IZ MOJE DUŠE

Tajne beleske Agate Kristi

dobojka | 27 Februar, 2019 15:26

 Nakon smrti Agatine ćerke Rozalind krajem 2004. godine, izuzetno zaveštanje je otkriveno.

Smeštene među njenim stvarima u porodičnoj kući u Grinveju, nalazile su se Agatine privatne zabeleške. Sedamdeset tri rukom pisanih sveski prepunih zabeleški, lista i nacrta kojima je definisala sve planove i ideje za većinu svojih knjiga, drama i priča očaraće svakoga ko je pročitao makar jednu od priča Agate Kristi.

Uzbudljiv ali i izuzetno odgovoran zadatak da pretraži ovu riznicu dobio je Džon Kuran, dugogodišnji porodični savetnik i jedan od najvećih poznavalaca Agatinih dela, najčešće intervjuisan u brojnim dokumentarcima o njenom životu.

Uzbudljiv ali i izuzetno odgovoran zadatak da pretraži ovu riznicu dobio je Džon Kuran, dugogodišnji porodični savetnik i jedan od najvećih poznavalaca Agatinih dela, najčešće intervjuisan u brojnim dokumentarcima o njenom životu. A sve to uz blagoslov Agatinog unuka Metjua Pričarda. Džon Kuran je proveo skoro 5 punih godina pretresajući ove haotične zabeleške i dešifrujući Agatin rukopis kako bi ih konačno sažeo u knjigu Tajne beležnice Agate Kristi.

Džon Kuran, marljivi izučavalac života i dela Agate Kristi bio je u prilici da razgleda, analizira i klasifikuje beležnice velike spisateljice, na osnovu kojih je ona pedeset godina stvarala svoje misterije. Kuran je u ovoj knjizi predočio najvažnije periode njenog stvaranja i osobeni kreativni proces, omogućivši nam da na neki način zavirimo u um najpoznatije autorke detektivskog romana.

Puna detalja koje Agata Kristi zbog svoje skromnosti nije želela da otkrije u svojoj autobiografiji, ova izuzetna knjiga sadrži obilje izvoda i stranica reprodukovanih direktno iz zabeleški i njenih pisama, kao i dve kompletne kratke priče s Herkulom Poaroom kao glavnim detektivom koje nikada pre nisu objavljene.

Mulen Ruž

dobojka | 25 Februar, 2019 10:48

Mulen ruz u doslovnom prevodu crvena vetrenjača je pariski nocni klub i kabare koji je 

dao sagraditi Žozef Oler tadasnji vlasnik pariske Olimpije . Mulen Ruz se nalazi u Parizu 

u Monmartru cuvenom boemskom delu grada , a na samom ima veliku imitaciju crvene

vetrenjače . U roku od samo nekoliko decenija Mulen Ruz postaje popularna turisticka 

atrakcija u kojem su na programu razne muzicke predstave od toga najpoznatiji ples

kan- kan za zreliju publiku sirom sveta . U enterijeru preovladjuje retro dekor iz 19 . 

veka sto lokalu daje onaj čuveni boemski izgled . U Mulen ruzu su nastupali mnogi 

umetnici kao sto su La Guli , Zozefina Beker , Iv Gilber , Dzejn Avril , Edit Pjaf i 

drugi . 

Olimpijski komitet Srbije

dobojka | 23 Februar, 2019 12:20


Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић.[1] Основан је у редакцији листа Ново времена четвртом спрату хотела Москва у Београду, као прва званична олимпијска организација код Јужних Словена. 1911. године је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Први олимпијци су били Душан Милошевић, трећи у квалификационој групи на 100 м (11,6) и маратонац Драгутин Томашевић, који је заузео 37. место.

Стварањем нове државе, 1919. године настаје и Југословенски олимпијски одбор са седиштем у Загребу. Југославија дебитује на првим Зимским олимпијским играма 1924. године са четворицом представника у скијашком трчању. Најбољи пласман остварио је Зденко Швигељ 32. местом на 50 км. Назив организације се мења у Југословенски олимпијски комитет, а 1927. се седиште враћа у Београд.

ЈОК је био организатор Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандитат за организацију летњих игара 1992. и 1996.

Од 1994. године се награђују најуспешнији спортисти и спортистикиње у појединачним спортовима, а од наредне године се проглашавају и најбоље екипе.

Како и држава мења име у Србија и Црна Гора, тако настаје и Олимпијски комитет Србије и Црне Горе. Након референдума о независности Црне Горе 2006., поново настаје Олимпијски комитет Србије, који наставља традицију претходних, а самостална Србија поново учествује, након 96 година, на Олимпијским играма у Пекингу 200


Tradicija odrastanja - Eskimi

dobojka | 21 Februar, 2019 08:08

Eskimi su narod polarnog kruga koji svoje ime duguje činjenici da je jedna od glavnih namirnica u njihovoj ishrani – sirovo meso. Leta provode u šatorima od krzna a zime u igloima – zemunicama od leda i snega, dok opstanak zasnivaju na lovu i ribolovu. Ovaj izdržljiv narod živi u veoma teškim prirodnim uslovima, kojima je prilagođen i način na koji podižu svoju decu.
Trudnoća i porođaj okruženi su brojnim tabuima. Ukoliko bi trudnica iz kuće izašla hodajući unatraške, to bi, prema verovanju, moglo prouzrokovati karlični položaj bebe pri porođaju. Veruje se i da će tudnica koja neprestano dremka u toku dana roditi lenjo dete. Trudica ne sme nositi prstenje ili plesti kosu u pletenice, jer će se u tom slučaju bebi pupčana vrpca omotati oko vrata.
Eskimi veruju da se porođaj mora obaviti u zasebnom šatoru za to namenjenom, a ako se to ne desi, da se šator u kome je beba došla na svet mora napustiti jer više nije pogodan za stanovanje. Žena se porađa u čučećem položaju, dok joj muž pomaže pritiskajući stomak na dole. Muž preseca pupčanu vrpcu, a placenta se umotava u životinjaku kožu i ostavlja napolju da je pojedu životinje.
Nakon porođaja, majka je u izolaciji mesec dana ako je rođen dečak, i dva meseca ako je u pitanju devojčica. Osam dana nakon rođenja šaman vrši obred „krštenja“, dodeljujući detetu duha zaštitnika i imenujući ga. Davanje imena Eskimi smatraju veoma važnim činom. Dete koje još nema ime ne smatra se članom zajednice sve dok ga ne dobije. Deca dobijaju imena nedavno preminulih članova porodice ili neke pokojne ugledne osobe, što je odraz verovanja u vrstu reinkarnacije. Osobine preminule osobe, kako smatraju, ponovo se pojavljuju kod novorođenčeta.
Eksimske bebe prve godine života provode nošene u majčinoj bundi – nosiljci po imenu amauti. Kao pelene, nekada su korišćeni mahovina i koža karibua. Odeća za mališane šila se od meke kože mladih životinja. Sa dve-tri godine deca bi dobijala svoj “atajuk”, vrstu krznenog skafandera sa kapuljačom, rukavicama i čizmicama. I dečaci i devojčice jednako se prihvataju od strane roditeja i zajednice, jer se oba pola smatraju darom prirode.
Eskimska deca odrastaju slušajući priče i predanja o svom svetu. Te priče im pomažu da nauče istoriju svog naroda, a podvizi njihovih predaka urezju im se u pamćenje. Kroz priče i mitove, deca usvajaju modele ponašanja starijih i postaju članovi zajednice u kojoj je, usled teških uslova za život, sposobnost deljenja sa drugima i nesebične brige za dobrobit porodice i sunarodnika jedan od glavnih preduslova opstanka.
Eskimski roditelji prema deci se odnose dosta blago i ne koriste batine, jer se smatra da će duh pretka koji se nalazi u detetu biti njegov vodič. Manji nestašluci se uglavnom ignorišu, a kada roditelji baš moraju da reaguju, oni decu plaše osvetom zlih duhova. Deca uče kako da se snalaze u svom okruženju i brinu o sebi istovremeno i igrajući se i pomažući porodici. Ona tumaraju po okolini i traže ptičja gnezda kako bi pronašla jaja, i nadmeću se sa drugovima u sakupljaju bobica.

Tri lista duvana

dobojka | 19 Februar, 2019 18:33

Тридесетих година прошлог века на углу Краља Александра и Краља Фердинанда , једна од најпопуларнијих кафана у Београду била је кафана Три листа дувана.
Власник локала г. Шамовац, млад , агилан и предусетрљив није жалио труда ни средстава да својим муштеријама пружа све удобности и најлепшу забаву и разоноду. Нови одличан оркестар под вођством самог г Шамовца , чувеног првака на хармоници имао је репертоар од модерних шлагера до народних песама и севдалинки.
Севдалинке је изводила популарна Маца, а још су ту биле и сиmпатична Мила нишлијка као и словенка Драгица Хомц. 
Када свира на фрули чича Вилзон а Шамовац га прати онда у кафани настаје прави урнебес.
Највећа сензација Три листа дувана била је новооткривена звезда , млада певачица Катица Рашић. На последњем такмичењу у извођењу севдалинки Катица је освојила прву награду.
Поред одличне песме и музика која свира без престанка целе ноћи, кафана је била позната по одличним страним и домаћим винима, као и по специјалитетима са роштиља и готовим јелима која су могла задовољити сваког гурмана.

Štrumpfovi za ginisa

dobojka | 17 Februar, 2019 17:55

Svetski rekord u najvecem okupljanju strumpfova postignut je u malom mestu Lauringen

na jugu Nemačke tri godine posle prvog neuspeha tog gradica prenela je agencija Frans

pres . U toj opstini Baden - Virtenbergu na granici sa Švajcarskom okupilo se tacno 2 .762

strumpfa odnosno ucesnika ofarbanih u plavo sa belim ili crvenim kapicama saopstila je 

na fejsbuku grupa koja organizuje tu neobicnu manifestaciju . Prema ginisovoj knjizi 

rekorda dosadasnji rekord drze mestani Svonzija gradica u Velsu gde je bilo 2 .510 

štrumpfova . Pravila su stroga i precizna . Učesnik mora da bude u potpunosti ofarban 

u plavo i da nosi klasično odelo koje nose strumpfovi . Lauringen je vec jednom 2016 

imao skup ali je bilo 2 . 149 štrumpfova . Štrupfovi koji su se prvi put pojavili u 

belgijskom stripu pre vise od 60 godina postali su planetarno popularni u crtanim 

filmovima prikazanim širom sveta . 

Knjazevsko - srpski teatar

dobojka | 15 Februar, 2019 21:29

Teatar u Kragujevcu koji je nosio ime Joakima Vujica direktora prvog srpskog teatra

osnovanog u Kragujevcu 1835 . godine . Na sceni ovog pozorista odigrana je citava 

plejada vrsnih umetnika koji su ostavili dubok trag u istoriji pozorisne umetnosti . 

U Kragujevcu se prve pozorisne predstave pominju jos 1825 . godine . Pripremao ih je i

izvodio učitelj Đorđe Evgenijevic sa đacima . Prve predstave odrzane su za vreme 

Sretenjske skupstine od 2 do 4 februara 1935 . godine kada su prikazani vujicevi komadi 

Fernando i Jarika , La Peruz , Bedni stihoklepac i begunac . Pozorisnu publiku su cinili

knez sa porodicom , činovnici i pozvani gosti kao i poslanici u vreme skupstinskih 

zasedanja . Na sretenje gospodnje 15 . februara u adaptiranim prostorijama 

Kragujevacke tipografije prikazao je Joakim Vujic svoj pozorisni komad Fernando i 

Jarika prema delu Karla Ekartshauzena 

Leptir u večnosti

dobojka | 12 Februar, 2019 19:22

Prica o Nesi Leptiru jedna je od najlepsih i najtuznijih priča domace scene . Nenad Radulovic

bio je vodja grupe Poslednja igra leptira , sjajan umetnik , muzicar , zabavljac ali pre svega

čovek neverovatnog duha i harizme koji je svakom znao da izmami osmjeh ali i koji je

razumeo tugu bolje od mnogih . Nesa Leptir preminuo je na danasnji dan 12 . februara 

1990 . godine . Imao je 31 . godinu . Kazu da je samo 20 minuta pre nego sto ce 

zauvek zatvoriti oci na pitanje kako se osjeca odgovorio pa ne mogu bas da igram

fudbal . I to isticu kao dokaz da ga prepoznatljiva vedrina i smisao za humor nisu

nisu napustali do poslednjeg dana . Prepricava se i kako je pred samu operaciju 

tumora na mozgu pravio šou na VMA pevao i glumatao a kad je anestezija pocela

da djeluje obratio se osoblju imitirajuci Slobodana Milosevica A sad svi na svoje 

radne zadatke .  

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb