IZ MOJE DUŠE

Meri Nesbit

dobojka | 19 Jun, 2021 16:48

Fenomen starleta nije nov. Zapravo, postoji od kada je sveta i veka. Možda se forma menjala, kao i imena kojima su se takve dame zvale, ali suština je uvek bila ista - bile su to lepe i atraktivne žene koje nisu imale nikakav talenat, ali je javnost, uglavnom muška, prosto gubila glavu za njima. Ipak, ako govorimo o osobinama koje im se i danas pripisuju, onda je prva starleta u istoriji živela u 18. veka. Reč je o intirgantnoj, slobodoumnoj, i kako će se na kraju ispostaviti - veoma sposobnoj Meri Nesbit. O običnoj kurtizani koja je zahvaljujući lepoti, ali i svojim društvenim veštinama, dotakla zvezde, na kraju postavši važna figura u političkom životu Engleske 18. veka.

Meri Nesbit bila je plavokosa, atraktivna kurtizana koja se kretala u najvišim slojevima engleskog društva, čak i među plemićkim porodicama. Vrata njenog doma su uvek bila širom otvorena za bogate i moćne muškarce, pa je vremenom i sama postala veoma uticajna i poznata. Kako to obično biva, Meri se rodila u teškoj bedi i nepoznatog je porekla, a neretko se za vreme njenog života spekulisalo da je pronađena u dečjim kolicama.

Ipak, sirotinjski život nije bio suđen Meri – njena lepota i koketnost polako ali sigurno krčili su joj put ka kremu engleskog društva. Uvek je bila u centru zbivanja, a muškarci su se “lomili” oko nje. 

Popularnost ove dame naglo je porasla kada je jednom prilikom pala s konja. Svi su tada videli da nije nosila gaćice, a ona je ovu “nezgodu” pretvorila u trenutak slave koji je pametno iskoristila. Naime, tada je pozirala za portret čuvenom umetniku Džošui Rejnoldsu, a potom je sliku umnožila i podelila svojim muškim obožavaocima.

I to je bila konačna prekretnica u njenom životu! Mali “trik” ju je vinuo u nebesa – Meri je postala ljubimica imućne engleske gospode i rado viđen gost na zabavama, balovima i večerama. Njen prvi javni ljubavnik bio je erl Simon Lutrel, čovek poznat i kao “Kralj pakla”. Pretpostavlja se da je upravo on “krivac” za njen nadimak - “Paklena Dejvis”. Lutrel je mladoj Meri na neki način odredio sudbinu – on ju je upoznao sa Aleksandrom Nesbitom, najmlađim sinom bogatog bankara iz Londona, a ovo poznanstvo ubrzo je rezultiralo brakom.

I to kakvim brakom! 

Ozakonjena veza je Mari donela komfor, luksuz, i na koncu svega - komoditet da kao finansijski nezavisna žena radi šta hoće i spava s kim hoće.

Njen suprug je poludeo i preminuo nekoliko godina nakon sklapanja braka, a šuškalo se da je Meri tome u mnogome doprinela. Njena brojna neverstva, neposlušnost i nepoštovanje bili su zaslužni za ludilo nesrećnog Aleksandra. 

Najverovatnije je da su takve glasine i bila istina – ona je još tokom braka postala priznata ljubavnica Augustusa Herveja, trećeg erla od Bristola.

Međutim, uprkos preljubi i razmiricama sa gospodinom Nesbitom, Meri je bila ta koja je nasledila njegov imetak. Iz veze sa Hervejom izašla je još bogatija. 

Atraktivna Britanka je ponovo angažovala slikara Džošuu Rejnoldsa, u želji da je ovog puta naslika kao bogatu i samostalnu ženu. Umetnik ju je predstavio kao svevremenu lepoticu sa golubom u ruci (koji simboliše ljubav i nevinost), a portret je trebalo da “opere” uprljanu Merinu reputaciju. U godinama koje će uslediti Meri će postati ljubavnica brojnih uticajnih i bogatih ljudi – oficira, grofova, sekretara pri vladi i muškaraca sa političkim ambicijama, a uglavnom će u svim svojim odnosima, avanturama i vezama uspeti da se dodatno materijalno obezbedi – dobijala je nakit, odeću, nameštaj, čak i čitava imanja…  

Tokom Francuske revolucije život Meri Nesbit poprimio je sasvim drugačiji tok – ona je postala svojevrsni diplomata. Pretpostavlja se da ju je tadašnji premijer Vilijam Pit angažovao kao agenta vlade u svojim tajnim namerama da obnovi francusku monarhiju.

Meri je tada privukla pažnju javnosti ali kroz potpunu drugačiju prizmu – bila je uvažavana kao žena od velikog političkog značaja. Tadašnje dnevne novine “Morning Chronicle” napisale su “ova proslavljena dama, upkos promiskuitetu u svom životu, stekla je jednu uzvišenost i dostojanstvo, uspevši da iskoristi svoj uticaj u pravom smeru i na najbolji način”.

Mari je od tada provela svoj život putujući po inostranstvu i predstavljajući Veliku Britaniju kao diplomata. Preminula je u dubokoj starosti u 82. godini u Parizu, gde je i sahranjena 4. novembra 1825. godine. 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb