IZ MOJE DUŠE

Pismo Deda Mrazu

dobojka | 24 Novembar, 2018 12:47

Dragi Deda Mraze nemoj da se ljutis na mene , jer ne volim preteću hladnoću zime .

Ne volim smrznute ruke i stopala i ne volim kada me bocka vuneni dzemper . Ne svidja

mi se ni ogoljeno drveće . Volim belinu i čistinu snega , ogromne pahulje , cemprese

i borove samo jos ako bi ti mogao da poradis na tome da minus ove godine ne bude

zestok i da uzivam u zimskoj idili . Koliko sam samo pogresnih reči do sada

izgovorila . Zapravo ja vise ne bih zelela da me prati sreća nego da se sreca

uvek bude tik uz mene , neotudjeni deo mene . Sve ove godine sreca me je pratila .

Verovatno sam često ja isla prebrzo , nestrpljivo ali je uvek sreca koju sam trazila

bila bar pola koraka udaljena od mene . Često se pitam zasto ja svaku

prozivljenu sreću moram platiti zaustavljajuci se nagde na pola brda i opet

nadljudskom snagom gurati ka vrhu . Molim te da mi u novoj godini

ako uopste zbog mojih godina spadam u korisnike tvojih usluga . Nadam se da

te moja neskromnost nece razljutiti . Zelim potpunu srecu , ogromnu . Komadice

i sklapanje istih , raznih premostavanja i kompenzacija mi je dosta . Pristajem

i na kupovinu sreće na kredit bez kamate na sto vise rata da mi vracanje bude

neosetno i bezbolno ili ako je tebi lakse da zamolis srecu da samo prodje

taj jedan korak ispred mene . Ne brini kada je ugledam ja cu je sigurno uhvatiti

jer sam u odlicnoj kondiciji .