IZ MOJE DUŠE

Uprkos tome sto visevekovnu tradiciju gadanja u Srbiji cuva svega desetak nosilaca ove 

kulturne vestine gajde i dalje zive . Setni zvuci vracaju u proslost u pastirske dane kada su 

se na livadi dok ovce pasu pevale pesme igrale narodne igre i rucno izradjivali stari 

instrumenti . Zajecar , Pancevo , Kikinda , Svrljig i Lebane mesta su na kojima se na gajdama

najvise ocuvalo . Ovde su zvuci tradicionalnog instrumenta najcesce mogu cuti na okupljanjima

u malim selima i zaseocima . Uz gajde tradicionalnu kuhinju i pice obnavlja se i cuva bogatstvo

nematerijalnog nasledja koje se sa generacije na generaciju godinama unazad prenosi . 

Postoji nekoliko vrsta gajdi koje se izradjuju i sviraju na ovim prostorima . Najpoznatiji je 

svakako juznomoravsko - makedonski tip koji se svira od okoline Nisa pa sve do juga 

Makedonije . Pored njih cesto se moze naici i na svrljiske , erske , banatske , ili mokrinske

i vojvodjanske gajde . Razlike su pre svega u metodama izrade delovima od kojih se 

sastoje ali i podrucijima i nacinama na koji se sviraju . Prava dragocenost je cinjenica da

se na Balkanu i danas prave primitivni tipovi gajdi koje su nekada davno svirali nasi preci . 

O vaznosti i prisutnosti gajdi svedoci i zanimljiva prica o srpskom gajdasu iz Prvog 

svetskog rata . Naime Petar Milenkovic je u rat krenuo sa tri konja i gajdama na kojima 

je svirao i u vreme golgore preko Albanije . Zvuk starog instrumenta vojnicima je u 

najtezim trenutcima bio podsetnik da jos ima zivota i da ne smeju odustati a gajde su

zajedno sa Milenkovicem prezivele rat i pobedonosno docekale povratak kuci .  

Judita Šalgo novosadska knjizevnica rodjena je kao Judita Manhajm u Novom Sadu u 

jevrejskoj porodici . Ta cinjenica uticala je na njen zivot buduci da je kao vecina jevreja 

tokom Drugog svetskog rata svojim gubitcima ucestvovala u jevrejskoj sudbini nego se 

upisala i u njeno knjizevno stvaralastvo . Otac je mobilisan u radne jedinice i ubijen 1942 

a majka je 1944 deportovana u logor Bergen Belzen . Pre nego sto je odvedena majka je 

trogodisnju Juditu da bi je zastitila odvela u Mali Iđoš i poverila je jednoj zeni Mađarici 

koju do tada nije poznavala i koju je nadalje trebalo da zove mama . Tako je njen prvi 

jezik koji je Judita naucila bio madjarski i tek kasnije tokom skolovanja zamenjuje ga 

srpskim na kojem su napisana sva njena dela . Zavrsila je studije Opste knjizevnosti u

Beogradu i po povratku u Novi Sad udaje se za Zorana Mirkovica . Judita Salgo pisala 

je poeziju , prozu , romane i eseje . Prvo znacajnije pojavljivanje Judite Salgo na 

knjizevnoj sceni desio se u talas neoavangarde koji je krajem 60 - tih i pocetkom 

70 - tih uzdrmao novosadsku umetnicku scenu . Centar okupljanja aktera 

eksperitalne , ekscesne , i subvizivne umetnicke scene u Novom Sadu bila je tribina 

mladih ciji je urednica u to vreme bila Judita Salgo . Kada je nakon par godina nizom 

zabrana smena pa cak i zatvorskih kazni doslo do ucutkivanja umetnickih praksi 

usmerenih na kritiku vladajuce kulturne paradigme i zvanicne umetnosti i Judita 

Salgo biva smenjena . Njena druga pesnicka zbirka 67 minuta naglas objavljena 1980 

zaokupljena eksperimentima u mediju jezika i teksta napisana je u duhu neoavangardnih

poetika . Knjizevni opus Judite Salgo iako nevelik svojom jedinstvenoscu nezaobilazan je 

u proucavanju knjizevnosti a prije svega zenske knjizevnosti druge polovine 20 veka .  

Osma retrospektiva posvecena je literarnom grafickom i tekstilnom umjetniku i pankeru Ivici

Čuljku Keceru po alijasu Satan Panonski . Rodjen je 1960 u Cericu a smrtno stradao u Vinkovcima

1992 godine . Sahranjen je kao hrvatski vojnik . Njegova smrt legendarna je kao i kratak mu 

zivot . Javna slika o njemu pati od dvije boljke s jedne strane se ponizava kao domaca verzija 

radikalnog americkog anarhiste i devijantnog mizantropa a s druge strane se uzdize kao 

neshvaceni umjetnik genijalac izvan svog vremena i totem slobode . Svaka prica o Ivici 

Culjku mozda bas zbog tog nesretnog alijasa ali i avangardnog kataloga ima zloslutnu 

morbidnu i vulgarnu notu mi smo ga uvijek prihvatali sa zdravom dozom humora kroz 

cerak i nagle pokrete  kako to s gnjevnom muzikom obicno i biva . Satan Panonski bio je

prepoznatljiv po samoranjavanju na sceni zivotom u zatvorskoj bolnici i opjevavanju smrti 

nasilja i seksualnih devijacija . Njegovo je samoranjavanje djelimicno nadahnuto umjetnicima

poput Marine Abramovic koji 60 - tih uvode tijelo u svoj umjetnicki izrazaj i to upravo kroz 

samoranjavanje . Ivica Culjak je kao osudjenik za ubistvo s dijagnostikovanim poremecajem

licnosti u neuropsihijatrijskom ustanovi Dr . Ivan Barbot u Popovaci proveo devet godina . 

To razdoblje od 1983 do 1991 kljucno je za njegovo stvaralastvo . U svojim pjesmama osim

o ranama krvi i spolnim bolestima Satan progovara i o licemjerju pohlepi manipulaciji djecom

te osudjuje materijalizam rezim u kojem zivi ali i rezim koji dolazi . Prvi album snimio je s 

clanovima Majkl Nedjeljkom Ivkovicem , Goranom Baretom i Zeljkom Mikulicem . Godine 

1992 izlazi album Kako je panker branio Hrvatsku na kojem se izmedju ostalih nalaze 

Beogradski pasaluk i Prepuna je krvi Drina pjesme zbog kojih Satana uporedjuju sa 

Markom Perkovicem Thompsonom .  

U kripti hrama Svetog Save premijerno za beogradsku publiku prikazan je dokumentarni 

film Čuvari . Prica prati porodicu Androvic iz Veljic Mikulica kod Bara koja vec devet vekova

cuva krst Svetog Jovana Vladimira . Samo dva clana porodice oni najstariji u svakoj generaciji

znaju gde je krst sakriven . Porodica Androvic cuva krst Jovana Vladimira vladara Duklje i 

Srbije koji je posle smrti uvrsten medju svetce . Prema predanju knez je krst drzao u ruci 

kada je pogubljen . Relikviju je sacuvao svestenik a zatim njegova cerka kao miraz unela u 

porodicu Androvica . To se cuvalo da niko nije znao samo dva clana godinama . I samo se

jednom tokom godine iznosio na planinu Rumiju istice Nikola Androvic dodajuci da je 

svestan tezine koju imaju koju moraju da podnesu i tako umru . Nije lako zadobiti 

poverenje cuvara krsta i snimiti dukumentarni film inspirisan ljubavnom pricom izmedju 

kneza Vladimira i Kosare cerke njegovog protivnika Cara Samuila .  

Pogledom uperenim u daljinu namrstenim obrvama i rukom kojom podupire bradu zabrinuta 

migrantska majka je sedela izmedju dve devojcice zarivene u njen vrat drzeci na krilu bebu . 

Svi su neuredni u istrosenoj i pocepanoj odeci . Tako bi se mogla opisati scena zabelezena 

objektivom kamere koja je postala simbol a identitet majke i njena tuzna prica otkrivena je 

tek godinama kasnije . Crno bela fotografija snimljena je 1936 godine u kalifornijskom 

gradicu Nipomou postala je poznata kao migrantska majka jedna je od ikonicnih slika velike

depresije . To je fotografu donelo slavu i na kraju malo bogatstva ali decenijama niko nije 

znao identitet majke i njene dece . Prva njena fotografija koja dokumentuje depresiju 

nastala je 1933 godine i naziva se beli krug andjela a 2005 je prodata za neverovatnih 

804 hiljade dolara na aukciji . Fioren Liona Kristi rodjena je 1903 u Čirokiju u danasnjoj

Oklahomi . Udala se sa 17 godina i ubrzo preselila sa svojom rastucom porodicom u 

Kaliforniju ranih tridesetih godina proslog veka . Ostala je trudna sa svojim sestim 

detetom ali njen suprug je tada umro od posledica tuberkuloze . Nakon Drugog 

svetskog rata Florens se preselila u Modesto gde je radila u bolnici . U zivotu se udala 

jos jednom za bolnickog administratora a njen zivot je vremenom postao relativno 

konvencionalan i ugodan . Njen lik na fotografiji Migrantska majka Lang je doneo veliki

ugled stekavsi reputaciju dokumentarnog fotografa . Dobila je i stipendiju Gugenhajm

1941 a umrla je od raka 1965 godine . Ipak fotografija je bila izvor gorcine za njenu decu

da su i sama trebala da imaju koristi od nje . To se ipak dogodilo 1983 godine kada je 

njihova majka patila od zdravstvenih posledica raka i mozdanog udara kada su dobili 

donaciju od 35 hiljada dolara za troskove lecenja . Americka postanska sluzba je 1998 

godine koristila migransku majku kao markicu pod nazivom Amerika prezivljava depresiju .  

Tuzibaba ili tuzideda ili kako god ga nazivali izvesni gospodin Panic je definitivno usao u 

anale sudske prakse u Beogradu po tome sto je izmedju dva svetska rata tamo do 1937 

godine tuzio najmanje hiljadu ljudi . Ako nije bio najpopularnija licnost onda je sigurno bio 

najvidjenija . Ne po znacaju vec sto su ga tamo cesto vidjali . I tada bi gospodin Panic 

sa gomilom licno ispisanih papira usao u sudnicu . Bio je spreman za svako suceljavanje a 

mediji su pisali da je veliku vecinu parnica dobio . Nije mu smetalo podsmevanje ni nadimci

koje je dobio on je znao zasto je tu i nista drugo nije ga se ticalo . Kada su ga u sudu 

docekali novinari da naprave reportazu o tom fenomenu dosao je da uzme novac jednom 

beogradskom trgovcu odnosno da uzme ono sto mu je ovaj dugovao kad vec nije mogao 

drugacije . Panic je nakada bio apotekar ali je napustio taj porodicni biznis i poceo je da 

se bavi adaptacijom kuca . I da se sudi . Pomenuti trgovac mu je nekada ranije ostao 

duzan pet stotina dinara po racunima i za troskove koje je tuzitelj imao dok mu je 

prepravljao dom . Nije tuzio Panic za neke velike sume . Ali bile su dovoljne da sasvim 

lepo moze da zivi od dobijenog novca u sporovima . Uostalom on je taj svaki dinar i 

zaradio samo mu nisu isplatili na vreme kad je trebalo .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom