IZ MOJE DUŠE

Ličnost koju cu pamtiti

dobojka | 11 Mart, 2019 14:09

Da li postoji lek za neizmernu bol koja mi probada srce . Hoce li zauvek biti ovako ili ce

doci taj trenutak kada cu ga ponovo zagrliti poljubiti i reci koliko mi nedostaje . I sada kada

pogledam nazad vidim srecno dete koje se igra sa svojim dedom . Junakom svog detinjstva

a to dete sam ja . Znam da se nikada nece vratiti . Nisam verovala da je ovako tesko da

neko moze ovako da nedostaje , da fale njegove reci fali mi osmeh i zagrljaj . Sve te

uspomene ponekad me plase i stvara se strah da bih opet mogla da izgubim osobu

koju volim . Uvece kad padne noc kad se setim svega kazaljke ce stati a kosmos ce

čekati samo da umem da te vratim , a znam da nema dalje sve je laz . Ćutim i drzim

u sebi sve sto osecam . Kad tako ode jedna osoba uvek ostaju uspomene , pamte se

samo lepe stvari koje ce zauvek ostati u srcu . Jer znam da me čuva i da me gleda

iako ja njega ne vidim znam da vidi on mene .