IZ MOJE DUŠE

Jedini crtani film koji je generacijama vaspitavao decu i ucio ih da postuju ono sto 

imaju . Svojom tuznom pricom o dvoje siromasne a veoma vredne i brizne dece 

pokazao je i kako ljubav i saosecajnost neznanca mogu puno da znače . Kratkometrazni

crtani film je snimljen davne 1936 godine i deo je kolekcije Color klasika Max-a 

Fleischer-a i distribuiran je od strane Paramount Pictures- a . Negde u zemlji snova 

je crtani film emitovan pre 80 godina . Mi koji smo kao deca pustali po koju suzu 

uz njega secamo se to dvoje dece koja u ritama po hladnoj ulici pribavljaju po 

neko drvo za ogrev a usput na sekund zastanu pored izloga obliznjih prodavnica

kako bi mastali . Trgovci su ih videli i hteli da im izadju u susret s tim sto bi

deca već nastavila put prema svojoj staroj oronuloj ali čistoj kući .  Tamo ih 

je čekala mrsava mati sa po časom toplog mleka i parčetom bajatog hleba . 

Deca su bila gladna ali su isto tako bila zahvalna majci i na tome sto imaju . 

Oni su nas ucili tome da postujemo i ono malo sto nam roditelji pruzaju i da 

im pokazemo zahvalnost kako bi oni imali snage da nastave dalje i kako im nebi

slomili srce svojom nezahvalnoscu .  

1 . Kremna 

Intrigiraju vas stara prorocanstva . Pokrece vas neobjasnjiva energija . Uzivate u 

prirodnim bogatstvima magicne lepote . Ipak i dalje nije jasno zbog cega vas 

sve ovo pitam . Odgovor je u Kremni neobicnom selu koje predstavlja spoj 

prorocanstva , misticne energije i raskosne prirode . 

2 . Mionica i Gostoljublje 

Na 650 metara nadmorske visine nadomak planinskog naselja Divcibare krije 

se Mionica prelepo selo ususkano raznovrsnim čarima prirode . Jedno od

njih je i Gostoljublje zanimljivo gazdinstvo u kome je odmor sve sem 

obicnog i uobicajenog izleta u prirodi 

3 . Dulene 

 Nije tajna da Šumadija krije na hiljade gustih bujnih i veličanstvenih šuma po kojima

je i dobila ime . Ipak malo ko zna da se u srcu Srbije sakrilo i jedno malo gotovo

napusteno selo koje odoleva urbanizmu i modernim tehnologijama .

4. Ravno Selo

Selo koje je prema nekim predanjima nastalo jos krajem 15 . veka najverovatnije

je dobilo ime po ravnici na kojoj se nalazi . Sada sigurno predpostavljate 

i gde je ono smesteno . Naravno odgovor lezi u zelenoj vojvodjanskoj ravnici 

gde vladaju mir tisina i autenticni vojvodjanski stil zivota .

5 . Tršić 

Tamo gde se susrecu priroda i istorija , kultura i umetnost , vrednost i tradicija

nalazi se prelepo selo Tršić . Ovo malo selo nadomak Loznice poznato je i kao 

rodni kraj Vuka Karadzica i postojbina najstarije srpske manifestacije Vukovog

sabora . 

6 . Donji Taor 

Dobro dosli u raj na zemlji . Planinsko selo na obroncima planine Povlen je zaista

najlakse opisati ovako . Jer kako drugacije preneti lepotu svih tih nepreglednih 

zelenih livada , zivopisnih krajolika i mirne netaknute prirode . 

7 . Jagoštica 

Iako se nalazi na samom kraju Srbije ovo je destinacija koja je i te kako vredna 

paznje . Pored očaravajuce lepote Jagosticu krasi i činjenica da ovde reči 

urbano guzva i zagadjivaci bilo koje vrste nisu poznati . Ali zato tisina mir i 

zakoni prirode i te kako jesu . 

8 . Zaovine

Ako ste ikada zapitali kako izgleda kada se spoje vijugava zelena brda 

divlji planinski potocici i veoma retke biljne vrste sada imate priliku da to i 

saznate . Autenticno planinsko selo na Tari otkrice vam te ali mnoge druge

čarolije koje samo priroda moze da udesi 

9 . Kamena gora 

Za ovo mesto na krajnjem jugozapadu Srbije mnogi ce vam reci da je jedno od

najlepsih u nasoj zemlji . Opravdano prostranstva kojima se ponosi i čist vazduh

kojim obiluje čini Kamenu goru jedinstvenim ekoloskim punktom i svojevrsnom 

oazom prirode 

10 . Sopotnica 

Veličanstveni vodopadi , neobicne planinske kućice , prepoznatljiva trpeza 

i priroda kakva se ne vidja svakog dana . Sve su to odlike Sopotnice jedinstvenog

sela na 1 .000 metara nadmorske visine i pravog bisera starovlaskog kraja .  

Nekada davno u jednoj brdovitoj zemlji bio jedan čiča i imao je dva sina . Jednoga dana

njegovu zemlju napade strasni crni orao pod imenom Rajh . Gorese tada i kuce i šume 

širom starog kontinenta , ućutase se i najglasniji a Rajhu niko ne smeše da se usprotivi . 

Hrabri čiča nije mogao to da trpi vec prvi od svih podize glas na ozloglasenog orla . 

Kad to videse i drugi pocese i oni da se bore da odbrane ono sto bese njihovo . 

Da zlo bude vece a čicina borba jos teza pobrinuse se crvena azdaja sa dalekog istoka . 

Dodje ona tako u čičinu zemlju da napadne jos gore od rajha . Poče ubijati veru i 

čičinu decu pa i rusiti crkve vekovima stare . Čiča sa svojom bracom ustade i protiv

njih jer mu čast i sloboda behu vazniji i od svog zivota . Tako i bese cica za njih 

ubrzo i dade svoj zivot . Mi svoje bajke ne izmisljamo . Nase bajke su istinite 

ali ih mi zaboravljamo . Zajedno vaskrsavajmo nase junake i cuvajmo 

istoriju i tradiciju od zaborava .  

Price o vesticama i vračevima postoje hiljadama godina , a nastale su jos onda kada 

je čovek otkrio vatru , te je noci provodio uz nju smisljanjem misterioznih priča . 

1 . Katarina Monvuazen poznata je jos kao La Vuazen a bila je supruga francuskog

zlatara . Bavila se hiromantijom tj čitanjem iz dlana a nakon sto je njen suprug 

bankrotirao prosirila je polje svog delovanja na prodaju ljubavnih napitaka , otrova

lekova za abortus i drugo . Spaljena je na lomači 1860 . godine na trgu u blizini 

Pariza . 

2. Agnes Samson je bila babica i isceliteljka u jednom selu u Škotskoj . Godine 1590 

bila je medju okupljenima za koje se mislilo da su prizivali olujnu nesrecu na dan

vestica . Te godine se kralj Dzejms VI iz Škotske ozenio princezom Anom koja 

je strahovala od crne magije pa je to prenela i na njega . Iz tog razloga 

organizovao je lov na vestice medju kojima je bila i Agnes . Spaljena je na lomači . 

3. Alisa Kiteler je bila bogata Irska zelenašica , a njeni muzevi su umirali 

prerano ostavljajuci joj bogatstvo . Alisa je optuzena da je trovala svoje muzeve 

i da ih je zrtvovala sotoni . Njeni neobicni rituali su podrazumevali da uzima 

kosu i odecu nekrstene dece , a u njenoj kuci su pronadjeni misteriozni praskovi

za čaroliju . Iako je 1324 godine optuzena na smrt , noc pred pogubljenje je 

nestala i vise nikada nije vidjena . 

4 . Angel de Barte je bila bogata zena i zivela je izmedju 1230 i 1275 godine 

u Tuluzu u Francuskoj a navodno je imala seksualni odnos sa djavolom sa

kojim je dobila sina polu  polu vuka tj zver koja se hrani bebama . Optuzena je za

vesticarenje nakon nestanka vise beba na tom podrucju Francuske . Priznala je 

grehe ali tek nakon sto je tesko mučena od inkvizicije . Pogubljena je . 

5 . Majka Šipton je rodjena kao Ursula Sotej i bila je cenjena kao engleska 

vračara koja je tu moc smatra se nasledila od majke . Bila je rodjena kao veoma

ruzna sa krivim nogama i ogromnom glavom zbog cega su je zvali babaroga a zivela

je 1561 . u Jorksiru . Ono sto je razlikuje od drugih vestica je to sto je umrla 

prirodnom smrcu . 

6 . Maret Jondsotor smatra se da je ova vestica iz 17 . veka praktikovala rituale 

poput jahanja čoveka i klanja krava . Sudilo joj se prilikom lova na vestice 1668.

godine ali je oslobodjena optuzbi jer nije bilo dovoljno dokaza protiv nje . No kako je

ludilo lova na vestice jacalo drugi put je optuzena i spaljena na lomači 1672 . godine 

7 . Mari Ketrin Lavo je rodjena kao slobodna zena kreolka u Luizijani 1801 . godine .

Bavila se vudu magijom . Prema predanju ona je bila lepa i pametna zena koja 

lako moze zastrasiti bilo koga čak i policiju . Praktikovala je narodnu medicinu i 

ljudi iz celog sveta su trazili savet od nje . Bavila se i nekromantijom , kontrolom

uma , telekinezom . Tokom ceremonije koja je odrzana 1874 . godine 12 000 

ucesnika prisustvovalo je demonstraciji njene moci . Ona je mirno umrla u svojoj

kući 1881 . godine a njena ćerka Mari Lavo nastavila je majcinu praksu . 

8 . Agnes Voterhaus je najpoznatija engleska vestica za koju se smatra da je

ubijala svoje neprijatelje koristeci crnu magiju . Imala je macka kog je nazivala 

Sotona i govorilo se da on ubija stoku njenih neprijatelja pa i njih same . Priznala je

sve optuzbe i osudjena je na smrt . 

9 . Vestice iz Salema Sve je pocelo pocetkom 1692 . godine kada su mladje devojke 

iz Salema pocela da dobijaju čudne simptome imale su napade vristale su 

previjale su se . Doktor je rekao da su to đavolja posla . Krivica je spala na tri osobe

karipska robinja po imenu Tituba , beskucnica i prosjakinja Sara Gud i siromasna 

starica zena po imenu Sara Ozborn . 

10 . Merga Bin je zivela u gradicu Fulda u Njemackoj . Sudjenje vesticama iz 

ovog grada trajalo je od 1603 do 1606 a desavalo se u vreme vladavine katolika

i reformatora . Merga Bin je bila bogata nemacka naslednica a smatra se da 

je ubila svog drugog muza i njegovu decu . Tačnije to je priznala na sudjenju . 

Ziva je spaljena 1603 . godine .  

Sofka Nikolić bila je srpska pevačica narodne muzike i po mnogima najveca zvezda tog 

zanra u prvoj polovini 20 - tog veka . Počela je da peva kao devojčica na vasarima 

a od 1918 . godine je ozbiljnije zapazena nastupima u Zvorniku . Prvi vazniji nastup

imala je 1927 . godine a posle Mostara i Sarajeva sredinom 20 - tih godina presla 

je da zivi u Beogradu . U beogradu se udala za Paju Nikolića šefa velikog orkestra . 

Prvi put Sofkino pevanje preneseno je radio talasima 11 . decembra 1929 . godine 

na radio Beogradu iz kafane Kragujevac . Njeno osvajanje Beograda oznacilo je 

promenu odnosa javnosti prema kafanskom pevanju a ona je dobila epitet 

kraljica Skadarlije . Prvu ploču sa numerama Kolika je Jahorina planina i Kad bi 

znala dilber Stano snimila je sa 19 . godina u Beogradu . Snimila je veliki broj

gramofonskih ploča . Njene najpoznatije pesme su Cojle Manojle , Kolika je Jahorina

planina , Kad bi znala dilber Stano , Zone mori Zone , i Čujes seko . 

Nakon smrti 17 - godisnje cerke Marice Mariole 1939 . godine na vrhuncu slave 

Sofka se povlači u tugovanje i uglavnom vise nije pevala osim retkih zvanicnih

snimanja . Poslednje godine zivota provela je skromno i usamljeno u Bjeljini i 

Beogradu . Umrla je 1982 . godine u staračkom domu u Banji Koviljači a sahranjena

je na gradskom groblju Pučine u Bijeljini u kripti pored svoje ćerke . Jedna od ulica

u sirem centru Bijeljine nosi ime po Sofki Nikolić . U ovoj ulici je sjediste srpske

novinske agencije Srna . 

Carica Katarina Velika bila je jedna od najvecih vladarki u istoriji Rusije . Ipak jos i vise

od toga , istorija je pamti po nebrojanim anegdotama vezanim za njen privatni zivot a

naročito za njene seksualne sklonosti . I dok je prica o tome kako je uzivala u seksu

sa zivotinjama potpuna glupost koju su plasirali njeni neprijatelji carica je imala jedan

drugi potpuno bizaran fetiš . Sofija Avgusta Frederika od Anhalt - Zerbsta kako joj je

bilo ime pre primanja pravoslavlja dosla je u Rusiju kao mlada za ekscentricnog 

buduceg cara Petra III . Brak je okarakterisan kao promasaj usled njenih neverstava

ali je mlada i obrazovana princeza uskoro pridobila politicke krugove koje je njen

muz odbio sebe . Na kraju car Petar III ubijen je manje od sest meseci po dolasku

na tron . Grigorij Orlov , Katarinin tadasnji ljubavnik bio je vodja zaverenika koji

su proklamovali Katarinu kao vladara . Postojala je sumnja da je Katarina 

ucestvovala u Petrovom ubistvu ali ona nikada nije utvrdjena . 

Naime na dvoru Katarine Velike je postojala osoba čija je zvanicna titula bila 

golicač nogu . Njegov ili njen je posao bio upravo to da golica ili masira 

caricine noge i tako je nadrazuje dok prica socne , erotske price ili peva . 

Zabelezeno je da je Katarina Velika veoma volela ovu erotsku masazu . 

Golicači su obicno birani iz redova dvorskih dama i bila je to veoma privilegovana

pozicija zbog bliskog odnosa sa caricom i činjenice da su sa njom provodili neke od

najintimnijih trenutaka .  

Potresno mladalacko pismo Šarla Bodlera u kome najavljuje da planira da se ubije

biće ponudjeno na aukciji u aukcijskoj kući Osena sa jos 34 pisma autora zbirke

Cveće zla . Bio je neshvacen u porodici i ophrven problemima novca i pića 

i sumnjao u svoj knjizevni talenat . Pokusao je da se ubije nozem ali to nije 

imalo teskih posledica . Kada je to pokusao imao je 24 . godine . Šarl Bodler ziveo

je jos 22 . Biće ponudjeni i drugi Bodlerovi testovi gde se vidi njegov lep ispisan

rukopis , ljubavna pisma Obecanja jednog lica , beleske gde se osporavaju velike

kritike njegove zbirke Cvece zla , pisanje gde opisuje svoju dosadu , crne misli , 

bes , mrznju , i francuske nitkove . Pisma Ežena Delakroa , Viktora Igoa , i 

Edvarda Manea i drugih upucena Bodleru takodje su deo kolekcije koja ce 

biti ponudjena na prodaju . Ziveo je raspusno i rasipno do kraja zivota . 

Jos u mladosti se od prostitutki zarazio gonorejom i sifilisom . 

Borio se sa slabim zdravljem , pritiskom dugova i neredovnoscu pisanja i 

ispoljavanja svoje umetničke strane . Bodler je preziveo jak mozdani udari 

1866 . godine , nakon čega je usledila i paraliza . Poslednje dve godine svog 

zivota proveo je polu paralisan u Briselu i Parizu gde je i umro 31 . avgusta

1867 . Sahranjen je u Parizu . 

Tiski cvet je insekt koji spada u vodene cvetove . Dugacak je 8 - 12 centimetara a razmak

krila dostize 6-7 centimetara . Ova vrsta je poznata kao najveca vrsta vodenih cvetova

u Evropi . Strogo je zasticena u Srbiji kao i na medjunarodnom nivou na osnovu Bernske

konvencije . Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje . Areal ove vrste bio je

mnogo veci u proslosti dosezao je do Holandije dok je sada smanjen na nekoliko recnih

slivova u centralnoj Evropi . Od 2800 poznatih vrsta , vise od 100 zivi u centralnoj

Evropi . Muzjaci Tiskog cveta su jedini medju krilatim insektima koji se mitare posle

posle dobijanja svojih funkcionalnih krila .  Za razliku od vecine vodenih insekata 

rojevi odraslih P. longicauda nikada ne napusta vodu , vec konstantno dodiruju 

ili brisu povrsinu vode . Sporo kretanje reke i odsustvo riba koje se hrane na 

povrsini pomuzu im da to ostvare . Prisustvo P . longicauda je indikator ciste i 

nezagadjene vode . Izumrli su u mnogim evropskim zemljama i mogu se naci

samo u Srbiji i Mađarskoj na reci Tisi .  

Često se pitam zasto mi Srbi ili pojedini medju nama prihvatamo najidiotskija

pomodarstva koja nam dolaze sa zapada . Zasto se na primer ne ugledamo na 

zapad u pogledu razvoja privatnog preduzetnistva ili razvoju infrastrukture 

ili privatnoj i građanskoj inicijativi a u isto vreme cuvamo svoju veru i tradiciju . 

Jedan od najočiglednijih primera te slepe opčinjenosti najodvratnijim pomodarstvima 

zapada je svakako proslava besmislenog americkog praznika Noć vestica ili Haloween .

Ne samo da taj praznik nema veze sa srpskom tradicijom ili folklorom vec u svojoj 

sustini predstavlja sve suprotno nasoj tradiciji , Svetosavlju , narodnim obicajima 

i folkloru . Taj praznik potice iz zemalja keltskog govornog područja iz njihovih 

predhriscanskih paganskih i magijskih korena . On predstavlja mesavinu keltskih

druidskih magijskih radnji , rimskih paganstva u praznicima Pagona i Parentalija

kao i galskih obelezavanja kraja leta kada se kako oni veruju desava prelazak 

duhova izmedju sveta zivih i mrtvih . U njemu se slavi keltski paganski bog 

Aos Si koji salje duhove mrtvih kući na jednu noć a oblacenje u vestice i spodobe

i hodanje od kuce do kuće predstavlja nacin udovoljavanja tom keltskom takozvanom

bogu dopk dodatnu primesu tom celom folkloru predstavlja cinjenica da se taj dan 

obelezava vece pred rimokatolicki praznik Svih Svetih .  Ne dozvolite da vam 

ovo okultisticko pomodarstvo manipulise decom . Danas treba da proslavimo 

krsnu slavu Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke i to činimo onako kako 

dolikuje srpskoj slavi . Čuvajmo Srbi svoje duse i svoju Svetosavsku veru

kao i nasi preci i ne dozvolimo da bilo ko manipulise nama i nasom decom . 

Za najveci deo stanovnika na Balkanu istorija srednjeg veka pocinje vladavinom dinastije

Nemanjić . Ipak otkrivam vam da to naravno i nije bas tako . Mnogi srednjovekovni 

vladari na ovim prostorima , koji su ziveli pre Nemanjićkog doba , podizali su brojne

gradjevine od kojih je tek po neka imala srece da bude restauirana i konzervirana 

i tako opstane i do danasnjih dana . 

- Crkva u Ošlju kod Stona 

Crkva se nalazi u danasnjoj Hrvatskoj ispod strmog uzvisenja na kome se prema 

legendi nalazio utvrdjeni grad zahumskog vladara Mihaila Visevića koji je bio 

oblasni gospodar u prvoj polovini 10 . veka .

- Bazilika u Martinićima 

Nalazi se na lokalitetu Gradina kod sela Martinići , kraj Podgorice u danasnjoj 

Crnoj Gori , mozda na mestu grada Lontodukla koji pominje Konstantin 

Porfirogenit , srednjovekovni istoričar i vizantijski car . 

- Crkva svetog Jovana u Zatonu na Limu 

Crkva se nalazi u selu Zatonu kod Bijelog Polja u Crnoj Gori . Osnova je u obliku 

trolista , sa polukruznim apsidama . Zatonski trikonhos je nastao krajem 10 . veka 

i pocetkom 11 . veka , najverovatnije kada se na to podrucje prosirila vlast 

cara Samuila . 

- Crkva Svetog Đorđa u Zvečanu 

Srednjovekovni grad Zvečan nalazi se u blizini Kosovske Mitrovice na istoimenom

brdu , kod usca reke Sitnice u Ibar . Moguce da ga je podigao veliki srpski zupan

Vukan krajem 11 . veka . 

- Bogorodicina crkva u Toplici 

Ovo je zaduzbina Stefana Nemanje i nazalost gotovo je potpuno srusena . 

Nalazi se na levoj obali reke Toplice , blizu usca Kosanice na oko 3 kilometra

istočno od Kuršumlije . 

- Crkva svetog Tome u Kutima kod Herceg Hovog 

Ova crkvica se nalazi u Kutskom polju , u zaseoku Presjeka , blizu brda Dragomira 

u Crnoj Gori .  

Krajputaš , spomenik van groblja . Običaj podizanja ovakvih spomenika - obelezja 

nad praznim grobom rasprostranjen je u celoj Srbiji , zatim u Bosni , Hercegovini i 

Crnoj Gori . Postavlja se najcesce pored puteva i na njihovim raskrsnicama protiv

zaborava pokojnika . Krajtaš je najčešće monolitan kamen , oblika kvadra od 

jednog do jednog i po metra . Na njemu su redovno isklesani poeticno junački

likovi sa skrivenim osmehom na licu , obojeni zivim bojama medju kojima 

preovladjuje intezivno plava . Na spomeniku je uklesan epitaf najcesce duhovito

sročen koji govori o pokojniku za koga je obiljezje podignuto . Od 19 . vijeka 

ovaj spomenik je najcesce obiljezje poginulom ratniku i pomen za pokojnikom

kome se ne zna grob . Krajtaši nisu iskljucivo slovenska i srpska tvorevina . 

Drvene figure nastrešene slamom kao prototip nasih krajtaša srecemo kao 

obiljezja poginulim ratnicima juznoetiopskog plemena Gala .  

Šajkača je srpska nacionalna kapa koju i dalje mozete videti u nekim krajevima širom

Srbije . Materijal od kojeg je napravljena se popularno zove šajak i uglavnom se 

sastoji od vunenog prediva zbog cega se kapa nosi u svim godisnjim dobima jer 

odrzava konstantnu temperaturu glave . Zimi se kapa moze spustiti preko usiju . 

Šajkaca je veoma prakticna i moze se nositi oko pojasa ili na razne druge nacine . 

Najčesce je maslinasto - zelene boje sto podseca na vojnu uniformu ali moze se 

naci i u drugim bojama poput plave ili teget . Kapa ime nije dobila po materijalu od 

kojeg je napravljena vec po srpskim granicarima u podrucju Šajkaša . Ime Šajkača

cuva secanje na srpske borbene recne jedinice pripadnika sluzbe Austrougarske 

monarhije sa podrucja Banata u 18. veku . Ovi vojnici su nazivani šajkašima . 

Delovali su u vodama Dunava , Tise , Save i Moriša na granici sa Otomanskim

carstvom . Nosili su kape koje su oblikom podsecale na brodove koji su nazivani

šajkašima . Ne postoji podatak o tome kako su srbi iz Šajkaša nazivali svoje kape

ali su one ubrzo preuzete kao deo uniforme 1870 . godine . Šajkace su se medjusobno

nosile medju srpskim stanovnistvom za vreme Prvog srpskog ustanka a bile su i 

nezaobilazan deo srpske vojne uniforme od pocetka 19 pa sve do kraja 20 . veka . 

Ne treba mesati vojnu i narodnu šajkaču . Vojna za razliku od naradne ima kokardu

koju takodje imaju i paravojne i četničke šajkače . Danas šajkače mozemo videti

na glavama starijih muskaraca u ruralnim sredinama .  

Istorija ga je pamtila kao velikog vojskovodju i borca za slobodu Srba ali je cinjenica da

je Karađorđe Petrovic imao i svoju mracnu stranu . Neke od njih su drzavu ali i ljude

u njegovom okruzenju mnogo kostale . Srbiju bitaka i junaka a ljude glava . Ipak o tome

se nerado govori . Prva zrtva Karađorđeve preke naravi bio je njegov otac Petar . Njega 

je vozd ubio u Sremu , gde je porodica u to vreme zivela pobegavsi od Turaka . 

Istoricar Dobrica Jovicic objasnjava da je sigurno rec o njegovom ocu jer dogadjaj 

pominju neki izvori iz tog vremena . Petar je navodno hteo da se vrati u Srbiju 

a Karađorđe je to smatrao povredom časti i velikom sramotom . Priča kaze da je

ocu pucao s leđa a druga verzija dogadjaja kaze da Karađorđe nije licno 

ucestvovao u ubistvo vec da ga je samo naručio . Karađorđe Petrovic je bio 

gorostas od dva metra . Međutim glas nije odgovarao ovoj impozantnoj pojavi . 

Savremenici su zapisali da je imao visok , tanusan i neobican piskav glas . 

Mozda je Karađorđe nekada i imao visok glas ali je propao od rakije koju je 

stalno pio . Vuk Karadzic je zapisao koliko su Rusi bili odusevljeni Karađorđevom

pojavom i razočarani njegovim glasom koji mu uopste nije prilicio . Usled Prvog 

srpskog ustanka do Karađorđa je stigla vest o tome da njegov brat napada 

devojke po Topoli . Vozda je uhvatio nekontrolisan napad besa . Otisao je kuci 

pretukao brata i licno ga obesio . Potom je sestrama danima branio da 

Marinka skinu i dostojno sahrane . Karađorđe je takodje na skupu knezova i 

vojvoda ubio svog prvog politickog protivnika - kneza Teodosija Maricevica 

koji mu je protivrečio . Vođa ustanka je to protumacio kao pokusaj otimanja 

vlasti . Srbi ne pricaju o ovome jer bi to bacilo senku na sve sto je Karađorđe 

uradio kao vojskovodja i ustanik . Bilo sta negativno o njemu narusilo bi mit 

koji se vekovima stvarao zakljucuje Dobrica Jovičić .  

Bio je to oktobar 1915 godine kada su Austrougari i Bugari napali Beograd . Bačeno je oko

30. 000 artiljerijskih granata , grad je bio prekriven pepelom i dimom . Srpska vojska

vec je ubelezila veliki gubitak , kada su jedinice Odbrane Beograda krenule u kontranapad. 

To je prvi put 15 godina kasnije objavio jedan vojnik u svojim memoarima . Bio je to 

Đorđe Roš koji je tokom odbrane Beograda imao samo 19 . godina . Nemac Sebastijan 

Roš i njegova supruga Antonija Slovenka 1896 godine u Beogradu postali su roditelji .

Njihov sin Đorđe je od malena bio patriota . Kao đak sestog razreda Realne gimnazije 

bio je dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu . Dve godine kasnije upisao je 

Nizu skolu Vojne Akademije a onda je poceo Prvi svetski rat . Kako se seca njegova

ćerka Jelena , Đorđe jos nije raspakaovao kofere kada je cuo vest o propadanju

najvece srpske svetinje . Na Hilandaru je ostalo malo monaha i Grci ce oduzeti 

manastir . Putuje za Svetu Goru i tamo daje sve od sebe da vrati zivot zaduzbini

Stefana Nemanje . Shvativsi da ne moze iz daleka da se bavi tim vaznim poslom 

Đorđe se preselio u Nea Rodu , mesto na granici Svete Gore . Osnovao je komitet

za obnovu manastira zajedno sa princem Tomislavom Karađorđevicem . 

Heroj Đorđe Ros preminuo je iznenada na putu ka Hilandaru 1977 . godine .

Tadasnja jugoslovenska vlast odbila je molbu da se kovceg prenese i da se 

Đorđe sahrani u manastiru Rakovica , u porodicnoj grobnici pored svojih

roditelja . Tadasnji guverner Svete Gore uredio je odobrenje da veliki dobrotvor

pociva u Hilandaru . Tako je Đorđe Roš postao jedini mirjanin , čovek bez monaske

rize koji je sahranjen na monaskom groblju ispred manastira .  

Vukov ćosak je bila kratkometrazna decija televizijska serija Redakcije programa za 

decu i mlade RTV Beograda , koja se prvobitno emitovala od 1986 . godine . Emisija

Vukov ćošak emitovana je povodom dvestote godisnjice rodjenja Vuka Karadzica .

Urednica programa bila je Donka Špiček . Scenario je napisala Biljana Maksic 

a rezija je poverena Milosu Radovicu . Serija se fokusira na ridjokosog decaka 

Maksica koga ucitelj na pocetku časa proziva i postavlja mu zagonetku . Dva lokvanja 

oko panja , sta je to . Hajde reci nam ti Maksicu . Maksic bi ustao i zbunjeno promucao 

pa to je zemlja i dva meseca na sta bi se ucitelj zabezeknuo i izbecio na njega i poslao 

ga u cosak . Iz tog ćoska Maksic je putovao u svojoj masti na najrazlicitija mesta

 a dobra vila mu je pravila drustvo . U ovoj epizodi se pojavljuju i mitski junaci 

poput Marka Kraljevica i vile Raviojle . Epizoda bi se zavrsavala pesmom 

Doviđenja , dovidjenja koju bi Maksic pevao sa vilom sa kojom je plesao

pored morskog pristanista .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom