IZ MOJE DUŠE

Srpska nova godina

dobojka | 13 Januar, 2022 19:33

Neki naučnici su samo delimično u pravu kada tvrde da je Srpska Nova godina u stvari starokalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio još Julije Cezar, pa se zato zove i julijanska.

Ona se može nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini, monasi na Svetoj Gori, pa čak verovali ili ne i pravoslavni Japanci. Ipak, Srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se praktično izbriše srpski identitet.

Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska, jer je nastala pomalo iz inata. Počela je da se obeležava 13. januara 1919. (kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca usvojila gregorijanski kalendar), a intenzivno se slavi od 1923. godine, kada je iz Zagreba stigla žalba da pravoslavna slavlja štete trgovini i privredi, svaki dalji pokušaj usklađivanja kalendara i prekida slavlja srpske Nove godine bio je uzaludan. Srbi su „prkosno i ponosno“ ustalili svoju tradiciju! Vredno je istaći da se Srpska pravoslavna crkva u jednom trenutku zalagala za usklađivanje kalendara, ali je kasnije odustala . Prvu proslavu pravoslavne Nove godine (1923) organizovala je beogradska „Kasina“, a već sledećih godina pridružile su joj se sve ostale kafane, bioskopi, domovi… Međutim, sa dolaskom komunizma na političku scenu Srbije, slavlje Pravoslavne nove godine bilo je strogo zabranjeno. I pored striktne zabrane da sve kafane moraju biti zatvorene 13. januara najkasnije do 22 sata, mnogi Srbi su ipak nastavili sa proslavom ove nove godine i to krišom, rizikujući tako ne samo da završe u zatvoru, već i svoj ugled i položaj. Danas se ovaj praznik slavi slobodno i veselo, u krugu porodice porodice i prijatelja, a takođe i po trgovima širom Srbije ili molitveno ispred hramova i crkava, uz muziku, kuvano vino i veliki vatromet (naravno, u periodu kada nema epidemije kao što je sada slučaj)…

Za Srpsku Novu godinu, vezani su brojni običaji i priprema praznična trpeza. Prema običaju, Badnjak se čuva do ovog dana (13. januara) kada se prave krstići i stavljaju na voće, odnosno rodno drvo, kako bi godina bila rodna. Takođe se veruje da će, ako na sam dan praznika pada sneg, naredna godina biti rodna…

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb