IZ MOJE DUŠE

Ulcinj

Sam stari grad lici na nasukani brod, okruzen zidinama nadmorske visine od 92 metra, sa najvisom kulom Balsica. Zanimljiv je podatak da za 2500 godine postojanja nikad nije bio osvojen sa mora, bas zbog samih zidina. Svakako je sinonim za isti ilirska Kraljica Teuta koja je njime vladala, ciji deo blaga po legendi cuvaju vile Valdanosa u Vilinskoj cesmi. Grad je kroz istoriju imao vise imena - Colhinijumai, Ollcinijim, Alcinj, Dolćino. Najpoznatija legenda vezana za ovaj stari grad jeste o piratima koji su se tu nastanili i napravili citavu flotu brodova i jedrenjaka. Pljackali su nemilosrdno i ljude pretvarali u robove. Najpoznatiji rob Ulcinja je bio jednoruki Servantes koji je beskrajno lepo pevao, zarobio ga je gusar Arnaut Mami - a kasnije je bio prodat u Alzir za 5000 zlatnika. U pitanju je Miguel de Servantes, pisac ,,Don Kihot"-a. U to vreme je postojala legenda o Ulcinjskoj sireni Fločki. Bila je polu zena - polu riba, odevena u koznu kosulju. Nakon sto se jednom ribaru u snu javio ilirski Bog mora Bindi i rekao mu na kom mestu da peca ribu, on je u svoju mrezu upecao bas nju. Odmah joj je skinuo kosulju i pred njim se ukazala prelepa zena duge, kovrdzave, crne kose. Ozenio ju je i za 20 godina braka su dobili 3 cerke. Sve su licile na majku. Nakon 20 godina, Fločka je zavolela svog ribara i navikla se na zivot zene, cak je i decu izrodila - pa je iz znatizelje zapitala muza gde je sakrio njenu kosulju sve te godine. Ne sluteci nista, on joj rece. I tako jedno vece ona ode po kosulju i od tada je nikad niko vise nije video. Zov mora je bio jaci od sve ljubavi i lepote zivota koju je imala na kopnu. Najmladja cerka im se zvala Dulsineja. Servantesova Dulsineja.

 Bar je svakako jedno od najstarije naseljenih mesta u Crnoj Gori. Prvobitni nazivi su mu bili Antivari i Antibarium, dok ga je Stefan Prvovencani zvao "Slavni Grad Bar". Jedan od lepsih znamenitosti ovog lokaliteta su biljne kulture, medju kojima i jedna maslina starija od 2000 godina.

Legenda koja se vezuje za ovaj grad je o knezu Vladimiru kog je 997. godine zarobio Car Samuilo. Zatvorio ga je u tamnicu. Njegova cerka, princeza Kosara, je obilazila zarobljenike i prala im uvece noge. Kada je ugledala Vladimira, odmah se zaljubila i zapretila ocu da ce se utopiti u jezeru ako ga on ne oslobodi. Vrlo brzo su se Vladimir i Kosara vencali i ziveli u dvorcu na Skadarskom jezeru. Kada je Car umro, nasledio ga je bratanac Vladislav. On odmah ubija Vladimira, a Kosara njegovo telo prenosi u manastir Precista Krajinska, gde se zamonasila. Kada je umrla, na osnovu njene zelje, sahranili su je kod nogu kneza. On je posle smrti proglasen za sveca, a u njegovu slavu - na hiljadugodisnjicu od njegove smrti, podize se Veliki Saborni hram u Baru .

 Budvanska legenda kaze da je Budvu osnovao Kadmo. Bio je fenicanski junak, borio se sa zmajevima, osnovao Tebu, podario Grcima alfabet. Edipov praotac, brat cuvene Evrope i muz Zevsove unuke Harmonije.

Njih dvoje su ziveli u dugom i srecnom braku u kome su izrodili mnogo dece. Nazalost, sva ta deca su umrla tragicnom i surovom smrcu. Kadmo i Harmonija napustaju Tebu i traze utociste na obali istocnog Jadrana. Na tlo danasnje Budve stizu na volovskoj zaprezi i osnivaju grad kome su dali ime Buthoa, od grcke reci bous - sto znaci vo. Ipak, Kadmo ne uspeva da nadje spokoj i mir jer je smatrao da je losa sudbina i tezak zivot zapravo kazna bogova, posto je ubio zmaja koji je pripadao njima. Zatrazio je milost od bogova i zamolio da ga pretvore u serpenta, posto vise nije zeleo da zivi kao covek. Bogovi su odmah ispunili njegovu zelju, a kada je to videla Harmonija i ona je zatrazila isto. Prema legendi, njihova isprepletena zmijska tela jos uvek lutaju u vrtovima nara, duz Jadrana.

 Herceg Novi nastaje 1382. godine , u vreme kada su Boku nastanjivala tri anticka naroda - Trojanci, Iliri i Karijevci. Gospodar Boke je tada bio Kadmo. Nakon sto su on i Harmonija postali zmije, prema legendi - magicno su se pretvorili u poluostrva. Ona postade kopno izmedju Tivatskog i Kotorskog zaliva, a on Lustica. Tada, bez vladara, sva plemena su stalno bila u medjusobnom ratu. To je iznerviralo boginju Dijanu i jednom ona podize veliki vetar na moru, te ih sve satera u uvalu u Herceg Novom. Naterala ih je sve da se pomire, a nakon toga ta uvala dobija ime Mirište. Po legendi, ako se sa nekim samo jednom tu pomirite - vise nikada ne mozete sa njim da se posvadjate.

Nakon toga je Dijana konstantno pocela da bezi od Apolona. On je bio slab na lepe zene, a ona nikako nije zelela da mu se preda. Uspevala je da se krije danju, a nocu izlazi - sve dok jednom nije ranije svanulo na Mamuli i Apolon je primeti. Tada je zamolila svog oca da je pretvori u lovoriku - kako bi uvek bila zelena i vecno predivno mirisala, koja i danas mirise zelenom Bokom. U tom momentu joj je ispao prsten koji se pod vodom zakacio za jednu stenu. Godinama se oko njega skupljalo i talozilo kamenje, pa je tako nastalo ostrvo Mamula koje je okruglo i podseca na veliki prsten nasred mora.

 Kotor je osnovala Vila Alkima. Ona je dala savet mornarima da ne grade kuce u brdima, vec da biraju obalu i tu sagrade divan grad koji ce biti blizu mora, posto je more zivot. Prvi stanovnici su bili Rimljani, 168. godine pre nove ere i tada se grad zvao Acruvium. Mada postoji prica da je jos davne 535. godine pre nove ere prvu tvrdjavu iznad Kotora sazidao Imperator Justinijan Prvi .