IZ MOJE DUŠE

U noci izmedju 15 i 16 oktobra 1923 godine najveci beogradski dnevni list morao je da 

zaustavi masine i slagače zbog senzacije kakvu Beograd do tada nije imao . Jedan telefonski

poziv recepcionera nocnom uredniku bas kada je zeleo da napusti redakciju promenio je 

naslovnu stranu ne samo sutrasnjeg vec i nekoliko narednih izdanja . List je izasao nesto kasnije

nego inace ali zato je jedini imao ovu pricu . Vest o pucnjavi u jednom od najelitnijih hotela 

mnoge gradjane je uputila na lice mesta . Objekat je bio blokiran sa svih strana tako da niko

bez odobrenja nije mogao ni napolje ni unutra jer su zrtve Francuz i Švajcarac posvedocile da

je napadač pobegao kroz prozor sobe na drugom spratu . Utvrdjeno je da su zrtve Žan Izeli 

industrijalac iz Ciriha i Rajmon Karlije kapetan francuske vojske . Izeli je ranjen u obraz 

u samu jagodicu a isti metak mu je povredio i vrat . Oficir je bio lakse ranjen u mišicu 

leve ruke . Oficir je policajcima ispricao da je sa svojim prijateljem u sobi 48 hotela Palas 

boravio sedam dana i da je u noci kada su doziveli napad posle ponoci dosao u sobu i legao.

Prozor je ostao otvoren a lampa upaljena . Tvrdio je da ga je probudio pucanj a onda je 

ugledao čoveka koji drzao revolver uperen u njegovog prijatelja . Pokusao je da mu otme 

oruzje ali je i njega ranio . Posle toga je pobegao kroz prozor . Sve ovo je bilo sumnjivo 

inspektorima kao i činjenica da je iskocio kroz prozor na stakleni krov a da ga nije razbio .

I dok se Karlije petljao sa svojim izjavama o dogadjaju stigli su rezultati Drzavne hemijske 

labaratorije koji su tvrdili da je na čajniku i sudovima sa hranom otkriven otrov arsenik . 

Posle sedam meseci pocelo je sudjenje . Zbog velikog interesovanja vlasti su morale da 

potraze najvecu sudsku dvoranu u Beogradu . Izbor je pao na takozvani Seljacki sud koji

je mogao da primi nekoliko stotina ljudi . Rajmon Karlije izveden je pred sud 8 maja 1924

godine . Sudjenje je islo do tančina a optuzeni se često zalio na loš prevod i prevodioca 

nazivao diletantom . To mu nije pomoglo osudjen je da je Izelija drzao pod ključem , da ga

je trovao , zadrzavao da ne otputuje , posedovao oruzje . Dva dana kasnije Rajmon Karlije 

navodni francuski tajni agent osudjen je na 20 godina zatočenja . Publika u dvorani suda 

bila je podeljena jedni su odobravali odluku suda a drugi su je izvizdali . Sve je ukazivalo da

je Francuz zlocinac ali konkretnih dokaza nije bilo . Punih 10 godina kasnije jednog sivog 

decembarskog jutra optuzeni Francuz je pomilovan .  Iz Pozarevackog kaznenog zavoda 

izasao je kao ostareli 40 - godisnjak umoran , zarastao u bradu , koju su prepletale sede

vlasi . Novinarima koji su ga sačekali ispred zatvora ponovio je staru pricu o nepoznatom 

napadaču i svojoj nevinosti a zatim je iščezao bez traga i glasa ne ostavivsi nijedan trag 

svog postojanja bar ne u Beogradu koji mu je bio sudbonosan i čiju policiju i sud je tako

pogresno i duboko potcenio . 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Srpsko - cincarsko društvo Lunjina
• Vera Nikolic
• Tetka Bibia
• Tetka Bibia
• Senćanski marcipan
• Sava Stojkov
• Djordje Stanojevic
• Hristifor Crnilovic
• Matija Ambrozic
• Bitka kod Sente

• Generalna [781]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom