IZ MOJE DUŠE

Hotel Vojvodina je najstariji hotel u Novom Sadu a izgradjen je 1854 godine i smesten je u

samom centru grada na Trgu slobode . Prvobitno se na njegovom mestu nalazila cuvena 

pivara Johana Hajla ali je srusena tokom bombardovanja Novog Sada u Buni iz 1849 

godine. Rusevine nekadasnje pivnice kupio je Johan Ajgler i 1854 godine zapoceo zidanje 

jednospratne zgrade novog hotela . Tokom svoje preko 150 godina duge istorije hotel je 

uvek bio steciste kulturnog zabavnog i politickog zivota grada . Nekada hotel Carice 

Jelisavete je bio prestizno mesto gde se redovno okupljala novosadska gospoda umetnici

ali i pravi boemi . Prvobitno je nazvan Hotel Carice Jelisavete po carici Jelisaveti Austrijskoj

zeni Franje Josifa . Hotel je od izgradnje jos dva puta menjao ime . Prvo 9 . maja ime

u Hotel Kraljica Marija po supruzi jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevica 

rumunskoj princezi Mariji a u cast njenog vencanja . Naredni put ime menja 1945 

godine posle Drugog svetskog rata i to ime nosi do danas . Iako je u gradu elektricno 

osvetljenje uvedeno 1910 godine hotel ga je imao jos od 1899 godine . Velika obnova

zgrade izvedena je 1927 godine kada je hotel opremljen novim namestajem i modernizovan

po najvisim standardima uvodjenjem vodovoda i centralnog grejanja . Fasada hotela je 

naredni put renovirana 1995 godine . U to vreme bilijar je bio narocito popularna igra

a za igru se cekao red . Godine 1937 izbio je strajk jer je uprava hotela podigla cenu 

jednog sata igranja na 16 dinara . Igraci su sproveli bojkot a kako bi pokazali da se ne 

sale i dali na tezini svojim zahtevima cak su i odredili i svoje pregovarace da sa upravom 

hotela postignu cenu od 12 dinara za sat bilijara . Hotel Vojvodina od samih pocetaka do

danas poseduje 61 sobu sa 98 lezaja . Kao ugostiteljski i turisticki objekat ugostio je 

mnoge putnike i slavne licnosti kao sto su Laza Kostic , Milos Crnjanski , vojvoda 

Marko Miljanov , princ Tomislav Karađorđevic , a poznati i slavni mađarski knjizevnik 

Lajos Zilahi umro je u ovom hotelu 1974 godine . Zbog toga je u cast Lajosu Zilahiju 

prolaz koji spaja ulicu Kralja Aleksandra i dvoriste hotela Vojvodina nazvan po njemu .  

Krb svestenomucenika Januarija tri puta godisnje cudotvorno prelazi u tecno stanje . To 

neobjasnjivo cudo prvi put se dogodilo 1389 godine . I od tada se dogadja svake godine . 

Ipak zabelezeno je da krv koja se cuva u ampulicama u Napulju tokom ceremonije nekoliko

puta nije presla u tecno stanje . Sveti Januarije je bio episkop u Kampanji Italijanskoj . 

Za vreme progona hriscana umro je mucenickom smrcu . Nakon sto je obezglavljen jedna

zena pokupila je njegovu krv koja i danas privlaci na hiljade vernika u Napuljsku katedralu

gde se cudesno pretvara u tecno stanje i nakon vise od sest vekova . Zabelezeno je da kad 

krv svetog Januarija nije presla u tecno stanje desavale su se katastrofe za Napulj , Italiju

i svet . Cudo je izostalo 1939 i 1940 u godinama koje su obelezile pocetak Drugog 

svetskog rata . Krv nije presla u tecno stanje ni 1943 godine kada je pocela okupacija 

Italije od strane nacista . Neobjasnjivo cudo izostaje i 1973 godine kada u Napulju izbija

epidemija kolere kao i 1980 godine kada Italiju pogadja veliki zemljotres . Srpska 

pravoslavna crkva svetog Januarija slavi 21 aprila po crkvenom a 4 maja po gregorijanskom

kalendaru .  

U Narodnoj biblioteci Desanka Maksimovic u Vlasotincu odrzano je predavanje tragedija 

porodice Ilic u senci burne istorije a povod je obelezavanje 70 godina od smrti Vlade Ilica 

cuvenog gradonacelnika Beograda . Mada su odstampana tri izdanja knjiga o Vladi Ilicu 

interesovanje za njega i njegovu porodicu ciji je rodonacelnik njegov otac Kosta Mumdzija 

ne prestaje . Upravo zato je svako novo izdanje dopunjeno novim podatcima i dokumentacijom

ali kao da autoru ovog dela Sasi Stankovicu to nije bilo dovoljno vec se namerio da pricu 

istera do kraja odnosno da prouci rodoslove Mumdzijinih potomaka sve do danasnjih 

dana . Zasto nas svet brzo nestaje , zasto skolovani i daroviti degenerisu i izumiru u

drugoj ili trecoj generaciji to je pitanje jos postavila Isidora Sekulic . Za razliku od 

knjige gde je fokus bio na istorijskom znacaju Vlade Ilica na predavanju je bilo vise 

reci o tome kako je doslo da jedna familija koja je na vrhuncu moci imala stotinjak 

clanova danas spala na manje od deset . Poznavaoci biografije Vlade Ilica znaju da 

on nije imao potomstvo . Od sestoro brace Ilica jedino je Mihajlo imao muske 

potpmke . Njegovi sinovi Uros i Tihomir ziveli su u Leskovcu a najstariji sin Svetozar 

sa porodicom se preselio u Karlovac gde su Ilici posle Prvog svetskog rata osnovali 

dve fabrike .  

Da nedelje ne bi dosadne bile , dan za spavace tuznog lika u pomoc evo TV sile i nedeljnog 

zabavnika . Ukoliko ste rodjeni u 70 - tim i ranim 80 - tim proslog veka ove reci su vam 

sigurno poznate . Njima je pocinjao svaki nedeljni zabavnik emisija tadasnjeg TV Sarajeva . 

Rec je bila o edukativnoj emisiji koju su vodili Zijah Sokolovic . Slavko Štimac te travnicki 

tandem Seid Memic Vajta i Rusmir Agacevic Rus a reditelj je bio nedavno preminuli Timothy 

Byford Britanac koji se zaljubio u tadasnju Jugoslaviju . U emisiji su gostovale mnoge tada

poznate licnosti poput Jadranke Stojakovic a donosila je priloge iz mnogih oblasti . Pogledajte

jednu od ovih emisija i vratite se u u dane detinjstva kada nam nije bilo dostupno mnogo 

kanala i kada su se nedeljna jutra zeljno iscekivala upravo kako bismo gledali ovu emisiju . 

Nemci su 05 . 12 . 1941 godine otpoceli akciju pod kodnim nazivom Mihajlovic . Akcija je imala

za cilj razbijanje cetnickih jedinica na Ravnoj gori i hapsenje generala Draze Mihajlovica . 

Kada je čiča Draza video da su nemacke stage daleko brojnije od cetnika koji su se u tom 

trenutku nalazili na Ravnoj gori naredio je da se cetnici podele u manje grupe i da se 

postepeno povlace u vise razlicitih pravaca . Jos jedan od kljucnih razloga zbog kojih je 

čiča Draza naredio povlacenje bio je i taj sto su nemacke jedinice ispred svojih tenkova 

stavile zarobljene srpske civile vecinom zene i decu . Iako je general Draza Mihajlovic 

naredio da se cetnici neopazeno izvuku iz nemackog obruca kasno popodne do njega je 

stigla informacija da se major Ivan Fregla i major Aleksandar Misic nalaze u Struganiku

u rodnoj kuci Zivojina Misica i da sa svojim manjim odredom nameravaju da pruze 

otpor mnogobrojnijim nemackim jedinicama . Cim je čiča Draza saznao za ovu informaciju

sa maniom grupom cetnika krece u selo Struganik ka svojim prijateljima i majorima 

Aleksandru Misicu i Ivanu Freglu . Pocinju sporadicna puskaranja izmedju cetnika i SS

divizija ali zbog toga sto su nemci ispred svojih tenkova stavili srpske civile kao zivi 

štit cetnici nisu mogli da dejstvuju po njima vec su morali da se povlace . Videvsi da su

u bezizlaznoj situaciji major Aleksandar Misic naredjuje svojim cetnckim komandosima 

da odvedu cica Drazu u obliznji sumarak ispred kuce i da se zamaskiraju liscem . Kada

im je prisao nemacki SS oficir i pitao ih ko su oni major Aleksandar Misic mu odgovara da

je on vodja Srpskog cetnickog pokreta general Draza Mihajlovic dok se major Ivan Fregla

predstavlja svojim pravim imenom i prezimenom . Nemcima nije dugo trebalo da shvate

da su prevareni ali i to malo vremena je bilo dovoljno da se general Draza Mihajlovic 

sa manjom grupom cetnickih komandosa izvuce iz nemackog obruca . Major Aleksandar

Misic i major Ivan Fregla odvedeni su u zatvor u Valjevo gde su ih danima ispitivali nemacki

oficiri i trazili od njih da izdaju generala Drazu Mihajlovica a da zauzvrat budu postedjeni 

i oslobodjeni . Nakon sto su odbili sve ponude nemackih oficira majora Aleksandra Misica 

i Ivana Fregla nemci osudjuju na smrt streljanjem . Ne zna se tacan datum kada su oni 

streljani ali se zna da je to bilo od 17 do 19 decembra . Posto su osudjeni oficiri imali 

pravo na poslednju zelju Misicu je dozvoljeno da mu se odvezu ruke i da odveze pertlu 

na svojoj vojnickoj cokuli dok je Ivan Fregl trazio da sam komanduje streljackim vodom . 

Za razliku od komunistickih bandita koji nemaju ni casti ni hrabrosti oficiri generala Draze

Mihajlovica su vojnicki disciplinovani , hrabri , nepotkupljivi , i predstavljaju ozbiljnu 

opasnost po nemacke trupe . O takvom kovu ljudi dovoljno govori cinjenica da smo im 

ponudili da biraju izmedju zivota i smrti i da su oni izabrali smrt .  

Tacno u podne 24 juna 2022 godine na mostu preko reke In cija jedna polovina pripada Austriji

a druga Nemackoj postavljen je spomenik srpskom petlu . Bronzanu skulpturu uradila je 

austrijska vajarka Kristina Pejsars kao deo projekta koji je osmislio Zoran Šijakovic predsednik

i osnivac umetnickog udruzenja Danica u Austriji . Prica je slojevita malo cudnovata cak i 

graficki ilustrovana malo ko bi poverovao da je istinita . Krajem juna 1918 godine kada je 

postalo prilicno jasno da Nemacka i Austrougarska gube rat sa jugoistocnog fronta vracao 

se jedan nemacki vojnik . Proveo je gotovo cetiri godine u ratu preziveo strahote ali je 

tokom ratovanja u Srbiji pronasao i prisvojio jednog pevca . Posle svih golgota kakve je 

Veliki rat podrazumevao vojnik se vracao kuci i odlucio da ponese i pevca da obraduje

majku i suorugu koje su ga cekale . Epilog vojniku je naredjeno da se vrati na austrijsku

polovinu mosta i da se petlu odrubi glava . To se i dogodilo te je srpski petao pogubljen

ne docekavsi kraj Prvog svetskog rata koji ce se dogoditi pet meseci kasnije u novembru

1918 godine . I sve ove detalje znamo iz teksta koji se 29 juna 1918 godine nasao na 

naslovnoj stanici tadasnjih austrijskih novina Welt Blatt . Austrijski novinar Valter 

Gajring pretrazivao je arhive da bi 2018 godine pisao clanak o stogodisnjici Velikog rata 

te je u uredskoj dpkumentaciji pronasao ovu pricu o srpskom petlu i o tome napisao 

tekst . Zoran Šijakovic je napravio projekat realizacija je pocela jos u vreme korone 

i eto sada srpskog petla opet na sredini mosta na reci In na granici Austrije i Nemacke 

ovekovecenog u simbol slobode i povezanosti kako je zapisano na postamentu .  

Deseti mediteranski festival u Budvi 2003 Rok i folk šampioni . Zanimljivo je da su sve prve

nagrade na festivalu pokupili muski izvodjaci na celu sa Dadom Topicem i Sasom Maticem 

koji su podelili prvo mesto . Od pesama nagradjenih muuskih izvodjaca Dadova Bajka o 

ljubavi danas je pala u zaborav dok je Sasin Moj grad nastavio da se slusa uprkos tome 

sto je taj hit cetiri godine ranije snimilia grupa Crvena Jabuka . Negde u prikrajku se 

na radio stanicama moze cuti u skorije vrijeme i Nakon toliko godina Borisa Rezaka a 

slusana je i Postojim i ja Sergeja Ćetkovica . Iako se nijedan zenski vokal nije uspeo

okititi nekim priznanjem najvece nagrade su bile to sto su pojedinim damama njihove 

takmicarske numere bile hitovi tako je 1003 Tamare Todevske pravi dar mar a veoma 

slusana je i Ovjeren banjalucanke Romane Panic . Iako je Jelena Tomasevic izvela 

numeru Rano da verujes ona se nikada nije ubrajala u red njenih velikih hitova . 

Najveci utisak je svakako taj sto je pokojni Đorđe Balasevic uputio primedbe na racun

organizatora i TV Pink koja je prenosila festival samo zato sto je urednistvo Pinka 

odlucilo da prenosi i koncert slavnog Panonskog mornara nakon proglasenja pobednika . 

On nikada nije zeleo da udje ni u jedan dil sa tom televizijom to mu je jako smetalo .  

Maratonci trce pocasni krug je srpski film snimljen 1982 godine u reziji Slobodana Šijana 

a scenario je napisao Dusan Kovacevic na osnovu svoje pozorisne predstave koja je nastala

10 - tak godina ranije . Malo je poznato da su Maratonci zapravo bili kritika tadasnjeg 

autoritativnog sistema . Autora je tadasnja vlast podsecala na pogrebno preduzece a svi 

su na vlasti bili dozivotno i nije bilo naznake kada ce otici . Iako u to vreme zvanicno nije 

bilo cenzure postojala su odredjena tela koja su odlucivala sta sme pred publiku a sta ne 

sme . Tako su razne komisije nekoliko puta odlagale pocetak filma Maratonci trce pocasni 

krug a na prvu verziju scenarija stavljena je zabrana . Iz filma je izbacena jos jedna scena 

koja bi gledaocima dala pravu sliku o ulozi sluzavke Olje u porodici Topalovic . Naime ona

Topalovicima nije sluzila samo za odrzavanje domacinstva nego bukvalno za sve pa cak

i za seks . Prema originalnom scenariju za predstavu Maratonci trce pocasni krug 

starost porodice Topalovic je sledeca Pantelija 150 godina,  Maksimilijan 126 , Aksentije

102 , Milutin 79 , Laki 44 , Mirko 24 . Pored kuce na Kosancicevom vencu film je sniman 

na razlicitim lokacijama u Beogradu ili u Pancevu . Kuca Bilija Pitona nalazi se na Topcideru

a scena gde je Laki pregazio gospodina Rajkovica snimana je u Pionirskoj ulici na 

Kosutnjaku . U Pancevu je snimana cuvena scena obracuna izmedju Topalovica i Bilija

Pitona kao i scena gde Đenka vice da ponovo radi bioskop koja je snimana na Gimnazijskom

trgu u ovom gradu .  

U vreme kada nije bilo supermarketa reklama za mnoge napitke punih frizidera sokova 

razlicitih proizvodjaca kupovala su se pica o kojima danas samo znamo iz nostalgicnih 

prica starijih sugradjana . Tada nisu postojali aparati koji bi muckali i hladili pica sve se

radilo u poslasticarnici a recept je bio dobro cuvan . Boza se spominje u istorijskim 

tekstovima jos od 900 - te godine a prvi put je napravljena u turskom delu centralne 

Azije . Njeno zlatno vreme bilo je u vreme Osmanske imperije a ljubav prema ovom 

osvezavajucem napitku traje i danas . 

Klaker je prvi prethodnik najpopularnijeg gaziranog pica na svetu Koka Kole koje su 

pravile sodadzije . Ovo bezalkoholno bistro osvezavajuce pice se kupovalo u sodarama

i poslasticarnicama . Pravi se od vode i secera a dodatak koji mu se dodaje boji ga u 

crvenu , lila i braon boju . Osim boje dodaje se i ukus koji bi trebalo da podseca na 

jagodu visnju ili neko drugo voce . Do 60 -  tih godina 20 veka bio je jedno od retkih

osvezavajucih pica koja su se mogla kupiti . 

Naziv  starog starog pica kabeza ili kabezo potice od turske reci koja znaci sok . Ranije

je bilo jako popularno osvezenje i to narocito na vasarima . Autenticna kabeza 

proizvodila se samo u sodadzijskim radnjama koje su sada potpuno nestale ali ste je

mogli kupiti i u poslasticarnicama da njome zalijete dobar slatkis i ucinite ugodjaj 

potpunim . Bas kao i klaker kabeza se pravila od soda vode i secernog sirupa . 

Vremena su se promenila i danas ne mozemo da zamislimo prodavnicu bez sokova . Ipak

neke stvari su neopravdano pale u zaborav .  

U rubrici da li znate u dnevnom listu Politika 1934 osvanula je fotografija sa tekstom Koji je

nas pripovedac tek u 61 godini stampao prvu zbirku svojih pripovedaka ali sada u koricama 

Srpske knjizevne zadruge . Te godine Srpska kraljevska akademija nagradila ga je za price 

a dobio je i nagradu za roman Trajan iz ruku Milosa Crnjanskog i Branislava Nusica . 

Medjutim skromni ucitelj iz Drimkola koji se prostire pored Ohridskog jezera nije dosao da

primi nagrade . Prvoklasni pisac nakon Drugog svetskog rata predat je zaboravu . Kako je

tekao njegov mucenicki zivot kako je uspeo da napise kolosalan roman , predje Albaniju 

kao srpski vojnik i izbori se za srpske skole u Turskoj carevini . Dokumentarni film 

Ucitelj iz Drimkola vodi nas kroz zivot borbe i umetnost Andjelka Krstica autora romana

Trajan koji je nazvan Decanskim manastirom nase knjizevnosti .  

19 juna 1978 godine objavljen je prvi strip o macku Garfildu istovremeno u 41 novini sirom 

Sjedinjenih Americkih Drzava . Tvorac i autor stripa je proslavljeni Dzim Dejvis koji je macku

dao ime po svom dedi Dzejmsu A . Garfildu Dejvisu . Prvo je poceo da radi strip u kojem je 

glavni lik bila buba ali je tvrdio da se citaoci ne mogu identifikovati sa bubama . Napomenuo

je da u Sjedinjenim Americkim Drzavama postoji mnogo stripova o psima a nijedan o mackama . 

On je zakljucio da ako ljubitelji pasa vole da citaju stripove o psima da bi mnogi ljubitelji 

macaka uzivali i u stripu sa mackom . Tako je nastala ideja za Garfilda . U proteklih 30 

godina Garfildova popularnost je toliko porasla da je usao u Ginisovu knjigu rekorda kao 

najobjavljeni strip na svetu . Objavljuje se u hiljadama novina sirom sveta i citaju stotine 

miliona citalaca . Godisnje se proda roba koja se odnosi na Garfilda u vrednosti od 750 

dolara do milijardu dolara .  

Povodom 80 - godina rodjenja Stojana Stiva Tesica u Biblioteci grada Beograda otvorena 

je izlozba Uzicanin iz Amerike posvecena ovom srpsko - americkom scenaristi , dramskom 

piscu , dobitniku Oskara za scenario filma četiri mangupa i autoru posthumno objavljenog 

romana Karu , remek dela bez koga ce biti teze razumeti svet u kome nam tek valja ziveti . 

Kao sto kod Kusturice nije ni malo slucajno sto Slavko Štimac svom umirucem filmskom 

ocu cita bas iz beogradske Politike tako nije nimalo slucajno ni to sto junak Tesicevog 

romana svoju cinicnu znatizelju utoljuje citajuci bas naucni dodatak Njujork Tajmsa . 

Stojan Tesic rodjen je u Uzicu 1942 godine . Kada mu je bilo 12 godina sa majkom 

Gospavom i starijom sestrom Nađom u Čikago kod oca Radise koji je 1944 godine 

emigrirao u Englesku a potom presao okean . Tako Stojan postaje Stiv mladic koji se

u srednjoj skoli istice kao dobar sportista prvo u rvanju a zatim u biciklizmu . Na 

svecanoj ceremoniji dodele godisnjih nagrada Americke filmske akademije koji je 

tog 14 aprila 1980 godine odrzana u Paviljonu Doroti Čendler dramski pisac i 

scenarista Nil Sajmon izgovorio je ime Stiva Tesica kao dobitnika Oskara za najbolji

originalni scenario za film Četiri mangupa . Ovaj Tesicev polet je trajao jos 10 - tak 

godina a onda su Zalivski rat i sve ono sto je usledilo razvejali svaku nadu . Tesic ce 

napisati jos nekoliko tekstova posvecenim dogadjajima u krizom nagrizenoj Jugoslaviji

ali vodeci americki stampani mediji vise nece objaviti nijednu njegovu rec . Njujork 

tajms ce Uzicaninu iz Amerike dati prostor na svojim stranicama tek nakon sto u leto

1996 godine preminu u snu u Sidneju u novoj Škotskoj u Kanadi gde je bio na odmoru 

sa svojom porodicom . Karu je u Sjedinjenim Americkim Drzavama prodat u nekoliko 

stotina hiljada primeraka a u Francuskoj se 2012 godine nasao na spisku 25 najboljih

knjiga . Sol Karu je razvedeni alkoholicar i doktor za popravljanje filmskih scenarija 

koji pristaje na predlog omrazenog filmskog producenta Kromvela da premontira 

poslednji film filmskog reditelja Xausmana i da od njegovog testamentnog remek dela 

napravi komercijalnu komediju .  

Legendarni strip junak Zagor slavi rodjendan ni manje ni vise nego jubilarni 60 . 1961 

godine u Italiji je objavljena prva epizoda strip serijala Zagor junaka ciji su autori Serđo 

Boneli i Galijeni Feri . U bivsu Jugoslaviju kultni strip stigao je 1968 godine epizodom 

Nasilje u Darvudu i odmah doziveo neverovatan uspeh . Ono sto je posebno zanimljivo

je to da je i danas najcitaniji junak u celom regionu . Originalno italijansko izdanje 

Zagora je stiglo do broja 659 ali zajedno sa specijalima i posebnim brojevima svet je 

ugledalo vise od 800 epizoda stripa o legendarnom junaku . Za one koji ne znaju 

puno ime Zagora je Zagor Te- Nej sto na jeziku Algonkina indijanaca znaci duh sa 

sekirom sto se i samo cesto koristi kao njegovo ime u stripu . Pravo ime ovog strip

junaka je Patrik Vajlding a radnja stripa se desava u Darkvudskoj  sumi u Severnoj

Americi u prvoj polovini 19 veka . Zagor je predstavljen kao lik atletske gradje sa

prepoznatljivim kostimom ciji je osnovni deo crvena majica sa zutim krugom u sredini

u kojem je nacrtana slika orla rasirenih krila .  Zagor ne bi bio sto jeste da kao i svi

veliki strip junaci nema desnu ruku i vernog pomocnika . Don Čiko Felipe Kajetano 

Lopez Martinez i Gonzales poznatiji kao Čiko je meksikanac koji je nezamenjiva 

Zagorova desna ruka i niko ga ne nervira tako dobro kao simpaticni buckasti brkajlija . 

Čiko je glavni komicni lik u stripu a njegova nezasitost hranom ga cesto uvlaci u 

najrazlicitije nevolje . Pre nego sto se pridruzio Zagoru bio je mornar , traper , novinar , 

tajni agent , vojnik u meksickoj i pukovnik u americkoj vojsci , tragac za zlatom , Indijanac 

Na drugoj strani Zagorovi neprijatelji su ludi profesor Helingen , mocni carobnjak Kandraks 

Baron Rakosi vampir madjarskog porekla , genijalni zlocinac Mortimer , Vendigo indijanski

duh zla , Robert Grej covek sa gvozdenim rukama , Tkač .  

Legendarni strip junak ove godine slavi 4 decenije izdavackog zivota sto je njegov izdavac

Boneli proslavio specijalnom epizodom pod nazivom njegovih prvih 40 godina . Slavni 

arheolog i istrazivac zapoceo je svoj strip zivot u apilu 1982 godine u prvoj epizodi 

nazvanoj Ljudi u crnom . Rodjendanska epizoda izasla je u aprilu a trenutno je stigao do

388 epizode Fantasmagorija koja se na kioscima pojavila tokom maja . Nastao pocetkom 

8 decenije proslog veka u procesu modernizacije Bonelijevih stripova do tada uglavnom 

baziranih na vestern ili avanturistickim zapletima lik Martija Misterije detektiva nemoguceg

stvoren je iz pera scenariste Alfreda Kastelija uz pomoc crtaca Đankarla Alesandrinija . 

Pocetak nije bio uspesan jer je prva sveska prodata u skromnom tirazu od 30 hiljada 

primeraka ali stvari vrlo brzo dolaze na svoje mesto . Pre svega zbog Kastelijevih 

sjajnih prica koje uvode u svet naucnih tajni i zabranjene istorije iz vremena kontinenata

Atlantide i Mu misterije Svetog grala , NLO fenomena , drugih dimenzija i slicnih 

misterioznih tema . Napisan kao lik naucnika zainteresovanog za ideje koje zvanicna 

nauka odbacuje smatrajuci ih smesnim i nemogucim on je scenaristima dao na prvi 

pogled neiscrpno bogatstvo ideja dok je sa crtacke strane takav predlozak bio idealan 

poligon za vizuelne eksperimente koji se hronoloski protezu od praistorije do svemirske

buducnosti . Sa druge strane Martijev najveci prijatelj i pomocnik Java neandertalski 

covek kojeg je Marti pronasao tokom svoje ekspedicije u Mongoliji . Osim njih tu su 

racionalni pomagaci poput inspektora njujorske policije . Najveci neprijatelj a nekada 

prijatelj je Serz Orli covek ogromnog znanja i intelekta ali bez skrupula koga interesuje

samo moc i novac a ciji je lik baziran na konceptu ludog naucnika koji je bio susta 

suprotnost Martiju . Strip je imao uspone i padove brojne specijalne i spinof serije te 

ukrstanja sa ostalim junacima boneli univerzuma poput Dilana Doga , Zagora i Natana 

Nevera . S vremenom Martijev lik je postajao sve ljudskiji . Razvio je odredjenu 

sposobnost da se ne shvata ozbiljno dok pokusava da svoj posao obavi na najbolji 

moguci nacin i veliku radoznalost bez predrasuda prema svemu sto ga osudjuje . 

Marti Misterija se nakon italijanske premijere vec 1983 godine pojavio na srpskom 

jeziku u legendarnoj ediciji Magnus Strip novosadskog dnevnika . Prva epizoda ljudi u 

crnom izasla je pod imenom Marti Misterija a do gasenja edicije izaslo je 107 redovnih 

epizoda te nekoliko specijanih izdanja . Nakon toga Misterija je sporadicno i neredovno

izlazio za nekoliko izdavaca da bi Veseli cetvrtak ponovo preuzeo prava za serijal 2008

godine uz 62 objavljene epizode do sada zakljucno sa epizodom Filozofsko drvo koja 

je u Italiji izasla 2015 godine a kod nas u aprilu ove godine .  

Na kraju Drugog svetskog rata Nemci su dva dana spustali neke kutije u dubine jezera Toplic

Ze u Austriji a to se saznalo nakon sto su austrijski ribari poceli donositi engleske novcanice

u banku radi zamene a ispostavilo se da su lazne . Pocela je istraga da je krivotvoreni novac 

plutao sa dna austrijskog jezera . Austrijsko jezero ima dva imena Toplic i Toplic Ze . Nalazi 

se 60 kilometara od Salcburga u Mrtvim planinama Austrije . Do vodenog bisera je tesko 

doci jer treba savladati tri prevoja visoka vise od dva kilometra . Na dubini od 4-5 metara

u jezeru plutaju podvodna ostrva . Ova ostrva su nakupine nepotopljenih trupaca . Dublje 

je 5- 6 metara mulja tada pocinje mrkli mrak . Postoje dva misljenja o tome sta se nalazi 

na dnu austrijskoj jezera . Neki istrazivaci kazu da se u poplavljenim kutijama nalaze tone

zlata koje su Nemci iz okupiranih evropskih zemalja izvozili u Nemacku . Drugi tvrde da 

kutije nisu zlatne vec dokumenti o podatcima o tome gde je pohranjen novac koji su 

nacisti oduzeli od Jevreja . Strucnjaci se slazu u jednom da dnu jezera se nalaze vredna 

blaga . Rec je o 50 kutija koje su oduzete iz Rajhsbanke u Berlinu 22 kutije zlata Ota

Skorcenija , pet kg Kaltenbrunerovih dijamanata , kolekciji retkih Geringovih postanskih

markica , kutijama sa retkim nakitom i starim novcem . U leto 1945 godine u saveznoj

drzavi Štajerskoj austrijski ribari poceli su donositi funte sterlinga u ogromnim kolicinama 

za zamenu u banci . Kasnije su zaposleni u banci ustanovili da su novcanice koje su doneli

bile kvalitetne lazne a ribari su rekli da su novac dobili kada su isli na pecanje na jezero 

Toplic Ze . Nemacki casopis Štern je 1959 godine odlucio da samostalno istrazi misteriju

jezera i organizovao je vlastitu istragu . Okupili su tim ronilaca i pet sedmica istazivali dno

jezera . Ronioci Šterna podigli su 15 drvenih i zeleznih kutija u kojima su istrazivaci pronasli

lazne novcanice engleske valute u iznosu od 55 . 000 funti sterlinga . Osim laznog novca 

pronadjeni su i spiskovi logorasa i dokumenti glavne uprave Carske bezbednosti .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom