IZ MOJE DUŠE

Deseti mediteranski festival u Budvi 2003 Rok i folk šampioni . Zanimljivo je da su sve prve

nagrade na festivalu pokupili muski izvodjaci na celu sa Dadom Topicem i Sasom Maticem 

koji su podelili prvo mesto . Od pesama nagradjenih muuskih izvodjaca Dadova Bajka o 

ljubavi danas je pala u zaborav dok je Sasin Moj grad nastavio da se slusa uprkos tome 

sto je taj hit cetiri godine ranije snimilia grupa Crvena Jabuka . Negde u prikrajku se 

na radio stanicama moze cuti u skorije vrijeme i Nakon toliko godina Borisa Rezaka a 

slusana je i Postojim i ja Sergeja Ćetkovica . Iako se nijedan zenski vokal nije uspeo

okititi nekim priznanjem najvece nagrade su bile to sto su pojedinim damama njihove 

takmicarske numere bile hitovi tako je 1003 Tamare Todevske pravi dar mar a veoma 

slusana je i Ovjeren banjalucanke Romane Panic . Iako je Jelena Tomasevic izvela 

numeru Rano da verujes ona se nikada nije ubrajala u red njenih velikih hitova . 

Najveci utisak je svakako taj sto je pokojni Đorđe Balasevic uputio primedbe na racun

organizatora i TV Pink koja je prenosila festival samo zato sto je urednistvo Pinka 

odlucilo da prenosi i koncert slavnog Panonskog mornara nakon proglasenja pobednika . 

On nikada nije zeleo da udje ni u jedan dil sa tom televizijom to mu je jako smetalo .  

Maratonci trce pocasni krug je srpski film snimljen 1982 godine u reziji Slobodana Šijana 

a scenario je napisao Dusan Kovacevic na osnovu svoje pozorisne predstave koja je nastala

10 - tak godina ranije . Malo je poznato da su Maratonci zapravo bili kritika tadasnjeg 

autoritativnog sistema . Autora je tadasnja vlast podsecala na pogrebno preduzece a svi 

su na vlasti bili dozivotno i nije bilo naznake kada ce otici . Iako u to vreme zvanicno nije 

bilo cenzure postojala su odredjena tela koja su odlucivala sta sme pred publiku a sta ne 

sme . Tako su razne komisije nekoliko puta odlagale pocetak filma Maratonci trce pocasni 

krug a na prvu verziju scenarija stavljena je zabrana . Iz filma je izbacena jos jedna scena 

koja bi gledaocima dala pravu sliku o ulozi sluzavke Olje u porodici Topalovic . Naime ona

Topalovicima nije sluzila samo za odrzavanje domacinstva nego bukvalno za sve pa cak

i za seks . Prema originalnom scenariju za predstavu Maratonci trce pocasni krug 

starost porodice Topalovic je sledeca Pantelija 150 godina,  Maksimilijan 126 , Aksentije

102 , Milutin 79 , Laki 44 , Mirko 24 . Pored kuce na Kosancicevom vencu film je sniman 

na razlicitim lokacijama u Beogradu ili u Pancevu . Kuca Bilija Pitona nalazi se na Topcideru

a scena gde je Laki pregazio gospodina Rajkovica snimana je u Pionirskoj ulici na 

Kosutnjaku . U Pancevu je snimana cuvena scena obracuna izmedju Topalovica i Bilija

Pitona kao i scena gde Đenka vice da ponovo radi bioskop koja je snimana na Gimnazijskom

trgu u ovom gradu .  

U vreme kada nije bilo supermarketa reklama za mnoge napitke punih frizidera sokova 

razlicitih proizvodjaca kupovala su se pica o kojima danas samo znamo iz nostalgicnih 

prica starijih sugradjana . Tada nisu postojali aparati koji bi muckali i hladili pica sve se

radilo u poslasticarnici a recept je bio dobro cuvan . Boza se spominje u istorijskim 

tekstovima jos od 900 - te godine a prvi put je napravljena u turskom delu centralne 

Azije . Njeno zlatno vreme bilo je u vreme Osmanske imperije a ljubav prema ovom 

osvezavajucem napitku traje i danas . 

Klaker je prvi prethodnik najpopularnijeg gaziranog pica na svetu Koka Kole koje su 

pravile sodadzije . Ovo bezalkoholno bistro osvezavajuce pice se kupovalo u sodarama

i poslasticarnicama . Pravi se od vode i secera a dodatak koji mu se dodaje boji ga u 

crvenu , lila i braon boju . Osim boje dodaje se i ukus koji bi trebalo da podseca na 

jagodu visnju ili neko drugo voce . Do 60 -  tih godina 20 veka bio je jedno od retkih

osvezavajucih pica koja su se mogla kupiti . 

Naziv  starog starog pica kabeza ili kabezo potice od turske reci koja znaci sok . Ranije

je bilo jako popularno osvezenje i to narocito na vasarima . Autenticna kabeza 

proizvodila se samo u sodadzijskim radnjama koje su sada potpuno nestale ali ste je

mogli kupiti i u poslasticarnicama da njome zalijete dobar slatkis i ucinite ugodjaj 

potpunim . Bas kao i klaker kabeza se pravila od soda vode i secernog sirupa . 

Vremena su se promenila i danas ne mozemo da zamislimo prodavnicu bez sokova . Ipak

neke stvari su neopravdano pale u zaborav .  

U rubrici da li znate u dnevnom listu Politika 1934 osvanula je fotografija sa tekstom Koji je

nas pripovedac tek u 61 godini stampao prvu zbirku svojih pripovedaka ali sada u koricama 

Srpske knjizevne zadruge . Te godine Srpska kraljevska akademija nagradila ga je za price 

a dobio je i nagradu za roman Trajan iz ruku Milosa Crnjanskog i Branislava Nusica . 

Medjutim skromni ucitelj iz Drimkola koji se prostire pored Ohridskog jezera nije dosao da

primi nagrade . Prvoklasni pisac nakon Drugog svetskog rata predat je zaboravu . Kako je

tekao njegov mucenicki zivot kako je uspeo da napise kolosalan roman , predje Albaniju 

kao srpski vojnik i izbori se za srpske skole u Turskoj carevini . Dokumentarni film 

Ucitelj iz Drimkola vodi nas kroz zivot borbe i umetnost Andjelka Krstica autora romana

Trajan koji je nazvan Decanskim manastirom nase knjizevnosti .  

19 juna 1978 godine objavljen je prvi strip o macku Garfildu istovremeno u 41 novini sirom 

Sjedinjenih Americkih Drzava . Tvorac i autor stripa je proslavljeni Dzim Dejvis koji je macku

dao ime po svom dedi Dzejmsu A . Garfildu Dejvisu . Prvo je poceo da radi strip u kojem je 

glavni lik bila buba ali je tvrdio da se citaoci ne mogu identifikovati sa bubama . Napomenuo

je da u Sjedinjenim Americkim Drzavama postoji mnogo stripova o psima a nijedan o mackama . 

On je zakljucio da ako ljubitelji pasa vole da citaju stripove o psima da bi mnogi ljubitelji 

macaka uzivali i u stripu sa mackom . Tako je nastala ideja za Garfilda . U proteklih 30 

godina Garfildova popularnost je toliko porasla da je usao u Ginisovu knjigu rekorda kao 

najobjavljeni strip na svetu . Objavljuje se u hiljadama novina sirom sveta i citaju stotine 

miliona citalaca . Godisnje se proda roba koja se odnosi na Garfilda u vrednosti od 750 

dolara do milijardu dolara .  

Povodom 80 - godina rodjenja Stojana Stiva Tesica u Biblioteci grada Beograda otvorena 

je izlozba Uzicanin iz Amerike posvecena ovom srpsko - americkom scenaristi , dramskom 

piscu , dobitniku Oskara za scenario filma četiri mangupa i autoru posthumno objavljenog 

romana Karu , remek dela bez koga ce biti teze razumeti svet u kome nam tek valja ziveti . 

Kao sto kod Kusturice nije ni malo slucajno sto Slavko Štimac svom umirucem filmskom 

ocu cita bas iz beogradske Politike tako nije nimalo slucajno ni to sto junak Tesicevog 

romana svoju cinicnu znatizelju utoljuje citajuci bas naucni dodatak Njujork Tajmsa . 

Stojan Tesic rodjen je u Uzicu 1942 godine . Kada mu je bilo 12 godina sa majkom 

Gospavom i starijom sestrom Nađom u Čikago kod oca Radise koji je 1944 godine 

emigrirao u Englesku a potom presao okean . Tako Stojan postaje Stiv mladic koji se

u srednjoj skoli istice kao dobar sportista prvo u rvanju a zatim u biciklizmu . Na 

svecanoj ceremoniji dodele godisnjih nagrada Americke filmske akademije koji je 

tog 14 aprila 1980 godine odrzana u Paviljonu Doroti Čendler dramski pisac i 

scenarista Nil Sajmon izgovorio je ime Stiva Tesica kao dobitnika Oskara za najbolji

originalni scenario za film Četiri mangupa . Ovaj Tesicev polet je trajao jos 10 - tak 

godina a onda su Zalivski rat i sve ono sto je usledilo razvejali svaku nadu . Tesic ce 

napisati jos nekoliko tekstova posvecenim dogadjajima u krizom nagrizenoj Jugoslaviji

ali vodeci americki stampani mediji vise nece objaviti nijednu njegovu rec . Njujork 

tajms ce Uzicaninu iz Amerike dati prostor na svojim stranicama tek nakon sto u leto

1996 godine preminu u snu u Sidneju u novoj Škotskoj u Kanadi gde je bio na odmoru 

sa svojom porodicom . Karu je u Sjedinjenim Americkim Drzavama prodat u nekoliko 

stotina hiljada primeraka a u Francuskoj se 2012 godine nasao na spisku 25 najboljih

knjiga . Sol Karu je razvedeni alkoholicar i doktor za popravljanje filmskih scenarija 

koji pristaje na predlog omrazenog filmskog producenta Kromvela da premontira 

poslednji film filmskog reditelja Xausmana i da od njegovog testamentnog remek dela 

napravi komercijalnu komediju .  

Legendarni strip junak Zagor slavi rodjendan ni manje ni vise nego jubilarni 60 . 1961 

godine u Italiji je objavljena prva epizoda strip serijala Zagor junaka ciji su autori Serđo 

Boneli i Galijeni Feri . U bivsu Jugoslaviju kultni strip stigao je 1968 godine epizodom 

Nasilje u Darvudu i odmah doziveo neverovatan uspeh . Ono sto je posebno zanimljivo

je to da je i danas najcitaniji junak u celom regionu . Originalno italijansko izdanje 

Zagora je stiglo do broja 659 ali zajedno sa specijalima i posebnim brojevima svet je 

ugledalo vise od 800 epizoda stripa o legendarnom junaku . Za one koji ne znaju 

puno ime Zagora je Zagor Te- Nej sto na jeziku Algonkina indijanaca znaci duh sa 

sekirom sto se i samo cesto koristi kao njegovo ime u stripu . Pravo ime ovog strip

junaka je Patrik Vajlding a radnja stripa se desava u Darkvudskoj  sumi u Severnoj

Americi u prvoj polovini 19 veka . Zagor je predstavljen kao lik atletske gradje sa

prepoznatljivim kostimom ciji je osnovni deo crvena majica sa zutim krugom u sredini

u kojem je nacrtana slika orla rasirenih krila .  Zagor ne bi bio sto jeste da kao i svi

veliki strip junaci nema desnu ruku i vernog pomocnika . Don Čiko Felipe Kajetano 

Lopez Martinez i Gonzales poznatiji kao Čiko je meksikanac koji je nezamenjiva 

Zagorova desna ruka i niko ga ne nervira tako dobro kao simpaticni buckasti brkajlija . 

Čiko je glavni komicni lik u stripu a njegova nezasitost hranom ga cesto uvlaci u 

najrazlicitije nevolje . Pre nego sto se pridruzio Zagoru bio je mornar , traper , novinar , 

tajni agent , vojnik u meksickoj i pukovnik u americkoj vojsci , tragac za zlatom , Indijanac 

Na drugoj strani Zagorovi neprijatelji su ludi profesor Helingen , mocni carobnjak Kandraks 

Baron Rakosi vampir madjarskog porekla , genijalni zlocinac Mortimer , Vendigo indijanski

duh zla , Robert Grej covek sa gvozdenim rukama , Tkač .  

Legendarni strip junak ove godine slavi 4 decenije izdavackog zivota sto je njegov izdavac

Boneli proslavio specijalnom epizodom pod nazivom njegovih prvih 40 godina . Slavni 

arheolog i istrazivac zapoceo je svoj strip zivot u apilu 1982 godine u prvoj epizodi 

nazvanoj Ljudi u crnom . Rodjendanska epizoda izasla je u aprilu a trenutno je stigao do

388 epizode Fantasmagorija koja se na kioscima pojavila tokom maja . Nastao pocetkom 

8 decenije proslog veka u procesu modernizacije Bonelijevih stripova do tada uglavnom 

baziranih na vestern ili avanturistickim zapletima lik Martija Misterije detektiva nemoguceg

stvoren je iz pera scenariste Alfreda Kastelija uz pomoc crtaca Đankarla Alesandrinija . 

Pocetak nije bio uspesan jer je prva sveska prodata u skromnom tirazu od 30 hiljada 

primeraka ali stvari vrlo brzo dolaze na svoje mesto . Pre svega zbog Kastelijevih 

sjajnih prica koje uvode u svet naucnih tajni i zabranjene istorije iz vremena kontinenata

Atlantide i Mu misterije Svetog grala , NLO fenomena , drugih dimenzija i slicnih 

misterioznih tema . Napisan kao lik naucnika zainteresovanog za ideje koje zvanicna 

nauka odbacuje smatrajuci ih smesnim i nemogucim on je scenaristima dao na prvi 

pogled neiscrpno bogatstvo ideja dok je sa crtacke strane takav predlozak bio idealan 

poligon za vizuelne eksperimente koji se hronoloski protezu od praistorije do svemirske

buducnosti . Sa druge strane Martijev najveci prijatelj i pomocnik Java neandertalski 

covek kojeg je Marti pronasao tokom svoje ekspedicije u Mongoliji . Osim njih tu su 

racionalni pomagaci poput inspektora njujorske policije . Najveci neprijatelj a nekada 

prijatelj je Serz Orli covek ogromnog znanja i intelekta ali bez skrupula koga interesuje

samo moc i novac a ciji je lik baziran na konceptu ludog naucnika koji je bio susta 

suprotnost Martiju . Strip je imao uspone i padove brojne specijalne i spinof serije te 

ukrstanja sa ostalim junacima boneli univerzuma poput Dilana Doga , Zagora i Natana 

Nevera . S vremenom Martijev lik je postajao sve ljudskiji . Razvio je odredjenu 

sposobnost da se ne shvata ozbiljno dok pokusava da svoj posao obavi na najbolji 

moguci nacin i veliku radoznalost bez predrasuda prema svemu sto ga osudjuje . 

Marti Misterija se nakon italijanske premijere vec 1983 godine pojavio na srpskom 

jeziku u legendarnoj ediciji Magnus Strip novosadskog dnevnika . Prva epizoda ljudi u 

crnom izasla je pod imenom Marti Misterija a do gasenja edicije izaslo je 107 redovnih 

epizoda te nekoliko specijanih izdanja . Nakon toga Misterija je sporadicno i neredovno

izlazio za nekoliko izdavaca da bi Veseli cetvrtak ponovo preuzeo prava za serijal 2008

godine uz 62 objavljene epizode do sada zakljucno sa epizodom Filozofsko drvo koja 

je u Italiji izasla 2015 godine a kod nas u aprilu ove godine .  

Na kraju Drugog svetskog rata Nemci su dva dana spustali neke kutije u dubine jezera Toplic

Ze u Austriji a to se saznalo nakon sto su austrijski ribari poceli donositi engleske novcanice

u banku radi zamene a ispostavilo se da su lazne . Pocela je istraga da je krivotvoreni novac 

plutao sa dna austrijskog jezera . Austrijsko jezero ima dva imena Toplic i Toplic Ze . Nalazi 

se 60 kilometara od Salcburga u Mrtvim planinama Austrije . Do vodenog bisera je tesko 

doci jer treba savladati tri prevoja visoka vise od dva kilometra . Na dubini od 4-5 metara

u jezeru plutaju podvodna ostrva . Ova ostrva su nakupine nepotopljenih trupaca . Dublje 

je 5- 6 metara mulja tada pocinje mrkli mrak . Postoje dva misljenja o tome sta se nalazi 

na dnu austrijskoj jezera . Neki istrazivaci kazu da se u poplavljenim kutijama nalaze tone

zlata koje su Nemci iz okupiranih evropskih zemalja izvozili u Nemacku . Drugi tvrde da 

kutije nisu zlatne vec dokumenti o podatcima o tome gde je pohranjen novac koji su 

nacisti oduzeli od Jevreja . Strucnjaci se slazu u jednom da dnu jezera se nalaze vredna 

blaga . Rec je o 50 kutija koje su oduzete iz Rajhsbanke u Berlinu 22 kutije zlata Ota

Skorcenija , pet kg Kaltenbrunerovih dijamanata , kolekciji retkih Geringovih postanskih

markica , kutijama sa retkim nakitom i starim novcem . U leto 1945 godine u saveznoj

drzavi Štajerskoj austrijski ribari poceli su donositi funte sterlinga u ogromnim kolicinama 

za zamenu u banci . Kasnije su zaposleni u banci ustanovili da su novcanice koje su doneli

bile kvalitetne lazne a ribari su rekli da su novac dobili kada su isli na pecanje na jezero 

Toplic Ze . Nemacki casopis Štern je 1959 godine odlucio da samostalno istrazi misteriju

jezera i organizovao je vlastitu istragu . Okupili su tim ronilaca i pet sedmica istazivali dno

jezera . Ronioci Šterna podigli su 15 drvenih i zeleznih kutija u kojima su istrazivaci pronasli

lazne novcanice engleske valute u iznosu od 55 . 000 funti sterlinga . Osim laznog novca 

pronadjeni su i spiskovi logorasa i dokumenti glavne uprave Carske bezbednosti .  

Pirotski cilimi kao deo devojacke spreme skrinja napunjena kosuljama stolnjacima peskirima 

ukrasi za neveste iz nasih krajeva i prateci nakit za mladu ukupno 100 artefakata iz Etnoloskog

muzeja u Beogradu bice predstavljeno na izlozbi u Nacionalnom muzeju Indije u Nju Delhiju 

od 26 jula do 31 avgusta pod nazivom Tekstil i ukrasavanje u kulturi Srba 19 i prve polovine

20 veka . Na izlozbenom prostoru od 400 kvadratnih metara bice izlozeno tekstilno pokucstvo

i cilimi jer materijali i sama tehnika izrade veoma specificni i nepoznati za inace veoma bogatu

indijsku kulturu a svadba kao znacajan ritual u svim civilizacijama ima poseban znacaj u 

indijskoj tradiciji . Kao najizrazitije obelezje bracnog stanja izdvajalo se oglavlje nevesti 

buduci da je u narodnom nakitu kod Srba izuzetna paznja posvecena ukrasavanju glave 

koje i tokom 19 veka i u prvoj polovini 20 veka zadrzava dominantno mesto . Crveni venac

kao najstariji ukras na glavi neveste vodio je poreklo od anticnog nacina ukrasavanja 

da bi preko Vizantije dospeo u evropske zemlje gde je prvo sluzio i kao ukras od cveca . 

Transformacijom venca nastao je smiljevac najrasprostranjenija mladina kapa na sirem

podrucju Srbije . Osnovu te kape cini leskov prut ili leskova kora savijena u polukrug i

pricvrscena a zatim oblozena domacim platnom ili crvenom cojom . Nakit i ukrasavanje

gradjanki u skladu sa gradjanskim kostimom koji se u Srbiji sredinom 19 veka i u sebi

sjedinjuje elemente tursko orijentalne levantske i evropskle kulture . U srpskoj gradjanskoj

nosnji naziv tepeluk prenet je na posebnu malu zensku kapu od crvene coje u obliku 

kalote ukrasenu biserom navezenim u obliku kupica koja koliko je poznato nema paralela 

u nosnjama drugih balkanskih zemalja . Devojke su pocinjale da nose fes i telepuk i da 

oko njega obavijaju pletenice kada im se priblizi vreme udaje . Obelezje ekonomske moci 

najvise se ogledalo u nakitu za vrat i grudi posebno onom koga su cinili nanizi novca . 

Predstavljali su vidan deo miraza koji je otac prema mogucnostima spremao za cerku . 

Demoni i zli duhovi prema narodnom verovanju okupljali su se u velikom broju za %3

Zaduzbina despotske porodice Brankovic manastir Krusedol se nalazi na Fruskoj gori u ataru 

istoimenog sela nadomak mesta Irig i Maradik . Istorija manastira raspolaze podatkom da 

je zaduzbina despota Đorđa Brankovica i njegove majke Angeline Brankovic manastir 

Krusedol sazidan u periodu izmedju 1509 i 1514 godine . Zanimljivo je da je srpska 

despotica Angelina koja je u drugoj polovini 15 veka stigla u Srem i sa sobom donela 

mosti svog preminulog supruga Stefana . Tada je dobila i zemljiste od srpske 

vlastelinske porodice Jaksic na kome je podigla zenski manastir koji se i danas nalazi 

u neposrednoj blizini manasira Krusedol . Rec je o crkvi koja je posvecena Sretenju 

Gospodnjem i koja se nalazi u istoimenom mestu Krusedol . Sin despotice Angeline 

Đorđe je kao svoju zaduzbinu podigao fruskogoski manastir Krusedol mada se cesto 

navodi da je ovaj manastir na Fruskoj gori zaduzbina i njegove majke . Đorđe

Brankovic se zamonasio i monastvu dobio ime Maksim a nosio je cin vladike . Istorija

manastira belezi podatak da je Đorđe Brankovic podigao ovaj Fruskogorski manastir 

zahvaljujuci novcanoj pomoci Jovana Njagoja vlaskog vojvode koji mu je bio rodjak . 

Prvi zvanicni pomen manastira Krusedol istorija nalazi u popisu koji su nacinili turski 

osvajaci 1546 godine . Istorija manastira belezi i podatak da je 1670 godine fruskogorski

manastir Krusedol imao najbrojnije bratstvo od svih manastira na Fruskoj gori uzevsi 

u obzir da je tada u manastiru bilo cak 90 kaludjera i 12 staraca . U doba velike seobe 

Srba kaludjeri ovog manastira prebegli su u madjarski grad Sentandreju a sa sobom su

poneli sve dragocenosti . Nedugo zatim se vracaju a mitropolit Isaija Đakovic koji je i sam

sahranjen u manastiru prenosi mosti srpskog patrijarha Arsenija III Čarnojevica u ovaj

manastir na Fruskoj gori . U prvoj polovini 18 veka kada se zbila bitka na Petrovaradinu 

1716 godine surovi turski osvajaci ne samo da su opljackali i spalili fruskogorski 

manastir vec su i mosti tada vec svetih Brankovica sasekli i zapalili . U prvoj polovini 

18 veka istorija manastira navodi podatak da je fruskogorski manastir Krusedol obnovljan

te je glavna manastirska crkva koja je posvecena prazniku Blagovestenja prosirena i 

prekrivena limom kao i da je tadasnji vladika pecujski Nikanor Melentijevic sazidao konak

izmedju 1722 i 1725 godine .  

Jedna od najlepsih srpskih patriotskih pesama Sa Kosova zora svice u narodu poznatija kao

Oj Kosovo Kosovo napisana je tacno pre tri decenije . Gotovo da nema srbina da nije cuo 

pa skoro i zapamtio njene stihove ali malo je onih koji znaju njenu istoriju . Naime 1989 

godine pevac kompozitor i tekstopisac Ljubomir Ljuba Manasijevic je nakon svog 

nezaboravnog iskustva u Gracanici napisao ovu cuvenu pesmu . Povodom komemoracije 

600 godisnjice Kosovske bitke 28 juna 1989 godine slikar Milic od Macve priredio je 

izlozbu slika u dvoristu manastira Gracanica a Manasijevic otvorio skup jednom od svojih

numera Nebo je visoko Srbijo . Porta manastira Gracanice bila je ispunjena ogromnim 

brojem ljudi i svako je dosao u manastir da se pokloni mostima Svetog cara Lazara 

zapalio je jednu ili vise sveca za pokoj dusa Kosovskometohijskim junaka . Gracanica

je sijala u mraku i izgledala je kao nebeski manastir koji se spustio na Srpsku Kosovsku

zemlju da osvetli nase puteve i da ozivi secanje na staru slavu i Kosovski boj 1389 . 

On je pri povratku imao cast i da nosi kivot sa mostima Svetog cara Lazara .  Upravo

to iskustvo bilo je inspiracija za stvaranje umetnickog dela kao sto je pesma Sa Kosova

zora svice .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom