IZ MOJE DUŠE

Muzej piva u Zrenjanu nastao je 2017 obnovom jednog dela zrenjaninske pivare . Pivaru

u Zrenjaninu je 1745 godine osnovao nemac Sebastian Krajcajzen . Ipak procvat Zrenjaninske

pivare vezuje se za porodicu Dunđerski . Tada najveci veleposednik i industrijalac sa ovih 

prostora Lazar Dunđerski je 1891 godine od Bele Roza za 75 . 000 forinti preuzeo pivaru u

Zrenjaninu i do 1911 godine vrsio njenu temeljnu rekonstrukciju . Podigao je veliki kompleks 

za koji je angazovao arhitekte iz Praga . Pivo je radjeno po najboljoj tehnologiji . U vlasnistvo

njegovog mladjeg sina dr Gedeona pivara prelazi 1917 godine koji je 1922 do 1925 godine 

prosiruje . Poslednji vlasnik pivare je dr Dusan Dunđerski kada je posle Drugog svetskog 

rata pivara nacionalizovana . Pivara je neprekidno radila od 1745 do 2007 godine . 

Mlin za slad iz 1910 godine najstarija je sacuvana masina . Zasnovan je na principu suvog

mlevenja koje se pokazalo kao najkvalitetnija metoda . Filter masa iz 20-tih godina proslog

veka od 1980 godine predstavlja eksponat izlozen u krugu fabrike ispred ulaza u upravnu 

zgradu . Prvi filteri upravo su bili masa filteri a jedan takav kupljen je zajedno sa prvom 

masinom za punjenje flasa 1939 godine . Variona iz 1958 godine kupljena je od nemacke

firme Ciman . Bila je u funkciji do poslednjeg dana a i danas predstavlja veoma interesantno

tehnicko resenje . Cine je klasicni cilindricni sudovi sa bombiranim dancem napravljeni od 

blister bakra . Variona se sastoji od cetiri kazana kazan za ukomljavanje , za secerenje , 

za kuvanje i kazan za cedjenje . Od kompleksa sa objektima razlicite namene flasare 

kompresivnog prostora , fermentora , tankova Muzej piva je smesten u masinski deo u 

varionu odnosnu kuhinju piva . Rec je o objektu koji je podigla Zrenjaninska industrija 

piva 1958-1959 . Tu su se odvijali najvazniji procesi u proizvodnji piva hmeljenje , 

ukomljavanje i kuvanje . Objekat se sastoji iz cetiri etaze a u prizemlju se nalaze kazani

za kuvanje slodovine , buduceg piva kao i bezalkoholnog pica Tut - gut .  

Mati Makarija zena sa 1000 talenata . Nije se praznom pricom borila za ravnopravnost polova

jednostavno je svojim radom i pamecu pokazivala da je u svakom pogledu jaca od svih i 

da za nju nema prepreka . Boreci se za svoj manastir i svoje ljude bila je izuzetan diplomata

mnogi generali Kfora i svetske diplomate bivali su razoruzani njenom mudroscu i njenim 

govorima . Rodjena je 1940 godine u Stalacu od oca Luke zandarmerijskom podoficira 

iz Like i majke Vidosave iz slavonskog sela Bobota . Oca su joj tokom rata streljali partizani 

a majka je poslije oslobodjenja presla u banatsko selo Bavaniste kraj Kovina . Milica je 

osnovnu skolu zavrsila u Kovinu a gimnaziju u Smederevu uvek kao izrazito dobar ucenik . 

U Beogradu je upisala prirodnomatematicki fakultet odsek za hemiju i zavrsila ga u roku . 

Na fakultetu je radila kao asistent da bi ubrzo nakon magistrature otputovala u Ljubljanu

i odbranila doktorsku disertaciju . Krajem 70 - tih godina i definitivno je otisla u grcki 

manastir Ormiliju na Halkidikiju . U Solunu je zavrsila i Teoloski fakultet . Poliglota je 

i s lakocom je savladala i grcki jezik . U Ormiliji je na insistiranje igumanije manastira 

pocela da se bavi ikonopisanjem i otkrila da poseduje dar koji je kasnije nastavila da 

razvija . Po povratku u Srbiju dugo je bila bez svog manastira ali onda je otisla u 

zapusteni manastir Sokolicu na Kosovu i Metohiji iznad Zvecana i obnovila ga podigla 

novi konak i zvonik uvela struju telefon formirala ikonopisacku radionicu i postala 

omiljena monahinja na Kosovu i Metohiji . Oslikala je trpezariju Zickog manastira a 

na molbu svog duhovnog oca episkopa budimskog Danila i sentandrejsku crkvu i 

Mati Makarija je imala vise samostalnih izlozbi u Beogradu , Frankfurtu i Čikagu . 

Napisala je i nekoliko knjiga a poslednju je posvetila svom duhovnom ocu .  

Romanticna prica svake godine se emituje u sezoni praznika i uvek je zanimljivo pogledati je . 

Radnja filma odvija se pocetkom 60 - tih godina u izmisljenim Moravskim Karlovcima . 

Avanture profesora i ucenika gimnazije u ovoj provinciji itekako su prepoznatljive a replike 

svih junaka i danas se sa velikim entuzijazmom izgovaraju . Ipak mali broj ljudi zna da je 

Vitezovic bio ucenik Uzicke gimnazije i da je u svom delu merodavno preneo duh starog 

uzickog kraja . U par kadrova mozete videti i takozvani Hotel Pariz a reditelj aludira na 

Mali Pariz kafanu koja se nekada nalazila u blizini Uzicke gimnazije . Iako su mnogi delovi

filma cista fikcija postoje delovi koji su autobiografski . Tako je u jednom svom intervjuu 

Vitezovic otkrio da profesor Bozovic cuveni vodja svih ekskurzija koga tumaci Velimir 

Bata Zivojinovic nije fiktivan lik vec predstavlja odu cuvenom uzickom profesoru Milanu

Popovicu . Milan Popovic je bio legendarni uzicki profesor istorije . O njemu su generacije 

gimnazijalaca pricale anegdote . Bio je zaljubljenik u planinarstvo inicijator i osnivac 

drustva Tornik u Uzicu jos 1937 godine . Organizovao je planinarske izlete ali to nije jedino

po cemu je bio poznat . Predvodio je skolske akcije posumljavanja u kojima su ucestvovali 

i stariji i mladi . Godine 1950 osnovao je novo planinarsko drustvo Zlatibor bio je njegov 

sekretar predsednik i njegov dozivotni predsednik .  

Vlasima sopstvene kose je 25 godina Jacinita Kunic vezla goblen cekajuci svog muza pomorca . 

Goblen se danas nalazi u crkvi Gospe od Škrpjela u Crnoj Gori svedoci o strpljenju , ceznji , i

posvecenosti . Prema nekim legendama ova Perastanka je toliko radila na goblenu da je 

na kraju oslepela . Nije poznato ni da li je se njen suprug vratio sa puta posle tih 25 godina . 

Radila ga je iglom koristeci sedam razlicitih materijala . Podloga je bila jedna specijalna vrsta

japanske svile koju je ukrasavala zlatnim i srebrnim nitima te raznobojnom kineskom svilom .

Od platna je koristila damast koji je bio veoma cenjen zatim raznobojne bisere a na glave 

andjela Gospe i Isusa stavlja svoju vlastitu kosu . Kada je pocela da radi na vezu Jacinita 

je imala tamnu kosu a vremenom je osedela . To se moze uociti i na njenom radu jer boja

kose njenih likova nije ista . Interesantno je i to da to zapravo nije klasican goblen ona je 

imala svoju semu projekat oltara sa slikom Gospe . Radila je iglom pod lupom a na 

pojedinim mestima na kvadratnom centimetru imao oko 650 uboda iglom . Odatle i 

strucni naziv punto pitura - slikanje ubodom . Jacinita je na rad na ovom delu pocela 

1803 godine a zavrsila ga 1828 godine . Pre 15 godina on je bio ukraden iz crkve ali

su pocinioci brzo nadjeni a vez je vracen na ostrvo .  

Manastir Koporin sa crkvom svetog Stefana je pravoslavni manastir koji pripada Eparhiji 

Branicevskoj . Nalazi se na obodu rasudjenog gradskog jezgra Velike Plane pri granicnom 

pojasu sa Smederevkom Palankom . Koporin je zenski manastir sa ukupno 10 monahinja i 

dvojicom svestenosluzitelja - duhovnika . Ktitor manastira je Stefan Lazarevic Visoki . 

Manastirska crkva je podignuta na prelasku iz 14 u 15 vek posle bitke kod Angore 1402 

godine . Srpski srednjovekovni manastir Koporin kod Velike Plane je despot Stefan Lazarevic

izgradio je u znak zahvalnosti sto je preziveo bitku kod Angore iako je u njoj bio ranjen . 

Postoje predpostavke da je manastir Koporin izgradjen i u spomen na oslobodjenje 

despotove sestre Olivere koju je uspeo da izbavi iz harema turskog sultana . Obnova 

manastira Koporin pocela je 1830 godine jer su tada Srbi dobili pravo na unutrasnju 

samoupravu .  Od 26 marta 1951 godine Koporin se nalazi pod drzavnom zastitom a 

od 1979 godine manastir se vodi kao nepokretno kulturno dobro od velikog znacaja . 

Verovanja i zanimljivosti vezanih za manastir Koporin je zaista mnogo . Ali ono 

verovanje koje je osnovno za ovaj manastir jeste da pomaze osobama koje ne mogu 

da imaju dece . Uz verovanja da despot Stefan pomaze ne samo onima koji su 

dobronamerni prema nasoj zemlji svakako se izdvajaju zanimljivosti o gostima manastira

Koporin a posebno o poseti americkog ambasadora . Jedna od zanimljivosti je vezana i za

kanonizovanje despota Stefana Lazarevica . Malo je poznata cinjenica da je Stefan 

Lazarevic kanonizovan ali u Ruskoj pravoslavnoj crkvi dok ga je Srpska pravoslavna crkva

kanonizovala za sveca tek posle Prvog svetskog rata . To se dogodilo 1927 godine u 

Beogradskoj Mitropoliji kada ga je tadasnji patrijarh Dimitrije proglasio za sveca . 

Dragoljub Aleksic bio je jugoslovenski i srpski reditelj producent akrobata i glumac poznat

u jugoslovenskim evropskim i svetskim okvirima . Nakon zavrsene osnovne skole i kovackog

zanata napusta rodno selo Vinu i odlazi u Beograd gde formira sopstvenu akrobatsku 

arkticku trupu i ubrzo postaje jedna od najslavnijih domacih licnosti svog doba . Aleksic je 

u periodu izmedju dva svetska rata nastupao sirom citave Jugoslavije i Evrope . Tokom 1931

godine nastupao je u Krusevcu i tom prilikom je bio uhapsen . Pise scenario rezira producira 

i igra glavnu ulogu u prvom srpskom filmu sa snimljenim filmskim dijalogom Nevinost bez 

zastite pricu o junaku koji pomaze i spasava od nasilja sirotu nezasticenu devojku . U 

produkciji su mu pomogli saradnici Ivan Miskovic producent i Stevan Zivkovic snimatelj . 

Zbog ovoga Aleksic ima probleme sa nemcima ali i sa novim vlastima nakon oslobodjenja . 

Nemacka okupaciona vlast ga sumnjici za podrivanje treceg rajha i pobunu protiv okupacione

vlasti . Film Nevinost bez zastite sacuvan je samo u fragmentima . Njih mozete videti samo

u instoimenom filmu Dusana Makavejeva snimljenog 1968 godine . Osim velike hrabrosti

i artisticke vestine ono sto Aleksica cini jos vecim herojem sopstvenog i danasnjeg vremena

je velika humanost koju je iskazao tokom svoje karijere donirajuci velika novcana sredstva

razlicitim humanitarnim sportskim i drugim udruzenjima . Javno je izvodio neverovatne 

poduhvate savijanje gvozdene sipke , kidanje lanca zubima, hodanje po zici razapetoj 

izmedju vrhova zgrada bez zastitne mreze . Leteo je iznad Kalemegdana prvi put 21 

aprila 1940 godine ali i ostalih evropskih gradova drzeci se samo zubima za uze ispod 

avionskog trupa . Umro je u Beogradu u domu za stare na Bezanijskoj kosi u krajnjem 

siromastvu . Danas u beogradskom naselju Zemun polje postoji ulica akrobate Aleksica . 

Sahranjen je na centralnom groblju u Beogradu .  

Starac Muja stoluje u Vrtu dobre nade tacno 85 godina . Toliko je proslo od kako je ovaj po 

poreklu Amerikanac a po mestu rodjenja Nemac stigao u nase zivotinjsko carstvo . Preziveo

je Drugi svetski rat , Raspad Jugoslavije , hiperinflaciju , ratne 90 - te , Nato bombardovanje 

i kada bi kojim slucajem uspeo da progovori ko zna kakve bi nam zanimljivosti iz istorije 

mogao ispricati . Kako i nebi svetski a nas . Ovaj starac najstariji je zivi americki aligator 

na svetu za koga je medjunarodna statistika potvrdila apsolutni svetski rekord u 

dugovecnosti aligatora u kontrolisanim uslovima . Ako je verovati tadasnjim natpisima iz 

štampe Muja je u vreme dolaska u Beograd imao dve godine . Ali na tada objavljenim 

fotografijama on deluje starije tako da se predpostavlja da je u Beograd stigao kao 

10-godisnjak . Stigao je iz nekog zoo vrta u Nemackoj ali nazalost za vreme Drugog 

svetskog rata u saveznickom i nacistickom bombardovanju je stradao veliki deo arhive 

dok su i nemacki zoo vrtovi pretrpeli svoje gubitke pa pisanih podataka o njegovim 

godinama nema . U poznim godinama Muja je postao invalid . Nogu je zbog gangrene 

izgubio 2012 godine . Operacija je trajala vise od tri sata a priprema za nju cetiri sata 

duze . Zivot jednog krokodila je uglavnom nezanimljiv on se ne pomera mnogo i najveci 

deo provodi u razmisljanju . Njegova ishrana zavisi od godisnjeg doba . Obicno se hrani 

jednom nedeljno . Voli da jede i prepelice i kokoske i ne pravi razliku izmedju konjskog i

govedjeg mesa . Ali periodicno da bismo ispostovali i izbalansirali ishranu . Muja mora da 

jede i pacove , zeceve i morske prasice . Metabolizam mu je takav da moze da vari i 

lobanjske kosti .  

Senka Veletanlic je pevacki izdanak zagrebacke skole popularne muzike . Visoki nivo 

profesionalizma, disciplina , decentnost , ozbiljnost , uzdrzanost odlike su te skole . Ona je

bila zvezda Opatijskog i Zagrebackog festivala kasnije i Beogradskog proleca . Anica Zubovic

Gabi Novak , Lola Novakovic bile su lepe doterane ali Senka Veletanlic uz sve to bila je i 

moderna . Zivot i karijera kasnije su Senku Veletanlic odveli iz Zagreba u Beograd . Na 

kompilaciji Zazeli ja cu doci nalazi se 21 pesma . Evokativni potencijal ponudjene muzike 

je izuzetan . Ozivljavaju svetovi i prosla vremena . Na pocetku se nalazi pesma Prica o

izgubljenoj ljubavi autora Aleksandra Nećaka koju je Senka pevala na Beogradskom 

prolecu 1963 godine . Prva pesma je dzezirani bluz nokturno koji kao da dospeo sa 

repertoara Bili Holidej . Ova pesma vapi za rokerskom verzijom koja bi bila u skladu sa

nacinom na koji Dzenis Dzoplin otpevala Gersvinovu temu Summertime . Izuzetna 

scenska pojava Senke Veletanlic zacinjena prirodnom elegancijom i lepotom privukla 

je i filmadzije . Senka je kao glumica nastupala kod dvojice prominentnih jugoslovenskih

sinaesta . Igrala je u filmovima Nikole Tanhofera Svanuce i Sase Petrovic u filmu Tri . 

Oba filma su iz 1965 godine . U trecoj prici se pojavljuje i Senka Veletanlic koja glumi 

lepu gradsku devojku koju su zarobili partizani i osudili je na smrt zbog ljubavne veze 

sa nemackim oficirom . Neke price imaju pocetak a nemaju kraj . Tako je i sa ovom 

o Senki Veletanlic .  

Devojka iz Hrvaca o kojoj je pevao Dzoni ali i cela Jugoslavija je Snezana Banovic . U vezu sa

Dzonijem je usla kada je imala svega 18 godina . Dzoni je u tom trenutku imao 28 i sigurno 

nije bio zet o kakvom su mastali Snezanini roditelji . Pa ipak nisu uspeli da sprece snaznu 

vezu izmedju njih dvoje . Njoj su posvecene neke od najlepsih Azrinih pesama kao sto su 

Zivot obicnog tempa , Jesi li sama veceras , Volim te kad pricas i Usne vrele visnje . Da je 

sudbina bila malo drugacija i danas bi njih dvoje mogli da budu par jer te 1983 godine kada 

se Dzoni pakovao i planirao put u Holandiju prvobitni plan je bio da i ona ide s njim . Tada su

bili tri godine u vezi i pred brakom cak su odredili i datum vencanja . Dzonijeva majka molila

je Snezanu da se ukrca s njim na taj avion jer ce propasti sam u Holandiji . Medjutim Snezana

je u jednom trenutku shvatila da joj taj scenario nije prihvatljiv i odustala je od cele price . 

Danas je ona pozorisna redateljka i doktor nauka ali i profesorka produkcije na Zagrebackoj

Akademiji dramskih umetnosti . Snezana je govoreci o zivotu sa Štulicem priznala da jos 

cuva uokviren rukopis pesme Volim te kad pricas i da je sve to sto je od njih dvoje ostalo .

Rodjen je 7 januara 1913 godine u selu Rosica kod Krusevca . Profesionalnu karijeru je poceo

tokom 30 - tih godina na Radio Beogradu kao muzicki tandem sa Vlastimirom Pavlovicem 

Carevcem . Tokom celog Drugog svetskog rata je bio zatocen u logorima na Banjici i Dahau . 

Posle oslobodjenja Jugoslavije 1945 godine vratio se ponovo na Radio Beograd gde je ostao 

deset godina . Posle se ponovo vratio pevanju u kafani . Nastupao je u poznatim kafanama u 

Beogradu Šumatovci i Maderi . Bavio se komponovanjem pesama od kojih je najpoznatija 

Jos litar jedan . Bio je prvi dobitnik Estradne nagrade Jugoslavije . Umro je 10 avgusta 

1981 godine u Ribarskoj Banji kod Krusevca . Njemu u cast se u Ribarskoj Banji odrzavaju

Vuletovi dani .  

Dok su se drugi decaci penjali po planini jureci vukove i medvede mladi Jovo sakupljao je trave

pomazuci svojoj babi Staniji cuvenoj romanijskoj vidarki u njenom nesvakidasnjem poslu . 

Romanijski vidar Jovo o kojem je snimljen film davne 1968 godine pomogao je hiljadama 

ljudi sirom bivse Jugoslavije ali i sveta . Uceci od svoje babe i drugih ljudi koji su poznavali

ljekovito bilje mladi Jovo Mijatovic postao je vidjen vidar i travar koga su poznavali i 

prizivali na sve strane . Upijao je Jovo svaku rec od svoje babe u kom delu Glasinca rastu 

najbolje trave , kada ih treba brati , kako ih susiti i cuvati . Naravno najveca tajna je bila 

kako ih mesati i sastavljati recepte za odredjene bolesti . Kada je Jovina baba umrla preuze

Jovo njen zanat i klijentelu uglavnom prijatelje i komsije sa Đedovaca i susednih sela . 

Nakon izvesnog vremena pocese stizati i oni iz grada a sa njima Jovo poce umesto kokosi 

i jaja da prima i novcane honorare . Njegova popularnost i bogatstvo su se brzo sirili pa

on ubrzo postane nadaleko cuven domacin . Dolazile su na Jovin kucni prag i mnoge 

svetske javne licnosti cak i neki americki glumci ali i mnogi bogatasi i svetski politicari . 

Ljudi potisnuti nevoljama bez para udaljeni od lekara dolazili su kod Jove trazeci da im

pomogne . On je to cinio koliko je znao i umeo . A znao je mnogo . Vremenom ljudi su

shvatili da lecenje cajevima i melemima ne moze skoditi naprotiv samo koristiti . Vestinu

lecenja romanijskim travama Jovo nije preneo ni na jednog od svojih ukucana . Zbog toga

je svoje recepte opisao u svojoj nadaleko poznatoj knjizi . Kada je Jovo 1986 godine umro

odnosno na sebe podigao ruku imao je vise godina nego sto je mislio . Ni danas niko ne 

zna zasto je skoncao na takav nacin kao oni kojima je zivot okrenuo leđa . Tajnu je odneo 

sa sobom u grob nad kojim je danas bronzani kip travara sa Romanije u prirodnoj velicini 

kojeg je Jovo Mijatovic jos za zivota sebi podigao .  

Malo je ljudi u nasoj istoriji o kojima se toliko pricalo i koji su bili toliko popularni a da su

danas gotovo zaboravljeni i skrajnuti kao sto je to slucaj sa Aleksom Kovacevicem . Ovaj 

krsni Nevesinjac bio je jedan od najpopularnijih sportista Jugoslavije a o  kome je tadasnja 

štampa pisala hvalospjeve i bajke . Aleksa je rodjen 1910 godine u nevesinjskom selu 

Grabovici od oca Janka i majke Milice . Bila je to brojna porodica Janko i Milica imali su

deswtoro dece od kojih je 6 prezivelo . Njegove najranije uspomene bile su bolne . Mnogo

hercegovackih Srba internirano je u austrougarski logor u dalekom rumunskom Aradu tokom

Drugog svetskog rata medju njima i Aleksin otac Janko . Osnovna skola je za njega bila i 

prva atletska skola . Tu se prvi put nadmetao sa vrsnjacima u raznim sportskim disciplinama

. Prvu nagradu je osvojio na seoskom takmicenju u Donjoj Trusini tokom priredbe u cast

otvaranja skole u tom selu . U dobi od nepunih 17 godina Aleksa Kovacevic postaje 

neprikosnoven bacač kamena u svom zavicaju . Čedo Milic jedan od najpoznatijih pripadnika

organizatora i misionara Sportskog viteskog udruzenja Soko osnovao je sokolske cete po 

celoj Hercegovini . Aleksa Kovacevic odmah je postao clan grabovicke sokolske cete koja

je bila jedna od najboljih u Hercegovini . Na sokolskom sletu u Beogradu 1930 godine 

Aleksa je osvojio prvo mjesto u bacanju kugle . Tu manifestaciju ce pamtiti po tome sto

je Cedo Milic licno predstavio kralju Aleksandru Karađorđevicu na sta ce biti ponosan 

celog zivota . Na tom najvecem takmicenju odrzanom 1930 godine Aleksa se okitio 

vencom pobednika i postao prava sportska zvezda u otadzbini . 1934 godine na atletskom

prvenstvu Kraljevine Jugoslavije Aleksa je odneo pobedu u bacanju kugle postavivsi novi

jugoslovenski rekord . Na tom prvenstvu pobedio je i u bacanju koplja . Nastupao je za

Konkordiju sve do proleca 1941 godine kada je zbog nacionalistickog pritiska od strane

hrvatskih ekstremista napustio Zagreb i presao da zivi u Beogradu gde je postao clan 

BSK-a . Kada se rat zavrsio umorni ratnik Aleksa nije hteo da se vraca u otadzbinu pod </

Beogradska leta uvek su bila vrela . Ne tako davno svi oni koji nisu mogli da odu na duzi 

odmor kraci predah mogli su da potraze na novobeogradskoj strani Save na delu izmedju 

Brankovog i Starog savskog mosta . Ovaj deo bio je nasut peskom jos pre Drugog svetskog 

rata , tu je nikla plaza . Ipak ona je zaista postala popularna tek 50 - tih , 60 - tih godina . 

Upravo iz ovog perioda proslog veka potice i ime plaze na mestu gde se nalazi restoran 

Usce ili danas Nacionalna klasa nekada je bila mnogo manje poznata kafana Nica . Mozda 

beograd nema more ali je Nica ipak bila prva plaza postojale su ljuljaske , ringispil ,  kao i 

kabine za presvlacenje . A onda je dosao progres od mesta za kupanje i razonodu vaznije

je postalo obezbediti mesto za stanovanje za nove generacije Beogradjana . Momci i 

devojke su skinuli kupace kostime a iz mocvare su uskoro nikli soliteri . Jednog letnjeg 

dana 70 - tih godina proslog veka i Nica je prestala da postoji pescana plaza je 

izbetonirana i danas je setaliste . Negde u tom periodu i Sava je postala zagadjena pa 

na kupanje u njoj danas retko ko pomislja . Beogradska Nica tako je zauvek otisla u 

zaborav .  

U jednom enciklopedijskom sazetku zivota Mese Selimovica ovako se sumira njegova biografija

sa otprilike njegovog 25 do 55 rodjendana . Diplomirao 1934 godine na Filozofskom fakultetu 

u Beogradu , radio je kao gimnazijski profesor u Tuzli. Za drugog svetskog rata prikljucio se

partizanima , nakon rata bio je u Sarajevu na visoj pedagoskoj skoli i docent na Filozofskom

fakultetu , umetnicki direktor Bosna filma . Kada je rec o naistaknutijim jugoslovenskim 

piscima rodjenim u cetvrtoj deceniji 20 - tog veka dobro je poznata njegova autorska 

isprepletanost sa filmskom industrijom . Danilo Kis , Mirko Kovac , Borislav Pekic , Đorđe

Lebovic , Momo Kapor svi su intezivno pisali scenarije za film . Uprkos tome po Selimovicevim

scenarijima snimalo je bar pola tuceta istaknutih jugoslovenskih rezisera od Gojka Šipovca

do Fadila Hadzica , od Save Mrmka do Zdravka Velimirovica . Najzanimljiviji detalj filmske 

biografije Mese Selimovica desio se na samom njenom pocetku . Rec je o filmu Kuca na

obali nemacko - austrijsko - jugoslovenskoj koprodukciji iz 1954 godine . Reziser je bio 

Bosko Kosanovic a film su producirali sarajevski Bosna film i Hamburska kuca J . A . 

Na scenariju su osim rezisera Kosanovica radili i Norbert Kunze , Ernest Roberts i Mesa 

Selimovic . Film je snimljen u okolini Dubrovnika i karakteristican je po tome sto u njemu

nema nijednog kadra snimljenog u studiju . U fokusu radnje je udovica Ana i njena cerka 

Marina . Obe se zaljubljuju u doktora Branka Ilica ali to nije po volji lokalnog svercera Bepa

koji je pre doktorovog dolaska nameravao da se ozeni Marinom . Film je sniman tokom 

leta 1953 godine a u decembru iste godine je uspesno prosao kroz kontrolni pregled 

partijske cenzure . Svetska premijera bila je u Oberhauzenu 22 januara 1954 godine 

prikazan je i na Berlinaleu a film je zatim u nemackim bioskopima postigao sasvim 

pristojan komercijalni odjek . U Jugoslaviji je medjutim bilo drugacije . Nakon premijere u 

Puli lokalna kritika je uglavnom bila neprijateljski raspolozena prema filmu . Iz danasnje 

vizure najveca vrednost filma su dve glavne glumice%

Runik je selo u opstini Srbica na Kosovu i Metohiji . Nalazi se u regiji Drenica i ima oko 1 . 585 

stanovnika od 2011 godine . Runik je mesto vaznog neolitskog naselja na Kosovu i siroj regiji . 

Iskopani nalazi na lolalitetu ukljucuju okarinu od pecene gline , jedan od najstarijih muzickih

instrumenata koji su postojali na Balkanu i najstariji na Kosovu . Nalaziste jedno od najstarijih

neolitskih nalazista na Kosovu do danas sadrzi artefakte iz starcevacke , kardijalske i vincanske 

kulture . Od 2020 godine dva najstarija nalazista Starceva su Crkvina kod Miokovaca Srbija

i Runik Kosovo . Na lokalitetu su pronadjeni fragmenti starcevacke i vincanske keramike 

koji datiraju iz perioda 6500 - 3500 godina prije Hrista . Pronadjena je monokroma keramika

ukrasena crvenim sjajem , zemljano posudje i keramicko posudje oslikano linearnim i 

geometrijskim motivima . Ukrasni artefakti ukljucuju spiralnu vazu od pecene gline 

toniranu okerom obojenu tamnim bojama i ukrasenu kao dlan . Okarina od pecene gline 

duga 8 centimetara poznatija kao Runik okarina najstariji je muzicki instrument pronadjen 

na Kosovu do danas .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom