IZ MOJE DUŠE

Svaka zemlja ima svoje legende koje se prepricavaju godinama . No ove jezive price koje

nam dolaze iz Japana dovoljne su da se zapitate da li ste sami . 

1 . Teke Teke 

To je zapravo zvuk lakta tog stvorenja kada se krece . Kako prica glasi skolarka je pala 

na šine i voz je prepolovio a njen duh sada gmize okolo noseci pilu ili kosu kako bi 

svoje zrtve prepolovila tako da nebi bila sama . 

2 . Lutka Okiku 

Misteriozna lutka koja je posedovala duh deteta vec decenijama golica mastu Japanaca 

, zapravo je to lutka koja nosi kimono i ima upecatljive crne oci i kosu koja raste . 

Nazvana je prema svom vlasniku . Jos od 1938 godine ova lutka je ostavljena u 

Mannenji hramu u gradu Iwamizawa . Kako oni tvrde lutka je na pocetku imala 

kratku kosu koja je vremenom porasla 25 centimetara do njenih koljena .  Iako je 

redovno sisaju kosa ponovo raste . Veruje se da ju je kupio decak Eikicki Suzuki 

u Sapporou 1918 godine za 2-godisnju sestru Okiku . No ona je naredne godine 

umrla od prehlade . Stoga je porodica ostavila lutku i molila joj se svaki dan no

ubrzo su primetili da joj kosa raste . 

3 . Aka Manto 

Aka Manto je duh koji proganja skolsko kupatilo . Ako sedite na solji on ce vas upitati

da li zelite crveni ili plavi papir . Ako birate crveni on ce vas izrezati u komade dok 

vam odeca ne pocrveni a ako izaberete plavu daviti ce vas dok ne poplavite . 

Ako kazete neku drugu boju odvest ces vas u Netherworld a jedini odgovor je bez 

papira - ostavice vas na miru . 

4 . Hitobashira 

Hitobashira je oblik ljudske zrtve u nekadasnjem Japanu kada su ljudi zakopavani

zivi ispod brana , zgrada , dvoraca kao zamjena za temelj . Najpoznatiji slucaj 

vezan za ovu legendu dolazi iz Matsue Castle . Kada je gradjen u isto vreme se 

odrzavao i Bon Festival . Strazari su sisli do mesta gde se odrzavao festival doveli

najlepsu plesacicu ubili je i njeno telo smestili u zidine . Od tada kada god bi lepa

devojka plesala dvorac bi se t

Pravilo strana kojima se vozi varira od perioda do perioda i od zemlje do zemlje ali je uglavnom

tokom istorije korisceno pravilo leve strane . Tek nedavno svet je poceo da primenjuje 

pravilo desne strane . Prvi stvarni arheoloski dokaz pravila leve ili desne strane potice iz

Rimskof carstva sto ne iznenadjuje toliko imajuci u vidu da su rimljani gradili mnogo 

vece i veoma opterecene puteve sirom Evrope . Koju stranu su koristili Rimljani . 

Arheoloski dokazi ukazuju da je za rimljane bilo uobicajeno da voze levom stranom 

puta . To je prvi put otkriveno 1998 kada su u rimskom kamenolomu u Svindonu u 

Engleskoj uoceni useci u putu koji ide iz kamenoloma sa leve strane a koji su bili znatno

dublji od onih sa desne strane . Istoricari veruju da je pravilo leve strane usvojeno 

zbog toga sto ako ste konjanik i to desnoruki a u susret vam ide neprijateljski 

nastrojena druzina mozete izvuci oruzje koje obicno stoji sa leve strane i desnom 

rukom ga mozete brzo potegnuti ka osobi koja vam se suprotstavlja sa vase desne 

strane . Pravilo leve strane je bilo toliko uobicajeno da je 1300 godine papa 

Bonifacije VIII izdao dekret da svi hodocasnici koji dolaze u rim odakle god da idu

moraju da se drze pravila leve strane tokom putovanja . To se potom primenjivalo 

sirom tadasnjeg sveta do kasnih 1700 - tih .  

Na pomen stare Grcke prva asocijacija koja se javlja obicno su cuveni filozofi a zatim 

umetnost , epovi o junacima i slavna istorija . Medjutim kao i mnoge druge drevne 

civilizacije i ovo drustvo je imalo mracnu stranu poprskanu krvlju . Jedna od tih mracnih

epizoda svakako je prica o farmakosu neobicnom ritualu koji se izvodio jednom godisnje

od XVIII do V veka pre nase ere , najcesce u periodima kada je narod pokusavao da se 

izbori s bolestima i nestasicom hrane . 

Farmakos je podrazumevao gradjani izaberu najruznijeg - farmakosa sto je uglavnom

podrazumevalo da ta osoba bude siromasna , rob , osudjeni kriminalac ili osakaceni 

gradjanin . Farmakos bi najpre dobijao hranu od svojih sugradjana i to najcenjeniju

u to doba sir , smokve , kolac od jecma . Medjutim nakon izvesnog vremena on 

bi posao gradom ponudjen svakome da bude kao zrtva . 

U zavisnosti od regije u kojoj su ziveli farmakosi bi ponegde bili prebijani , kamenovani

paljeni a potom se njihov pepeo prosipao u okean ili bacani s litica . U atini je ovaj 

ritual sprovedjen najcesce prvog dana Targelija svetkovine koja je odrzavana u doba 

godine koja se poklapa s majem a u njoj su zrtvovana po dva farmakosa . 

Ovaj ritual smatran je nacinom da se drustvo procisti i zaleci a iz njegovog imena 

 je izvedena rec pharmaeia koja znaci lek . Tako su farmakosi bili i otpadnici iz 

drustva nosioci svih njihovih grehova i krivci za zlo koje je pogodilo ovo drustvo 

ali i jedini koji su kako su verovali mogli da ga spasu nevolje . Neki strucnjaci ovaj

fenomen povezuju sa ostrakizmom koji je podrazumevao da  ugledni Atinjani 

glasaju da se neki politicar progna na odredjeno vreme iz grada . 

Ipak konacnost farmakosa je ono sto ove obicaje cini razlicitima .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Bizarne japanske legende
• Pravilo leve strane
• Neobicni rituali
• Petar Pan
• Vidovdan kroz prizmu obicajne Srbije
• Kutija kreveti
• Đorđe Šagic
• srpski izborni vremeplov
• Tajna roze kompleta
• Pica Margarita

• Generalna [419]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom