IZ MOJE DUŠE

Treci beogradski klub po velicini i znacaju i domaci teren jedinog pravog beogradskog kluba 

u stanju je koje nazalost ne odrazava sasvim takvu njegovu poziciju ali ni slavnu istoriju . OFK 

Beograd kao sto mu i ime kaze simbolicno se tako vezao bas za Beograd . Zvezda i Partizan 

su vise nacionalni nego gradski klubovi . Skriven na staroj Karaburmi tik uz nekadasnju 

Batalaku danasnji kruzni tok ovaj stadion vidljiv je tek kada ulicom Dragoslava Srejovica 

krenete prema Mirijevu . Na jednom od ulaza vidi se dobrano narasla trava stolice i natpis 

OFK Beograd a tu je i mural fudbalera koji je jednom davno proslavio OFK . Legendarni 

golgeter Slobodan Santrač . Za ondasnje vreme veliki stadion otvoren je davne 1957 godine 

i od pocetka bio domaci teren za BSK pretecu OFK . i za skracenicu BSK u sebi je sadrzala 

identitet Beogradski sportski klub . Na stadionu je u najboljim danima bilo i do 3 . 000 

navijaca . Iako tim arhaicnim formatom i lokacijom nekako marginalizovano ovo igraliste

je danas neobican trag gotovo zamrznut u vremenu jedne drugacije epohe i ideologije u

kojoj je masovni sport pored zabave bio i deo vaspitanja omladine .  

Gordana Kosanovic jugoslovensku publiku je osvojila lepotom i talentom a umrla je u 33 

godini nakon teske bolesti . Na filmskom platnu pojavila se prvi put 1976 godine .  U pitanju

je ostvarenje Vrhovi Zelengore Zdravka Velimirovica . Medjutim te godine dobila je ulogu u

filmu Cuvar plaze u reziji Gorana Paskaljevica . Igrala je u filmovima Osvajanje slobode u 

reziji Zdravka Šotre i Usijanje Bore Draskovica i Piknik u Topoli . Glumica je napravila i 

internacionalnu karijeru a predstave koje je igrala u nemackom pozoristu Teatar na Ruru 

sve su emitovane na nemackoj nacionalnoj televiziji sve sem predstave Lulu koju je igrala

tri meseca pre smrti tesko bolesna . Njene predstave su emitovane na nemackoj televiziji

dok u Srbiji za nju vise niko ni ne zna . Tragicna heroina kako ju je nazvao Rados Bajic 

najvise je patila sto je odvojena od deteta pa je cesto morala da putuje iz Nemacke za

Jugoslaviju . Po sopstvenoj zelji sahranjena je pored svoje bake Masinke . Posle njene

smrti pozoriste u Milhajmu ustanovilo je nagradu Gordana Kosanovic koja se dodeljuje 

svake druge godine .  

Od prvih dana zamisljen kao servisni gradski radio koji je dvadeset godina kasnije dobio

televizijsku mladju sestru jedinstvena istorija beogradskog Studija B kao da vapi za 

romansiranom biografijom dostojnom holivudskih filmova . Osnovali su ga novinari u doba

kada je to bilo skoro pa nezamislivo bio je godinama jedini medij u etru van mreze drzavnih

emitovao kratke vesti i sate muzike bez neposrednog odnosa prema slusaocima . On je bio 

mnogo vise od medija i gradske radio stanice postao je deo kulture Srbije . Studio B je 

osnovala grupa novinara dnevnog lista Borba glasila tadasnjeg Saveza komunista Jugoslavije . 

Prve cetiri godine redakcija se nalazila u adaptiranoj garsonjeri i u zgradi Borbe da bi se 

1974 preselila u Beogradjanku gde su i danas . Brana Milunov je radila u Studiju B od 1980

do 1998 kada je bio najlepsi i najjaci . Slusaoci su je zvali Brana Fontana jer je vodila 

kultnu kontakt emisiju Fontana zelja a ostala je upamcena kao prva koja se u programu 

uzivo naglas nasmejala i prva zapevala . Radila je sa velikanima Duskom Radovicem , 

Đokom Vjesticom , Zvonkom Panticem i mnogim drugima koji su obelezili Studio B j na

radiu i kasnije televiziji . Za nastanak i razvoj vazni su urednik i direktor Dragan 

Markovic , prvi muzicki i tehnicki urednik Borjan Kostic i autor cuvenih emisija Dragan 

Jelic . Studio B je promovisao novu vrstu novinarstva i rok muziku bez koje ne moze da

se zamisli . Prvi su imali i pevajuce dzinglove koje su komponovali Zoran Simjanovic i 

Kornelije Kovac . Prvi su imali svojevrsni semafor na kome bi se posle svaka tri minuta 

upalilo crveno svetlo sto je oznacavalo da je prica zavrsena i da mora da krene muzika .

Televizija je nastala 1990 godine u ubrzo stekla poverenje mnogih Beogradjana . 

Đoko Vjestica je bio voditelj i urednik koji je vazio za neku vrstu ljudskog šaltera kome 

mogu da se obrate gradjani sa najrazlicitijim mukama i problemima . Bio je idejni tvorac 

Beogradskog maratona , gejzira na Adi , pesacke subote , spomenika Vrelo zivota ispod 

Beogradjanke i brojnih humanitarnih akcija .  

Ako verujete prelepoj srpskoj epici Vojvoda Momcilo je bio hajduk jahao je krilatog konja 

Jabucila i nije se bojao nikoga sem boga . Sem mita i prelepih stihova iz pesme Zenidba kralja

Vukasina iza junaka ostalo je i vojno utvrdjenje u kojem je ziveo . Momcilog grad u okviru 

tvrdjave dragulj je turizma Pirota lepog grada na jugoistoku Srbije . Pirotska tvrdjava 

predstavlja kameno utvrdjenje sa kulama . Podignuta je u 14 veku sve do sredine 20 veka

bila je u vojnoj upotrebi da bi potom poceo da je nagriza zub vremena . Obnova ovog vaznog

spomenika koji je postao magnet za turiste ali i izvor za lokalnu ekonomiju samo je jedan od

uspeha programa prekogranicne saradnje Srbija - Bugarska . Pirot je od Sofije glavnog grada

Bugarske udaljen 92 kilometra sto ga cini idealnim za posete turista . Uz Pirotski kraj nalazi 

se i prirodni rezervat Stara Planina jedna od najocuvanijih prirodnih celina u ovom delu 

Evrope . Veci deo planine nalazi se u Bugarskoj ali u Srbiji postoje skijalista kao i raj za

planinare koji osvajaju vrh Midzor od 2. 376 metara nadmorske visine . Upravo na obroncima

Stare Planine nalazi se i jedna napustena karaula Vojske Srbije .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom