IZ MOJE DUŠE

Nadja Regin

dobojka | 07 Oktobar, 2024 13:56

Нађа Регин (Ниш, 2. децембар 1931 — Лондон, 6. април 2019) била је југословенска и српска глумица, најпознатија по улогама у британским филмовима и ТВ програмима шездесетих година 20. века. Дипломирала је на Академији драмских уметности у Београду и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Филмску каријеру је започела у СФРЈ под именом Нађа Подерегин, након чега је глумила у неколико филмова у Западној Немачкој, пре него што се трајно настанила у Великој Британији. Најпознатије улоге су у два филма из серијала о Џејмсу Бонду: Из Русије с љубављу, као љубавница Керима Беја, и по малој улози у филму Голдфингер. Глумила је у телевизијским серијама: Светац (The Saint), Осветници (The Avengers) и Опасан човек (The Danger Man). Рођена је као Надежда - Нађа Подерегин у Нишу, 1931. године. Мајка јој је била Милка Бајић Подерегин, професор српског језика и књижевности, родом из Пљеваља. Њен отац, Игњатије Подерегин, такође инжењер агрономије,^[1] био је пореклом Рус. Милка и Игњатије упознали су се у пљеваљској гимназији, где су обоје радили као професори. Венчали су се 1928. године. У браку су имали две ђерке, Нађу и њену сестру Јелену - Љољу. Из пљеваљске гимназије брачни пар Подерегин одлази на службовање у Прокупље, па у Краљево, где их 1941. године затиче избијање Другог светског рата у Југославији. Нађин отац страдао је током Стрељања у Краљеву, када није хтео да напусти своје ученике и заједно са њима је отишао на стрелиште. После ове трагедије Нађа се са мајком и сестром сели у Пожаревац. Нађина мајка одбила је да ради под окупаторским властима и активно је помагала Народноослободилачки покрет. После завршетка рата добила је посао професора српског језика и књижевности у Београду, па се породица сели у главни град . Средином педесетих година сестре Подерегин, Нађа и Љоља, важиле су за београдске лепотице . Љубав према глуми Нађа је исказивала још као мала девојчица. Своје прве глумачке кораке направила је већ са седам година, када је у Краљеву, где је провела детињство, наступала на приредбама за децу. Преселивши се у Београд, похађала је часове балета.

У Београду је Нађа Регин завршила Седму женску гимназију, а затим и два факултета:^[ Глумачку академију и Филозофски факултет. На академији је била у класи професора Јоже Рутића и асистента Бранка Плеше, заједно са Павлом Минчићем, Дејаном Чавићем, Цигом Јеринићем, Јеленом Јовановић-Жигон, Петром Банићевићем и још тридесетак студената. Дипломирала је 20. маја 1954. године улогом Анке, у представи Љубавници непознатог аутора из 16. века, у Београдском драмском позоришту . Глумачку каријеру започела је још на студијама, да би почетком 60-их дебитовала и у иностранству, где је наставила да игра у многим филмовима и серијама. До завршетка каријере снимила је чак 40 наслова у Енглеској и Немачкој . У Србији је била позната под именом Нађа Подерегин . У Кану је срела свог будућег супруга Мајкла Шрајбера, лондонског индустријалца, са којим је добила кћерку Тању. Њена сестра Љоља удала се за Холанђанина са којим је добила сина Андреја. Касније су се обе развеле и наставиле да живе у Лондону.^[1]

Нађа се опробала и као издавач, а пред крај живота и као писац. Са сестром Љољом, која је била професор славистике, 1980. године основала је издавачку кућу Ханиглен паблишинг (Honeyglen Publishing). Ова издавачка кућа објављивала је углавном биографије и лепу књижевност. Међу њиховим издањима је и енглески превод романа Свитање, који је написала њихова мајка Милка Бајић Подерегин. Почетком деведесетих година 20. века издавачка кућа Ханиглен паблишинг учествовала је и на Сајму књига у Београду. Године 2016. објавила је роман Жртве и будале . Нађа Регин умрла је 6. априла 2019. године у Лондону . Глумачку каријеру Нађа је започела још као студент, 1949. године. Дебитовала је у домаћем остварењу Прича о фабрици, режисера Владимира Погачића. Током студија Нађа је снимила још два филма: Чудотворни мач и Фросина, оба у режији Војислава Нановића. По дипломирању снима Ешалон доктора М. у режији Жике Митровића и копродукцијски филм Кућа на обали, режисера Бошка Косановића.

Своју каријеру у иностранству Нађа је започела 1963. године, улогом у другом наставку авантура Џејмса Бонда - Из Русије с љубављу, улогом девојке негативца Карима, док је наредне године, у трећем наставку - Голдфингер, улогом Боните постала и једна од Бондових девојака. Сарадња са глумцем Шоном Конеријем отворила јој је широм врата у свету глуме. Глумила је и у телевизијским серијама Светац, са Роџером Муром, Осветници и Опасан човек . Крајем шездесетих Нађа Регин се повукла са сцене. Пензију је стекла радећи као сценариста на Би-Би-Си-ју.^[4] Писање је било важно за Нађу. Довршила је роман „Свитање”, који је њена мајка Милка оставила незавршен у рукопису. Писала је према белешкама које су остале за Милком после њене смрти, 1971. године је иза ње оставила непотпун рукопис за први роман кад је умрла 1971. Рад на завршетку овог романа сматрала је „најважнијим делом које је икад урадила . Године 2016. објавила је и сопствени роман Жртве и будале, под именом Нађа Регин. Реч је о бурној, ратом разореној романси између идеалистичког песника Марка Боздана и лепе плесачице Марије Марић.^[8] Радња романа одвија се током кратког поновног сусрета главних јунака у Лондону. Прича се заснива на контрастима живота у Енглеској и Југославији седамдесетих година 20. века, произашлих из политичких околности насталих после Другог светског рата . Нађа Подерегин је као гимназијалка била хапшена „по питању Резолуције ИБ-а”. У притвору је провела неколико месеци, јер је растурала летке „антиреволуционарне садржине”. На летку је писало да је „Тито издао циљеве комунизма, јер је почео да скупља аутомобиле као играчке”. Причало се да је групу коју су чинили Нађа, Лепосава Милошевић, касније удата за писца Антонија Исаковића, и Милана Илић неко пријавио Удби, али се никада није сазнало ко. У време НАТО агресије на СР Југославију, 1999. године, Нађа и Љоља организовале су протесте у Лондону.