IZ MOJE DUŠE

Medju stanovnicima Boke Kotorske oduvek se na vest o pojavi delfina reagovalo s radoscu . 

Medju mestanima ove morske zivotinje su posebno drage pa se ne kaze za dzabe sto je 

covjek na kopnu to je delfin u moru . Ipak delfini su dolazili i odlazili iz naseg zaliva ali 

nijedan nije ni upola popularan kao delfin Joca . Delfin Joca je u Boku doplivao 1987 . 

godine . Kao velika turisticka atrakcija ovaj mezimac je odlukom Skupstine opstine Kotor 

iste godine zasticen kao i svi delfini u akvarijumu koji pripadaju opstini . Joca je bio posebno

druzeljubiv i razdragan . Nije bilo neobicno da se pridruzi plivacima na kupalistima posebno

deci . Cesto bi se pojavio uz ribarske barke trazeci ljudsku paznju i neznost . Tih godina 

nije bilo gosta koji iz Boke nije odneo Jocinu fotografiju a deca su gorela od zelje da se 

fotografisu bas sa njim . Sa njima se Joca vrlo cesto i igrao . Joca je zaista bio omiljen

delfin mestana cak i ribare bi pratio koji ga nisu mrzeli iako im je i ribe cesto rasterivao . 

Kada se neocekivano pojavio Joca je tako i otisao . Nestao je krajem jula 1992 godine 

a ni dan danas niko ne zna zbog cega . Brojne price su se prepricavale a jedna je bila i

da su ga ubili . Mada se i dan danas ne zna njegova sudbina jedno je sigurno Joca je 

bio i ostao ponos i maskota Bokokotorskog zaliva .  

Danas se u cijelom svijetu obilježava Svjetski dan knjige i autorskih prava. Ovaj dan se obilježava od 1995. godine, kada je usvojena odluka o obilježavanju dana koji slavi knjige.

Ovaj datum je odabran jer su tog dana 1616. godine umrli velikani Miguel de Cervantes i William Shakespeare. Međutim, sama ideja ovog dana zasniva se na katalonskom običaju darivanja knjiga i ruža na dan Svetog Juraja, koji također pada na ovaj datum.

UNESCO je proglasio Dan knjige kao izraz poštovanja svim piscima koji su doprinijeli kulturnom razvoju čovječanstva i kako bi se mladi podstakli na čitanje.   Istorija knjige stara je više od 7 000 godina i tokom tog vremena često je mijenjala oblik zbog materijala i načina pisanja te umnožavanja. Ali, oduvijek je bila dragocjeni instrument za prenošenja poruka, svjedočanstvo događaja, dio kulture jednog naroda. Mnogi će se složiti da je knjiga jedini pravi i iskreni prijatelj. I, stoga, čestitamo vam Svjetski dan knjige i autorskih prava koji se obilježava 23. aprila

Prica o decaku iz Nedodjije nastala je pre vise od jednog veka . Remek delo decije knjizevnosti

potice iz pera Škotskog pisca Dzejmsa Metju Barija koju su vise puta ekranizovale razlicite 

produkcije . Ono nas uci vaznim lekcijama o porodicnim vrednostima . Inspiracija su mu bili

decaci iz njegovog zivota . Prema originalnoj prici Petar odlazi od kuce jer misli da onda nece

morati da odraste . Odlazi u Nedodjiju verujuci da ce mu majka uvek otvoren prozor Petar

se bezbrizno igrao bez straha da ce izgubiti njenu naklonost . Ali onda je odlucio da se 

vrati . Medjutim srce mu je bilo slomljeno kada je na prozorima video da njegova majka

ima jos jednu bebu . Shvata da je ljubav njegove majke bila uslovna i da ga je ona 

zamenila . U originalnom scenariju nije bilo vilinske prasine ona je dodata kasnije iz

bezbednosnih razloga . Petar i druga deca su mogli da lete kad god pozele . Medjutim

nakon sto je stiglo nekoliko izvestaja o deci koja su se povredila dok su pokusavala da 

lete Bari je dodao vilinsku prasinu bez koje likovi nikako nisu mogli da lete . Bari prvi

put pominje Petra Pana u Maloj beloj ptici iz 1902 godine romanu zasnovanom na 

istinitoj prici . Naime radilo se o bebi koja je mogla da postane ptica a vile su je naucile 

da londonskim bastama . Veruje se da su dva dogadjaja iz Barijevog zivota inspirisala

Petra Pana . Prvi dogadjaj se odnosi na smrt njegovog starijeg brata Dejvida koji je

poginuo sa 13 godina dok je klizio po zaledjenom jezeru . A inspiracija za ostale likove 

su deca njegovih prijatelja . Bari je 1897 godine upoznao bracni par Artura Levelina 

Dejvisa i Silviju du Morije koji su imali troje dece Dzordza Dzona i Pitera . Tri godine

kasnije stigao je cetvrti sin Majkl a 1903 godine rodjen je Nikolas . Kada je ovaj bracni

oar preminuo Bari je preuzeo brigu o deci . Dzordz je poginuo boreci se u Prvom 

svetskom ratu a uprkos bolu Bari je uspeo da prevazidje gubitak kako bi nastavio da 

brine o drugim decacima . Medjutim poseban odnos koji je imao sa decacima cesto je 

smatran nemoralnim cak i kad su decaci poricali optuzbe . Nesrece nisu

Sveti Jakov Tumanski nije bio samo monah podviznik vec i veoma obrazovan covek , doktor

prava i filozofije , diplomata . Bio je jedan od najvecih svetaca koji su hodali cudotvornim 

manastirom Tumane . Jakov je bio jedan od onih ljudi koji su svi voleli . Bio je hriscanin i 

srbin za primer komunisti mu to nisu oprostili . Odmah nakon dolaska na vlast 1946 su 

ga utamnicili a onda i misteriozno pretukli do smrti momentalno nakon njegovog izlaska 

iz zatvora . Sluge đavolje nisu mogle da gledaju u njegove blage i slobodarske oci . Rodjen

je kao Radoje Arsovic 1884 na Ravnoj gori . Školovao se u Srbiji a kasnije doktorirao na 

Sorboni . Tamo je kao ucen covek radio i kao diplomata u Ambasadi Kraljevine . Bio je 

izrazito otmen covek koji je svaki dan menjao odela . Medjutim kada da svoj zivot 

posvetio Bogu odelo koje mu je sestra Ivanka poklonila ponudio je prvom prosjaku na

koga je naisao . Veliki uticaj na njegov podviznicki put imao je vladika Nikolaj pa je

sveti Jakov uz vladiku i zapoceo svoje podvizavanje u manastiru Zica . Na svoju 

doktorsku titulu je potpuno zaboravio . Ziveo je vrlo skromno i cutljivo isao je u 

pohabanoj odeci i cistio djubrivo iz stale pored manastira . Anegdote u vezi sa njegovim

podviznickim zivotom prepricavale su se van Zice i Kraljeva . Bio je cudotvorac . Sveti

Ava Justin Popovic zapisao je da je sveti Jakov predvideo nemacko bombardovanje 

Beograda i nasa stradanja u tom ratu a da je pred rat vodeci volove upregnute u jarmu

po Kraljevu upozoravao narod da ga ceka teska patnja i ropstvo . Nakon izlaska iz zatvora

i torture 1946 pripadnici Udbe na putu izmedju Pozarevca i Rabrova pretukli ga i naneli 

mu teske telesne povrede od kojih je ubrzo preminuo . Zvanicni razlog je bio 8 .000 

primeraka Oce nas koje je nesebicno podelio narodu na zeleznickoj stanici u Pozarevcu . 

Prema licnoj zelji sahranjen je u njegovom manastiru Tumane . Za sveca je kanonizovan

na Svetom arhijerejskom saboru 2017 . godine  

U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarecom glavom , a Bogorodica ima 

krila . U Visokim Decanima na fresci Hristovog raspeca nalaze se dva neidentifikovana 

leteca objekta . U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je celav . Na prostorima danasnje Srbije 

zivi se vec hiljadama vekova . Zbog toga mnoge tajne jos cekaju da budu otkrivene i

objasnjene . Neke od ovih misterija kriju i mnogobrojni manastiri rasuti sirom nase zemlje . 

Manastir svete Bogorodice u narodu je poznat i kao Sukovo . Nalazi se ispod brega Carev

kamen nedaleko od Pirota . Tajne i legende o njegovom nastanku sezu jos u doba Rimljana

kada je ovo navodno bilo sveto mesto . Zvuci neverovatno ali u Sukovu se nalazi freska 

sveca koji je prikazan sa zivotinjskom glavom . U pitanju je sveti Hristofor . Jedna od 

legendi vezanih za njegovo ime kaze da je on poticao iz plemena ljudozdera takozvanih

psoglavih . U jednom ratnom pohodu rimska vojska naisla na ove neobicne ljude 

uhvatila jednog mladica i poslala ga u Rim . Tamo se mladic upoznao sa hriscanstvom i 

pri krstenju dobio novo ime Hristofor . U istom manastiru krije se jos jedna misterija 

Sukovo je dom Bogorodice sa krilima . Pravila o tome ko u hriscanskoj ikonografiji 

moze da se prikaze sa krilima su veoma striktna to su samo arhandjeli i Sveti Jovan 

Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista . Zbog toga je veoma cudnovato 

sto u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica . Crkva svetog Petra

i Pavla pored sela Rsovci na Staroj Planini u pecini brda Kalik poznata je i kao pecinska 

crkva . U njoj se nalazi freska celavog Isusa jedinstvena u pravoslavnom freskoslikarstvu . 

Nema preciznih podataka kako je ova neobicna freska nastala ali se predpostavlja da 

je to bilo u vreme kneza Lazara i da su je naslikali isposnici iz Sinaja koji su boravili u

pecini . Visoki Decani na jugu Srbije su zaduzbina kralja Stefana Decanskog i cara 

Dusana . Gradnja je zavrsena 1335 a freske oko 1350 godina . Manastir se nalazi na 

spisku UNESKO - ve Svetske bastine zajedno sa jos tri manastira pod imenom 

Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji . Upravo jedna od ovih fresaka 

decenijama je predmet debata i sporenja izmedju onih koji misle da je upravo ona dokaz

da su vanzemaljci vec posetili ove prostore i onih koji tvrde da je rec samo o umetnickoj

slobodi . Naime tu se nalazi freska Isusovog raspeca sa dva neidentifikovana objekta 

u levom i desnom uglu . Rec je o dva neobicna predmeta u obliku suza sa zracima u

kojima se nalaze osobe . Zraci stvaraju utisak kretanja pa oni koji stvarno vjeruju u 

NLO tvrde da je rec o vanzemaljskim letelicama .  

Lazarice su devojke stasale za udaju koje su vekovima svojom pesmom i ritualima cuvale

ognjista kod Srba od zlih sila . U srpskom narodu se za Vrbicu vezuje poseban obicaj koji

izvode devojke koje se zovu Lazarice . One igraju i pevaju obredne pesme sa ciljem da 

zastite ljude od zlih sila . Obicaj vuce poreklo jos iz prehriscanskih vremena a povezan je 

sa budjenjem vremena . Kod dvoje predvodnice tzv Lazara devojke se okupljaju u cetvrtak

uvece gde se za njih sprema vecera i kod nje noce i od nje krecu u pohod koji se zavrsavao

u Lazarevu subotu . Broj ucesnica ove povorke morao je biti neparan . Clanice povorke su 

bile devojke stasale za udaju i na neki nacin ovo je za njih bio neki nacin inicijacije tj 

prikazivanja selu . Obicaj je nalagao da ako se devojka ne uda mora da ucestvuje bar 

tri puta u ovoj povorci da bi izbegla nesrecu . Jedna od devojaka prema tradiciji oblaci

musku odecu predstavljajuci Lazara . Na glavi je nosila kalpak ili sesir dok je ostatak 

cinio stap , jatagan ili marama . Povorka bi kretala u ranu zoru . A ispred svake kuce su

Lazar i Lazarica morali da izvedu poseban ples ostale ucesnice su ih pratile nekom od 

pesama zeleci domacinu srecu i napredak . Zauzvrat bi od domacina dobile jaja i posne

kolace na poklon . Brisanje ruku o duvak je takodje predstavljao ritualni obred koji se

moze povezati s narodnim verovanjem  da se ruke vise nece znojiti ako ih protrljamo 

zmijskom kosuljicom . Zbog svih ovih obicaja koji su uglavnom praktikovani na prostorima

bivse Jugoslavije i Bugarske veruje se da su preuzeti od starosedelaca balkanskog 

poluostrva . Veruje se da paljenjem snopova kukuruza granja i slame kao i njihovo 

preskakanje rasteruje zle duhove vestice i bolest . Onaj koji uspe da preskoci vatru 

cisti grehove sa sebe . Tokom ovog rituala prociscenja sluzi se obicna gozba .  

Danas svi uzivamo na poznatom beogradskom moru - Adi Ciganliji a do pre samo nesto vise

od pola veka to je bilo ozloglaseno mesto . Srpski Sing Sing ili Kazamat na Adi bio je 

zloglasni zatvor na tadasnjoj periferiji Beograda . U stvari u vreme kada je radio od 1920

do 1954 godine Ada je bila divlje recno ostrvo na Cukarici nanaseljena i utociste za tek 

ponekog ribara ili begunca od zakona u cijim sikarama su trazili sigurnost . Price o Adi bile

su strasne posto u pocetku nije bilo zidova zatvorenici su mogli da se vide s obale kako 

hodaju u okovima . Videla su se i vesala koja su cekala one najteze slucaje . Nije to bio 

samo politicki zatvor iako je po tome postao poznat . Neki od laksih poslova koje su radili 

takozvani slobodnjaci pred izlazak iz zatvora su bili kopanje, razbijanje kamenja , i priprema

hmelja za stoku . Jedinstven kolor film iz 1940 godine u vlasnistvu Jugoslovenske Kinoteke

na kome su snimljene vezbe inzenjerijskih jedinica vojske Kraljevine Jugoslavije na 

Čukarici u sebi krije nekoliko kadrova ovog strasnog zatvorskog kompleksa . Zatvor se 

nalazio blizu mesta gde je danasnja zgrada uprave kupalista . Sravnjen je sa zemljom 

par godina po prestanku funkcije bez ikakvog traga . Konacno svrha celog ovog 

podrucja postaje humana ljudi se rekreiraju , priroda caruje a postoje cak i jedinstvene 

pecurke koje rastu samo na adi . Naime Ada je 1915 godine cak bila prozvana i Ostrvo

smrti . Bila je velika grobnica srpskih vojnika koji su tu vodili bitku sa Nemcima i 

Austrougarima za odbranu Beograda .  

Verovatno je zaboravljeno a ,mnogima nepoznato da se u srednjem veku protiv kuge branilo

i borili crkvenim zvonima , zvona su zvonila svaki dan najmanje sat vremena . Zvona nisu

zvonila zbog aktiviranja Bozije volje vec iz prakticnog razloga , sto je verovatno u srednjem

veku bilo nepoznato ali danas vise nije . Naime zvuk zvona ima infra zvuk onaj deo koji se 

ne cuje ali deluje na celijskom nivou . Na osnovu vrsenih eksperimenata pre pedeset godina

utvrdjeno je da se odredjenim zvukom odnosno frekvencijama vrlo efikasno deluje i na viruse

i na bakterije . Ubija ih . Iako u srednjem veku nisu imali ova saznanja uvideli su da u 

gradovima u kojima su zvonila zvona nije bilo kuge . Postavlja se pitanje koji je razlog da

Patrijarh i sveti Sinod nisu doneli odluku i naredili da svaki dan sat vremena zvone zvona

u svim crkvama i manastirima .  

Jedna srpkinja je rekla pre Klare Cetkin i Roze Luksemburg da zene treba da imaju pravo da 

se skoluju i da rade bas kao i muskarci . Velika hrabrost za to vreme biti zena a dici glas u 

pravno osvestenom muskom svetu , biti zena a smeti da kazes da zelis da pred zakonom 

budes ravnopravna sa muskarcima . Te nesebicne zene koje smeju junakinje su ne samo 

ove martovske storije vec su heroine i nasih zivota jer zahvaljujuci njihovoj posvecenosti mi

danas idemo u skolu , studiramo , radimo , zaradjujemo , volimo koga hocemo , putujemo , 

glasamo , posedujemo licnu imovinu, kao da je to najprirodnija moguca stvar . Zanimljivo je

da je Lihtenstajn poslednja drzava koja je zenama dala pravo da glasaju . Bilo je to 1984

godine . U Portugalu je to pravo dato 1974 a u Svajcarskoj 1971 . godine . Junakinja 

mog danasnjeg bloga Draga Dimitrijevic - Dejanovic Kanjiza 1840 - Stari Becej 1871 

godine . uciteljica , pesnikinja , glumica Srpskog narodnog pozorista autorka cuvenih 

stihova Ja sam zena ali smem pocela je javno da zagovara ravnopravnost polova . U 

svom prvom clanku 1862 . godine Draga Dejanovic pocinje da kritikuje drustvo u kom

je zena obespravljena i patrijarhalno vaspitanje kojem se devojcice vaspitavaju . U 

svojim tekstovima Dve tri reci Srpkinjama , O emancipaciji Srpkinja , Srpskim majkama 

i mladoj srbadiji apeluje na majke da vaspitavaju cerke da nezavisno odlucuju o svom

zivotu . Bio je to presedan - takvo javno istupanje za prava zena , Draga Dejanovic je 

umrla 1871 godine u 31 godini zivota . Mozemo samo da zamislimo koliko bi jos za 

srpske zene ucinila da je pozivela jer sve sto je radila bilo je posveceno boljoj humanijoj

ravnopravnijoj Srbiji . Bilo kako bilo usla je u istoriju kao prva srpska zagovornica zenskih

prava .  

U proteklih sedam dana smo se kretali od srednjeg prsta do djona . A posto zivimo u zemlji

bez institucija zna se ciji su prst i djon najvazniji . Prst je bio za novinare i to samo one koji

gospodaru nisu po volji . Đonom je krenuo na tuzilastva jer su neke fioke otvorene a kosturi

poceli da izlaze . Nije da smo iznenadjeni . Sve odavno znamo samo nije dokazano . Sto 

nas vraca na pocetak i ubijene institucije . O obrazu se ne prica jer nas oni koji ga nemaju

decenijama ubjedjuju da u politici tako mora pa su je prilagodili svom liku . Sve sada izgleda

banalno u odnosu sta se u Ukrajini desava . Mjesec dana rata je a niko ne moze ni da 

predpostavi koliko ce trajati i cime ce rezultirati . Do nas kao eho dopire skok cijena 

namirnica kao da se sve sto trosimo proizvodi u Rusiji i Ukrajini . Ne nemamo mi dovoljno 

ni brasna ni kukuruza prakticno nicega , sam bog zna da se raskucilo sve sto se moglo .

A čelnik je za pocetak iz Turske djubrivo obezbedio . Najpre je morao u tuzilastvo . Da

pokaze da mu niko nista ne moze , novinarima je iz auta pokazao srednji prst . Da bi se 

malo relaksirao prikljucio se Kostresevicu koji je prevrtao kamenje u potrazi za ubicom

nacelnika policije . On je spreman shodno poziciji da prevrne zemlju . Posle toga je sve

teklo kao na filmu . Da ne znamo koliko nam je policija sposobna da se nosi sa kriminalom

pomislili bismo da neko rezira . A da bi se publika drzala u neizvjesnosti neophodne su 

nove senzacije . Zato su scenaristi smislili da nam u narednoj epizodi zadaju najjaci udarac

tako sto ce nam Baju kidnapovati Nato . Nek povod bude trivijalnog a akcija nasilnog 

karaktera objasnjavao je scenarista . Producenti nisu bili impresionirani pa su zato 

odustali . A kakvi smo mi i kakva nam je drzava i koliko nam je stalo pokazuju ne samo

ovi glumci i statisti koje kao decenijama biramo nego i pozari koji su obelezili nedelju 

iza nas . Spas od vatre stize sa oblacima i kisom . Od glumaca koji su zaposeli sve 

pozornice i ekrane samo cudo nas moze spasiti .  

Banjalucki list Razvitak iz 1938 godine donosi tekst o pojmu baine uke . Clanak je karakteristican

pre svega zbog toga sto donosi pricu o narodnom verovanju a potom i zbog cinjenice da je ovaj

pojam koristio i sam Petar Kočić . Narod zapaza i nagle klimatske promjene na kraju zime i zove

ih babine uke . Drze da ih ima svega devet a neki po njima racunaju i doba godine . I Kocic u 

svojoj prici Grob slatke duse veli uz ono devet babinije uka iza Mučenika . U nekim krajevima 

kao i u Zmijanju babine uke su devet dana marta i zavrsavaju se na Mucenike a u Pounju su

poslednja cetiri dana februara i prvih pet dana mjeseca marta . Svaki od tih devet dana ljudi 

namjene jednoj babi u selu . Ako je taj dan rdjavo vrijeme mecava sjete se najgore babe u

selu govoreci naopake i te babe spomene se njeno ime post se njezin ukiselio . Ako bude

koji lijep suncan dan onda kazu Sigurno je danas ta i ta baba i spomenu ime zene stare 

koja u selu uziva glas kao najbolja zena . Ovaj pojam je ostao od prastarog narodnog 

vjerovanja po kome neke licnosti magijama uticu na promjene vremena , na kisu i na rod . 

Vuk Stefanovic Karadzic je u svom rijecniku naveo rijeci babini jarci , babini kozlici , babini

ukovi i kao objasnjenje donio ovu narodnu pricu . Pripovjedaju da je nekakva baba 

istjerala jarice u planinu da dunuo sjever i udario snjeg a ona rekla Prc Marcu ne bojim te 

se moji jarici petoroscici . Na to se rasrdi Mart pa uzajmisvi od Februara nekoliko dana 

navali sa snjegom i mrazom te se smrzne i okamene i baba i njezini jarici . Narod prica o 

toj okamenjenoj babi i jaricima da ih ima na svim vecim planinama . 

U Indiji je poceo cuveni festival boja - Holi . Holi festival pozitivno obojenih emocija obelezava

se svake godine u martu nakon punog meseca prema hindu kalendaru . Prvog dana posle 

punog meseca u martu dolazi prolece sto za stanovnike Indije to znaci - Holi . Dan posle 

punog meseca se u gotovo svakom cosku Indije obelezava jednim od najvecih hindu praznika

kojem se pripisuju razna znacenja ali se svode na igru , ples , i sirenje pozitivne energije . 

Holi je festival boja - glavna karakteristika praznika je prskanje vodom i jarkim bojama . 

Praznik se obelezavao jos pre Hrista a nekada se zvao Holika . Naziv je dobio od boga 

Krisne reinkarnacije boga Visnua . Prema predanju Krisna je iz sale seoske devojcice polio

vodom i bojama pa otuda potice i obicaj kome se svi podjednako raduju . Sta sve predstavlja

Holi . 

- Pobedu dobra nad zlom - podrazumeva spaljivanje i unistavanje demonke po imenu 

Holika . Holika je prema verovanju sestra zlog kralja Hiranjkašipua . Zbog toga se uoci 

samog dana praznika na ulicama pali velika lomaca sa portretom Holike u sredini za koju

muskarci danima pripremaju drva . Ovo se oznacava jos i kao mali Holi . 

- Praznik udatih zena 

Kojima se proslavlja i priziva srecan brak i porodicno blagostanje 

- Zahvalnost za uspesnu sezonu zetve / Prolecni festival 

- Festival ljubavi - zbog toga sto velica porodicu i sto su se nekada na ovaj praznik 

ugovarali brakovi . Ovaj dan porodice provode zajedno uz hranu , pice , boje , muziku 

i ples . 

Najveca desavanja tokom praznika odrzavaju se u gradovima Matura i Vrindava u indijskoj

drzavi Utar Prades jer se veruje da je u ovoj regiji rodjen i odrastao Krisna .  

Poznato je da su u Beograd pristizali raznorazni narodi pretezno iz okolnih zemalja neki u

prolazu neki da bi ostali . Postojala je medjutim izuzetno egzoticna grupa koja je naselila 

delove prestonice izmedju dva svetska rata da bi u istom periodu osnovala jedan od prvih

budistickih hramova u Evropi . Rec je o Kalmicima koji su kroz vekove putovali sa Bliskog

istoka ka Evropi . Ovaj narod se nekada davno izdvojio iz svoje maticne grupe Mongola 

i naselio dzinovsku kotlinu Dzungariju na severozapadu Kine . Spajanja i razdvajanja 

Sovjeta su pocetkom XVII veka dovela Kalmike pod okrilje Rusije . Sve se desava pod 

inicijativom njihovog tadasnjeg vodje koji se nakon sukoba sa mongolskim vladarima 

potrazio pomoc od Rusije . Tako kalmici pocinju kretanje od Sibira do Urala da bi se 

konacno nastanili na juznom delu evropskog dela Rusije koji su po njima dobili ime 

Republika Kalmikija . Tek 2- 3 hiljade ljudi uspeva da napusti rusiju i raseljava se po 

Cehoslovackoj , Francuskoj , Bugarskoj i Jugoslaviji . Tako stizemo do Beograda . U 

prolece 1920 godine u prestonicu stize grupa crnomanjastih kosookih ljudi jake crne

kose i duguljastih lica . Vecina Beogradjana nikada nije videla coveka azijatskih crta

lica te ih je domace stanovnistvo nazivalo Kinezi . Bilo ih je tek nekoliko stotina ali 

je ovo bila najveca grupa budista koja ce naseliti Evropu . Najveci broj smesten je u

Malom mokrom lugu a ostatak je rasporedjen po Karaburmi , Crvenom krstu i okolini

Cvetkove pijace . Suzivot i ukljucivanje kalmicke zajednice u zivot Beograda bio je 

dovoljno jak i na svoj nacin vazan da se vecina okupila u hramu da oda pomen kralju 

Aleksandru nakon sto je ubijen u atentatu u Marseju . Isto tako sredinom 30 - tih 

godina i gradska vlast pocinje da pomaze svestenstvu sto biva obustavljenom dolazecim 

ratom . Tih nekoliko decenija koje ce Kalmici provesti u Beogradu proci ce uglavnom u 

njihovom radu u ciglanama , uzgajanju zivine i sitne stoke , za one koji su to sebi mogli

da priuste . Kao nomade ih je krasila velika vestina konjusarstva bili su izvrsni jahaci i 

i kocijasi te su pojedinci zaradjivali i i upravljajuci fijakerima . Potomci beogradskih 

Kalmika i oni koji su u Beograd stigli dovoljno mladi da dozive 1957 godinu konacno su

dobili priliku da se vrate u Rusiju kada je dolaskom Hruscova na vlast ponovo uspostavljena

Republika Kalmikija . Ona postoji i dan danas i dom je oko 300 000 ljudi od kojih polovinu 

cini kalmicko stanovnistvo koje do danas ostaje jedina budisticka zajednica na starom 

kontinentu .  

Ustani rano , spremi dorucak za sve , probudi decu , sacekaj da jedu , operi za njima , 

spremi se za posao , vrati se sa posla , pokupi djecu iz skole , vodi ih na vannastavne 

aktivnosti , ribaj stan , kuhaj rucak , spremaj veceru , usisaj , ukljuci masinu , prostri ves , 

popeglaj ves , i ovo nije kraj spiska . I to je vrsta rada koja se uglavnom svodi na zene . 

Zivimo u takvom drustvu gde muskarci zeni pomazu . U tome je problem oni pruzaju pomoc

kao da kuca i nije njihova vec imaju dobru volju da urade nesto sto ne moraju . Zamisli da 

zivis sa deckom , muzem , roditeljima i da sav posao u kuci obavlja zena . Najgore od svega

sto to ne mora da se zamislja jer je to nasa realnost . Devojcice su od malena vaspitavane

tako da njihova vrednost zavisi od toga koliko su korisne drugima da li su dobre cerke , zene

ili majke . Bitno je da budu dobre drugima , da rade sto treba da se radi , a kucni poslovi

se zovu zenski poslovi . Dovoljna je cinjenica da su zene manje placene u odnosu na 

muskarce , to je sasvim druga tema a na to treba dodati i da je veliki deo zenskog rada

nevidljiv i neplacen . I to je rad koji se mora obavljati . Sta je tu potrebno promeniti .

Potrebno je da muskarci uvide da od svoje partnerke ne treba da ocekuju da podize

njihove carape sa poda , da im sprema hranu , ili da bilo sta uradi za njih . Nije poenta

u tome da joj pomognu vec da sami ociste , oribaju , usisaju , operu i da za to ne ocekuju

pohvalu .  

Za mnoge drzavnike 15 . mart smatra se opasnijim od petka 13 . Termin Ide koristio se 

za 15 dan meseca marta , maja , jula i oktobra . Martovske ide bile su svecanost u cast 

boga Marsa zbog cega se tom prilikom odrzavala obicno vojna parada . U moderno vreme 

martovske ide najpoznatiji je kao datum ubistva Julija Cezara 44 godine pre nove ere u

Pompejevom pozoristu . Termin idus originalno se odnosio na dan punog meseca . Rimljani

su te dane smatrali povoljnim danima u svom kalendaru . Rec ide dolazi iz latinskog jezika

a oznacava polovicnu raspodelu . U etimoloskom smislu predpostavlja se da izraz koji je 

usao u latinski jezik nije indoevropskog porekla . Prema plutarhu prorok je upozorio 

Cezara da bude oprezan zbog velike opasnosti na Martovske ide . Na ovom putu prema

Pompejevom pozoristu Cezar je ugledao proroka nasalivsi se Eto Martovske ide su dosle . 

Na sta mu je prorok odgovorio jesu dosle ali nisu prosle . Ovaj susret slavno je dramatizovan

u Šekspirovom delu Julije Cezar kada je glavni lik upozoren pazi se Martovskih ida . Od tog

vremena Martovske ide sluze kao izraz kojim se opisuje neka opasnost ili nevolja koja 

preti a koja ce se dogoditi u tacno odredjenom vremenu . Zanimljiva slucajnost je da se

ovaj datum vise puta pokazao kobnim u istoriji mnogih vladara . Bitka kod Halmirosa 

vodjena je 15 marta 1311 godine izmedju vojske Atinskog vojvodstva i njenih vazala 

pod Valterom od Brijena sa jedne i vojske Katalinske kompanije sa druge strane . Na 

ovaj dan 1536 godine Sulejman Velicanstveni je ubio svog velikog vezira i najboljeg 

prijatelja Ibrahim pasu . Britanci su 15 marta 1888 godine poveli rat protiv Tibeta . Jos

jedan dogadjaj na ovaj datum zbio se 1917 godine kada je abdicirao poslednji ruski car 

Nikola II od Rusije . Na ovaj dan nacisti Adolfa Hitlera okupirali su Cesku , Slovacku i 

Moravsku .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom