IZ MOJE DUŠE

Veliki ratnu ljubav maturantkinje Radmile Jakovljevic i porucnika Zike Pavlovica tragicno su

prekinuli nacisti i komunisti . Ime Radmile Jakovljevic ubijene u Ausvicu ne moze se naci u 

popisima zrtva nacistickih logora koji se prave u Srbiji . Ona kao nijedan pripadnik ili simpatizer 

Jugoslovenske vojske u otadzbini koji su bili u koncentracionim logorima nije popisana cak ni na 

izlozbi o logorasima koja je otvorena u Istorijskom muzeju Srbije . Ova hrabra maturantkinja 

pridruzila se prvom pokretu otpora u porobljenoj Evropi pod komandom Dragoljuba Draze 

Mihajlovica i prenosila je poruke kroz okupiranu Srbiju . Bila je kurir obavestajac Gorske

kraljeve garde . Tako je i upoznala skolovanog oficira Pavlovica rodom iz Krvavice kod 

Krusevca . Nazalost agenti Gestapoa su je otkrili i uhapsili 4 januara 1944 godine . Prvo je

sprovode u istrazni zatvor Gestapoa u Beogradu zatim u Banjicki logor a 20 juna 1944 

deportovana je u Ausvic . Nije poznato kada je i kako ubijena 21 godisnja Radmila . Zivot 

i stradanje Radmile i Zike od zaborava je otrgao istrazivac Ratko Lekovic . On je otkrio 

njihovu tragicnu sudbinu popisujuci pripadnike i simpatizere JVO koji su bili u nacistickim 

logorima pripremajuci studiju . Tako je otkrio u arhivima Gestapoa i Radmiline licne stvari 

ukljucujuci i njenu sliku sa Pavlovicem . 

Beli vukovi bili su specijalna jedinica Vojske Republike Srpske u sastavu Sarajevsko - romanijskog

korpusa . U maju 1992 godine na Jahorini je formiran Izvidjacki odred koji je osnovao Milos 

Vukadin zvani Švabo . Nakon formiranja Jahorinskog bataljona odred se prikljucuje Bataljonu . 

U januaru 1993 Milos Vukadin postaje komandant Jahorinskog bataljona . Nazalost ubrzo je 

nastradao . Stao je na minu i ubrzo preminuo od posledica ranjavanja . Za komadanta 

novoosnovanog jurisno - izvidjackog odreda Sarajevsko - romanijskog korpusa Vojske Republike

Srpske 22 februara 1993 postavljen je Srdjan Knezevic . Ranjen je 16 maja 1995 godine u 

borbama na Debelom brdu . Od 22 februara 1993 pa sve do proljeca 1996 ostao je komadant 

Belih vukova . Jedinica je dobila ime po tome sto su zavejani u mecavi na planini Bjelasnici

koju mogu samo vukovi da prezive . Jedinica je izmedju ostalog ucestvovala u borbama na 

Moševackom brdu koje se nalazi na Nišickoj visoravni . U jedinici se nalazio veliki broj 

ruskih dobrovoljaca koji su ucestvovali u ratu na strani Vojske Republike Srpske .  

Ranko Rubezic rodjen je 1951 godine u Peći u siromasnoj porodici crnogorskog porekla . Njegovo

odrastanje povezani su sa Lekinim brdom . Otac mu je bio pukovnik JNA .  Ulicne tuce , sitne 

kradje provale i boravci u pritvoru za maloletnike bili su deo Rubeziceve rane mladosti . Istaknuta

kriminalna licnost u Beogradu lokalno poznata kao Dač Šulc bio je prvi beogradski reketaš . 

Vladao je citavim gradom krajem 70 - tih bio je neprikosnoven u svim delovima grada . Kralj 

mafijasa kako su ga neki tada zvali . Tadasnji kriminalci bili su dobro poznati policiji pa su 

uprkos radnjama imali prijateljski odnos sa inspektorima . Obilazio je hotele u kojima je znao 

da se odvija prostitucija i uzimao novac od recepcionera sa kase . Prvi put u zatvoru je 

zavrsio 1978 godine upravo zbog tih dela . Dobio je sest meseci zatvora . Dve godine kasnije

zbog istog dela koje je okarakterisano kao drska kradja zaradio jos šest meseci . U decembru

1984 godine ispred kluba u Beogradu tesko je ranio Jovana Simendica . U kafani Čuburska lipa

na Crvenom krstu iz čista mira pretukao je coveka udarajuci ga rucnom bombom po glavi . Na

Rubezica je pokusano nekoliko atentata . Sve je preziveo pa se u podzemlju puno govorilo da 

ga nece cak ni metak . Uvek je sa sobom nosio rucnu bombu revolver magnum a vrlo cesto 

i skracenu pusku izraleske proizvodnje za ulicne borbe Uzi . Četvorica njegovih potcinjenih 

kriminalaca pucali su u njega 19 februara 1985 godine . Bio je prvi kriminalac u beogradskom

podzemlju koji je ubijen u sacekusi njegovo ubistvo izazvalo je medijsku pomamu u 

komunistickoj Jugoslaviji . Ubijen je na ulici nista nije ostavio iza sebe . Tako se zavrsila prica 

o beogradskom Dač Šulcu . 

Kolo srpski sestara Bosiljka Bosa Pavlovic nalazi se u Pozarevcu i djeluje kao zensko kulturno

prosvetno , patriotsko vanstranacko i humanitarno drustvo osnovano 1905 godine . Osnivac i 

prva predsednica drustva bila je Bosiljka Bosa Pavlovic po zenskoj lozi praunuka Karadjordja 

Petrovica . Bosiljka je sa suprugom Stojanom izrodila tri sina i kcer Danicu majku Milene Pavlovic

Barili . Danas se fondacija Milenin dom i galerija koja nosi ime slavne slikarke nalazi u 

kuci Pavlovica koju je Danica u znak secanja na svoju preminulu kcerku Milenu 1962 godine 

darivala gradu Pozarevcu . Na mestu predsednice kola srpskih sestara njena baka Bosa ostala

je 25 godina sve do svoje smrti . Tokom oslobodilackih ratova Srbije od 1912 do 1918 godine 

clanice pozarevackog Kola su radile u privremenoj vojnoj bolnici negujuci ranjene vojnike . 

Posle Prvog svetskog rata osnovale su Dom za zastitu ratne sirocadi . Kolo je imalo 131 

clanicu koje su bile ugledne dame iz poznatih porodica . Ugled i postovanje Kola srpskih 

sestara u gradjanskom Pozarevcu bili su na izuzetno visokom nivou a članstvo i rad u Kolu

smatralo se posebnom časću . Kolu je dva puta u istoriji bio zabranjen rad . Najpre 1942 

godine naredbom od strane nemacke okupacione vlasti zbog cega su bile primorane da u

ratnim godinama nastave da rade pod okriljem Crvenog krsta u Pozarevcu . Drugi put po 

oslobodjenju kada su nove vlasti 1947 godine zelele da raskrste sa svim sto je imalo 

karakter burzoaskog i reakcionarnog zbog cega Kolo srpskih sestara u Pozarevcu ali i celoj

Srbiji pet decenija nije delovalo . Nesrecna desavanja na prostorima bivse Jugoslavije bili

su povod da se obnovi njihov rad najpre u Beogradu 1990 godine a dve godine kasnije i u 

Pozarevcu . Prvi svetosavski bal u Pozarevcu organizovale su 1993 godine a od tada je 

tradicija kao i Vaskrsnje humanitarno druzenje koncert Mladost svetlost dobrote . Danas 

odbor Kola srpskih sestara ima oko 40 aktivnih clanica svih profesija . Krajem 2017 godine 

obelezile su jubilej deset godina manifestacije Stiška posna trpeza koju odrzavaju u prvoj 

nedelji Bozicnog posta . 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda
• Kafana Dva jelena
• Srpsko - cincarsko društvo Lunjina
• Vera Nikolic
• Tetka Bibia
• Tetka Bibia
• Senćanski marcipan
• Sava Stojkov
• Djordje Stanojevic

• Generalna [784]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom