IZ MOJE DUŠE

Iza imena Mir - Jam krije se Milica Jakovljevic rodjena u Jagodini 22 aprila 1887 godine . 

Detinjstvo je provela u Kragujevcu . Posle Prvog svetskog rata se preselila u Beograd 

kako bi zapocela karijeru kao novinarka u Novostima kao jedna od retkih zena u poslu . 

U svom stanu u Molerovoj ulici na Slaviji Milica je pisala o ljubavi braku i zivotu gradjanske

klase u Jugoslaviji intrigirajuci javnost svojim povucenom i pomalo ekscentricnom personom . 

Šetala je beogradskim ulicama zanosna u ljubicastoj pelerini doterana i negovana sa dugim

loknama lepa i smerna Mir- Jam patrijarhalna devojka iz dobre kuce . Kraljica ljubavnih 

romana kako su je nazivali osvojila je čitalacku publiku u Jugoslaviji svojom laganom 

prozom jednostavnim i ponekad sladunjavim stilom koji je bio izuzetno slikovit i pruzao

je odmor i beg od svakodnevnih briga i problema .  

Mnogi su je kritikovali i osporavali uz argumente da njen rad nije mogao da se meri

sa muskim autorima tog vremena . Odjednom od autorke broj 1 Mir Jam je postala 

najnepozeljnija knjizevnica Jugoslavije . Uprkos svemu Milica je poslednje dane 

provela drzeci glavu uspravno i gordo setajuci Beogradom kao sto je i cinila citavog

zivota . Milica je umrla 22 . decembra 1952 godine od zapaljenja pluca a vest o njenoj smrti

nisu objavile nijedne novine .  

Izmedju ulica Brace Jugovica , Simine , Visnjiceve i Studentskog trga bas na mestu 

danasnjeg Hemijskog fakulteta nekada je bila smestena Glavnjaca . To je bio popularan

naziv za Upravu grada Beograda koja je nastala u doba Obrenovica najverovatnije 1964

godine . U njoj su se nalazila dva odeljenja administrativno i krivicno kao i zatvor koji

je bio u podrumu . Ova zgrada bila je najpopularnija po zatvorskim celijama najvecoj i 

glavnoj koju su zatvorenici krstili kao glavnjacu i najmanjoj ćorki .  Po prvoj su 

beogradjani poceli da nazivaju kompletnu zgradu uprave a druga je do danas ostala

u slengu sinonim za zatvor . Glavnjaca koju su zatvorenici nazivali jos i Šatrondza 

imala je nizak plafon i u nju je moglo da stane od 80 do 100 zatvorenika a uglavnom

ih je bilo mnogo vise . Svetlost i vazduh dolazile su kroz jednu rupu .  Veliki broj 

zatvorenika umro je od tifusa i drugih zaraznih bolesti .  Na to da ova zgrada postane

mesto gde su privodjeni politicki zatvorenici uticalo je donosenje Obznane decembra

1920 , Zakona o zastiti drzave juna 1921 kao i uvodjenje Šestojanuarske diktature 

januara 1929 godine . Medju zatvorenicima bilo je najvise komunista ali i pripadnika

svih separatistickih i nacionalistickih pokreta na tlu novoformirane zajednicke drzave . 

U Glavnjaci se dogodilo i politicko ubistvo koje je dodatno doprinelo njenoj losoj 

reputaciji . Ono se odigralo 16 septembra 1907 godine kada je policija ubila Milana

i Maksima Novakovica koji su pokusali da dignu pobunu .   

Najsurovija i najjezivija bica slovenske mitologije bili su Todorci - pola ljudi pola konji koji su

sejali strah sirom stare Srbije ali i duz celog Balkana . Za pocetak Todorce ne treba mesati 

sa kentaurima jer je rec o potpuno drugacijim bicima . Prema predanju oni izgledaju kao 

da su izrasli iz konjskih ledja nose plasteve koji se za njima viore dok jure kroz noc a

najavljuje ih zlokobni zveket lanaca koji vuku za sobom . Prica kaze da Todorci jednom

godisnje pred kraj zime na dan koji se u narodu zove Todorova subota kada se spusti 

mrak izlaze na povrsinu . Legende o Todorcima su vrlo stare . Postoje misljenja da su 

obicaji o Todorovoj suboti nastali pod uticajem tzv Tračkog konjanika kome su Tracani

sa ovih prostora prinosili zrtve i podizali spomenike . Na praznik Todorove subote 

zene su pekle narocite kolace u obliku konjskih kopita koji su se zvali todorčici 

ili kopitnjaci . Deo je obavezno davan konjima . Muskarci su pazili da na ovaj praznik 

nista ne rade a deci je bio zabranjen izlazak iz kuce . Todorova subota ili Todorica 

je prva subota Vaskrsnjeg posta . Praznik se u narodu naziva i hroma subota . Do 

spajanja je doslo zbog podudarnosti vremena praznovanja i nastojanja da se paganski

obicaji podvedu pod hriscanske . Bog u obliku nocnog konjanika bio je bog mrtvih . 

Takav je bio srpski Trojan . Hromost je takodje demonsko svojstvo Todoraca , a 

prema nasem predanju najopasniji je bio Hromi Daba koji je imao ovu osobinu . 

Moze se predpostaviti da je Sveti Todor nasledio Hromog Dabu kao vodju ovih 

konjanika .  

Najmladji sin Marije Antoanete Luj Šarl imao je samo 4 godine kada je pocela Francuska 

revolucija . U 8 godini formalno je postao kralj . Istovremeno bio je zarobljenik revolucije 

ziveo je u prljavoj celiji ozloglasenog Pariskog zamka i nije ga napustio do kraja zivota . 

Robespjer je clanovima kraljevske porodice namenio surove sudbine - kralja Luja XVI 

su na giljotinu izveli u januaru 1793 a sest meseci kasnije istu sudbinu dozivela je i kraljica

. Medjutim iz politickih razloga jakobinci nisu hteli isto da postupe i sa njihovom decom . 

Mali Luj Šarl 8- godisnji zatvorenik jakobinaca nakon smrti oca postaje kralj Francuske 

Luj XVII . Evropski dvorovi su se ophodili u svojim dokumentima kao da je Luj potpuno

legitimni naslednik krune . U stotinama knjiga su ostala opisana ponizavanja koja je 

pretrpeo mali Luj XVII izmučen gladju trovan najogavnijom propagandom o svojim 

roditeljima , fizicki maltretiran , psihicki gazen , u zamracenoj tamnici pariskog zamka 

proveo je skoro 3 paklene godine . 8 juna 1795 godine umro je 10 - godisnji Luj 

XVII kralj koji je kraljevanje proveo bez i jednog daška radosti . Doktor Filip Zan 

Poletan je radio autopsiju dan nakon smrti . Zapisao je u svoj rokovnik da je telo 

zatekao u neuhranjenom stanju sa oziljcima koji su licili na rane od bicevanja izjedeno

tuberkulozom i nehigjenom . Definitivno najpoznatiji covek koji je tvrdio da je Luj 

XVII je Karl Vilhelm Naundorf . Celog zivota je insistirao da je Luja XVI i Marije Antoanete

te je na kraju i sahranjen u Holandiji kao pripadnik loze Burbona . Naime iako je 

Francuska protestvovala holandija je dopustila da na grobu ovog Nemca kao i u drzavnik

knjigama pise da je sahranjen kao Luj XVII kralj Francuske . Srce koje je doktor 

Filip Zan Peleten cuvao je u svojoj kuci u tegli sa alkoholom u zavisti je ukrao jedan

njegov ucenik . Na svojoj samrtnoj postelji ucenik se pokajao i pozeleo da je vrati 

Peletanu . Nakon toga je menjala vlasnike izmedju pripadnika vladarske porodice ali

sami kraljevi nisu hteli da prihvate da je to zaista srce Luja XVII . Tegla s

U polovicno maglovitom Londonu situacija da često ne vidite ni prst pred okom a kamoli 

nesto dalje uobicajena je pojava . Zbog toga se malo ko uzbudio kada se 1952 godine 

gust neprozirni pokrivac spustio na prestonicu Velike Britanije . Panika je nastala tek kad 

su ljudi od ove pojave poceli da umiru . Bio je 5 decembar kada se magla tiho uvukla 

u londonske ulice . Uslovi ledeno vreme anticiklon i prakticno nepostojanje vetra bili

su savrseni da gusti i neprozirni omotac obavije ceo grad . Magla je trajala 4 dana . Iako

 je metro nastavio da radi sav ostali javni saobracaj ukljucujuci i vozila hitne pomoci stao

je . Koncerti filmske projekcije i javni skupovi su otkazani a sneg je ulazio i u kuce . 

Kako je dosla tako je magla i otisla 9 decembra 1952 i ako su je sa radoscu ispratili 

nakon toga nisu mnogo mislili o njoj . Uzbuna se javila tek u narednim sedmicama . 

Kako je smog nestao tako su u gradske bolnice poceli da pristizu ljudi sa teskim 

respiratornim problemima . Procenjuje se da je od njegovih posledica u narednim danima

umrlo oko 4 . 000 ljudi . Zrtve su bile ili vrlo mlade ili vrlo stare a stradali su i oni sa 

hronicnim respiratornim problemima . Velika magla ili tacnije veliki smog tiho je dosla

i tiho ubijala . U narednim mesecima kako izvori iz onog vremena od posledica trovanja

smogom umrlo oko 8 . 000 ljudi mada noviji izvestaji tvrde da je stvaran broj 12 . 000

zrtava . Nakon onih dogadjaja Velika Britanija je pocela da obraca neuporedivo vise 

paznje na zagadjenje okoline . Tacno 10 godina nakon prvog smrtonosnog smoga 

spustila se jos jedna gusta magla . Trajala je nekoliko dana a u prva tri od trovanja

je umrlo 90 ljudi a london se i dan danas s vremena na vreme kupa u magli . 

E sad ako je zagadjenje vazduha moglo da ubije 12 . 000 ljudi pre 67 godina zamislite

sta moze da uradi danas .  

Jovan Damjanovic ili Janos Damjanič bio je srpski granicarski oficir u Austrijskom carstvu

i general Madjarske vojske tokom Madjarske revolucije 1848 . godine . Damjanic je 

kontroverzna licnost . Madjari ga smatraju svojim nacionalnim herojem a srbi izdajnikom 

jer je predvodio madjarske snage protiv srba koji su se borili za srpsku vojvodinu na 

strani habzburgovaca . Tada je i dobio nadimak ljuta guja srpski izdajica .  Rodjen je u mestu

Straza pored Vrsca u Banatu tadasnjoj Vojnoj krajini . Izbijanjem revolucije 1848 godine 

unapredjen je u cin majora . Iako je bio pravoslavni srbin bio je veoma privrzen idejama

madjarskih revolucionara i reformista . I ako ne postoje pouzdani dokazi pripisuju mu se 

i neke antisrpske izjave . Sposobnost i hrabrost u borbama kod Alibunara i Straze u 

revoluciji iz 1848 godine su ga dovele do unapredjenja u cin pukovnika .  Veoma brzo

je dostigao reputaciju najhrabrijeg u madjarskoj armiji . Damjanoviceva hrabrost 

i ucesce u borbama kod Horta i Hatvana takodje i u krvavoj bitci kod Išasega 

pretvorile su ga u nacionalnog heroja . Ovo mu je potvrdio Lajos Kosut licno kada

mu je pred citavim bataljonom predao svoj sesir . Svoj vrhunac u vojnoj karijeri je

doziveo kada je pobedio u bitci kod mesta Nađšalo koje je dovelo do oslobodjenja 

tvrdjave Komoran . Posle bitke kod mesta Vilagos i katastrofalnog poraza predao se 

ruskim snagama . Od tada je postala poznata njegova izjava da ce tvrdjavu predati 

jednoj jedinoj ceti Kozaka ali da ce je braniti do zadnje kapi krvi protiv Austrijske 

carske armije . Predao se ruskom generalu Dimitriju Buturlinu koji ga je posle predao

Austrijancima koji su ga 6 . oktobra 1849 godine obesili u Aradu .  

Kada je krajem 19 . veka podignuta kuca na adresi Terazije 34 beogradjani su je sa divljenjem

i pomalo zavisti opisivali je kao mali dvorac neobaroka . Sa osnovom od neverovatnih 30 

metara bogato dekorisana spolja i iznutra i sa velelepnom dvorisnom terasom sa stepenistem

ovo zdanje je i zaista i bilo pre dvor nego obicna gradska kuca . Kuca je sagradjena 1885 

godine kao dom za beogradskog trgovca Jocu . M . Markovica . Tri godine kasnije raskosna

vila dosla je u posed poznatog trgovca izvoznika sljiva i soli Alekse Krsmanovica . On je tu

ziveo sve do smrti 1914 a zgradu kao i sve sto je imao poklonio je drzavi i zavestao 

srpskom narodu . Nakon prvog svetskog rata kuca na Terazijama 34 dobila je svog 

najpoznatijeg stanara - zato sto su tokom okupacije svi dvorovi u beogradu bili

poruseni ili osteceni tu je sve do 1922 godine ziveo regent Aleksandar I Karadjordjevic

Jednom kada su prestonicki dvorovi bili popravljeni i izgradjeni a regent se iselio

Krsmanoviceva kuca za dugi niz godina menjala je i namene bila je restoran Kleridz 

pa Autoklub u suterenu se nalazio bioskop Adria a od 1934 godine pa sve do drugog

svetskog rata tu je bio smesten i Savez sokola Kraljevine Jugoslavije - organizacije koja

je brinula o moralnom i fizickom vaspitanju gradjana kraljevine Jugoslavije . Za vreme

okupacije zdanje postaje luksuzna kantina osoblja nemacke uprave Beograda , a 

posle rata biva nacionalizovano .  U naredne tri decenije ovde je bio smesten protokol

Drzavnog sekretarijata za inostrane poslove SFRJ i diplomatski klub pa se ustalio i 

naziv Zgrada Protokola . Godine 1964 zgrada je upisana u Registar spomenika kulture . 

Godine 1979 Protokol je iseljen sa ovog mesta a zdanje je 1987 rekonstruisano 

i namenjeno klubu privrednika i banci . U godinama koje su usledile ovde je bilo i 

sediste i nekih stranih kompanija .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom