IZ MOJE DUŠE

Judita Šalgo

dobojka | 27 Jul, 2023 07:30

Judita Šalgo novosadska knjizevnica rodjena je kao Judita Manhajm u Novom Sadu u

jevrejskoj porodici . Ta cinjenica uticala je na njen zivot buduci da je kao vecina jevreja

tokom Drugog svetskog rata svojim gubitcima ucestvovala u jevrejskoj sudbini nego se

upisala i u njeno knjizevno stvaralastvo . Otac je mobilisan u radne jedinice i ubijen 1942

a majka je 1944 deportovana u logor Bergen Belzen . Pre nego sto je odvedena majka je

trogodisnju Juditu da bi je zastitila odvela u Mali Iđoš i poverila je jednoj zeni Mađarici

koju do tada nije poznavala i koju je nadalje trebalo da zove mama . Tako je njen prvi

jezik koji je Judita naucila bio madjarski i tek kasnije tokom skolovanja zamenjuje ga

srpskim na kojem su napisana sva njena dela . Zavrsila je studije Opste knjizevnosti u

Beogradu i po povratku u Novi Sad udaje se za Zorana Mirkovica . Judita Salgo pisala

je poeziju , prozu , romane i eseje . Prvo znacajnije pojavljivanje Judite Salgo na

knjizevnoj sceni desio se u talas neoavangarde koji je krajem 60 - tih i pocetkom

70 - tih uzdrmao novosadsku umetnicku scenu . Centar okupljanja aktera

eksperitalne , ekscesne , i subvizivne umetnicke scene u Novom Sadu bila je tribina

mladih ciji je urednica u to vreme bila Judita Salgo . Kada je nakon par godina nizom

zabrana smena pa cak i zatvorskih kazni doslo do ucutkivanja umetnickih praksi

usmerenih na kritiku vladajuce kulturne paradigme i zvanicne umetnosti i Judita

Salgo biva smenjena . Njena druga pesnicka zbirka 67 minuta naglas objavljena 1980

zaokupljena eksperimentima u mediju jezika i teksta napisana je u duhu neoavangardnih

poetika . Knjizevni opus Judite Salgo iako nevelik svojom jedinstvenoscu nezaobilazan je

u proucavanju knjizevnosti a prije svega zenske knjizevnosti druge polovine 20 veka .