IZ MOJE DUŠE

Prica o maski anonimusa zapravo je prica o nepravdi koju su pocetkom 16 veka katolici 

u Velikoj Britaniji trpeli su od strane protestantske vecine . Biti katolik bilo je opasno 

bar koliko i biti lopov ili razbojnik a porodice koje nisu zelele da promene veru cesto

su bile proganjane pa su u kucama imale skrivena sklonista u koja bi mogle da se 

sakriju ako naidje racija . Upravo u tom okruzenju rastao je Gaj Foks mladic iz Jorksira 

koji je u 16 veku resio da postane katolik . Kasnije se prikljucio vojsci koju je sluzio

godinama stekavsi vise cinove i sto je bilo mnogo sudbonosnije naucio da rukuje 

eksplozivom . Pocetkom 1604 godine Foks je poceo da se sastaje sa malom grupom 

engleskih katalika na celu sa Robertom Kejtbijem . Svi oni smatraju da progon 

potice od protestantskog kralja Dzejmsa i da ce sve resiti njegovom smrcu . 

Kejtsbi je poceo da smislja zaveru nakon sto je izbledela nada o obezbeđivanju 

vece verske tolerancije pred kraljem Dzejmsom sto je razocaralo mnoge 

engleske katolike . Vladareva smrt trebalo bi da bude samo uvod u opsti narodni 

ustanak nakon koga bi kraljeva 9-godisnja kcerka princeza Elizabeta inace treca u

naslednoj liniji ali katolkinja bila postavljena za kraljicu . Tako je skovan plan danas

poznat kao Barutna zavera - Gaj Foks i njegovi saradnici skrili su u podzemne 

hodnike ispod britanskog parlamenta znatnu kolicinu baruta i cekali su priliku da

izazovu eksploziju kada kralj poseti parlament . Zadatak da cuva ovu kolicinu 

eksploziva poveren je upravo Foksu . Zavera u poslednji cas otkrivena vlastima 

u anonimnom pismu . Prilikom pretresa Doma lordova oko ponoci 4 novembra 

1605 Foks je otkriven kako cuva 36 buradi baruta . Gaj Foks je ubijen 31 

januara 1606 godine . Prica kaze da je uspeo da skoci sa vesala i slomi vrat 

tako da nije dozvolio svojim tamnicarima da ga ubiju na tako strasan nacin . 

Španci su poznati kao narod koji je uvek spreman za dobro slavlje . Temperametni srdacni

i veseli a svaki praznik predstavljaju drugacije od drugih . 

1 . Las Fallas  

Las Fallas je jedan od najoriginalnijih spanskih festivala . Odrzava se u Valensiji od 15 do 

19 marta . Tokom pet dana ulice Valensije ispunjene su lutkama pravljenim od drveta , kartona

papira cija visina dostize nekoliko metara . Defile boja i oblika zavrsava se izborom najlepse

lutke .

La Tomatina 

La Tomatina predstavlja cuveno gadjanje paradaizom u gradu Bunjol . Sve je pocelo davne

1945 godine kada su se dvojica mladica gadjali paradaizom na glavnom trgu . Poslednje 

srede u avgustu ljudi iz citavog sveta se okupljaju u Španiji kako bi bili deo ovog 

neobicnog dogadjaja . 

San Fermin

Praznik posvecen Svetom Ferminu poznat je u Španiji i kao trka bikova . Svake godine 

od 7 do 14 jula u Pamploni se proslavlja ovaj praznik . Kada sat na katedrali otkuca 

8 ispaljuju se dve rakete i trka duga 825 metara  pocinje . Osim zabave ali i doze

opasnosti ova trka ima i religijske elemente . Pre trke ucesnici se okupljaju i mole 

svetog Fermina da ih vodi kroz trku i blagoslovi ih a nakon trke uzvikuju San 

Fermin . 

Fiesta de las Cruces 

Praznik krstova poznat i kao majski krstovi proslavlja se 3 maja u Kordobi i Granadi

Lokalno stanovnistvo pravi krstove visoke oko tri metra koristeci raznobojno cvece 

Uvece se svi okupljaju na gradskom trgu gde razgovaraju uz tradicionalnu hranu i

pice a deo proslave predstavlja i flamenko tradicionalni ples Andaluzije koji se plese 

do ranih jutarnjih casova .

Semana Santa 

Sveta nedelja u Sevilji jedna je od najpoznatijih proslava ovog grada . Hljade turista 

i lokalnog stanovnista uziva u bojama umetnosti i muzici tokom svete nedelje .

Bratstva razlicitih parohija setaju ulicama nose prepoznatljive spicaste kapuljace sa 

prorezima za oci i pevaju tradicionalne pesme . Najupecatljiviji trenutak predstavlja 

iznosenje zlatnog oltara sa statuama Bogorodice i Hrista . Jaki muskarci nose na 

ledjima oltar nekoliko stotina kilometara kroz glavnu ulicu u jasno odredjenom 

ritmu . 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragicna slika zene zarobljene u patrijarhalnim okovima
• Tragicna slika zene zarobljene u patrijarhalnim okovima
• Baka Prase balkanski fenomen
• Barutna zavera
• Kako slave Španci
• Obrazovanje u antickoj Grckoj
• Srpska Dzejn Ostin
• Glavnjača
• Todorci
• Gospodin X

• Generalna [409]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom