IZ MOJE DUŠE

Nestasne godine je australijska televizijska serija o ucenicima izmisljene gimnazije 

Hartli u Sidneju . Snimljena je kao nastavak filma iz 1993 The Heartbreak Kid . Serija je

u pocetku obuhvatala dogadjaje u skoli , da bi se u kasnijim sezonama dogadjaji 

prosirili i van skole . Serija je prikazivana na TV stanici Ten Network od 1994 do 1996

a zatim na TV stanici ABC od 1997 do 1999 . Serija je prikazivana sirom Evrope . Narocito

uspesno prikazivanje je bilo u Albaniji , Austriji , Grckoj , Estoniji , Litvaniji , Mađarskoj, 

Makedoniji , Nemackoj , Norveskoj , Poljskoj , Rusiji , Sloveniji , Srbiji , Holandiji , Hrvatskoj,

Crnoj Gori , i Českoj . Posle sedme sezone serija je prekinuta zbog teskoca u pronalazenju 

inostranih TV stanica koje bi zelele da otkupe pravo na emitovanje , i zbog odustajanja 

BBC od daljeg finansiranja . Serija i dalje ima veliki broj obozavalaca .  

Sredinom 19 . veka Beograd je iz osmanskih presao u srpske ruke ,ali je i dalje bio pun

Turaka koji su tu ziveli . Zato ne čudi da su sukobi i razmirice izmedju Srba i Turaka bile

prakticno svakodnevne . Situacija je bila napeta i najmanja varnica pretila je da obnovi

velike sukobe a Srbija nije bila najspremnija za novi rat . Kako bi stanovnicima Beograda

omogucio koliko toliko miran san knez Milos Obrenovic 1 decembra 1837 izdaje naredbu

da se uposle nocni čuvari patroldzije kako bi obilazili grad dok narod spava . U nocnu 

patrolu beogradske varosi na pocetku su se prijavljivali trgovci i zanatlije kojima posao

bas nije cvetao . Rad varoskih nocnih čuvara u ovom periodu posebno je obelezio 

slučaj kafedzije . Srpske vlasti donele su odluku da kafedzije moraju po zalasku

sunca upaliti fenjer ispred lokala i da fenjer mora goreti sve do 10 časovu ujutro .

Ustanova nocnih čuvara uspesno je funkcionisala sve do 1903 . godine kada je 

ukinuta jer nije bilo potrebe za ovom sluzbom . Drzava je bila stabilna a policija i

vojka u potpunosti preuzele brigu o bezbednosti . 

Moram vam priznati koliko volim jesen . Sigurno je po mom ukusu jedno od najveselijih 

i najšarenijih godisnjih doba . Sigurna sam da ce mnogi prvo pomisliti na kisu koja 

neprestano pada i sivo nebo ali slozicete se sa mnom , mnogi od nas su krisom 

istrcavali na kapljice kise kad roditelji ne gledaju . Ne mora svaki prizor posmatran 

očima pojedinca biti los , zamislite idealno mesto na kome stoji pojedinac i gleda neki

prizor u prirodi . Zamislite da sedite u sobi kraj prozora , na stolici pored vas soljica 

čaja i knjiga koju vec dugo zelite da procitate .  Kroz prozor se proteze slika vase 

ulice i komšijskih kuća . Nebo je sivo toliko sivo da imate utisak da na njemu sunca

nikada nije ni bilo , a velike krupne i teske kapi kise padaju ravnomerno 

udarajuci na povrsinu prozora stvarajuci malu simfoniju . Ulice su puste njihov mir

narusi tek poneki prolaznik sa kišobranom u ruci koji se uzurbano vraca kuci . 

Na drvecu se vijori po koji jarko crveni list koji je sve do sada odolevao jakom

vetru . Trava je dobila onu tamno zelenu sočnu boju punu zivota i tek ponegde 

komsijama je promakao koji list koji nisu uspeli da očiste sa svojih travnjaka . Ujednačeni

ritam kišnih kapi vas umiruje i uspavljuje . Sigurno niko ne moze reci kako jesenji 

pejzaz ne moze biti lep i očaravajuc na svoj jedinstven način i posmatran 

očima raspolozenog posmatrača .  

 O Miri Mijatovic članici benda Via Talas koji je zario i palio pop scenom u staroj 

Jugi , danas se malo zna . Ona je bila ćerka Cvijetina Mijatovica , predsednika posle

Tita , pa se samim tim njen privatni zivot od sredine 80 - godina kao i zivot njene 

mladje sestre Maje čuvao u tajnosti . Ovo je njihova prica . Mirjana Mira Mijatovic 

je rodjena u Ljubljani 1961 . godine . Bila je ćerka Cvijetina Mijatovica ucesnika 

narodnooslobodilacke borbe , narodnog heroja Jugoslavije i predsednika 

 SFRJ od 1980 do 1981 godine i Sibine pozorisne glumice koja je tragicno izgubila 

zivot u saobracajnoj nesreci 1970 . godine . Nakon smrti Sibine otac joj se ozenio 

srpskom pozorisnom , filmskom , televizijskom glumicom Mirom Stupicom . 

A onda je te 1980 . godine pocela da se radja ideja o muzickoj grupi Via Talas koju

su cinili Bojan Pečar , Mira Mijatovic , a u jednom delu i Misko Plavi i Dusan 

Gerzić . U to vreme nije bilo interneta pa su članovi benda pokusali svim silama

da pronadju svoj zvuk kako bi bili drugaciji od ostatka beogradske muzicke scene . Bili

su popularni u to doba , izdali su tri albuma a čak ih je i Goran Bregovic otkrio i 

pozvao u Sarajevo da snime plocu . Pesma koja se i danas moze cuti je Sama . 

Ali ubrzo nakon toga bend se raspao 1983 . godine i svako je krenuo svojim putem . 

A onda je usledilo ono najgore . Sestre Mijatovic preminule su 1991 godine 

i to u razmaku od nekoliko meseci .  

Obraz uz obraz je jugoslovenski šou program u produkciji RTV Beograd emitovan u 

periodu 1972 - 1974 koju je rezirao Zdravko Šotra . Ukupno je snimljeno i emitovano 

18 epizoda , a domacini programa su bili glumci Milena Dravic i Dragan Nikolic . Šou je

bio koncipiran kao kombinacija skeceva i muzickih numera a u njemu su ucestvovali 

mnoge u to vreme popularne ličnosti kao sto su Miodrag Petrovic Čkalja , Đuza Stojiljkovic

Josipa Lisac , Sedmorica Mladih , Leo Martin , Arsen Dedic i drugi . Autori muzike i songova 

su bili Vojkan Borisavljevic i Kornelije Kovač . 

Tog leta 1914 primise srbi veliku borbu . I tad je bio ultimatum i tada nismo imali kud . I opet

protiv pola sveta . Nekoliko dana Cer je bio prava buktinja . Nekoliko godina kasnije prava 

kosturnica. Ni vise izginulih Švaba ni vise izginulih Srba . Stepa odbrani Cer . Srbiju ni tad

ne odbranismo . Čekale su nas albanske gudure . Prosao je vek od Srpske pobede . Što je

bivalo vise vojnickih pobeda , to narodu bi sve teze . Umorili smo se od silnih pobeda . Zato

ih valjda vise i ne slavimo . I ne brojimo . Narod pocerski pamti . Ne zaboravlja . U tekerisu 

Stepa u zaborav ne pada . Zna se i dan danas gde su bili rovovi Timočana , gde Moravaca 

. Gde su bili trecepozivci a gde Prekobrojni puk . Ali ipak narod pocerski najvise pamti 

pricu o jednom vojniku i jednoj breskvi . Pred polazak u bitku nemajuci sta drugo 

devojka je breskvom darivala svog vojnika buduceg mladozenju . Odmah je upao u

najzescu bitku . Posle odbijenog svabskog napada seo je Cerski bezimeni junak 

na grudobran rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka . Odjednom 

iz najvece tisine pogodi ga zalutalo tane . Klonu junak srpski posred rova . Ko da

zaspa . Od 1945 . godine sadise Pocerci nove kaleme na mestu stare breskve . 

I breskva i vojnikove kosti  prenesene su u spomen kompleks u Tekeriš . 

I danas se to mesto zove Vojnikova breskva . Ostala je prica i secanje 

u narodu . Od manastira Krivajskog pa do vrha Cera vodi Stepin drum . Sve do vojnikove

breskve .  

Da se njena milost i ktitorstvo nikada ne zaborave svi moramo dobro da upamtimo 

ime Perside Milenkovic , Šabčanke koja je Beogradu dala sve sto je imala . 

U knezevini Srbiji te davne 1857 . godine u sabackoj činovnickoj porodici od oca Nikodija 

i majke Jelke rodila se Persida . Iz prvog braka Persida je imala sina Vojislava koji je umro

mlad . Po drugi put se udala sa 26 . godina , za beogradskog trgovca , rentijera i 

dobrotvora Ristu Milenkovica . Zasluzna je za podizanje crkve Svete Trojice

u Kumodrazu , kao i osnovne skole u uliici Kraljice Natalije u kojoj se danas nalazi

Matematicka gimnazija . Ova slavna ktitorka darovala je i zemljiste za izgradnju 

sirotista za decu u Tabanovackoj ulici kao i dve kuce i vilu takodje za decu . 

Trgovackoj Akademiji ostavila je kucu u Dobračinoj ulici , kucu u Zmaj Jovinoj 

ostavila je Beogradskom univerzitetu , a vilu u Rumunskoj poklonila je 

Crvenom krstu . Testament je napisala 1937 godine kako se njen dobrotvorni 

rad nebi prekinuo . Navela je sve sta zeli da pokloni a osnovala je i Zaduzbinu 

Perse R Milenkovicke od cijih prihoda su se studenti slali u inostranstvo

na usavrsavanje. Kuca Perside i Riste na uglu knez Mihajlove i Obilicevog 

venca nastradala je u bombardovanju 6 . aprila 1941 . godine . 

Persida je preminula 8 februara 1943 . godine u Beogradu i sahranjena je

u manastiru Vavedenje . Na njenoj sahrani govorili su mitropolit skopski 

Josif , ministar prosvete Velibor Jonic , i predsednik srpske vlade 

general Milan Nedic . Na Senjaku u blizini manastira koji je podigla nalazi 

se ulica Perside Milenkovic. 

Radislava Dada Vujasinovic Čapljina 10 februar 1964 - Beograd 8 april 1994 . 

Bila je srpska novinarka , koja je od 1990 radila za beogradski časopis Duga . Kao novinarka

Duge napravila je intervjue sa Radovanom Karadzicem , Milanom Babicem i Vojislavom 

Šešeljem . U prvim danima sukoba u bivsoj Jugoslaviji izvjestavala je direktno sa ratista , a

pisala je i o sprezi izmedju kriminala i vlasti u Srbiji . Česta tema njenih reportaza i 

tekstova bio je i Zeljko Raznatovic Arkan . Vujasinoviceva je pronadjena mrtva u svom 

stanu 9 aprila 1994 godine. Prema rezultatima istrage koja je tada provedena tvrdilo se da

je pocinila samoubistvo dan pre , hitcem iz lovacke puske . Medjutim prema nalazima 

balisticara Vlade Kostica iz 2008 godine njena smrt je najvjerovatnije prouzrokovana

djelovanjem drugog lica . Nakon ovog vjestacenja okruzno tuziteljstvo je u januaru 

2009 pokrenulo pretkrivicni postupak za ubistvo i zatrazilo od policije da otkrije 

pod kojim uslovima je ubijena Dada Vujasinovic . Republicka javna tuziteljka 

izjavila je u aprilu 2011 da uvidjaj i istrazne radnje u ovom predmetu nisu 

kvalitetno odradjeni kao ni u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije . 

Stanovnistvo sela na Ozrenu kod Doboja zadrzalo je mnogo duze znatan broj 

tradicionalnih elemenata u izvornoj formi a medju njima su i odredjeni 

elementi narodne medicine . Najpoznatiji oblik nematerijalnog naslijedja je obicaj 

branje trave Ive . Predsjednik planinarskog drustva Preslica Doboj Nenad Stanisic kaze 

da je vjekovna praksa branja trave Ive iskljucivo na dan obiljezavanja Usjekovanja glave

svetog Jovana Krstitelja 11 septembra . Taj obicaj se odrzava na padinama Gostilja. 

Rano ujutro na dan usjekovanja , a nakon licne molitve svetom Jovanu koja se 

odrzava u selo koje je najblize Gostilju penje se uz strme padine i bere trava 

Iva . Na taj dan i lokalna udruzenja planinari , paraglajderi organizuju tradicionalna

druzenja i izlazak na Gostilj .  

Nedelja je dan kada se lezi , jede i gledaju filmovi . Ako vas nedeljni televizijski program

izda a verovatno hoce imam listu od nekoliko filmova uz koje vam sigurno nece biti 

dosadno . 

1. Zikina dinastija bilo koji deo 

2. Čarlijevi anđeli 

3.  Čarobnice 

 4. 16 zelja za 16 rodjendan 

5  Whild Child 

6 . Plavusa s Harvarda 

7 . High School Musical 

8 . Čarobnjaci s Veverli Plejsa 

9 . Sabrina mala vjestica  

Drevna kineska poslovica kaze Bolje je tri dana ne jesti , nego jedan dan čaj ne piti . 

Za kineze čaj je simbol zivota . Oni su otkrili čaj i od tada ga piju i uzivaju u njemu . 

Spremaju ga s toplom nikako vrucom a umetnost pravljenja čaja nazivaju Cha dao . 

U Japanu postoje čajne skole gde se uce vestine pripreme i posluzivanja čaja . 

Mongoli piju čaj u koji dodaju so , dodaju razne začine poput mirodjije i maslac . Ruski čaj 

se pije s kriskom limuna a sprema s vodom uz specijalnih čajnika , takozvanih samovara , 

dok se popularni juznoamericki čaj mate pije iz specijalnih tikvica tokom celog dana , pa se

neretko na ulicama Argentine mogu sresti ljudi s tikvicama i cevčicama kako ispijaju svoj

omiljeni napitak . Engleska podrazumeva tradiciju ispijanja čaja u pet sati posle podne . 

Ovu tradiciju uvela je Ana , vojvotkinja od Bedforda . Organizovane su čajanke na kojima

su posluzenje bili sendvici , kolačici i čaj . U visokom drustvu takva tradicija odrzana je 

do danas pa se uz kolacice najcesce posluzuju manji sendvici punjeni sirnim namazom 

i svezim krastavcima . Sredinom 19 . veka kasni poslepodnevni ili kasnovecernji čaj 

pretvorio se u izdasan obrok . Domacini bi se takmicili u kolicini i izboru hrane 

prema čemu bi pokazali svoje imovinsko stanje . 

Najstarije javne zabave nasih starih bili su balovi . Prvi uopste bal koji je zabelezen 

priredjen je 1834 godine dakle gotovo pocetkom proslog veka . Ali na zalost taj prvi 

bal nije priredjen u Beogradu vec u Kragujevcu , i time je oduzeta čast Beogradjanima

da su oni bili prvi koji su uveli bal u Srbiji . Krajem septembra meseca , dobio je knez 

Milos prvi put turski orden od sultana . To je smatrano a tako je i bilo kao vrlo znacajan

dogadjaj s toga narodni sud resi da u čast tog dogadjaja priredi jednu veceru i bal . 

Čim je vece nastalo , muzika najpre prodje kroz celu varos svirajuci , a u pola jedan 

racunajuci po turskom sto bi odprilike bilo šest zapucaju prangije sto je bio znak 

pozvanima da dolaze jer ce bal skoro poceti . Pre no sto je poceo bal otpevana je

jedna pesma koju je za tu priliku sacinio g Isailovic a koju su pevali u horu svi

činovnici i ukazni i neukazni . Odmah posle te činovnicke pesme bude dat znak i 

banda zasvira srpsko kolo u koje se uhvati onoliko igraca koliko je prostor sale 

mogao smestiti . Bal je trajao do devet sati nocu , skoro do tri sata po ponoci . 

Eto sada znate da su se i nasi preci znali zabaviti . 

Bio je savremeni trubadur . Njegova dusa je bila satkana od ljubavi . Nosio je ljubav 

i prema gresniku , i prema stradalniku i prema svakom bicu na ovom svetu . Njegovo 

srce primalo je tudje udarce , bol i patnju . Zivotni put legendarnog Tome Zdravkovica 

bio je isprepletan strascu prema zenama alkoholu i kocki . Sve sto je opevao stvarno mu

se desavalo . Dok je pevao u Tuzlanskom hotelu Bristol Toma se prvi put ozbiljno zaljubio

u Slavicu rodom iz Travnika . Posto je uspeo da preboli Slavicu u njegov zivot je usla 

crna Olgica koju je Toma ubrzo zaprosio . Njihov brak medjutim nije dugo trajao 

. Nekoliko meseci kasnije upoznaje Milicu koja ga izvlaci iz kandzi alkohola i kafanskog

zivota . Nazalost ni ovaj brak nije potrajao . Zahvaljujuci Zdravkovicu i jedna od najpoznatijih

spikerki stare Jugoslavije Danka Novovic usla je u muzicku istoriju . Njoj je posvetio pesmu

Danka . Tokom snimanja serije Doktorka na selu za koju je Toma radio muziku 

a u jednoj cak i glumio za oko mu je zapala mlada glumica Ljiljana Blagojevic . 

Tako su nastali stihovi Ne kosite rosnu travu , ne lomite mladu granu , ostavite cvetna

polja , ostavite cvetna polja nek cvetaju za Ljiljanu . Dok drugi redjaju imena zena 

koje je Toma Zdravkovic voleo glumac Misa Janketic kaze da mu je pevac u trenutku

slabosti priznao da je voleo samo jednu i da je ta ljubav bila zabranjena .  

Njegovo ime je bilo Petrus Gonsalvus odnosno Pedro Gonsales . Rodjen je negde oko 

1537 godine . Gonsalvus je bio domorodac sa Kanarskih ostrva . Imao je hipertrihozu 

odnosno sindrom vukodlaka zbog koje je njegovo telo i lice bilo prekriveno gustim 

maljama . Kada je imao 10 godina Gonsalvus je dat na poklon novom kralju Francuske 

Anriju II . Ziveo je na dvoru vise od 40 godina pod zastitom kralja i njegove supruge

Katarine de Medici . Tokom svog boravka na dvoru Gonsalves je takodje pronasao i 

ljubav . On je upoznao mladu Katrin , poznatu po lepoti u koju se odmah zaljubio . 

Njih dvoje su se vencali i imali su sedmoro dece , od cega je četvoro nasledilo ocevo 

stanje . Pet godina kasnije Ulis Aldrovandi poznati italijanski naucnik je upoznao 

Petrusovu ćerku Antoanetu koja je takodje imala hipertrihozu . Cela porodica je 

privlacila paznju gde god bi se pojavila i mnogi umetnici su im radili portrete . 

Petrus je preminuo 1618 godine ali se veruje da je njegov lik nastavio da zivi 

inspirisuci nastavak bajke Lepotica i zver . 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Portret jedne ljubavi
• Istorijske greske u crtacima
• Tajni zivot Koko Šanel
• Grofica Batori
• Ruski deda mraz
• Legenda o Dedu Mrazu
• Filmska kradja
• Aleksandar Tirnanic Tirke
• Kako je ukradena Mona Liza
• Nesalomivi doktor

• Generalna [479]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom