IZ MOJE DUŠE

Vojnikova breskva

dobojka | 19 Septembar, 2018 20:04

Tog leta 1914 primise srbi veliku borbu . I tad je bio ultimatum i tada nismo imali kud . I opet

protiv pola sveta . Nekoliko dana Cer je bio prava buktinja . Nekoliko godina kasnije prava

kosturnica. Ni vise izginulih Švaba ni vise izginulih Srba . Stepa odbrani Cer . Srbiju ni tad

ne odbranismo . Čekale su nas albanske gudure . Prosao je vek od Srpske pobede . Što je

bivalo vise vojnickih pobeda , to narodu bi sve teze . Umorili smo se od silnih pobeda . Zato

ih valjda vise i ne slavimo . I ne brojimo . Narod pocerski pamti . Ne zaboravlja . U tekerisu

Stepa u zaborav ne pada . Zna se i dan danas gde su bili rovovi Timočana , gde Moravaca

. Gde su bili trecepozivci a gde Prekobrojni puk . Ali ipak narod pocerski najvise pamti

pricu o jednom vojniku i jednoj breskvi . Pred polazak u bitku nemajuci sta drugo

devojka je breskvom darivala svog vojnika buduceg mladozenju . Odmah je upao u

najzescu bitku . Posle odbijenog svabskog napada seo je Cerski bezimeni junak

na grudobran rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka . Odjednom

iz najvece tisine pogodi ga zalutalo tane . Klonu junak srpski posred rova . Ko da

zaspa . Od 1945 . godine sadise Pocerci nove kaleme na mestu stare breskve .

I breskva i vojnikove kosti prenesene su u spomen kompleks u Tekeriš .

I danas se to mesto zove Vojnikova breskva . Ostala je prica i secanje

u narodu . Od manastira Krivajskog pa do vrha Cera vodi Stepin drum . Sve do vojnikove

breskve .