IZ MOJE DUŠE

Đorđe Roš

dobojka | 21 Oktobar, 2018 10:18

Bio je to oktobar 1915 godine kada su Austrougari i Bugari napali Beograd . Bačeno je oko

30. 000 artiljerijskih granata , grad je bio prekriven pepelom i dimom . Srpska vojska

vec je ubelezila veliki gubitak , kada su jedinice Odbrane Beograda krenule u kontranapad.

To je prvi put 15 godina kasnije objavio jedan vojnik u svojim memoarima . Bio je to

Đorđe Roš koji je tokom odbrane Beograda imao samo 19 . godina . Nemac Sebastijan

Roš i njegova supruga Antonija Slovenka 1896 godine u Beogradu postali su roditelji .

Njihov sin Đorđe je od malena bio patriota . Kao đak sestog razreda Realne gimnazije

bio je dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu . Dve godine kasnije upisao je

Nizu skolu Vojne Akademije a onda je poceo Prvi svetski rat . Kako se seca njegova

ćerka Jelena , Đorđe jos nije raspakaovao kofere kada je cuo vest o propadanju

najvece srpske svetinje . Na Hilandaru je ostalo malo monaha i Grci ce oduzeti

manastir . Putuje za Svetu Goru i tamo daje sve od sebe da vrati zivot zaduzbini

Stefana Nemanje . Shvativsi da ne moze iz daleka da se bavi tim vaznim poslom

Đorđe se preselio u Nea Rodu , mesto na granici Svete Gore . Osnovao je komitet

za obnovu manastira zajedno sa princem Tomislavom Karađorđevicem .

Heroj Đorđe Ros preminuo je iznenada na putu ka Hilandaru 1977 . godine .

Tadasnja jugoslovenska vlast odbila je molbu da se kovceg prenese i da se

Đorđe sahrani u manastiru Rakovica , u porodicnoj grobnici pored svojih

roditelja . Tadasnji guverner Svete Gore uredio je odobrenje da veliki dobrotvor

pociva u Hilandaru . Tako je Đorđe Roš postao jedini mirjanin , čovek bez monaske

rize koji je sahranjen na monaskom groblju ispred manastira .