

Neki takvi kreveti bili su sastavni deo namestaja dok su drugi ugradjivani u 

udubljenja i pricvrscivani za strukturu kuce . 

Umesto vrata neki su bili opremljeni zavesama koje su kad se navuku stvarale lepu

i udobnu poluprivatnu kabinu . 

Kutija krevet je na kraju postala moderan komad namestaja koji se sve cesce 

mogao videti u domovima imucnih porodica . 

Pocetkom 19 . veka kutije su polako pocele da nestaju iz upotrebe , pre svega 

zbog sve zabrinutosti oko higjenskih uslova i ustajalog vazduha . 

Ipak u mnogim delovima Škotske bile su u upotrebi i tokom 1900 - tih  

Procenjuje se da danas preko 5 miliona Srba zivi rasuto sirom sveta i po tome nasa 

drzava spada u zemlju sa najjacom dijasporom na svetu . 

Ipak neko je morao da bude prvi . 

Prema podatcima ambasade SAD-a prvi srbin koji se zvanicno doselio u ovu drzavu bio

je Đorđe Šagic kasnije nazvan Dzordz Fišer . 

Nakon kraha prvog srpskog ustanka Đorđe Šagic sin pravoslavnog srbina iz Stonog 

Beograda u danasnjoj Mađarskoj imao je dva izbora ili da se vrati kuci i po ocevoj zelji

postane svestenik ili da proba da srecu potrazi sam daleko od porodice . 

Đorđe tada mladic od 19 godina izabrao je drugu opciju . 

Proveo je dve godine lutajuci na ladjama dunavom kao trgovac da bi se 1814 

u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku 

Ozenio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod njenih roditelja .

Imali su trojicu sinova . 

Godine 1825 pomogao je u osnivanju Jonske masonske loze a 1829 postao je drzavljanin

Meksika . 

Poceo je da se bavi politikom , bio je borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika 

direktor carevine americki sudija i osnivac prvih srpskih organizacija i crkava u 

Kaliforniji . 

Sada vise ne Đorđe vec Dzordz zenio se cetiri puta . 

Umro je u San Francisku 11 . juna 1873 godine . 

Izbori u Srbiji imaju dugu tradiciju iako je prvih decenija od njihovog uvodjenja zapravo

bila rec samo o zamecima demokratije i izbornog prava . 

Skupstine se u Srbiji odrzavaju od pocetka 19 . veka ali poslanici nisu birani na izborima vec

su pozivani od vladara . Ove skupstine gotovo uvek su odrzavane pod vedrim nebom u 

prisustvu nekoliko hiljada ljudi . Na jednoj od njih 2 . februara 1835 donesen je Sretenjski

ustav . 

Ipak situacija se polako vremenom menjala poslanici su usli u zgrade a politika je postala

sastavni deo zivota gradjana Srbije . 

Prilikom proglasenja nezavisnosti Srbije 1878 godine u zemlji su vec delovale tri jake 

politicke partije liberalna , naprednjacka i radikalna . 

Istorijski najvise uspeha su imali radikali . 

U prvo vreme glasalo se javno birac bi dosao na biracko mesto i javno se izjasnjavao 

na principu koga hoce za poslanika a glasovi su se belezili i posle sabirali . 

Tek je ustavom iz 1888 godine uvedeno tajno glasanje kuglicama . 

Price o kradjama na izborima u Srbiji stare su koliko i izbori a niz neregularnosti primecen

je jos na prvom glasanju . Razlicite politicke partije su prisiljavale ljude da glasaju za

njihovu izbornu listu a na spisku su se nalazili i kandidati koji nisu imali zakonsko pravo

da ucestvuju u radu Skupstine . 

Ipak dugi niz godina kradje na izborima zapravo nisu bile najveci problem . 

Mnogo veci nedostatak bila je cinjenica da pravo glasa nisu imali svi gradjani Srbije . 

U brojkama i procentima ovaj podatak izgleda ovako . 

Prema popisu iz 1884 godine u Srbiji je zivelo oko 1 . 900 . 000 stanovnika a pravo

glasa je imalo svega oko 500 . 000 . 

Tek posle drugog svetskog rata izborno pravo je postalo opste za sve punoletne gradjane

Srbije ukljucujuci i zene . 

Izbori za predsednika Srbije po ustavu odrzavaju se svake pete godine . Prvi put su odrzani 

1990 godine kada je ta funkcija i uvedena .  

Kada je Dzon Kenedi upucan u Dalasu krv je uprskala roze komplet njegove supruge Dzeki

Ipak koja se prica krije iza ovog dela njene garderobe malo je poznato . 

Tog 22 . novembra 1963 tadasnji americki predsednik Dzon Ficdzerald Kenedi insistirao je 

da se ulicama Dalasa provoza u automobilu sa spustenim krovom sto je njegovom atentatoru

olaksalo posao i uvrstilo ovaj dan u jedan od najtragicnijih u novijoj americkoj istoriji . 

Njegova supruga Zaklina Dzeki Kenedi sedela je u tom trenutku pored njega u roze 

vunenom kompletu koji je tako postao deo istorije . 

Vec tada poznata kao modna ikona nikoga nije iznenadilo to sto je i ovoga puta bila 

besprekorno obucena ali ono sto jeste da je upravo ovaj kostim postao njen simbol 

otpora . 

Naime ona je odbila da ga skine čak i nakon 24 h nakon ubistva a nosila ga je i kada je 

Lindon Dzonson polagao zakletvu kao novi predsednik . Na njemu su bili vidljivi tragovi

krvi a ona je rekla da na taj nacin zeli da ubica vidi sta je uradio Dzonu . 

Prema nekim izvorima bliski ovom predsednickom paru njenom suprugu je od mnogih

njenih Sanel kostima ovaj bio najomiljeniji . 

Prica o roze kompletu pala je u zaborav kada se Dzeki udala za grckog brodovlasnika 

Aristotela Onazisa a mnogima je ostalo da se pitaju sta se na kraju sa njim desilo . 

Nakon sto je Dzeki konacno skinula komplet njena majka ga je stavila u kutiju i 

na njemu napisala datum 22 .11 . 1963 i ostavila ga na tavanu kuce u kojoj je zivela . 

Godinama kasnije Dzekina i Dzonova kcerka Elizabet pronasla je kutiju i komplet koji 

nikada nije opran i na kome su jos vidljivi tragovi krvi donirala nacionalnom arhivu . 

Bilo je to 2003 devet godina nakon smrti njene majke . 

Prilikom predaje paketa imala je samo jedan uslov . 

Čuveni Šanel komplet koji se sastoji od sakoa i suknje klasicnog kroja a cije replike su 

u nekoliko filmskih i serijskih ekranizacija zivota Kenedijevih nosile glumice poput Kejti

Holms i Natali Portman ne sme da se prikazuje u javnosti do 2103 godine . 

Ostaje da se nagadja koji su razlozi Elizabet Kenedi da sa ovakvom odredbom uceni 

Nacionalni arhiv . 

Zabrana i dalje traje a cak i nakon isteka neki buduci pripadnici porodice Kenedi moci ce

ponovo da pregovaraju o uslovima cuvanja kompleta .  

Svake godine u junu italijani tradicionalno obelezavaju rodjendan pice koja je postala simbol

njihove kuhinje ali i kulture . 

Iako je recept za picu koja ima iste sastojke kao i Margarita spominje u jednom italijanskom

kuvaru iz 1866 , jedan drugi dogadjaj koji joj je i doneo slavu uzima se kao povod njenog

nastanka . 

U pocetku je to vise bila pogaca sa paradaizom koja se prodavala na ulicama i trgovima 

Napulja i uglavnom je bila hrana siromasnog stanovnistva . 

Sve dok u junu 1889 kuvar Rafaele Espozito iz picerije Brendi dobio je poziv da sprema 

pice u Palaco Kapodimonte letnjikovac kraljevske porodice . 

Postoji nekoliko prica o tome zbog cega je Rafaele dobio poziv od kojih najcesce mogu

da da se cuju prva da je kraljica Margareta od Savoje sama trazila jednu takvu picu 

kada je videla da je ljudi na ulicama jedu a druga da je pica pravljena povodom njenog

dolaska . 

Svakako pica koju je pravio za nju bilo da ju je sama trazila ili da ju je vec cekala na 

stolu Rafaele je napravio u bojama italijanske zastave . 

Bora Stankovic otkrio je neobican svet istoka u srcu Balkana i prikazao zenske sudbine 

u vreme kada je nasa knjizevnost bila posvecena izrazito muskarcima. Oslikao je sudbinu 

zene vrele juznjacke krvi zarobljene patrijarhalnim okovima , zene koja je u tajanstvenom 

magicnom svetu istoka bila sputana i bez slobode da ispolji svoja osecanja i potrebe . 

Zenski likovi Borisava Stankovica nose upecatljive poruke kroz njih nisu prikazane samo 

zene i tanana osecanja zenske duse . 

- Pokojnikova zena Anica obezlicena je do anonimnosti . Kroz Anicu je prikazana ropska

psihologija zene . Ona je Vranjanska udovica koja godinama oplakuje muza kojeg nazalost

nije ni volela . Njena licnost ne postoji nije vazno ko je ona ni kako se oseca . 

- Kostana i Sofka 

U spoju ljubavi i strasti , tuge i ocaja nesrecne zenske sudbine vlada uzvisena i nedodirljiva

zenska lepota . Ta lepota kao da je s onog sveta i kao takvu ne moze niko da je poseduje .

Ona svakog ocarava izazivajuci tugu , ocaj , i nesrecu . Kostana je oličenje burnog veselog

zivota . U njoj se sva razdraganost mladosti . Ona nece da joj zivot stane nece studeni

zivot domacinske kuce . Ne zeli da kleči da starima pere noge . Njoj treba nesto drugo 

ono sto ni jedan covek nije dostigao . To je jedna bolna nostalgija ljubavi , smrtna 

pesma mladosti . Igrom i pesmom ona je pokusala da se suprotstavi patrijarhalnom

drustvu i predrasudama .  

Bora Stankovic otkrio je neobican svet istoka u srcu Balkana i prikazao zenske sudbine 

u vreme kada je nasa knjizevnost bila posvecena izrazito muskarcima. Oslikao je sudbinu 

zene vrele juznjacke krvi zarobljene patrijarhalnim okovima , zene koja je u tajanstvenom 

magicnom svetu istoka bila sputana i bez slobode da ispolji svoja osecanja i potrebe . 

Zenski likovi Borisava Stankovica nose upecatljive poruke kroz njih nisu prikazane samo 

zene i tanana osecanja zenske duse . 

- Pokojnikova zena Anica obezlicena je do anonimnosti . Kroz Anicu je prikazana ropska

psihologija zene . Ona je Vranjanska udovica koja godinama oplakuje muza kojeg nazalost

nije ni volela . Njena licnost ne postoji nije vazno ko je ona ni kako se oseca . 

- Kostana i Sofka 

U spoju ljubavi i strasti , tuge i ocaja nesrecne zenske sudbine vlada uzvisena i nedodirljiva

zenska lepota . Ta lepota kao da je s onog sveta i kao takvu ne moze niko da je poseduje .

Ona svakog ocarava izazivajuci tugu , ocaj , i nesrecu . Kostana je oličenje burnog veselog

zivota . U njoj se sva razdraganost mladosti . Ona nece da joj zivot stane nece studeni

zivot domacinske kuce . Ne zeli da kleči da starima pere noge . Njoj treba nesto drugo 

ono sto ni jedan covek nije dostigao . To je jedna bolna nostalgija ljubavi , smrtna 

pesma mladosti . Igrom i pesmom ona je pokusala da se suprotstavi patrijarhalnom

drustvu i predrasudama .  

Nisu jos ni poceli izbori u Srbiji ali ako ste se zatekli u Beogradu na nekoliko bilborda ste mogli

videti jedno veoma poznato lice koje me podseca na Edi Marfija sa onom njegovom ćelavom

frizurom i provokativnim osmehom . Verovali ili ne Baka Prase na bilbordima zajedno sa 

svojim ponijem - poršeom , rolexom , kešom , logom Šaim se i zaokruzenim brojem 1 i 

gle ne prodaje nista , ne kandiduje se za izbore , vec poziva ljude da se subskrajbuju 

na njegov Youtube kanal . Bogdan Ilic poznatiji kao Baka Prase najpoznatiji najjaci i broj

1 na svim listama balkanski jutjubera zna se samozvani ministar Youtube-a . Izgleda da 

Baka Prase zna dobro da povlaci svoje poteze kao neki zli naucnik u filmovima koji zna

da napadne uglavnom slabije okrene je u svoju korist , napravi sebi materijal za 

disstrack i proslavi se od kreiranja istog . Sada ima i svoje Bakine prasice koji rade 

za njega . Tek da cujete koliko su nadrljali . Dovoljno je da zrtvu navuce na svoju 

igru i onda lete pregledi , subskrajberi i novac . Mnoge stvari koje Baka Prase radi 

sa jedne strane jesu spontane a sa druge su itekako promisljene . Šta da vam kazem

čovek je samoproglaseni IQ 200 . Baka Prase jeste odlican cak i perfektan nadimak

koji lako skrece paznju deci i sto je najvaznije lako se pamti . Isto tako njega mnogo

prate i odrasli mada dopreti do odraslih ljudi nije bas tako jednostavno kao kod dece . 

Za mnoge roditelje u najmanju ruku Baka Prase je problem za njihovu decu . Ali 

deca su deca vole sve sto je smesno pogresno ali i zabranjeno . Odrasli ljudi itekako 

prate Baku Praseta i mnogima je onako smesan na neki nacin ali kod Bake Praseta 

imate dosta toga pozitivnog i sto neke stvari koje radi tacno inspirisu druge ljude .  

Prica o maski anonimusa zapravo je prica o nepravdi koju su pocetkom 16 veka katolici 

u Velikoj Britaniji trpeli su od strane protestantske vecine . Biti katolik bilo je opasno 

bar koliko i biti lopov ili razbojnik a porodice koje nisu zelele da promene veru cesto

su bile proganjane pa su u kucama imale skrivena sklonista u koja bi mogle da se 

sakriju ako naidje racija . Upravo u tom okruzenju rastao je Gaj Foks mladic iz Jorksira 

koji je u 16 veku resio da postane katolik . Kasnije se prikljucio vojsci koju je sluzio

godinama stekavsi vise cinove i sto je bilo mnogo sudbonosnije naucio da rukuje 

eksplozivom . Pocetkom 1604 godine Foks je poceo da se sastaje sa malom grupom 

engleskih katalika na celu sa Robertom Kejtbijem . Svi oni smatraju da progon 

potice od protestantskog kralja Dzejmsa i da ce sve resiti njegovom smrcu . 

Kejtsbi je poceo da smislja zaveru nakon sto je izbledela nada o obezbeđivanju 

vece verske tolerancije pred kraljem Dzejmsom sto je razocaralo mnoge 

engleske katolike . Vladareva smrt trebalo bi da bude samo uvod u opsti narodni 

ustanak nakon koga bi kraljeva 9-godisnja kcerka princeza Elizabeta inace treca u

naslednoj liniji ali katolkinja bila postavljena za kraljicu . Tako je skovan plan danas

poznat kao Barutna zavera - Gaj Foks i njegovi saradnici skrili su u podzemne 

hodnike ispod britanskog parlamenta znatnu kolicinu baruta i cekali su priliku da

izazovu eksploziju kada kralj poseti parlament . Zadatak da cuva ovu kolicinu 

eksploziva poveren je upravo Foksu . Zavera u poslednji cas otkrivena vlastima 

u anonimnom pismu . Prilikom pretresa Doma lordova oko ponoci 4 novembra 

1605 Foks je otkriven kako cuva 36 buradi baruta . Gaj Foks je ubijen 31 

januara 1606 godine . Prica kaze da je uspeo da skoci sa vesala i slomi vrat 

tako da nije dozvolio svojim tamnicarima da ga ubiju na tako strasan nacin . 

Španci su poznati kao narod koji je uvek spreman za dobro slavlje . Temperametni srdacni

i veseli a svaki praznik predstavljaju drugacije od drugih . 

1 . Las Fallas  

Las Fallas je jedan od najoriginalnijih spanskih festivala . Odrzava se u Valensiji od 15 do 

19 marta . Tokom pet dana ulice Valensije ispunjene su lutkama pravljenim od drveta , kartona

papira cija visina dostize nekoliko metara . Defile boja i oblika zavrsava se izborom najlepse

lutke .

La Tomatina 

La Tomatina predstavlja cuveno gadjanje paradaizom u gradu Bunjol . Sve je pocelo davne

1945 godine kada su se dvojica mladica gadjali paradaizom na glavnom trgu . Poslednje 

srede u avgustu ljudi iz citavog sveta se okupljaju u Španiji kako bi bili deo ovog 

neobicnog dogadjaja . 

San Fermin

Praznik posvecen Svetom Ferminu poznat je u Španiji i kao trka bikova . Svake godine 

od 7 do 14 jula u Pamploni se proslavlja ovaj praznik . Kada sat na katedrali otkuca 

8 ispaljuju se dve rakete i trka duga 825 metara  pocinje . Osim zabave ali i doze

opasnosti ova trka ima i religijske elemente . Pre trke ucesnici se okupljaju i mole 

svetog Fermina da ih vodi kroz trku i blagoslovi ih a nakon trke uzvikuju San 

Fermin . 

Fiesta de las Cruces 

Praznik krstova poznat i kao majski krstovi proslavlja se 3 maja u Kordobi i Granadi

Lokalno stanovnistvo pravi krstove visoke oko tri metra koristeci raznobojno cvece 

Uvece se svi okupljaju na gradskom trgu gde razgovaraju uz tradicionalnu hranu i

pice a deo proslave predstavlja i flamenko tradicionalni ples Andaluzije koji se plese 

do ranih jutarnjih casova .

Semana Santa 

Sveta nedelja u Sevilji jedna je od najpoznatijih proslava ovog grada . Hljade turista 

i lokalnog stanovnista uziva u bojama umetnosti i muzici tokom svete nedelje .

Bratstva razlicitih parohija setaju ulicama nose prepoznatljive spicaste kapuljace sa 

prorezima za oci i pevaju tradicionalne pesme . Najupecatljiviji trenutak predstavlja 

iznosenje zlatnog oltara sa statuama Bogorodice i Hrista . Jaki muskarci nose na 

ledjima oltar nekoliko stotina kilometara kroz glavnu ulicu u jasno odredjenom 

ritmu . 

Iza imena Mir - Jam krije se Milica Jakovljevic rodjena u Jagodini 22 aprila 1887 godine . 

Detinjstvo je provela u Kragujevcu . Posle Prvog svetskog rata se preselila u Beograd 

kako bi zapocela karijeru kao novinarka u Novostima kao jedna od retkih zena u poslu . 

U svom stanu u Molerovoj ulici na Slaviji Milica je pisala o ljubavi braku i zivotu gradjanske

klase u Jugoslaviji intrigirajuci javnost svojim povucenom i pomalo ekscentricnom personom . 

Šetala je beogradskim ulicama zanosna u ljubicastoj pelerini doterana i negovana sa dugim

loknama lepa i smerna Mir- Jam patrijarhalna devojka iz dobre kuce . Kraljica ljubavnih 

romana kako su je nazivali osvojila je čitalacku publiku u Jugoslaviji svojom laganom 

prozom jednostavnim i ponekad sladunjavim stilom koji je bio izuzetno slikovit i pruzao

je odmor i beg od svakodnevnih briga i problema .  

Mnogi su je kritikovali i osporavali uz argumente da njen rad nije mogao da se meri

sa muskim autorima tog vremena . Odjednom od autorke broj 1 Mir Jam je postala 

najnepozeljnija knjizevnica Jugoslavije . Uprkos svemu Milica je poslednje dane 

provela drzeci glavu uspravno i gordo setajuci Beogradom kao sto je i cinila citavog

zivota . Milica je umrla 22 . decembra 1952 godine od zapaljenja pluca a vest o njenoj smrti

nisu objavile nijedne novine .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom