IZ MOJE DUŠE

Beti Bup je jedan od najprepoznatljivijih crtaca na svetu . Nastala je u Flajšer studiju 

odakle je debitovala 9 . avgusta 1930 . godine i od tada je popularna . Kao inspiracija

za izgled Beti Bup posluzili su imidz vise tadasnjih poznatih americkih zabavljacica 

od kojih je najupecatljiviji imidz pevacice Helen Kejn . Animator i tvorac lika Beti 

Bup Grim Nejtvik je na osnovu pesme Bup Bup a Dup koju je izvodila Helen 

Kejn stvori crtanog lika kome ce ona da pristaje . Helen Kejn je 1932 . godine 

podigla tuzbu protiv Maksa Flajsera i Paramount studija u kojoj je trazila odstetu 

od 250 000 dolara . Ta suma je trazena na ime odstete zbog toga sto je iskoristena

cuvena fraza bup - up - a dup iz njene pesme I wanna be loved by you . 

Sudjenje je trajalo dve godine . Helen je trazila odstetu jer su prenosenjem 

njenog izgleda na Beti prekrsili zakone o ljudskim pravima , zbog cega joj je 

junakinja iz crtanog filma predstavljala nelojalnu konkurenciju .  

Iako za ovo nema čvrstih dokaza smatra se da je dekorisanje jelke kakvo mi danas

znamo pocelo u Nemačkoj u 16 . veku kada su pobozni hriscani unosili zimzelene 

biljke u svoje domove i potom ih ukrasavali . Zimzeleno drvece nije izabrano slucajno . 

Antičke civilizacije su verovale da unosenjem biljaka u svoje domove odaju pocast 

bogu sunca i raduju se zelenilu koje ce bujati kada se on pojavi u svoj svojoj slavi 

na prolece . Rimljani su ukrasavali svoje domove i hramove zimzelenim vrstama 

u čast Saturna boga poljoprivrede . Keltski svestenici su ukrasavali hramove 

zimzelenim biljkama koje su predstavljale simbol vecnog zivota . Smatra se da 

novogodisnje drvo u hriscanskoj veri predstavlja rajsko drvo sa darovima 

i svetlima koje predstavljaju mesec i zvezde . Prvi ukrasi na jelkama bili su

rucno radjeni . Stari Germani su koristili orahe , kolace , jabuke a kasnije i 

kokice . Prva vestacka jelka prodata je 1883 . godine u Americi i kostala je 

1 dolar . Nakon ovoga milioni engleskih zena pozelele su da i one imaju 

istu ovakvu jelku u svojim domovima a trend se skoro prosirio i medju 

Amerikancima koji su jos uvek osecali jaku privrzenost svojim starim 

domovima . Zbog toga prva novogodisnja jelka se u Americi pojavila 

upravo u novoj Engleskoj gde je ziveo najveci broj engleskih i nemackih 

migranata . Do kraja 19 . veka postojali su bozicni vasari u svim vecim 

gradovima evrope a u americi je posebno vazno pronaci i ukrasiti sto vece

drvo . Ova tradicija zadrzala se sve do danasnjih dana .  

Spomenik Patrijarhu Pavlu koji je nedavno otkriven na platou ispred crkve svetog Marka 

izazvao je razne komentare u javnosti . Bilo je dosta zamerki sto je spomenik okrenut

prema kaficu a ne prema crkvi . Mnogi verovatno ne znaju da su prostorije u kojim 

se nalazi kafic vlasnistvo Srpske pravoslavne crkve , na kojoj se ostvaruje ne mali 

iznos zakupa .  Ako je patrijarh Pavle najpostovaniji medju pravoslavnim patrijarsima 

a jeste Srpska pravoslavna crkva bi morala da se odrekne profita od izdavanja lokala 

i umesto kafica otvori galeriju koja bi sadrzala fotografije i eksponate koji svedoce o 

zivotu i radu uvazenog patrijarha . Ono sto najvise smeta posmatracu je cudan i

neprirodan polozaj spomenika . Posto nedostaje tron , cini se da jednim delom 

visi u vazduhu . Spomenik je trebalo postaviti u sredisnji dio Tasmajdanskog 

parka gde bi u zelenilu plenio poglede dece i odraslih . Lik patrijarha odaje 

smirenost . Pogled mu je spusten na ruke tako da se cini da se pomirio sa 

sudbinom koja ga je zadesila . Posto je spomenik kako je receno radjen 

na osnovu fotografije na kojoj patrijarh sedi u tramvaju vajar nije smeo da

ga lisi sedista i na spomeniku . Gradske vlasti su odlucile da se u Rakovackom 

manastiru postavi jos jedan isti spomenik samo nesto veci . Bilo bi lepo da patrijarh

dobije bar tronozac na kome bi mogao da se odmori .  

Secate li se rumenog čikice sa brkovima koji se smeje uz času piva . Oni mladji sigurno ne 

ali oni malo stariji znaju deku sa nalepnica koja je krasila flasu čuvenog Jagodinskog 

piva . Inače on nije bio izmisljen lik , vec je zaista postojao . U pitanju je Miroslav 

Mitrovic poznatiji kao Losa . Rodjen je 1892 . godine u srcu Šumadije , u selu 

Dragovo . Ucestvovao je u I svetskom ratu , gde je zbog teskog ranjavanja ostao

invalid bez obe noge ali vedrog duha . Upravo zbog toga je bio najomiljenija 

licnost u selu . Cesto je u čezama sa konjima isao u Jagodinu u čuvenu Šarenu 

kafanu i upoznao komercijaliste pivare , koji su mu predlozili fotografisanje na koje 

se on pojavio doteran . I danas u Dragovu zive njegovi potomci koji imaju samo reci

hvale za njega jer se i kao invalid bavio poljoprivredom puzeći dok nije dobio proteze . 

Kasnije se bavio i pčelarstvom . Miroslav Mitrovic je umro 1961 . godine ali njegov 

lik nije jer je Jagodinski čiča pocetkom 21 . veka zasticen u medjunarodnoj 

instituciji za zastitu intelektualne svojine u Zenevi .  

Nezaobilazno mesto svracanja ucenika osnovnih i srednjih skola krajem 1970 - tih i 

pocetkom 80 - tih . Začetak fast food kioska u Beogradu . Asortiman virsle i kobasice 

kuvane u velikom loncima od rostfraja sa poklopcima , bajate zemičke , razvodnjeni 

cetroproizvodov senf i beli PKB jogurt u petrapaku . Prodaja brze hrane bila je jedna od 

brojnih namena popularnog kioska K67 koji je Slovenski dizajner Saša Machtig 

projektovao 1966 . godine . Proizvodnja je pokrenuta 1968 . a do sredine 1970 - tih 

K67 se prometnuo u sveprisutni ulicni element inventara u SFRJ i susjednim solicijalistickim

drzavama . Izradjivan je od poliestera i poliuretana u sest boja od kojih je crvena bila 

najpopularnija pa ne iznenadjuje da je u kolektivnom sjecanju K67 ostao trajno 

zabiljezen kao crveni kiosk . Kvalitet Machtigovog dizajna rano je dobio medjunarodnu

potvrdu - Njujorski muzej Moma uvrstio je K67 u svoju prestiznu zbirku vec pocetkom 

1970 - tih . Kraj veka K67 je dočekao kao isluzeni relikt epohe plastike da bi u novom 

milenijumu postupno bio prepoznat kao jedan od najvecih domena jugoslovenskog 

industrijskog dizajna .  

Bilo je to pre skoro 100 godina . Pre čitavog jednog veka kada je Srbija bila sapeta lancima 

velikog rata . Preko 150 000 vojnika naslo je svoj spas na Krfu a zajedno sa njima bio je 

i veliki vojvoda Stepa Stepanović . Iako danas mozda vazi ona prica da generali i 

vojvode uzivaju dok se pesadija pati , zna se da nase vojvode nikada nisu bile takve . 

Borili su se podjednako hrabro i zustro sve vreme vodeci racuna o svakom svom 

vojniku . Vojvoda Stepa Stepanovic smestio je štab u sredinu svojih trupa kako bi 

nadgledao oporavak vojnika i pripreme za proboj fronta . Bez obzira na vreme obilazio 

je svoje trupe . Odnosio se prema svojim junacima kao da im je otac ili deda , trudio se

da im da snage da izguraju sve na sta su bili primorani . Tako je krajem te 1917 . 

godine vojnik Vasilije Lazic sedeo u rovu sav snuzden i nikakav . Bio je 18 . decembar  

i vec se smrklo . Misli su mu lutale , pitao se da li mu je porodica ziva , ima li nade 

da ce se ikada vise sresti . Prolazio neki staresina na konju i zastao kraj njega . 

Vojniče sta ti je kao da su ti sve ladje potonule upitao je neznanac u mraku . 

Sutra mi je slava gospodine . Razmisljam o mojima , jesu li zivi , da li mogu da slave 

imaju li uopste gde , rekao je Vasilije tiho na sta mu je staresina porucio da se ne brine

i produzio dalje . Sutradan su Vasilija pozvali u centralni štab . Docekao ga je licno 

vojvoda Stepa Stepanovic i tada je shvatio da je sa njim pricao prethodne veceri . 

Na stolu slavnog srpskog vojvode gorela je sveca , a pored nje je bila mala cinija 

zita i pogača umesto slavskog kolača . Vasilije se rasplakao kao dete sve dok 

nije cuo glas slavnog velikog junaka Hajde vojnice nema suza , da se presece

kolač . Srecna ti slava .  

Most na suvom u Zrenjaninu , ispod koga je nekada tekao rukavac Begeja , koji je 

zatrpan 1985 . godine , tako da danas ispod njega vise ne postoji vodena povrsina . 

Most je izgradjen 1962 . godine po projektu inzenjera Rade Janjatova kao viseci 

most . Namena mu je bila da poveze centar Zrenjanina sa gradskim kvartom Mala 

Amerika . Dva noseca stuba , jedan na severnoj a drugi na juznoj strani napravljeni su

od armiranog betona . Severni stub u obliku obeliska i njegova duzina je 23 metra 

dok je juzni stub u obliku šestara a visina iznosi 16 . metara . Noseci kabl se sastoji 

od 102 čelicne zice . 1985 . godine gradske vlasti odlucuju da zatrpaju rukavac 

Begeja na kojem se most nalazi i od njega naprave tri jezera . Nasip izmedju dva

jezera izgradjen je tacno na mestu mosta . Tako je 23 godine posle izgradnje 

most izgubio svoju namenu . 2018 . godine 33 godine od kako je most ostao bez 

reke . Most na suvom i dalje stoji iako zardjao i u losem stanju . Gradske vlasti 

planiraju da most struse jer vise ne sluzi nameni a i zbog bezbednosnih razloga . 

Neki gradjani smatraju da je most na suvom postao ironican simbol Zrenjanina 

i da ne bi trebalo da bude srusen .  

Amrita Šer Gil danas se smatra najeminentnijom indijskom slikarkom i jednom od 

najznacajnijih umetnica sveta s pocetka 20 . veka . Ponekad je nazivaju indijskom 

Fridom Kalo čija dela stoje rame uz rame sa najvecim genijem bengalske renesanse . 

Rodjena je u Budimpesti u porodici oca Indijca i majke Jevrejke iz Mađarske . Od malena 

je bila okruzena bogatstvom jer joj je otac pripadao vladajucoj aristokratskoj kasti u 

Indiji , a majka bila poznata operska pevacica . Porodica se preselila u Indiju i devojcica

je odrastala pod velikim uticajem kulture te zemlje . Pre osme godine Amrita je svirala

klavir i violinu a od devete godine drzala koncerte zajedno sa mladjom sestrom . 

Jedno vreme je pohadjala i umetnicku skolu u Firenci . Amrita Šer Gil se udala za 

svog rodjaka iz Madjarske doktora Viktora Egana . Godine 1941 . samo nekoliko dana

pre otvaranja njene prve samostalne izlozbe Amrita Šer Gil se ozbiljno razbolela i pala

u komu . Umrla je oko ponoci 6 . decembra 1941 . godine ostavljajuci iza sebe ogroman

broj dela iako joj je bilo samo 28 . godina . Amrita Šer Gil je kremirana 7 . decembra

1941 . godine .  Njen pepeo zauvek pociva u njenoj voljenoj Indiji u kojoj su njena 

dela proglasena nacionalnim blagom .  

Njeno poreklo se ne zna . Tvrdi se da je bila Srpkinja , Grkinja ili Francuskinja . Njen brat

po imenu Ali bio je u sultanovoj sluzbi . U harem je stigla 1457 . godine a 1459 rodila je 

princa Dzema . Posle smrti princa Mustafe , Dzem je iz provincije Kastamonu prebačen 

u provinciju Konja , te je i ona otisla s njim . Dzemu je kao lala bio dodeljen Gedik Ahmed

Paša koji je radio sve kako bi vise istakao Bajazita a ne Dzema . Trudila se da Dzema 

otrgne od evropskog uticaja ali nije uspela . Dzem se ozenio Elenom koja je bila kcerka 

Nikole de Pitigliana . Posle smrti sultana Mehmeda Dzem se ne časeći časa proglasio 

sultanom Anadolije zahvaljujuci tadasnjem velikom veziru Karamnli Mehmet Paši koji

vest o padišahovoj smrti proglasio prvo njemu , pa princu Bajazitu . Bajazit je nakon 

6 . dana došao u prestonicu i preuzeo vlast . Posle smrti princa Dzema , Čiček 

Hatun je izbegla u Kairo gde je i umrla 1498 u 67 . godini zivota .  

Deca danas počinju da puse vec u drugom , trećem razredu osnovne skole dok za koju 

godinu više zavrsavaju na lečenju od droge , te ispiranju zeludca zbog opijanja . Tuzno 

zabrinjavajuce , alarmantno , neverovatno , sve u isto vreme . Naravno nije ovo nikakva

praksa ali porazavajuce je da uopste imamo slicne slucajeve kod mladih koji su jos daleko

od granice punoletstva. Zabrinuti su i roditelji i nastavnici i drzava . Vec odavno porucuju 

da svi treba da zbijemo redove i tu nasu zalutalu mladost vratimo na pravi put . Put koji bi

svetlosnim godinama trebao i morao da bude daleko od pomenutih poroka jer ovde 

prakticno je rec o deci . Nazalost njihovi zivotni putevi sve cesce i sve ranije se ukrstaju

sa cigaretama pivom marihuanom i heroinom . Dok je u ne tako dalekoj proslosti 

prvi dim padao krajem osnovne skole a prvo opijanje na pocetku srednje , nasi 

malisani danas to prodju a da su jedva premasili desetu godinu zivota . Kako smo

poceli ne treba da bude veliko iznenadjenje kada ta ista deca u tim svojim malim

godinama podju da umiru od predoziranosti ili od trovanja alkoholom . Dakle treba jos

vise i jače da se zabrinemo i ucinimo sve sto je u nasoj moci da ih vratimo tamo gde

pripadaju a to sigurno nisu mračni haustori i parkovi gde se bodu iglama i piju do 

besvesti .  

 Za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje na danasnji

dan 1961 . godine Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za knjizevnost . Nobelovu 

nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu knjizevnost knjizevnost moje 

zemlje rekao je skromno Ivo Andric kada je primio vest o tome da je upravo on dobio

priznanje Švedske kraljevske akademije i tako pretekao engleske knjizevnike Lorensa

Darela , Grema Grina , Amerikanca Dzona Štajnbeka , i Italijana Alberta Moravija 

koji su sa njim bili u najuzem izboru . Osim Andrica koji je dobio Nobelovu nagradu

laureati 1961 . godine bili su Amerikanac Melvin Kalvin dobitnik nagrade za hemiju , 

Nemac Rudolf Hofštater za fiziku , Amerikanac Đerđ fon Bekaši za medicinu i Dag 

Hamaršeld kome je posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir . Andric je 

u Štokholm otputovao 5 . decembra u drustvu supruge Milice Babic - Andrić . 

Nagradu mu je na dan smrti Alfreda Nobela 10 . decembra 1961 . godine 

urucio svedski kralj Gustav VI u raskosnoj dvorani Koncertne palate Švedske

akademije .  Moja zemlja je zaista mala zemlja medju svetovima kako je rekao

jedan nas pisac i to je zemlja koja u brzim etapama po cenu velikih zrtava i

izuzetnih napora , nastoji da na svim podrucjima pa i na kulturnom nadoknadi

ono sto joj je neobicno burna i teska proslost uskratila . Dopustena je na kraju 

pozeleti da prica koju danasnji pripovedac prica ljudima svog vremena , bez 

obzira na njen oblik i njenu temu , ne bude ni zatrovana mrznjom ni zaglusena 

grmljavinom ubilackog oruzja , nego sto je moguce vise pokretana ljubavlju i vodjena

širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha . Jer pripovedac i njegovo delo ne sluze

nicemu ako na jedan ili na drugi nacin ne sluze coveku i čovecnosti . To je ono sto je

bitno . I to je ono sto sam smatrao za dobro da istaknem u ovom svom kratkom 

razmatranju koje cu ako mi dopustite zavrsiti kao sto sam i poceo sa izrazom 

duboke i iskrene zahvalnosti .  

1 . Ubistvo je najavljeno 

Kristijeva ovde plete mrezu zlocinu dugu vise decenija . Sve je pocelo kada su dve sestre 

od kojih je jedna bila tesko bolesna , otisle u inostranstvo . Godinama kasnije samo 

jedna od njih se vraca , i zaprepascuje kada u novinama čita oglas u kojem pise da 

će se u njenoj kući te večeri odigrati ubistvo . Ovu misteriju resava poznata bakica 

sa ruzičastim šalom , gospodjica Marpl a za to koristi i svoju vestinu imitiranja glasova .

2 . Ubistvo Rodzera Akrojda 

Knjiga iz 1926 . godine pocinje smrcu bogate udovice u malom mestu . Ubrzo Akrojd

čovek za kojeg je trebalo da se uda objavljuje da je ubila svog prvog muza i ubila

se jer ju je neko zbog toga ucenjivao , a zatim i on biva ubijen . Glavni lik u 

knjizi je famozni Herkul Poaro , a pricu nam prica seoski lekar Šepard . 

3 . Nemezis 

Gospodjica Marpl prima neobicno pismo od bogatasa iz knjige Karipska misterija

njegov sin je umro u zatvoru , a nije počinio ubistvo zbog kojeg je osudjen . 

Marplova mora da krene na put kako bi u zabacenom mestu u kojem zive tri 

sestre otkrila pravog ubicu . Ovo je mozda jedna od najtuznijih knjiga Kristijeve

naročito kada shvatite zasto je ubistvo uopste počinjeno . 

4 . ABC ubistva 

Jedan od prvih romana o serijskim ubicama donosi nam frustriranog Poaroa koji ne

moze da spreči ubistva iako su unapred najavljena . Ubrzo shvate da su zrtve 

Alis Ašer , Beti Barnard i Kajmakl Klark birane po tome što im imena počinju 

prvim slovima abecede , po redu . Da li će stici do ubice pre nego sto D dodje na 

red . 

5 . Iskrivljena kuća 

Ako je Nemezis najtuznija knjiga Kristijeve , Iskrivljena kuća je svakako 

najbizarnija . Čarls Hejvord upoznaje porodicu zene u koju je zaljubljen , uvrnutu 

skupinu likova koja zivi u iskrivljenoj kućici iz dečije pesmice . Kada glava porodice 

deda Aristid bude otrovan sopstvenim lekovima a zatim i 12 - godišnja Dzozefina %3

Teatar na Djumruku ili Djumrukana je prvo stalno pozoriste u Beogradu . Radilo je tokom

1841 do 1842 . godine u blizini danasnjeg Savskog pristanista luke Beograd . Najzasluzniji

za osnivanje teatra na Djumruku bili su nas poznati komediograf i jedna od centralnih 

ličnosti Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić . Njih dvojica su krajem 1840 godine 

obnovili rad pozorista u Kragujevcu . U Beograd su dosli 1841 godine kada je Licej na

kome su bili predavaci preseljen iz Kragujevca u Beograd novu prestonicu Knezevine

Srbije . Pozoriste je otvoreno 4 . decembra 1841 . godine delom Jovana Sterije Popovica

Smrt Stefana Decanskog . Glumački ansambl su činili amateri . Teatar na Djumruku 

prestao je da radi krajem avgusta 1842 . godine za vreme bune ustavobranitelja . 

Poslednja predstava odigrana je 16 avgusta . Ubrzo je Toma Vučić Perišić podigao 

bunu tokom koje je sa vlasti svrgnut Mihailo Obrenović , čest posetilac Teatra na 

Djumruku  

Ime čoveka koji je naredio da se Isus Hrist razapne na krst i koji je vodio njegovo sudjenje

ozloglasenog rimskog guvernera Jerusalima , desifrovano je tek sad na bronzanom prstenu

nadjenom jos pre pola veka prilikom iskopavanja na nalazistu Herodion kraj Vitlejema na 

zapadnoj obali . Iskopavanja je predvodio Gideon Forster profesor sa Hebrejskog 

univerziteta u Jerusalimu pre godinu dana nakon rata 1967 u sklopu priprema da se

otvori za posetioce . Ono sto je nadjeno je nedavno predato timu koji trenutno radi

na nalazistu , a prsten je samo jedan od hiljadu tamo iskopanih predmeta . Ime se pojavilo

tek nakon pomnog čišćenja prstena i nakon sto je fotografisan specijalnom kamerom u

labaratoriji Izraelske uprave za antikvitete . Na prstenu koji se smatra da je sluzio 

za pečaćenje na grčkom jeziku je ispisano Pilat , ime koje se vezuje za rimskog 

guvernera Pontija Pilata . On se pominje u Novom Zavetu kao Isusov dzelat . 

Bio je Rimski lider u Judeji i očito najvazniji medju njima a vladao je od 26 do 36 

godine a po nekim tumačenjima još od 19 . Prsten za pečačenje tog tipa smatra se 

takodje znakom statusa u konjici kojoj je Pilat pripadao . Posto je dosta jednostavan 

istrazivaci veruju da ga je guverner koristio u svakodnevnom radu ili je pripadao nekom

od njegovih zvaničnika . Postoji jos jedan kamen na kome piše Pilat a koji se takodje

vezuje za ozloglasenog Rimljanina . Pronasao ga je isti profesor Forster . Tvrdjavu 

kraj Vitlejema izgradio je kralj Irod koji joj je i dao svoje ime . Nakon njegove smrti

postala je veliko groblje , ali su gornji deo kompleksa koristili zvanicnici koji su 

vladali Judejom u to vreme . Smatra se da je u Pilatovo vreme bila sediste uprave .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Portret jedne ljubavi
• Istorijske greske u crtacima
• Tajni zivot Koko Šanel
• Grofica Batori
• Ruski deda mraz
• Legenda o Dedu Mrazu
• Filmska kradja
• Aleksandar Tirnanic Tirke
• Kako je ukradena Mona Liza
• Nesalomivi doktor

• Generalna [479]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom