IZ MOJE DUŠE

Rusevine

dobojka | 26 April, 2018 08:29

Odavno sam osjetila tu strast prema rusevinama , napustenim zdanjima , devastiranim kucama

u cijim krovistima se gnijezde laste . Ne znam zasto a ni zbog cega sama rec rusevina u ljudima

budi negativne asocijacije podseca na nesto prazno unisteno na potpuni izostanak zivota.

Vjerujem da su joj to znacenje dali oni ljudi koji gledaju samo grubu vanjstinu nesposobni da

razmaknu zavjesu. Rusevine i uopsteno napustene stvari za mene su prepune zivosti. Kad

dodjem do oronule kuce znam da su je nekada davno podigli ljudi da su svoje dane koji su

im bili na raspolaganju provodili tu sve dok danima nije dosao kraj. Zivot se na neki nacin

nastavio odvijati i bez njih u vidu svedocenja o zivotu a upravo to je kuca, crkva , dvorac ili

grob . Mi smo hodajuce rusevine . Jedan dio nas jeste napusteni dvorac proslih ljubavi

snova zelja i strahova . Drugi dio je cvrsto usiven u sadasnjost za koju se drzi kao sareni

balon i malo jaci vetar moze ga otpuhati u nebo . Kad pocnemo da razmisljamo o svojoj

proslosti o tome sta je bilo i sta je moglo biti odletjeli bismo i mi poput balona u prostor u

kome je tesko disati . Vratiti se sebi znaci otvoriti unutrasnja vrata . A toliko ljudi koje znam

imaju zatvorena vrata cvrsto zakljucana da ih nesto slucajno iza tih vrata nebi pomaknulo iz

kalupa koji su prihvatili i u njemu zive .