IZ MOJE DUŠE

Velikog srpskog pesnika , pripovedaca , dramskog pisca i slikara rodjenog u Srpskoj Crnji 

1832 godine pod imenom Georgije mnogi pamte i kao jednog od najvecih boema u istoriji 

srpskih kafana . Kao 25 - godisnjak presao je u Beograd da bi mu se vratio nakon Sabante , 

Sumrakovca , Kragujevca , Pozarevca , Jagodine i ostalih mesta u Srbiji gde je radio kao 

ucitelj i nastavnik crtanja . Poslednjih godina svog zivota stanovao je u cuvenoj boemskoj

cetvrti Skadarliji a kuca u kojoj je ziveo i danas je njegova spomen kuca . Vec bolestan od

tuberkuloze ucestvovao je u Prvom srpsko- turskom ratu kao izvestac . Tu je bio svedok 

neslavnog ponasanja elitnog generala knezevog rodjaka Ranka Alimpica . Dve godine 

kasnije u jednom novosadskom casopisu objavio je o tome satiricnu pricu zbog cega je

u Srbiji bio izveden pred Vojni sud i kaznjen sa 15 dana zatvora . Jedne veceri vracao se

Đura kuci iz nekog veselog drustva ka svojoj Skadarliji . U takoreci pustoj ulici docekaju

ga dva nocna strazara preobucena u civilno odelo uhvate ga svale i tako su ga tukli i gazili

da se jedva odvukao kuci . Đura poce odmah pobolevati . Kovceg iz sirotinjske sobe u 

Skadarskoj ulici izneli su na rukama Jovan Jovanovic Zmaj , Jovan Dragasevic , Milan 

Kujundzic , i Milorad Popovic Šapcanin . Kaznu nije izdrzao . Sudski cinovnik je na resenju

zapisao Posto je Đura Jaksic umro te se ovaj predmet za svrsen smatra i akta u arhivu 

ostave . Njegov navodni ubica general Ranko Alimpic umro je cetiri godine kasnije i danas

ima ulicu u Šapcu koju je zasluzio kao general srpske vojske , ministar gradjevina , 

komadant Drinske divizije u srpsko - turskom ratu 1876 - 1877 godine i Drinskog korpusa . 

Umro je u Beogradu 19 novembra 1882 godine .  

Neverovatna simbolika u seriji Bolji zivot koju je malo ko znao . Stihovi uvodne pesme 

Ja hocu zivot povezani su usko sa jednim od likova . Numeru koju je otpevao Dado Topic 

napisao je glumac pesnik i prevodilac Ljubisa Bačic Baja . Slucajno ili ne . Misljenja su 

verovatno podjeljena ali ono sto je sigurno svako od nas se vrlo rado vraca toj seriji i posle

35 godina od prvog prikazivanja a neke fore se prepricavaju i dan danas . Ljubisa Bacic Baja

rodjen je u Sokobanji 1922 godine iako je u Nisu pohadjao gimnaziju a posle rata otisao u 

Beograd nikada nije zaboravio rodni kraj . Pisao je pesme i price na dijalektu koji se koristi

u Istocnoj Srbiji upozoravajuci citaoce da ne kupuju njegove knjige ako ih ne razumeju . 

Kada je dosao u Beograd prvo je radio kao novinar na Radio Beogradu potom se prebacio

na glumu . Uz to se bavio muzikom i izvodio je francuske šansone i romanse . Radio je 

decije predstave kao i emisije Na slovo na slovo , Hajde da rastemo , Hiljadu zasto 

Laku noc deco . Ono po cemu je postao prepoznatljiv je pozajmljivanje glasova Petlu 

Sofroniju , Simi Strahoti , Elmeru Davezu , Badzi i drugima . Svoju šansonu Pesma o 

pertli prvi put je izveo na televiziji dok ga je na harmonici pratio Dusko Radetic . Stihovi 

za Bolji zivot su vec svima dobro poznati medjutim postoji i numera koju je posvetio 

glumici vanvremenske lepote Mileni Dravic A ja bez tebe koju je otpevala Viktorija . Ljubisa

Bacic preminuo je 24 . marta 1999 godine . 

Ipak Jugo je skoro uvek bio istaknut kao negativan lik koji izda bas kada ne treba . Ili mu 

crknu kocnice ili jednostavno umre menjac a u najmanju ruku ostane bez goriva . U trenutku

kada se pojavio Jugo je bio jedini istocnoevropski auto na Americkom trzistu pa amerikanci

nisu znali kakav je u odnosu na druge . I dok su ga decenijama mnogi kupci u Srbiji hvalili

i smatrali neunistivim Jugo je postao zvezda mnogih popularnih filmova na zapadu . Ali ne kao

posebno pozeljan auto . Jedan od kultnih filmova Brusa Vilisa u kojem se pojavljuje i Jugo je

Umri muski 3 . Ovaj junak s kojim su se identifikovali mnogi i koji vecito ima los dan kao i 

svi mi i ne ide tako lose uz popularni auto sa ovih prostora . Da nije lako voziti Jugo i da ne

moze svako da ga vozi pokazuje i scena iz filma Vrana u kojem je glavni junak Brendon 

Li tragicno stradali sin Brusa Lija . O cudu iz Jugoslavije pod nazivom Jugo uspon i pad 

najgoreg automobila u istoriji pisao je amerikanac srpskog porekla Dzejson Vujic . Te 1985

godine bilo je malo jeftinih automobila americkih , japanskih ili bilo kojih drugih . A po ceni

od 3 . 990 dolara Jugo je bio najjeftiniji za najmanje hiljadu dolara od prvog sledeceg .  Ali 

onda je 1986 godine Cunsumers Report izuzetno uticajan casopis koji testira potrosacku

robu objavio da je bolje kupiti dobar polovan automobil nego Juga . I kad je Jugo Amerika 

bankrotirala a autobomil povucen sa trzista 1992 godine Jugo se i dalje u Americi pamtio

kao najgori . Mit je takav s pravom ili ne to je bilo misljenje Amerikanaca objasnio je Vujic .  

Zena danas je jugoslovenski zenski casopis koji je izlazio od 1936 do 1981 godine . Pokrenut

je kao feministicko glasilo sa zadatkom da paralelno sa idejama emancipacije zena propagira

antifasizam i pacifizam odnosno komunizam . Prvi broj casopisa izasao je oktobra 1936

godine . Časopis zena danas pokrenut je na inicijativu Komunisticke partije Jugoslavije 

u ilegali . Godine 1977 list Zena danas prestao je da izlazi kao casopis a od 1977 godine 

kao 15- dnevni dodatak u listu Borba i kao takav je izlazio sve do 1981 godine . Prvi broj

casopisa izasao je oktobra 1936 i redovno je izlazio do broja 30 iz oktobra 1940 godine

Vlasnica i urednica od prvog broja bila je Radmila Dimitrijevic . Poslednji predratni broj

casopisa broj 30 iz oktobra 1940 zaplenila je policija i zabranjeno je njegovo dalje izlazenje.

Casopis nastavlja sa izlazenjem 1942 godine nakon Drugog svetskog rata . Ratni brojevi

nastavljaju numeraciju predratnih pa je prvi ratni broj numerisan sa 31 posto se predratni

broj 30 nije pojavio . Zene danas nastavlja da redovno izlazi do broja 33 septembra 1944

godine kao glasilo Antifasistickog franta zena . Broj 33 je ponovljeno izdanje broja koji je

stampan na Visu i ovo izdanje stampano je i objavljeno u Kovinu . Od 1960 - tih godina 

Zena danas postaje casopis za drustvenu aktivnost zena i glasilo konferencije za drustvenu

aktivnost zena . Izlazio je sve do 1981 godine . Godine 1966 povodom 30 - godisnjice 

pokretanja casopisa objavljena su fototipska izdanja casopisa prvog izdanja iz 1936 

godine i prvog posleratnog broja odnosno ponovljenog ratnog broja 33 iz 1944 godine. 

Pored tema karakteristickih za zensku periodiku kakve su emancipacija , pedagogija , 

medicina , moda i slicne veliki prostor posvecen je knjizevnosti i drugim umetnostima . 

Iako vecina poklade vezuje za katolicke narode i njihove proslave , rec je zapravo o obicaju

koji je duboko ukorenjen i u nasoj tradiciji . Kod Srba one se obelezavaju pred pocetak svakog

velikog posta pa su danas Bele poklade zadnji dan kada se jede mrsna hrana . Vec sutradan

u ponedeljak pocinje Uskrsnji post i vernici ce se narednih sest nedelja uzdrzavati od hrane

pica ali i losih misli i dela . Koreni poklada su paganski i vezani su za obelezavanje kulta

Sunca i i dolaska proleca . Ipak obicaje je vremenom prihvatila i crkva i prilagodila ih . 

Prema narodnim obicajima poklade su praznik koji uvek za rucak treba da se okupi cela

porodica . Trpeza belih poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja

sira i drugih mlecnih proizvoda . U nekim krajevima Srbije i danas se zadrzao obicaj 

maskiranja tokom poklada . Mladici i devojke pod maskama i sa puno graje idu od kuce

do kuce i zbijaju razne posalice na opste veselje ukucana i svih prisutnih . Nakon toga 

domacin treba da mačkare casti jelom , picem ili drugom sitnicom . Bele poklade su 

najsvecanije poklade u toku godine . Dobile su naziv po beloj nedelji a zovu se jos i velike

poklade , zavrsne poklade , Sirne poklade . Poznate su jos i kao Proscene poklade - Procke

jer se na ovaj dan oprastaju svadje ili uvrede . Smatra se da u period velikog posta treba

uci bez greha i bez nerasciscenih racuna . U seoskim krajevima pokladni dan obavezno 

se zavrsava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi pa uz salu i dobro

raspolozenje teraju strah i zajedno ulaze u novi dan .  

Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta pa do Mladenaca, odnosno 22. marta zove se “zajmljeni dani”, jer su, prema verovanju naših starih, pozajmljeni od marta, a kako se ta pozajmica desila objašnjava priča koja se prenosi s kolena na koleno.

Jedna baba pošla je krajem februara jedne godine sa kozama u čobansko naselje na Staroj planini. Kako je februar bio hladan i sa mnogo snega, baba se nadala da će joj mart doneti lepše vreme. Na put je pošla obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa susnežicom.

Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve petoročići”.

Sečko je stari srpski naziv za februar, a kada je mesec to čuo, od marta je pozajmio devet dana tokom kojih može da pusti kišu i sneg, i tako kaznio bezobraznu babu. I tako je lapavica padala narednih devet dana i baba je morala da skida jedan po jedan od kožuha koje je imala. Svaki bi se nakvasio i morala bi da ga baci tako da je na kraju ostala bez zaštite pa se smrzla i skamenila zajedno sa svojim kozama.

Narod veruje da i danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini, a tako je nastala legenda o “zajmljenim danima” tokom kojih, pre nego što će nastupiti proleće, vreme može da bude promenljivo, sa mnogo kiše i snega, ali i sunčanih perioda.

Mart mesec naš narod i inače zamišlja kao nekakvu babu koja ima nepredvidljivu ćud i lako menja mišljenje, pa je u ovom mesecu i vreme promenljivo. Tada, veli narod, “s jedne strane lonac vri, a s druge se mrzne”.

Iz davnih vremena ostala je narodna poslovica: “Bolje da te zmija upecne, nego martovsko sunce ogreje“.

Hugo Ferdinand Bos je jedan naocigled obican nemacki gradjanin koji je nasledio familijarni

biznis donjeg vesa u rodnom gradu Mecingenu i potom je ispunio svoje duznosti prema 

drzavi odsluzivsi vojni rok . Usledila je mobilizacija 1914 . godine . Bos je 1924 godine 

otvorio kompaniju za proizvodnju radne i sportske odece . Ali sta je Boss naucio tokom 

Prvog svetskog rata . Da je rat najbolji biznis . Rast popularnosti nacionalsociijalisticke 

partije i najava Drugog svetskog rata poklopili su se sa losim poslovanjem kompanije koja 

se nasla pred bankrotom . Gde ces bolji momenat za onaj dobro poznati samo smo 

pratili naredjenja izgovor samo sto su jedna naredjenja koja je on pratio dolazila iz 

dubine njegove zatrovane nacisticke duse sto je i dokazao ulaskom u partiju 1931 .

godine . Tako se gotovo momentalno uzdigao iz svih finansijskih poteskoca 

potpisivanjem ekskluzivnog ugovora kao proizvodjac uniformi . U pocetku su to bile 

braon uniforme za jednu od paravojnih formacija stranke , potom odela za nacisticku

omladinu a zatim i crne uniforme za Schutzstaffel poznatiji kao SS . Kao i vecina tada 

i on je bio samo mali radnik umobolnog rezima u koji je i sam verovao te se u znak 

lojalnosti itekako dobro opario . Sama ideja i dizajn je evoluirala iz predjasnjih 

pruskih vojnih uniformi koje su modifikovane od strane izvesnog Karla Diebitscha 

inace umetnika i oficira SS-a kojem je pri ulasku u partiju dodeljen broj 1436 relativno

visok u odnosu na broj 508 . 889 koji je pripadao Bosu . A malo manja cast je pripala 

i nekolicini nesrecnih zarobljenika , da budemo precizni 140 Poljaka i 40 Francuza . 

koji su bili prinudno dovedeni u fabriku kako bi šili uniformu koje su bile poslednje sto

ce sinovi , cerke , ocevi i majke videti pred ocima . Navodno su bili sitno placeni za svoj

rad nekom sitnom svotom novca i bili su u boljem polozaju od zarobljenika u logoru . 

Ipak kamp za radnike se nalazio u sklopu fabrike , mozda nije bio uredjen kao logor 

ali je bio dovoljno prljav i mizeran da proklinju dan kad su se rodili . Kako po obicaju 

biva nakon smrti kompaniju je nasledio njegov sin Siegfrid Bos koji je mozda dao

i najgljuplju izjavu u istoriji izjava Naravno da je moj otac pripadao Nacistickoj 

partiji ali ko nije pripadao u to vreme . Ko zna mozda se prvobitna svrha ovog brenda

vrati u upotrebu kada dodje vreme da se uniformisu neki novi zaludjenici jer biznis 

je biznis i valja mu se prilagoditi .  

Na razmedji opstina Vracar i Vozdovac ususkano je jedino beogradsko brdo koje ima dva 

imena . I oba su u upotrebi skoro pa ravnopravno . Uske ulice kojima se provlaci trola 

trosne sivkaste kuce i komsije koje jos jedni drugima govore dobar dan , miris lipa i

mirnoca kraja ocaraju svakoga ko se uspe od Dusanovca ili se ovde spusti od 

Crvenog krsta . Ali mnogi pomisle da se kada se kaze Pašino ili Lekino brdo misli 

na dva naselja . Onaj ko ne poznaje ovaj kraj tesko moze lepo da prepozna gde brdo 

pocinje a gde se zavrsava . I inace nekako tajnovit i skriven ovaj kraj dubletom svog 

imena daje narocitu zagonetku . Kako to obicno biva sa starim naseljima neko licno ime

postane njegov znak prepoznavanja i odvoji se od licnosti po kome je zapravo nastala . 

Ipak Leka nije deo neke davne istorije i premda Lekino brdo zvuci simpaticno kada tome

dodamo prezime neki ce definitivno odluciti da koriste stari naziv Pašino brdo . 

Rec je naravno o Aleksandru Leki Rankovicu . Uhapsen je bas u ulici ovog brda 1941

godine od strane Specijalne policije i zbog svega toga istorijske uloge i vaznosti Rankovica

u novom sistemu uspostavljenom od 1945 godine posle rata citav kraj dobio je novo ime

Lekino brdo . To se ime urezalo pa ga ljudi i danas koriste . Kraj je dobio na znacaju 

tokom Prvog srpskog ustanka . Kraj izvora zvanog Šarena česma ustanici su sustigli

beogradskog Sulejman Pasu . Naravno on je sa svojom nemalom pratnjom ubijen .

Pokusao je da predje u Carigrad ali vecno secanje na njega ostalo je tamo gde je 

odbrojao poslednje minute - u Beogradu . Česma je tako dobila naziv po paši a onda i

brdo . Mada mesto gde se nalazi cesma ne pripada u danasnje vreme naselju Pašino 

brdo . Iako je bilo pusto i van grada kada je on podpadao pod ruke naseg naroda danas 

ovo naselje zaista izgleda staro . To ne treba da cudi buduci da je naseljavanje pocelo 

pre vise od 100 godina . Banke su otkupljivale poljoprivredna imanja usledila je parcelacija

formirane su ulice i placevi su se nudili kupcima pod finim uslovima . Tako nastaje mirno

beogradsko naselje poput drugih vozdovackih , zvezdarskih , i palilulskih naselja . Naselje

je dobilo prve kaldrmisane ulice u kojima je cak i kanalizacija bila sprovedena jos tridesetih

godina 20 . tog veka . Najveca nasreca Pasinog / Lekinog brda desila se u prolece 1944 

godine kada su saveznicki bombarderi izrucili smrtonosni tovar po celom kraju pogresivsi

u nisanjenju na Savski most . Mnoge kuce su bile sravnjene sa zemljom a ono najteze 

ljudske zrtve bile su brojne . Danas je ovaj kraj jedan od najatraktivnijih za izgradnju

modernih stambenih zgrada a novi stanari dolaze privuceni ne samo starom slavom 

Brda i njegovim ulicama vec i zbog neke posebne atmosfere kojom odise citav kraj . 

A dilemu s pocetka teksta dali Pasa ili Leka razresice jedino vreme .  

Ela Harper je rodjena sa retkim stanjem zbog kojeg su joj kolena bila okrenuta unazad . Od 

tog njenog stanja napravljen je spektakl . Bilo joj je najudobnije da hoda na sva cetiri uda 

a ne na dve noge a zbog fascinacije Amerike to je bilo dovoljno da postane cirkuska 

atrakcija . Nazvana je devojka kamila a hiljade ljudi je dolazilo da je vidi . Ela Harper je 

rodjena 5 . januara 1890 godine u Henderssonvilu . Lekarima je odmah bilo jasno da 

pati od urodjenog genu recurvatum sto znaci zakrivljeno stopalo . Americki kako su ih

nazivali nakaza šouovi postali su uspesni nekoliko decenija ranije dok su evropski vec

postojali od 1700 - tih . Redak deformitet koji je imala Ela bio je nesto sto gledaoci 

do tada nisu imali priliku da vide . Sa 12 godina nasla je posao u maloj frik sou grupi

i ubrzo je krasila cirkuske pozornice od Sent Luisa do Nju Orleansa . Njena predstava

podrazumevala je izlazak na scenu sa pravom kamilom a gledaoci bi imali priliku da 

ih porede a Eli nazivaju i drugim pogrdnim imenima . Ona je bila rekvizit koji je 

zadivljena publika poredila sa kamilom . Štampa ju je nazivala najcudesnijom nakazom

prirode od stvaranja sveta . Oni koji su je videli govorili su da na zemlji ne postoji 

nista slicno njoj tvrdile su jedne novine 1886 godine dodajuci da je Ela Harper bila

nista drugo do mlada zena prijatnog lica cija su kolena okrenuta unazad umesto 

napred . Zbog rata debelog creva Ela Harper zena koju je istorija zapamtila kao devojku

kamilu najcudesniju nakazu prirode se svojoj maloj deci pridruzila na nebu 19 . 

decembra 1921 . godine  

18 februara obelezava se Svetski dan ispijanja vina . Ovo pice sa dugom tradicijom 

oduvek se smatra picem bogova . Zene su bolji degustatori jer imaju jace culo mirisa 

nego muskarci . Zene pre udari vino nego muskarce jer u zeludcu imaju manje enzima 

koji su potrebni za razgradnju alkohola . Crveno vino dobro je za zdravlje jer smanjuje

sanse za dijabetes 30 posto ali sva vina su dobra jer su bez masnoce i holesterola . 

Najveci potrosac vina je Amerika najveci potrosac vina po glavi stanovnika je Portugal . 

Najstarija boca vina koja moze da se kupi je Rudesheimer Apostelwein 1727 i kosta 

200 000 dolara . 

Najskuplji sampanjac je Moet Chandon Espirit du Siecle Brut . Sto boca je podeljeno 

slavnim licnostima sirom sveta a ostatak je pusten u slobodnu prodaju . Jos uvek se

moze pronaci u nekim svetskim vinotekama po cenama od 11 . 500 - 14 . 500 evra . 

Da bi se napravila jedna casa vina potrebno je oko jedan kilogram grozdja . U 

Vijetnamu mozete naruciti vino ciji je osnovni sastojak kobrina krv . Naime konobar 

ce na licu mesta ubiti kobru i i procediti njenu krv u času .  

Protokol kaze da sve zene koje dolaze na privatnu audijenciju kod pape morale su da

nose crninu . Obavezan je cak i veo osim ako imaju kratku kosu . Postoji samo sedam 

zena svetu koje pred poglavarom katolicke crkve smeju da se pojave u belom . U 

katolickoj tradiciji crno predstavlja poboznost i poniznost . Zato je tradicija nalagala da 

se prilikom privatne audijencije kod pape zene pojavljuju u dugim crnim haljinama visokih

okovratnika , dugih rukava i crnim mantilom . Ipak odredjene katolicke kraljice i princeze

tradicionalno su bile izuzete od nosenja crne odece pred crkvenim poglavarom . Ova

privilegija zove se le privilege du blanc na francuskom tj il privilegio del bianco na 

italijanskom jeziku . Nije najjasnije kako je napravljena lista plemkinja koje su izuzete

od pravila jer ono ne vazi za sve katolicke princeze i kraljice vec samo iz odredjenih

drzava . 

- Kraljica Leticija od Španije - supruga kralja Filipa 

- Kraljica Sofija od Španije majka kralja Filipa supruga bivseg kralja Huana Karlosa I 

- Kraljica Matilda od Belgije - majka kralja Filipa 

- Kraljica Paola od Belgije majka kralja Filipa i supruga bivseg kralja Alberta II 

- Kraljica Sarlin od Monaka supruga Alberta II trenutnog kneza Monaka 

- Vojvotkinja Marija Tereza od Luksemburga - supruga velikog vojvode Anrija trenutnog

monarha Luksemburga 

- Princeza Marina Doria od Napulja supruga Vitoria Emanuela di Savoje sina poslednjeg 

kralja i kraljice Italije  

Ne znam dali vam je ikada privuklo paznju ali maramice se uvek proizvode u obliku 

kvadrata . Bilo da su napravljene od papira ili tkanine maramice su uvek jednake duzine

i sirine . Naravno ovo nije slucajno . Istorija maramica je zasnovana na zakonima . 

Maramica je u Francuskoj po zakonu morala da se proizvodi u obliku kvadrata . U proslosti

maramica nije bila namenjena nosenju u dzepu i brisanju necega . Tada su maramice bile

simbol pripadnosti drustvene klase . Upravo iz tog razloga se vremenom razvio da tako

kazemo jezik maramice . 

- Maramica kojom se mahalo dok se oprasta od dragog znacilo da ce vam draga biti 

odana 

- Maramica koja je visila sa prozora znacila je da je draga trenutno pod prismotrom

porodice 

- Kada bi zena ili muskarac videvsi osobu koja mu se svidja slucajno ispustio maramicu

ispred sebe to bi znacilo da njeno ili njegovo srce misli na nekog drugog ili drugu . 

- Maramica bacena sa prozora je otvoreno izjavljivanje ljubavi a osoba koja bi uzela

maramicu je morala da odgovori na tu ljubav . 

U Osmanskoj imperiji boja maramica je bila veoma vazna . 

- Bela maramica je znacila mnogo te volim 

- Maramica sa ljubicastim rubovima je znacila veliki si zenskaros 

- Maramica sa plavim rubovima je znacila danas sam veoma tuzna 

- Maramica sa zutim rubovima je znacila bolesna sam  

Pre tacno 80 godina 12 februara 1942 godine grupa najhrabrijih logorasa odvazila se da 

organizuje prvo bekstvo iz jednog nacistickog logora u Evropi . Bilo je to bekstvo iz 

koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nisu osnovanog samo pet meseci ranije . 

Zato je ovaj proboj postao simbol prkosa , sloge jedinstva ali i velikog stradanja . U njemu 

je za vreme Drugog svetskog rata bilo zatoceno oko 35 000 ljudi a vise od 10 000 je 

streljano . Koncentracioni logor u Nisu formiran je krajem septembra 1941 godine i u 

njemu je zatocen veliki broj Srba , Jevreja i Roma , zarobljenih Partizana i simpatizera 

Narodnooslobodilacne borbe koje su Nacisti zatvorili kao taoce i u znak odmazde 

dnevno odvodili i streljali na Bubnju . Od 1967 godine logor na niskom Crvenom 

krstu postao je memorijalni kompleks 12 februar do danas verno pokazuje delove

nase proslosti iz Drugog svetskog rata . Povodom secanja na hrabre logorase 

nizom akcija niski Narodni muzej ove godine obelezava osam decenija od ovog 

velikog dogadjaja . Prema istorijskim podatcima u logoru je svakog dana posle 

dorucka sprovodjeno maltretiranje ratnih zarobljenika . Terali su ih da trce i da 

obavljaju beskorisne poslove . Jedni su prevozili pesak i kamen istovarali ga a drugi

su isti materijal istog momenta vracali na mesto odakle je uzet . Kopali su jame , rake , 

i razne rupe da bi ih odmah zatrpavali . Danima se isti posao ponavljao .  

Macor iz crtaca kome je dosadio iritantni mis u njegovom domu , smislja plan kako da 

ga se resi misolovkom punom sira . Mis svestan tog plana bezbedno uklanja poslasticu 

i odlazi punog stomaka . Verovatno mozete i da predpostavite sta se dalje desava . 

Prica se zavrsava skoro kao i uvek sa macorom koji jauce od bola dok mu se jos jedan 

plan obija o glavu . Zaplet je mozda poznat ali prica koja stoji iza njega mozda i nije . 

Ovako su najpoznatiji macak i mis Tom i Dzeri koji danas pune 81 godinu postali jedan

od najpoznatijih crtanih parova uz koje su odrastale generacije malisana sirom sveta . 

Prva epizoda prikazana je 10 februara 1940 godine a nazvana je Puss Gets the Boot - Maca

je dobila otkaz . Tada je cak ovaj crtac bio nominovan za oskara ali ga nije dobio ali

je osvojio srca sirom sveta . Tom se u prvoj epizodi zvao Kasper a Dzeri je bio Dzinks . 

Iako vise puta kritikovan zbog nasilja ni u jednoj epizodi crtanog filma nije prikazana 

krv . Mnogi sporedni i gostujuci likovi govore ali Tom i Dzeri skoro nikada . Tom i Dzeri

su sa velikog platna presli na male ekrane kao serijal 1965 godine . Prvi dugometrazni

film Tom i Jerry the Movie pusten je 1992 godine a premijera drugog ostvarenja bila je 

2021 godine . Popularni crtani film svakodnevno se prikazuje u Argentini , Jermeniji ,

Brazilu , Kolumbiji , Cileu , Egiptu , Indiji , Kazahstanu , Libanzu , Meksiku , Pakistanu, 

Venecueli , Rumuniji , Hrvatskoj , Srbiji zatim na Bliskom istoku i u nekoliko zemalja 

jugoistocne Azije .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom