O tome kako su karte stigle do evropljana i danas postoji teorija . Najverovatnija je da 

su doputovale iz kine , indije i persije . Sastav i izgled špilova razlikovao se od drzave do 

drzave a slicno je bilo i sa brojem karata . Uobicajeni spil od 52 karte vodi poreklo od 

francuskih karata iz 15 . veka . 

Kraljevi 

kralj herc 

Karlo Veliki franacki kralj krunisan 800 . godine , prvi car franackog carstva i prvi car u 

zapadnoj evropi nakon propasti zapadnog rimskog carstva 

kralj pik 

David biblijski kralj izraela i judeje . Po predanju bio je naslednik prvog kralja Izraela 

Saula i onaj koji je ujedinio 12 izraelskih plemena . 

kralj karo 

Gaj Julije Cezar rimski vojskovodja politicar i pisac 

kralj tref 

Aleksandar Makedonski makedonski kralj  i čuveni osvajač koji je stvorio carstvo koje se

prostiralo od Grčke do Indije 

kraljice - dame 

kraljica herc  

Judit biblijska licnost lepa udovica koja je iskoristila svoje zenske čari i lukavstvo da odsece

glavu asirskom vojskovodji Holofernu 

kraljica pik 

Atina grcka boginja mudrosti 

kraljica karo 

Rahila biblijska prorocica i prva zena proroka Jakova jednog od tri velika jevrejska patrijarha 

majka Josifa i Venijamina 

kraljica tref 

Argina anagram reči regina sto na latinskom znaci kraljica ili moze oznacavati iskrivljen 

oblik imena Argeja kako se zvala mitoloska princeza iz Arga 

Žandari 

Žandar pik 

Holgar Danski licnost iz danske epske poezije , vitez Karla Velikog koji je po legendi otet 

od strane vestice Morgan la Fej sestre kralja Artura 

Žandar  herc 

La Ir - Etijen de Vinjoles , saborac Jovanke Orleanke , vitez i heroj Francuske 

Žandar karo 

Hektor trojanski junak sin trojanskog kralja Prijama i Ahilov suparnik koga je ovaj ubio 

tokom Trojanskog rata 

Žandan tref 

Juda Makavejski junak jevrejske pobune tokom vladavine Seleukida u 1 . veku pre nove 

ere 

Nakon francuske revolucije prekinuta je praksa štampanja imena na kartama jer je bilo 

potrebno sto pre raskinuti sa bilo kakvim monarhistickim obiljezjima . Rec je dakle bila 

o privremenoj praksi i zato se moze reci da danasnje kraljevske figure verovatno nemaju

mnogo toga zajednickog sa svojim prvobitnim uzorima . Priča je ipak ostala .  

Iza slavnog Pikasa ostalo je nebrojeno prica o njegovom nezasitom seksualnom apetitu 

rasturenim brakovima i aferama koje su zaokupljale paznju javnosti jos i vise od njegovih

umetnickih dela . Ovo je prica o lepoj i talentovanoj Jugoslovenki koja je bila jedna od njegovih

zrtava . Zahvaljujuci poznanstvu sa slavnim francuskim pesnikom Polom Elijarom i odlicnom

poznavanju španskog jezika francuska umetnica - slikarka poeta i fotografkinja Dora Mar

Teodora Markovic pre nego sto je promenila ime 1936 na terasi jednog kafea u Parizu 

upoznala je Pabla Pikasa . Pre Dore Pikaso je bio u braku sa ruskom balerinom Olgom 

Hohlovom a nakon nje u vezi sa svojim modelom , 17- godisnjom francuskinjom 

atraktivnom Marijom Terezom Valter . Veza sa Marijom dozivela je krah cim je upoznao 

zanosnu Doru . Kao posledica ovog dogadjaja nastala je slika borba u kavezu gde su 

u borbi dve golubice jedna crna i jedna bela . Na slici se vidi da crna golubica pobedjuje

sto se desilo i u stvarnom zivotu . Dora Mar je bila jedini fotograf koji je uspeo da zabelezi

stvaranje Gernike od njene pocetne do finalne faze a čak je i radila na nogama i glavama 

na ovoj poznatoj slici . Najverovatnije je da je uzrok depresije bila dorina nemogucnost 

da ima decu za sta se pricalo da je odgovorna njena majka jer ju je u detinjstvu tukla

i maltretirala . Nakon smrti u jednoj pariskoj bolnici u leto 1997 . godine u stanu 

Dore Mar pronadjeno je ogromno bogatstvo vise od 130 predmeta koje joj je poklonio 

Pikaso 10 ulja na platnu , brojni crtezi , skupture , knjige , oslikani nakit . Ipak na 

njenoj sahrani pojavilo se svega sedam ljudi .  

Proslo je tacno 78 godina od kada je bez objave rata nacisticka Nemacka napala kraljevinu

Jugoslaviju . Pocev od 6 i 30 ujutro Beograd , Novi Sad i jos nekoliko gradova u Srbiji

zestoko su napadnuti a bombardovanje se nastavilo i u naredna dva dana . 6 aprila bez

objave rata sile treceg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju . Njihove vazdusne snage 

su bombardovale Beograd koristeci 234 bombardera i 120 lovaca . Upotrebeljeno je 

oko 440 tona zapaljivih bombi . U bombardovanju je poginulo 2. 274 ljudi iako ta brojka

varira od izvora do izvora . Poruseno je 627 a osteceno preko 8 . 000 zgrada ukljucujuci 

deo starog dvora . Tesko je pogodjena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika . 

Najznacajniji spomenik kulture u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300 .000 

knjiga ukljucujuci srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti .  

Danica Tomic je bila jugoslovenska avijaticarka . Prva je zena s pilotskom dozvolom u 

Kraljevini Jugoslaviji . O danici tomic saznajemo samo iz jednog clanka u Ilustrovanom

listu . Danica je 1928 . godine odlucila da polozi ispit za pilota . Ilustrovani list je objavio

na dve strane o prvoj zeni pilotu u Kraljevini . Danica je letela nad provalijom dubokom 

2500 metara . Prva zena u svetu koja je dobila pilotsku dozvolu bila je Rajmonda de Laros

18 godina ranije . U avgustu 1933 . godine danica je polozila ispit za turistickog pilota . 

Poslednje ateriranje danica je izvela u 19 . časova . U beogradu je vec bio sumrak što

je otezavalo uslove sletanja . Nakon dobijanja dozvole danica je pala u zaborav . 

Njen muz major Tomic zavrsio je u zarobljenistvu tokom drugog svetskog rata . 

Nakon zavrsetka rata se preselio u Ameriku . Supruga je verovatno posla s njim ali 

joj se od 1933 . godine gubi svaki trag . O danicinom privatnom zivotu nema podataka . 

Nije zabelezena cak ni u spisima ljudi koji prikupljaju informacije o avijaciji u Jugoslaviji .  

Prevara berba špageta je lazni trodimenzionalni televizijski prilog emitovan 1 . aprila

1957 u emisiji Panorama . Prilog je ostao zapamcen kao najveca prvoaprilska šala 

svih vremena u Britaniji . Te davne 1957 godine BBC je objavio prvoaprilsku salu o

tome kako Švajcarci vrse berbu špageta sa drveta . Prilog je govorio o tome kako je

iskorenjena štetočina koja napada špagete i zove se špagetni zizak . Pricu je osmislio 

kamerman Panorame Čarls de Jeger prisecajuci se kako su nastavnici u njegovoj skoli 

u Austriji zavitlavali njegove školske drugove da su toliko glupi da bi poverovali da 

bi im neko rekao da špagete rastu na drvetu . Neposredno nakon ovog priloga 

telefoni BBC -ja nisu prestali da zvone satima . Procenjuje se da je program 

pratilo oko osam miliona gledalaca pa su usledile stotine telefonskih poziva 

sa razlicitim motivima od ljudi koji su mislili da su novinari BBC-ija blago receno

budale do onih koje je zanimalo gde mogu da pronadju sadnice i pocnu da gaje 

špagete . Ovi drugi su dobili odgovor da zasade struk spageta u konzervu 

paradaiz sosa i nadaju se najboljem .  

Iako pomeranje časovnika nije toliko stara praksa iako je regulisana zakonima vecine

zemalja sveta tek u 20 . veku a kako stvari sada stoje verovatno ce se i od nje odustati . 

Jos su drevne civilizacije prilogodjavale svoje obaveze prema izlasku i zalasku sunca pa 

su na primer Rimljani koristili drugacije vodene časovnike za razlicite mesece u godini . 

Da dnevna svetlost moze da se mnogo efikasnije iskoristi samo jednostavnim pomeranjem 

sata unapred ili unazad u odnosu na doba godine prvo je formulisao krajem 19 . veka 

Dzordz Vernon Hadson entomolog sa Novog Zelanda . Medjutim ideja bi ostala 

zaboravljena da je deset godina kasnije nije vaskrsao britanski preduzimac i graditelj

Vilijam Vilet . Njegov predlog je prvo prihvatila neprijateljska Nemacka . Nemacka 

1916 . godine zakonom regulisavsi letnje racunanje vremena . Britanci su ih sledili 

1921 . a potom i gotovo sve sve evropske zemlje . Srbija je pocela da koristi letnje

racunanje vremena prvi put 27 . 03 . 1983 . godine .  

Podno nekadašnje Abadžijske čaršije nalazi se Lomina ulica koja je generacijama studenata bila poznata po fotokopirnici u kojoj su za male pare mogle da se kupe skripte za fakultet, a onim nešto starijim po prvoj veletrgovini plastične robe. Bez obzira kojoj kategoriji Beograđana pripadali, verovatno se tek površno sećate zbrzanih lekcija iz osnovne škole u kojima se spominje junak neobičnog imena – Arsenije Loma, za koga mnogi smatraju da je čovek koji je podigao Drugi srpski ustanak.

Hajduk sa Rudnika 

Arsenije Knežević rođen je oko 1770. godine u selu Dragolj ispod Rudnika. O njegovoj porodice se malo toga zna, osim da su se negde sredinom 18. veka doselili iz sliva Pive u Crnoj Gori u Šumadiju.  Ime oca bilo je Joksim, a ime majke je ostalo nepoznato istoriji. Kažu da je bio "visokog stasa, krupne snage, smeđ, dugih, a retkih brkova, niz leđa mu je visila pletenica kose, a na sebi je svakad nosio zelenu dolamu", pa se smatra da je zbog njegove krupne građe dobio neobični nadimak – Lomo iliLoma, što znači krupan ili snažan. Bio je oženjen Božanom od Čarapića, sa kojom je imao dve ćerke, Mirosavu i Peruniku. 

Iz predanja koje se s kolena na koleno prenosilo u njegovoj porodici, saznajemo da se u mladosti bavio zemljoradnjom, a među hajduke je pobegao kad je ubio kmeta Teodora koji je bio pristalica Turaka. Hajdučke dane proveo je u družini Stanoja Glavaša, sa kojim se februara 1804. godine uputio put Orašca, jer se već neko vreme u narodu pričalo o velikoj pobuni protiv Turaka. Zapamćeno je da je bio jedan od prvih ustanika koji su tog 14. februara položili orašačku ustaničku zakletvu.

Ustanički vođa

Kao iskusni borac i hajduk, već 18. februara upustio se sa saborcima u borbu koja će postati prva velika ustanička pobeda. Te večeri Karađorđeva vojska opkolila je grad Rudnik i pozvala Turke na predaju. Pošto nije bilo zadovoljavajućeg odgovora, u zoru 20. februara ustanici su napali utvrđeni grad. Avaj, posle dve nedelje opsade zloglasni rudnički starešina Sali-aga Đevrić, "herojskim" begom ka Čačku izbegao je smrt i prepustio svoje vojnike milosti ustanika. Ovim je 6. marta 1804. godine Rudnik postao prvi oslobođeni grad Srbije.

Odvažni Loma nastavio je sa Lazarom Mutapom i Milićem Drinčićem put Čačka, koji je oslobođen 24. marta, te ka Užicu i Karanovcu, današnjem Kraljevu. Put će ga voditi i ka Raškoj odakle dovodi živalj kako bi naselio opustele krajeve Kačera. Ni tada ne popušta njegov oslobodilački zanos, koji ga vodi u bitke na Mišaru i za oslobođenje Beograda, gde sa svojim Kačarcima predstavlja udarnu četu srpske vojske.

U to vreme počinju da ga nazivaju vojvodom, ali zvanično titulu dobija tek 1811. godine kada ga Karađorđe imenuje za Vojvodu kačerskog. Poslednje dane Prvog srpskog ustanka proveo je u odbrani Deligrada, a po begstvu Karađorđa u Austriju, vraća se u Kačer kako bi branio narod od turske odmazde. Predaje se agi Memedu Brajkataru koji mu garantuje da neće biti zatvoren ili ubijen, a on se zaklinje da će narod braniti kao što ga je nagovarao da se podigne protiv Turaka. 

Čovek koji je pokrenuo Drugi srpski ustanak

Slom ustanka nije slomio Lomin oslobodilački duh. U godinama zatišja, uvidevši da je zulum Turaka sve veći i da je nasilje prema Srbima sve prisutnije, pokušava da nagovori svoje stare ustaničke drugove na dizanje nove pobune. Sa njima se sa nekoliko put sastaje i pravi plan, a odlučujući sastanak održan je početkom 1815. godine u njegovoj vodenici u Dragolju. Tom prilikom je odlučeno da se krene u ustanak, a da se kao vođa izabere Miloš Obrenović, koji je bio poštovaniji i ugledniji u narodu od Arsenija, koji se, pak, najviše zalagao za borbu. Ostalo je zabeleženo da su ustaničke vođe (ili sam Loma, tvrde neki), odlučile da da Loma i ubije ukoliko nagovaranje da se primi uloge vođe ustanka ne uspe, znajući da je Miloš iako važan saveznik, još opasniji protivnik ako odbije ponudu i stavi se na stranu Turaka.

Nestrpljivi Loma nije mogao da čeka. Ostavlja Miloša okruženog saborcima Mutapom, Garašaninom i Tomom Vučićem i vraća se na Rudnik da priprema vojsku za rat. Početkom marta se upušta u prve sukobe sa Turcima i  6. marta proteruje po zlu znanog agu Tokatlića sa planine Rudnik. Neki smatraju da je ovim sukobom u stvari počeo Drugi srpski ustanak, a da je Loma bio čovek koji ga je pokrenuo.

Borbe se se ne smiruju, pa je i ovaj put Rudnik bio prvi oslobođeni srpski grad. Posle kratke bitke, oslobođen je 10. aprila 1815. godine, a aga Tokatlić biva uhvaćen. Nažalost, ovo je i poslednja bitka u Lominom životu, oslobođenje Srbije nije video.

Smrt na prevaru

O njegovoj smrti po oslobođenju Rudnika postoji više verzija. Obe povezuje to da je prilikom ispraćaja age za Užice, Tokatlić ubijen, iako je pod Lominom zakletvom "na najtvrđu veru - na hleb i so", i da je potom Lomu ubio agin sestrić. Po jednoj verziji, željan osvete, Loma je prekršio svoje obećanje i uputio četu da presretne agu. Na prepad, izvesni Martinović je ubio agu kuršumom. U nastaloj zbrci je agin sestrić prvo jataganom nasrnuo na Lomu, a kada mu to nije uspelo, potegao je pištolj i pogodio ga pored uha u potiljak i pobegao put Užica. Lomu na samrti preneli su u kuću Marka Rakića, pored koje je i sahranjen.

U drugoj detaljnijoj verziji, koju kao sećanje Lominog praunuka prenosi Pravda iz 1932. godine, ubistvo je posledica prevare:

"Posle nekoliko dana puškaranja Sali-aga Tokašić se predade ustanicima pod uslovom da ga ovi živog prevedu u Užice. I vojvoda Loma sa još nekoliko svojih ljudi, položivši zakletvu, pođe sa Sali agom. U putu, Radovan Martinović, kome je aga ranije oteo oružje opali iz pištolja i ubije ga. Tada agin sestrić dođe do Vojvode Loma i reče mu:

- Vojvodo, ti nisi kriv. Hajduci ne znaju za Boga.

 Produžili su put dalje. Kod Rudničića sestrić poginulog Sali-age zastade i reče Lomi da se vrati, pošto dalji put poznaje dobro, a kao dar ponudi mu svoj jatagan. Izvadi ga iza pasa i pružajuži mu kaniju od jatagana reče:

- Drž’, vojvodo, da vidim da l’ je zarđao.

Vojvoda Loma pruži ruku, ali ga zadrža njegov barjaktar:

- Ne, vojvodo, poginućeš. Nek tebi Turčin da dršku, a on neka uhvati za kaniju.

U tom trenutku sestrić Sali-agin potrže kuburu i ubi vojvodu."

Bez obzira kojoj verziji verovali, ostalo je zabeleženo da je smrt velikog narodnog junaka naterala Miloša Obrenovića da razvije ustanički barjak pred svojom kućom i krene, iako nevoljno, u oslobođenje Srbije od Turaka.

Danas Lomino ime nosi ulica na Savskom vencu, kao i ulice u nekoliko gradova u Srbiji, te osnovna škola u njegovom rodnom selu. Kao osoba koja je podigla Drugi srpski ustanak i dalje se navodi Miloš Obrenovic

 У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих су интернирани сви мушки Јевреји из Београда, и на крају мушки Роми такође из Београда. Сви, осим ретких случајева, убијени су у масовним стрељањима у јесен 1941. године углавном на стратишту у Јабуци код Панчева. По расположивим проценама, кроз њега је прошло око 5.000 Јевреја и 1.500 Рома. О Топовским шупама се и дан данас, нажалост, јако мало зна.

Логор Топовске шупе је био један од првих логора за Јевреје и Роме у окупираној Европи, који се у Београду налазио у насељеном делу града и који се дешавао пред очима јавности – суграђана тог дела града. Данас, локација логора Топовске шупе је заборављена, запуштена и непозната широј јавности, и самој локацији прети уништење због најављене изградње тржног центра. У близини логора постоји комеморативна плоча коју је подигао Савез јеврејских општина Србије и која је тренутно украдена. У историографији не постоји много објављене литературе о логору Топовске шупе, као нити једна студија која се бави историјом овог логора. Danas lokacija logora Topovske šupe je zaboravljena zapustena i nepoznata široj javnosti i samoj lokaciji preti rusenje zbog najavljene izgradnje trznog centra .  

Ne znam da li sam jedina ali kad upoznate nekog novog i kad se nekako u prici pokrene 

tema velikih malih i srednjih bivsih ljubavi , ako neko krene da prica kako je bivsi ljubavni

saputnik sjajan jedan čovek sjajan pre svega i kako su se eto razisli ali tu i dalje vlada 

jedna velika ljubav i postovanje meni se odmah upali lampica u glavi . Ja sam se svojim

bivsim ljubavima razisla kako sam se razisla ali ni sa jednim nemam nikakav kontakt jer 

ona recenica mozemo da ostanemo prijatelji mi podigne svaku dlaku na glavi . Da sam 

u startu htela da se druzim sa tim nekim onda se nebi zabavljali , znam da partneri 

eventualno postanu i prijatelji u vezi ali su pre svega ljubavnici i partneri tako je 

priroda udesila da bude . I sva ta prica o nekom oprastanju i kako eto sad nekome 

zele svu srecu ovoga sveta i kako su srecni sto je neko sada srecan mi i ne pije 

vodu . Da se razumemo nije sada da ja prizeljkujem nekomo sve najgore nego

kazem da je ta prica o prizeljkivanju sve srece ovog sveta nekome ko nas je ostavio

bas ne pije vodu . Da se ja pitam bivse kao bivse nebi trebalo ni pominjati ni u 

kakvom kontekstu nego ih ostaviti u proslosti gdje im je i mjesto . U ljudskoj je prirodi 

da zelimo samo ono najbolje za sebe a ne za drugog . I ako smo stvarno imali 

to nesto najbolje za sebe ne bi bili srecni sto je to sad pored nekog drugog a mi smo

eto srecni sto je to tako . Mislim stvarno o pokojnicima sve najbolje a o bivsima 

nista .  

Ivan Grozni bolovao je od paranoje i čestih izliva besa i agresije sto je ujedno bila odlika 

njegove surove vladavine koja mu je i obezbedila nepopularni nadimak . Ovaj autenticni 

ruski car zenio se osam puta a čak šest njegovih supruga otislo je sa lica zemlje pre 

velikog vladara . 

Zena broj 1 . 

Ivan Grozni je krunisan sa 16 . godina a ozenio se Anastasijom Romanovom dve nedelje 

kasnije . Anastasija mu je rodila šestoro dece od kojih je četvoro umrlo u detinjstvu . 

Preziveli su Ivan i Fedor koji ce kasnije postati naslednik carskog prestola . 

Zena broj 2 . 

Lepa 17 - godisnja Marija je predstavljena Ivanu odmah nakon sahrane njegove prve

supruge . Kako je jednom prilikom rekao Ivan nije dugo mogao da odoli njenoj lepoti . 

Nakon 8 . godina braka umrla je u svojoj 25 . godini . Predpostavlja se da je uzrok

smrti trovanje koje je naredio licno njen suprug . 

Zena broj 3 . 

Nakon dve godine kastinga za novu caricu izabrana je ćerka bogatog trgovca Vasilija 

Sobakina prelepa Marfa . Ipak njena sreca nije dugo trajala . Otrovana je svega nekoliko

dana nakon vencanja . Danas se veruje da je pala kao slucajna zrtva sopstvene majke 

koja joj je davala sumnjive biljne napitke kako bi povecala plodnost i sansu da sto pre 

caru podari dete . 

Zena broj 4 . 

I tako je cetvrti brak Ivana Groznog ozvanicen 1572 . godine bez blagoslova crkve 

a nova carica se zvala Ana Aleksejeva Kotlovskaja . 

Ni u ovom braku nije bilo puno srece . Nova carica nije mogla nikako da zatrudni a 

pored činjenice da je vec imao naslednike Ivanu je ovo bilo od presudnog znacaja . 

Car je konacno izgubio strpljenje nakon dve godine braka . Kako razvod nije dolazio 

u obzir pristupilo se drugom proverenom leku za uklanjanje vladarki Ana je zamonasena 

nakon čega je uzela ime Darija . 

Zena broj 5 . 

O petoj supruzi Ivana Groznog zna se veoma malo . Zvala se Ana Vasiličkova i ona je

udata za cara bez blagoslova crkve . Na carskom prestolu zadrzala se samo godinu dana

nakon čega je zamonasena 1576 . godine . 

Zena broj 6 . 

Šesta carica napravila je najvecu pometnju na dvoru Ivana Groznog . Udovica princa 

Melentija Ivanova Vasilisa nije uspela da prekine nesrecni niz promasenih brakova 

vec je čitavu stvar dodatno zakuvala .  Po prici Ivan je bio opcinjen njenom lepotom 

i blagom prirodom . Zato mora da se silno iznenadio kada ju je nekoliko meseci nakon

sklapanja braka uhvatio u preljubi sa izvesnim princem Devletejevim . Kazna je bila 

ocekivana ali nista manje surova . Vasilisa je bila primorana da prisustvuje izvrsenju

smrtne kazne svog ljubavnika koji je prvo mučen pa nabijen na kolac . 

Zena broj 7 . 

Sedma zena Ivana Groznog Marija Dolgoruskaja deli slicnu sudbinu kao i carica 

Vasilisa . Dvor je nikada nije priznao za zakonitu suprugu Ivana Groznog a danas 

tako misle i odredjeni broj istoricara . Nema dokaza ni da je ova zena ikada 

postojala . Ne zna joj se ni grob . 

Zena broj 8 . 

U svojim 50 - tim godinama Ivan Grozni se zeni poslednji put svojom osmom zenom 

Marijom Nagajom koja mu radja sina Dimitrija . Nakon smrti Ivana Groznog Marija 

i dete bivaju proterani sa dvora . Sedam godina kasnije Dimitrij umire pod 

nerazjasnjenim okolnostima a Marija pod optuzbom za nemar prema detetu biva 

primorana da se zamonasi . Da stvar bude jos gora ponudjena joj je nagodba . 

Morala je da prizna laznog Dimitrija kao svoje dete kako bi bila oslobodjena optuzbi . 

Nakon sto je lazni naslednik ubijen marija se odrice laznog Dimitrija . Umrla je 1608 

godine prirodnom smrcu .  

Srpsko vojnicko logorsko pozoriste Afrika u Lazuazu bilo je najvece i najorganizovanije 

pozoriste srpske vojske u Severnoj Africi tokom prvog svetskog rata . Pozoriste je odigralo

vaznu ulogu u časovima nespokojstva , depresije i nostalgije kod ratnika zarobljenika i

bolesnih i lečenih u logoru Lazuaz u Tunisu . Sa oporavkom srpskih vojnika u Lazuazu 

u njima su se i budile i duhovne potrebe radne , verske , kulturne . Tako se zacela i 

ideja da se po ugledu na Zapadni front u Evropi u Lazuazu osnuje vojnicko logorsko 

pozoriste . Za realizaciju ideje bio je odredjen glumac Dimitrije Ginic koji je posle lecenja

na Vidu evakuisan na lecenje u bolnicu u Sidi Abdalahu a potom na konacni oporavak 

kao rekonvalescent u bolnici u logoru Lazuaz . Pozoriste je bilo sagradjeno u polukruznom

obliku i imalo je ozidano gledaliste sa parterom koji je mogao da primi 3 . 000 gledalaca 

smestenih u 34 reda koji su se lepezasto širili i izdizali . Novo letnje pozoriste na 

Petrovdan 12 . jula 1916 . predstavom Đido autora Janka Veselinovica i Dragomira 

Brzaka . Na repertoaru pozorista bilo je 80 premijera . Predstavom srpska dusa od 

Zozefa de Gramona i Zorza Monke a u reziji Aleksandra Zlatkovica preceno horskim 

programom i šaljivom tačkom Andre Kostica pozoriste u Lazuazu svecano se oprostilo 

od svoje verne publike 5 . novembra 1918 . godine . Bila je to 217 . predstava 

pozorista koja je izvedena na dan dok je Srbija u Beogradu slavila četvrti dan u 

slobodi .  

Da li postoji lek za neizmernu bol koja mi probada srce . Hoce li zauvek biti ovako ili ce

doci taj trenutak kada cu ga ponovo zagrliti poljubiti i reci koliko mi nedostaje . I sada kada

pogledam nazad vidim srecno dete koje se igra sa svojim dedom . Junakom svog detinjstva

a to dete sam ja . Znam da se nikada nece vratiti . Nisam verovala da je ovako tesko da

neko moze ovako da nedostaje , da fale njegove reci fali mi osmeh i zagrljaj . Sve te 

uspomene ponekad me plase i stvara se strah da bih opet mogla da izgubim osobu 

koju volim . Uvece kad padne noc kad se setim svega kazaljke ce stati a kosmos ce 

čekati samo da umem da te vratim , a znam da nema dalje sve je laz . Ćutim i drzim 

u sebi sve sto osecam . Kad tako ode jedna osoba uvek ostaju uspomene , pamte se 

samo lepe stvari koje ce zauvek ostati u srcu . Jer znam da me čuva i da me gleda 

iako ja njega ne vidim znam da vidi on mene .  

Doboj je poznat kao grad na tri reke iznad kojeg se ponosno izdize drevna gradina . Grad

sporta te čvoriste transporta i kultura BH . Mesto bogate istorije a u poslednjih par godina

postao je prepoznatljiv i kao grad murala . Tako su danas desetine zgrada ukrasene 

muralima poznatih licnosti medju kojima su likovi Nikole Tesle , Ive Andrica , Silvane 

Armenulic , Novaka Đokovica , Branka Ćopica te brojnih glumaca , pevaca , i svetskih 

umetnika . Grad je iz dana u dan sve bogatiji ovim fantasticnim umetnickim delima . Postoji

samo jedno ime koje je u Doboju veoma poznato . Deni Bozic . Ono sto je pocelo kao njegovo

umetnicko ispoljavanje i eksperimentisanje vlastitog potencijala na ulici nakon katastrofalnih

poplava 2014 . godine postala je potreba grada za estetskim prikrivanjem uzasnih posledica 

poplave .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom