IZ MOJE DUŠE

Poslednji Čkaljin govor

dobojka | 01 Jul, 2018 14:15

Neko je davne 1987 godine rekao Mi mozemo da nemamo mnogo stvari - jer imamo Čkalju.

Oni koji nemaju Čkalju moraju da imaju sve ostalo . Miodraga Petrovica Čkalju smo izgubili.

Pustili smo ga da umre . Poslednji velikan medju zvezdama jugoslovenskog glumista a

nadasve poslednji nacionalni junak - covek iz naroda koji je svojim zemljacima podario toliko

smeha da ce uvek ostati u njihovim secanjima kao Jare , Gvozden , Mita , Blagoje , Srecko

napast , Jovanca Micic . Umro je 20 . 10 . 2003 . godine u bedi vise gladan nego sit . Zalio

se kako ga muci samoca . Napusten od kolega gledajuci kako mu prijatelji jedan po jedan

umiru ckaljin cuveni osmeh poceo je da bledi . On je dobio nagradu za zivotno delo Car

Konstantin i u govoru je rekao ono sto smo odavno zaboravili . Dugo je ziveo kao da je

sahranjen . Da sam ziveo u Americi i da sam dobio ovako veliku nagradu zahvalio bih

se prvo svojoj zeni , pa deci , pa tasti zatim producentu i reditelju . Ali posto sam srecom

u svojoj dragoj zemlji Srbiji zahvaljujem se prvo svom šefu samoposluge sto mi ponekad

odvoji penzionersku kosku , pa komsinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge , pa

mom postaru koji mi uvek na vreme sa zakasnjenjem donese penziju . Da nije bilo njih

ne bih bio ovde rekao je glumac .