IZ MOJE DUŠE

Nikoljdan u rovu

dobojka | 20 Decembar, 2018 13:26

Bilo je to pre skoro 100 godina . Pre čitavog jednog veka kada je Srbija bila sapeta lancima 

velikog rata . Preko 150 000 vojnika naslo je svoj spas na Krfu a zajedno sa njima bio je 

i veliki vojvoda Stepa Stepanović . Iako danas mozda vazi ona prica da generali i 

vojvode uzivaju dok se pesadija pati , zna se da nase vojvode nikada nisu bile takve . 

Borili su se podjednako hrabro i zustro sve vreme vodeci racuna o svakom svom 

vojniku . Vojvoda Stepa Stepanovic smestio je štab u sredinu svojih trupa kako bi 

nadgledao oporavak vojnika i pripreme za proboj fronta . Bez obzira na vreme obilazio 

je svoje trupe . Odnosio se prema svojim junacima kao da im je otac ili deda , trudio se

da im da snage da izguraju sve na sta su bili primorani . Tako je krajem te 1917 . 

godine vojnik Vasilije Lazic sedeo u rovu sav snuzden i nikakav . Bio je 18 . decembar  

i vec se smrklo . Misli su mu lutale , pitao se da li mu je porodica ziva , ima li nade 

da ce se ikada vise sresti . Prolazio neki staresina na konju i zastao kraj njega . 

Vojniče sta ti je kao da su ti sve ladje potonule upitao je neznanac u mraku . 

Sutra mi je slava gospodine . Razmisljam o mojima , jesu li zivi , da li mogu da slave 

imaju li uopste gde , rekao je Vasilije tiho na sta mu je staresina porucio da se ne brine

i produzio dalje . Sutradan su Vasilija pozvali u centralni štab . Docekao ga je licno 

vojvoda Stepa Stepanovic i tada je shvatio da je sa njim pricao prethodne veceri . 

Na stolu slavnog srpskog vojvode gorela je sveca , a pored nje je bila mala cinija 

zita i pogača umesto slavskog kolača . Vasilije se rasplakao kao dete sve dok 

nije cuo glas slavnog velikog junaka Hajde vojnice nema suza , da se presece

kolač . Srecna ti slava .  

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb