IZ MOJE DUŠE

Da li ste znali da se na mestu na kojem je danas Mona Plaza nekada nalazila prva srpska fabrika čokolade?

Baš ovde su se od 1902. godine proizvodile čokolada, keks i slatke poslastice koje su zaslađivale dane brojnim Jugoslovenima. Slatku priču pokrenuo je Kosta Šonda, trgovac i industrijalac koji je u drugoj polovini XIX veka došao iz Grčke u naš glavni grad. Kosta je 1890-tih prvo otvorio prodavnicu u kojoj se mogla kupti "Olga" - u to vreme jedina mlečna čokolada u Beogradu. "Olga" je bila poznata kao "najbolja od svih čokolada".  Porodicu Šonda činili su veliki vizionari koji su se isticali svojim idejama. Izgradili su bioskop "Koloseum" na Terazijama, na čijem mestu se danas nalazi bioskop "Zvezda", tadašnjem Jugoslovenskom fudbalskom savezu poklonili su pehar i prvi kod nas počeli sa štampom i prodajom albuma sa sličicama fudbalera. Pored izoštrenog osećaja za poslovanje i kreativnost porodicu Šonda je odlikovala i izuzetna humanost. Bili su veliki dobrotvori, prikupljali su sredstva za siromašne, i na brojne načine pomagali starima. Nažalost, nakon Drugog svetskog rata, čokoladna priča porodice Šonda se završila. U godinama rata fabrika postaje akcionarsko društvo i prestaje sa radom, a zatim biva i bombardovana. Skoro pola veka kasnije, čokoladna priča dobija zasluženi nastavak. U decembru 2018. godine skver na uglu ulica Solunske i Cara Uroša poneo je naziv "Kosta Šonda"

U malom mestu Veliko Srediste nalaze se u istom dvoristu dva dvorca koja su pripadala plemickoj

porodici Lazarevic . Rodonacelnik porodice Golub Lazarevic se doselio u Banat 1803 godine a

plemstvo i predikat od Malog i Velikog Sredista dobio je 1841 godine . Od izgradnje dvoraca pa 

sve do 1898 godine Lazarevici su bili vlasnici oba dvorca kada ih kupuju Georg Fric i Karl Hauzer

i oni ostaju vlasnici sve do kraja Drugog Svetskog rata kada je izvrsena nacionalizacija a banatski

Nemci proterani . U velikom dvorcu se danas nalazi i osnovna skola Branko Radicevic a nije u 

preterano dobrom stanju dok se ograda dvorca opasno nakrivila iako je impozantno debela . 

Zgrada malog dvora je u veoma losem stanju napustena je i trenutno nema namenu . Pre toga

je bila seoski bioskop pa omladinski kulturni centar i na kraju mesna kancelarija koja je 

premestena u zgradu preko puta . Dvorci su spomenici kulture od velikog znacaja a nalaze se

u parku prirode . U skolu nije dozvoljen ulaz a u mali dvorac ulaz je moguc ali kako se 

stepeniste obrusilo nije moguce daleko uci .  

Muzej je osnovan u oktobru 1947 godine odlukom Gradskog narodnog odbora grada Pirota pod

nazivom Narodni muzej . Vec je posedovao izvestan broj predmeta , uglavnom poklona od 

gradjana Pirota i okoline . Danasnji naziv je dobio 1969 godine . U sastav muzejskog fonda 

ulazi i fond Galerije fresaka u Starom gradu koga cine reprodukcije fresaka iz manastira Svetog 

Jovana Blagoslova , zaduzbine Konstantina Dejanovica u selu Poganovu kao i dva legata od 

kojih je jedan legat učitelja Ćire Rančića iz oblasti decije knjizevnosti i legat učitelja Duska 

Ćirića sa etnolosko - istorijskom građom . Izlozbeni prostor obuhvata povrsinu od 300 m2 za 

potrebe tematskih i gostujucih izlozbi . Smesten je u porodicnoj kuci porodice Hristic koja se

nalazi u ulici Nikole Pašica 49 . Po predanju gradjena je dve godine i dovrsena 5 aprila 1848

godine . U kuci je ziveo Hrista Jovanovic sa svojom porodicom a kasnije i njegovi naslednici 

koji su prezime Jovanovic promenili u Hristic . Posle Drugog svetskog rata kuca menja svoju

namenu jer je opstina Pirot dodeljuje novoformiranom narodnom muzeju u Pirotu .  

U pojedinom mestima u Srbiji odrzana je tradicionalna manifestacija Bele poklade povodom 

istoimenog hriscanskog praznika koji je u pravoslavnom crkvenom kalendaru poznat i kao Bela 

nedelja , Velike poklade ili Prostene poklade jer se na taj dan oprastaju svadje ili uvrede . Bela 

nedelja je pokretni praznik . Vreme pred Bele poklade smatra se periodom neobuzdanog uzivanja

u jelu , picu i proslavama te se Bele poklade uzimaju kao poslednji dan takvog ponasanja pred 

Vaskrsnji post . Tokom cele nedelje a posebno poslednjeg dana mačkari , maskirci ili gradjani 

medju njima najvise deca i mladi oblace se u kozuhe i stavljaju obredne maske od tikve vune 

i perja na lice . Poreklo poklada je vezano za pagansko obelezavanje kulta Sunca i dolaska 

proleca koje je hriscanska crkva prihvatila i prilagodila . Preruseni i sa maskama idu od vrata

do vrata seoskih domacinstava i uz zvuk zvona klepetuse i bubnja udaranja stapova o plot , 

prag i doksat kuce isteruju zle duhove . Uz neartikulisane zvukove koje proizvode zli duhovi

se isteruju na glavni ili manji seoski trg na kome se u vecernjim satima pali vatra jarga ili 

opalija u kojoj se prema predanju svi zli duhovi spaljuju . Najpoznatiji karneval u svetu u 

brazilskom Rio de Zaneiru uvek pocinje u subotu a zavrsava se u utorak na Bele poklade .

U Francuskoj ovaj praznik se naziva Mardi gras sto znaci debeli utorak .  

Bosko Milenkovic bio je jugoslovenski automobilista . Rodjen je 1909 u Beču koji je tada bio

glavni grad Austrougarske carevine . Otac mu umire 1921 a Bosko zivi od nasledstva kao 

rentijer i vlasnik nekoliko stambenih zgrada u beogradskim drustvenim krugovima poznat kao

 vrstan violinista i zaljubljenik u automobilizam sto postaje posredstvom svog prijatelja cuvenog

motocikliste Voje Ivanisevica takozvanog Deda Voje.  1927 kupuje prvi automobil a uskoro ima 

čitav mali vozni park . Prvu trku vozi 1932 oko Avale i zauzima trece mesto . 1935 kupuje plavi

Bugati T51 i u njemu osvaja trke na Sljemenu 1937 i Dorćolu 22 maja 1938 . U jesen iste godine

na trkama u Kluzu u Rumuniji slece sa puta i trpi kvar na menjacu koji ipak uspeva da popravi 

do septembra 1939 na vreme za Beogradski Gran Pri . Na trkama oko Kalemegdana kao jedini

predstavnik Kraljevine Jugoslavije u poredjenju sa ostalim takmicarima inferiornim bolidom 

pomenutim Bugatijem Milenkovic zauzima cetvrto mesto iza šampiona Italijana Nuvolarija 

i nemackih vozača fon Brauhiča i Hermana Milera . U julu 1940 ucestvovao je u trci na 

Avali . Navodno je 1955 godine pocinio samoubistvo vesanjem u kuci Voje Ivanisevica . 

Ostaje upamcen kao boem , poliglota i romantik koji je vozio iskljucivo iz zadovoljstva. 

Mihajlo Madzarevic bio je srpski oficir i ratnik iz balkanskih i Prvog svetskog rata . Nosilac je 

tri Karadjordjeve zvezde , Srebrne i Zlatne medalje za hrabrost , Ordena belog orla sa macevima

Albanske spomenice , Ordena Legije časti , Engleskog ratnog krsta . Pocetak Prvog svetskog rata

zatekao ga je na sluzbi u Skoplju ali je odmah bio prebacen u okolinu Loznice gde se istakao u

borbamau toku bitke na Gucevu i bio ranjen u okolini Kamenice kod Valjeva . Kao rezultat 

zarobljavanja veceg broja austrogarske vojske sa svojom jedinicom Mihajlo je dobio zlatnu 

medalju za hrabrost . Dobijanjem medalje u toku rata postao je ziva legenda srpske vojske 

i dobio naziv lovac na zive jezike . Ostace upamcen po specijalnoj operaciji izvidjanja na 

Mačvanskom frontu gde je u noci izmedju 8 i 9 maja 1915 kao mladji oficir sa 16 vojnika 

presao reku Savu nedaleko od Vladimiraca i na suprotnoj strani zarobili izvidjaca sa 

staresinom i prebacili na srpsku stranu . Slicna akcija ponovljena je 22 maja u rejonu Novog 

Sada kada je zarobljen jedan podnarednik kaplar i sedam redova . Pri kraju rata u Bijeljini je

upoznao kcerku jednog svestenika sa kojom se ozenio i dobio troje dece . Demobilisan je 

1920 godine da bi 1933 objavio knjigu Kroz sjaj i senke rata samo sa potpisom major 

Madzarevic . Po zavrsetku rata odbio je da se vrati u komunisticku Jugoslaviju i otisao je 

u Ameriku . Umro je 1965 godine u Libertivilu gde je i sahranjen u porti manastira Svetog 

Save .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda
• Kafana Dva jelena
• Srpsko - cincarsko društvo Lunjina
• Vera Nikolic
• Tetka Bibia
• Tetka Bibia
• Senćanski marcipan
• Sava Stojkov
• Djordje Stanojevic

• Generalna [784]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom