IZ MOJE DUŠE

Priča o salasu

dobojka | 07 Oktobar, 2018 08:35

Vrli novi tehnoloski vek nam ne ostavlja vremena za bilo kakvo vracanje unazad . Sve je

pitanje minuta ne vise ni sata pa svako podsecanje na bilo koji detalj iz onih bezbriznih

lakih i mirnih vremena . Ova imanja Vojvodine su udaljena od sela . Njih su gradile

brojne etnicke grupacije koje su od Vojvodine nacinile multietnicku sloznu zajednicu .

U juznom Banatu bili su ređi i pretezno su sluzili za stočarstvo dok su u Sremu

postojale male vinogradarske kuce . Krajem 17 . i pocetkom 18 . veka naseljavanje

Vojvodine je bilo vrlo neravnomerno zbog ritova i močvara . Smatra se da je reč

salaš mađarskog porekla i znaci smestaj ili zasticeno mesto . Salasi su se sastojali

iz dva dela stambenog i ekonomskog . U stambenom delu postojale su dve do

tri sobe , kuhinja i trpezarija iz koje se lozila zidana pec , sa strane je bila ostava

dok se ispred ulaznih vrata prostirala veranda . U uvek mnogobrojnim porodicama

nekoliko generacija je zivelo zajedno . Otac je bio glava porodice i on je davao

naredjenja ko sta da radi . Udaljenost salasa od sela upucivala je ljude jedne na

druge . Ziveti na salasu nije nimalo lako , uvek je bilo posla i poljoprivreda nije bila

glavno i jedino zanimanje salašari su bili sve ratari , stočari , vocari , lovci .

Salas čuvaju pesme Zvonka Bogdana , slike Save Stojkova i manifestacije

poput Vojvođanske tamburice .