IZ MOJE DUŠE

Nikoljdan u rovu

dobojka | 20 Decembar, 2018 13:26

Bilo je to pre skoro 100 godina . Pre čitavog jednog veka kada je Srbija bila sapeta lancima

velikog rata . Preko 150 000 vojnika naslo je svoj spas na Krfu a zajedno sa njima bio je

i veliki vojvoda Stepa Stepanović . Iako danas mozda vazi ona prica da generali i

vojvode uzivaju dok se pesadija pati , zna se da nase vojvode nikada nisu bile takve .

Borili su se podjednako hrabro i zustro sve vreme vodeci racuna o svakom svom

vojniku . Vojvoda Stepa Stepanovic smestio je štab u sredinu svojih trupa kako bi

nadgledao oporavak vojnika i pripreme za proboj fronta . Bez obzira na vreme obilazio

je svoje trupe . Odnosio se prema svojim junacima kao da im je otac ili deda , trudio se

da im da snage da izguraju sve na sta su bili primorani . Tako je krajem te 1917 .

godine vojnik Vasilije Lazic sedeo u rovu sav snuzden i nikakav . Bio je 18 . decembar

i vec se smrklo . Misli su mu lutale , pitao se da li mu je porodica ziva , ima li nade

da ce se ikada vise sresti . Prolazio neki staresina na konju i zastao kraj njega .

Vojniče sta ti je kao da su ti sve ladje potonule upitao je neznanac u mraku .

Sutra mi je slava gospodine . Razmisljam o mojima , jesu li zivi , da li mogu da slave

imaju li uopste gde , rekao je Vasilije tiho na sta mu je staresina porucio da se ne brine

i produzio dalje . Sutradan su Vasilija pozvali u centralni štab . Docekao ga je licno

vojvoda Stepa Stepanovic i tada je shvatio da je sa njim pricao prethodne veceri .

Na stolu slavnog srpskog vojvode gorela je sveca , a pored nje je bila mala cinija

zita i pogača umesto slavskog kolača . Vasilije se rasplakao kao dete sve dok

nije cuo glas slavnog velikog junaka Hajde vojnice nema suza , da se presece

kolač . Srecna ti slava .