IZ MOJE DUŠE

srpski izborni vremeplov

dobojka | 22 Jun, 2020 15:36

Izbori u Srbiji imaju dugu tradiciju iako je prvih decenija od njihovog uvodjenja zapravo

bila rec samo o zamecima demokratije i izbornog prava .

Skupstine se u Srbiji odrzavaju od pocetka 19 . veka ali poslanici nisu birani na izborima vec

su pozivani od vladara . Ove skupstine gotovo uvek su odrzavane pod vedrim nebom u

prisustvu nekoliko hiljada ljudi . Na jednoj od njih 2 . februara 1835 donesen je Sretenjski

ustav .

Ipak situacija se polako vremenom menjala poslanici su usli u zgrade a politika je postala

sastavni deo zivota gradjana Srbije .

Prilikom proglasenja nezavisnosti Srbije 1878 godine u zemlji su vec delovale tri jake

politicke partije liberalna , naprednjacka i radikalna .

Istorijski najvise uspeha su imali radikali .

U prvo vreme glasalo se javno birac bi dosao na biracko mesto i javno se izjasnjavao

na principu koga hoce za poslanika a glasovi su se belezili i posle sabirali .

Tek je ustavom iz 1888 godine uvedeno tajno glasanje kuglicama .

Price o kradjama na izborima u Srbiji stare su koliko i izbori a niz neregularnosti primecen

je jos na prvom glasanju . Razlicite politicke partije su prisiljavale ljude da glasaju za

njihovu izbornu listu a na spisku su se nalazili i kandidati koji nisu imali zakonsko pravo

da ucestvuju u radu Skupstine .

Ipak dugi niz godina kradje na izborima zapravo nisu bile najveci problem .

Mnogo veci nedostatak bila je cinjenica da pravo glasa nisu imali svi gradjani Srbije .

U brojkama i procentima ovaj podatak izgleda ovako .

Prema popisu iz 1884 godine u Srbiji je zivelo oko 1 . 900 . 000 stanovnika a pravo

glasa je imalo svega oko 500 . 000 .

Tek posle drugog svetskog rata izborno pravo je postalo opste za sve punoletne gradjane

Srbije ukljucujuci i zene .

Izbori za predsednika Srbije po ustavu odrzavaju se svake pete godine . Prvi put su odrzani

1990 godine kada je ta funkcija i uvedena .