IZ MOJE DUŠE

U istoriji domace kinematografije su se desavala razna ometanja , zabrane , cenzure ali i 

autocenzure ali samo zbog jednog filma autor je otisao u zatvor . U pitanju je film Plasticni

Isus iz 1971 godine . Plasticni Isus je jugoslovenski igrani film snimljen 1971 godine u 

reziji Lazara Stojanovica koji je zbog snimljenog i recenog u filmu zavrsio u zatvoru . 

Napravljen je kao autorov diplomski rad na beogradskom FDU a po zanru pripada drami 

sa dosta dokumentarnih isecaka i snimaka . Glavnog lika tumaci cuveni konceptualni 

umetnik Tomislav Gotovac . Dokumentarni segmenti su vezani za zivot u tadasnjoj 

Jugoslaviji pre svega u kontekstu studentskih demonstracija 1968 godine i kulta licnosti

jugosloveskog predsednika Tita . Na filmu je takodje zabelezeno i vencanje Stojanovicevog

bliskog prijatelja Ljubise Ristica kome su prisustvovale neke od najistaknutijih licnosti 

tadasnje Partije , JNA , i Drzavne bezbednosti . Medjutim i pored golotinje tadasnjem

rezimu su daleko vise smetale scene u kojima se sugerise da je Titov kult licnosti 

srodan Hitlerovoj nacistickoj propagandi , odnosno komunisticki partizani izjednacavaju 

se sa u ratu ponizenim ustasama i cetnicima . U ovom filmu ne samo da se na posebno

grub nacin vredja i napada nas drustveni sistem i kult licnosti druga Tita vec se i 

vrednosno nivelisu socijalizam i fasizam . Stojanovic je optuzen za neprijateljsku 

propagandu 1973 godine osudjen na tri godine zatvora a njegovi profesori Aleksandar

Petrovic i Zivojin Pavlovic izbaceni s posla . Decenijama kasnije mozemo da gledamo 

ovaj film nakon svih osporavanja i zabrana koje kao pomalo avangardno delo koje je

slika i prilika intelektualaca na margini koji su zeleli da budu po sistemu kud svi tu i ti  

Kako je moglo doci do toga da skonca u bedi i samoci prezivljavajuci od daća i zadusnica 

na beogradskim grobljima . Srem , sveta Fruska gora , Bukovac , i Vrdnik . Tacke u kojima 

pocinje put slavne Srpkinje Milice Stojadinovic . Ovaj predeo sa mnogo slojeva istorije , 

mita , vitestva i molitve odredio je umnogome zivot , snove , ideale i poeziju Milice 

Stojadinovic . Milica srpska Pesmotvorka , Milica Vrdnička vila , Milica Jovanka Orleanka

, Milica patnica srpska . Sva ova lica u neznoj licnosti vrle Srpkinje , te Milice se sa 

velikim zakasnjenjem prisjecamo . Nekada je bila veoma postovana voljena i slavljena . 

Njena poezija treperi od rodoljublja , i cistog gotovo naivnog uzbudjenja i zanosa . Pripada 

starijem pesnickom narastaju onom koji je pevao 40 - tih godina 19 veka . Iz daleka su 

poznati dolazili da je posete i da vide njene nadzemaljske oci . Bila je Vukova mlada 

ucenica njegova kci iz Fruske i vredno je sakupljala narodne umotvorine zarko zeleci da 

svet vidi ko su Srbi . Knez Mihajlo Obrenovic smatrao ju je svojom prijateljicom i dvorskom

pesnikinjom . Postoje dva kljucna preloma koja su trajno obelezila Miličinu sudbinu njen

zivot i njenu smrt . Dva raskrsca na tragicnom putu izmedju Arkadije i Tame . Jedan 

momenat je svakako njen konacan odlazak iz Vrdnika u Beograd nekoliko godina pred 

smrt . Drugi momenat njen konacan odlazak iz Vrdnika bio je prinudjen . Bila je prinudjena

da ode jer sve ono sto je volela gazile su tudje noge . Često predeli i duse stvaraju jedno 

drugo a sada sve ono sto je volela postaje samo senka i misao . Zivela je jos samo za 

ideju da je potrebna svom narodu , svojim Srbima da ih bodri svojom pesmom i da 

previja rane svojim rukama . S tom idejom na poziv mitropolita Mihaila hita u Beograd . 

Ona koja je posvetila citav svoj zivot srpstvu , pevala o slavenskim lipama kao drvecu

slobode , o Karadjordju , o Knicaninu i njegovim dobrovoljcima , vojvodi Stevanu 

Šupljikcu , o davnim srpskim kraljevima i junacima , o Lazaru , Obilicu , Dusanu ta&nbs

Dali je fama o biciklistima stvarna ili nije to ce proceniti citaoci cuvenog istoimenog romana

Svetislava Basare . Ali ono sto je sigurno i stvarno cinjenica je ko je prvi popularizovao 

bicikl u Beogradu . Na svetskom nivou prvi vozac bicikla bio je nemacki baron Karl fon 

Drajs koji 1817 godine vozio bicikl na guranje . Poboljsanje u voznji je nastalo 1888 

godine uvodjenjem pneumatskih guma . Velosiped u prestonicu Srbije doneo je 23 

godisnji Milorad Terzibasic vrativsi se sa studija u Švajcarskoj . Primetio je da je 

zainteresovao omladinu bracu Ribnikar , Janka Veselinovica i druge , te je na inicijativu 

profesora univerziteta i oftamologa Đorđa P . Nesica potpomagao da se osnuje prvo 

Prvo srpsko velosipedsko drustvo . To se desilo 23 . septembra 1884 godine . Drustvo

je brojalo oko 20 - tak clanova jer je u to vreme velosiped bio skup . Statut drustva

je kao cilj imao rasprostranjenje dobrih misli u publici o velosipedu i prakticno 

pokazivanje vrlina njegovih praveci na njemu razne izlete , setnje , zabave , trke kao

i uopste sirenje velosipedskog sporta svim dozvoljenim sredstvima . Terzibasic se zalozio

da se podigne drustveni dom na mestu danasnjeg Doma vojske Srbije i da se napravi

velodrom prva kruzna biciklisticka staza . 1887 Terzibasic je ustanovio Velosipedski 

list ciji je urednik bio . To je inace bio prvi sportski list u Srbiji . Pod tim nazivom izaslo

je 10 brojeva . Prva dama koja je u Srbiji vozila bicikl bila je gospodja Cincar - Jankovic. 

Ona se 10 jula 1887 godine sa suprugom Jankom provozala od Beograda do Novog Sada

u pratnji gospode Steve Novakovica i Dragutina Trpkovica Velosipedski list je zabelezio 

da je to bio prvi tandem bicikl sa dva sedista i dva para pedala na nasim drumovima . 

Prva beogradska biciklisticka prvestvena trka je organizovana u junu 1896 na stazi od

14 kilometara koja je isla do kazina London do Topcidera i nazad . Prvi pobednici su bili

vojnik Dragan Rajkovic i gradjanin Svetolik Savic . Trka je izazvala interesovanje velikog

broja sveta koji je pohrlio na ulice a dugo su se prepricavali i rezultati Rajkovic 42 minuta

i 55 sekundi a Savic 25 minuta i 22 sekunde . Velosipedski list je nasledio Velosipedlist 

a njegovi saradnici su bili i Milovan Glisic , Janko Veselinovic , Dragomir Brzak i glumac

Cica Ilija Stanojevic svi strastveni ljubitelji biciklizma .  

Laura Antoneli dete izbeglica  stanovnica Napulja ,  gimnasticarka , nastavnica matematike

 glumica , zaborav a odmah posle nezaborav . Nikada previse poznata vise sapat medju 

posvecenima koji su je tajno gledali u vreme kada  je na to slovo S bilo nepristojno i 

prokazano . Laura Antoneli je bila san i osnovna erotska mastarija sve muske dece koja 

su obitavila u tom erotivnom tvrdom i svega zeljnom novom naselju . Opet nama je bilo 

lepo . Delili smo se po tome ko navija za Partizan i sasvim pogresno za Zvezdu ko kao 

sto treba voli Stonse a kao sklon zabludama balavi nad Bitlsima , ko je isao u Marka 

Oreskovica i ko u Španca . Za sve ostalo sto nas je podelilo decenijama kasnije pojma

nismo imali . Tesko je danas kada je sve dostupno pa i ono elementarno seksualno

uzbudjenje objasniti tu navalu hormona na samo pominjanje njenog imena . No i

pored tog potentnog a artistickog seksualnog uticaja koji je u nasu od zudnje 

podivljalu mastu pristizao sa istoka pravi seks ili bolje reci komercijalni seks 

upakovani brendirani seks kao roba onaj kakav je danas toliko sveprisutan i toliko 

prodat da vec odbija stigao je do nas sa Zapada . I da sve bude jos cudnije zapadne 

ludorije pa i seks taj rezultat kapitalisticke nastranosti i dokolice stigle su do nas 

pravo, pravim socijalistickim samoupravnim putem . Masturbacija je u ta vremena

bila kao radna akcija . Posle Laure Antoneli i Silvije Kristl koja je jos bila nagovestaj 

nastalo je ono sto mora da nastane . Masta oslobodjena uvek trazi vise . Masta u 

svom odbrambenom mehanizmu na to je reagovala smisljanjem sve ludjih i 

nastaranijih zapleta . Pornografije i nasilja nema jos samo na pijaci medju paradaizom

i paprikama . lukom i rotkvicama . Sve ostalo su zauzeli . I slika Laure Antoneli je 

izbledela . Ona sama je umrla 2015 godine posto je predhodno u novom dobu 

velicanstveno propala pretvorivsi se od alkohola i kakaina u oronulu staricu . 

Kako bi bilo dobro procitati u ruskim arhivima neku od prasnjavih sluzbenih

zabeleski koje su pravila sluzbe to uvek nalazu sasvim sigurno pravljene posle tih 

reakcionarnih ekskurzija u Beograd . Verovatno ima Centotekstila zapadne robe 

ali se Laura u njima ne spominje . Previse sveta je ona bila i za nas a i mora biti 

i za njih . I to je najvaznije sto ide uz njeno ime a cutalo se . Da nije bila samo nas 

prvi erotski san . Nego mnogo vise od toga . Bila je nasa prva sloboda . Koju smo 

zaboravili dok nije postala nezaborav .  

U blizini danasnje Ruzveltove ulice na Zvezdari na uglu Gobljanske i ulice Svetog Nikole 

 nadomak Novog groblja daleke 1932 godine otvoren je bife Promaja utociste za muzeve 

 koji su bezali od kuce . To mesto bilo je preteca danasnjih kafica a spekulise se da je 

mogao da primi samo jednog gosta . Stariji sugradjani se medjutim sa setom secaju 

septembra 1979 godine kada je prestonica bivse SFRJ dobila svoj prvi pravi kafic . 

Kasnio je Beograd za ostalim delom Jugoslavije . Kada je u Jaksicevoj ulici otvoren 

 zlatni papagaj u Sarajevu pa cak i u Mostaru radilo je vec vise od 20 slicnih kafeterija . 

Popularnost papagaja opisala je i grupa Elektricki orgazam kroz pesmu istog imena a 

posle njegovog nastanka kafici su postali trend koji se Beogradom sirio velikom brzinom . 

Prica se da je Srdjan Gojkovic Gile prolazio pored tog kafica i video nekoliko pankera koji

su se ispred kafica potukli sa šminkerima i tada je nastao njihov veliki hit Zlatni papagaj

u kojem je on opisao snobovsku generaciju kojima su mame i tate placali racune i koji su

svake veceri dolazili u pomenuti kafic da budu vidjeni . I dok su ispred bili parkirani skupi

automobili i motori bogate dece komunizma gile je u ovom kaficu snimio i spot za istoimenu

pesmu u kome sankera za sankom glumi niko drugi do Vlada Divljan iz Idola . Prvi vlasnik

Zlatnog papagaja bio je Nebojsa Spasic Biba koji je posle dve godine napustio zemlju i 

otisao u Bec gde je postao uspesan gradjevski preduzimac . Lokal je 1981 godine kupio

profesor Đura Kojic koji ga je drzao otvorenog do 2004 godine a onda je lokal promenio

svoju namenu . Te 1979 godine Beogradjanima nista nije falilo sto se tiskaju u 30 

kvadratnih metara povrsine Zlatnog papagaja . Sa odusevljenjem su pocupkivali uz

zvuke tadasnjih muzickih hitova slusali sum kafe aparata navikivali se na kapucino 

frape i tople sendvice . To je bilo mesto gde su se vidjale lepe devojke sportisti glumci

srednjoskolci diplomate studenti a tokom celog dana novinari Tanjuga ali i drugih medija . 

Vec naredne 1980 godine otvoren je i drugi beogradski kafic Arkade u Jovanovoj ulici na 

Dorcolu a zatim i Crni petao , Galerija , Freska , Trozubac , KP , Kosava , Cvetic , Klub 54 ,

Nana  .

Dali imas zvaku pitanje je koje se cesto postavlja . Istina je da ovu specificnu poslasticu , 

osvezivac daha ,  ili razbibrigu za zube uzimamo zdravo za gotovo . Postoje dokazi koji 

ukazuju na to da su se pre 9 . 000 u nekim djelovima evrope zvakali komadi brezove kore . 

Motiv za to je verovatno bio medicinski kao na primer smanjenje osecaja bola u zubima . 

Maje su zvakale smolu koja se naziva čikal a koja dolazi sa drveta zvanog sapodila . 

Smatra se da su to radili kako bi utolili zedj i smanjili osecaj gladi . Asteci su čak imali 

pravila kada je zvakanje čikale u pitanju tako da su je u javnosti mogli koristiti samo 

neudate zene i deca . Čikal je dakle prirodna guma koja se skuplja sa drveta a kada joj 

se dodaju secer i zacini nastaje zvaka . Posto su zvake od čikale postale dostupne 

pojavio se Vilijam Virgli koji ih je ucinio interesantnim sirim narodnim masama . Do

toga je doslo tako sto ih je Virgli poklanjao prilikom prodaje nekih drugih artikala . 

Godine 1893 otvorio je dve fabrike Juice Fruit i Wirgleys Spearmint i ozbiljno nastavio

da radi na promociji zvakacih guma . Glavni oblici zvake podsecaju na mini jastucice 

. Zatim su tu loptaste zvake kao i one u trakama i stapicima . Postoje zvake koje se 

istisnu iz tube kao nasa stara dobra Zvazbuka . Klasicni okus su mentol eukaliptus 

i razno voce . Tokom jedne godine u svetu se konzumira cak 100 . 000 tona zvaka . 

Ako biste bilo koga pitali dali zna za ime Ratomir Ivkovic gotovo je sigurno da odgovor ne bi 

bio potvrdan . A iza tog imena nalazi se jedna velicanstvena karijera coveka koji je za 

generacije sacuvao mnoge vredne prizore i pomogao nam da spoznamo nasu kulturu 

nasledje , istoriju . Ovaj tih covek impresivne karijere preminuo je u Beogradu 1995

godine i u javnosti tada nije bilo mnogo govora o tome . Bile su to godine velikih muka i

malo ko je posvetio paznju vesti da se u vecnost preselio reziser tolikog opusa i opsega 

Jer Ratomir Ivkovic nije snimao popularne igrane filmove vec se posvetio belezenju 

dokumentarnih prizora na filmskoj traci i cuvanju za buducnost prizora koji su bili kljucni

za nas identitet . Zahvaljujuci njegovom naporu i radu mi danas mozemo da vidimo

ogroman broj i da dozivimo ne samo duh kulture naseg naroda vec i atmosferu 

proslih vremena slike tadasnjih dogadjaja , ljude , masine , polja , i zgrade u epohama 

kada se zemlja ubrzano menjala i napredovala . Ostalo je zapamceno da je najpre 

bio novinar drzavne agencije Tanjug odmah po njenom osnivanju 1947 godine a glavni

urednik i sef zurnala Filmske novosti u Beogradu od 1948 do 1952 . Tokom 40 - godisnjeg

rada na filmu bio je autor i reziser preko 120 dokumentarnih filmova televizijskih 

emisija informativnih emisija iz oblasti kulturne istorije . Posebno obimno i sistematicno

bilo je Ivkovicevo filmsko angazovanje na izradi kratkometraznih filmova iz oblasti 

srpske kulturne bastine od oko 50 - tak filmova kao prodor u tada ideoloski nepozeljnu

oblast srpske kulturne istorije . Ratomir Ivkovic dobio je zbog svog istaknutog rada 

mnogo nagrada i priznanja od kojih neka na najprestiznijim svetskim festivalima poput

onih u Veneciji i u Kanu . Posebno je nagradjen od strane UNESKO a dobio je i dva 

odlikovanja orden rada sa srebrnim i zlatnim vencem . Svojim filmovima podstakao je

i druge da krenu sa novim ostvarenjima usred cega je znatno ojacala proizvodnja 

dokumentarnih serija na tadasnjoj Televiziji Beograd .  

Nikada se u Holivudu nije toliko pricalo o Jugoslaviji kao sada . U koncertnim salama , u velikim

restoranima , po klubovima , i privatnim kucama stalno se spominju nasa zemlja i nasa narodna

melodija cijom su melodijom i ritmom svi Amerikanci ocarani . Za to je iskljucivo zasluzan 

kvartet brace Maksimovic cija je pesma najpre osvojila nostalgicna srca nase dijaspore a onda

i najvecih holivudskih zvezda koji im redom izrazavaju svoje divljenje . Ovako su 30 - tih 

godina proslog veka izvestavali dopisnici iz Amerike o cetvorici rodjene brace iz Vrsca koji 

su jugoslovenskim sevdalinkama i drugom popularnom muzikom sa nasih prostora potpuno

neplanirano pokorili Ameriku . Zahvaljujuci Branislavu , Jovanu , Ivanu , i Milanu Jugoslavija

je u to vreme bila moda u Americi . Bilo im je tek 20 - tak godina kada su poceli da pevaju

po Beogradu kako bi zaradili novac za studiranje . Muzika ih je medjutim odvela u druge 

evropske gradove a 1934 godine sasvim slucajno i u Ameriku . Posle jednog nastupa 

u Berlinu ukrcali su se u nemacki brod Bremen koji ih je besplatno prevezao preko 

okeana . Ostalo je istorija kaze Vladimir Pešic priznati kolekcionar ruskih antikviteta i 

slika inace unuk Branislava Maksimovica predvodnika cuvenog kvarteta . Upravo je 

Vladimir malom postavkom u Gradskom muzeju u Vrscu podsetio siru javnost na 

zaboravljenu karijeru ovog muzickog sastava koji je bez dileme napravio najveci 

inostrani uspeh od svih muzicara sa ovih prostora do sada . I zaista su Maksimovici 

dosegli zvezde . U Americi su snimili desetak ploca koje su bile veoma prodavane . 

Pevali su i u nekoliko holivudskih filmova drzali koncerte pred 10 . 000 ljudi a na 

repertoaru imali pesme na osam jezika kako bi zadovoljili svu publiku . Kada su postali

popularni u svakom gradu u kom su imali zakazane nastupe obavezno su odrzali i 

besplatan koncert za nase ljude iz dijaspore ili bi taj novac preusmerili na nasu crkvenu

zajednicu . Čak su u slobodno vreme nastupali i po americkim skolama gde bi prethodno

za ucenike bio odrzan cas o Jugoslaviji . Braca Maksimovic su u Americi nastupala pod 

imenom Beogradski univerzitetski kvartet jer je Amerikancima bilo tesko da izgovaraju 

njihovo prezime . Sva cetvorica svirala su gitaru i pevala .  

Milena Pavlovic Barili se kako kazu u svemu sto je radila u najranijem djetinjstvu predavala 

celim svojim bicem . Majka joj je Srpkinja a otac Italijan i uvek se osecala kao da pripada 

na vise mesta osim sto se kod nas nije dovoljno cenio njen rad kako bi imala za zivot . 

Rodjena je u Pozarevcu 5 . novembra 1909 godine kao jedino dete Danice Pavlovic 

potomkinje najstarije Karađorđeve cerke Save i Bruna Barilija . Bruno je bio italijanski 

kompozitor muzicki kriticar i pesnik od koga je i nasledila razne talente . Njena majka je 

smatrala da govoriti strane jezike otvara prozor u svet te je Milenu koja je vec bila vesta 

sa olovkom upisala da uci i jezike . Ona je vec sa pet godina umela da cita novine i ucila

je dva jezika italijanski i francuski . U monografiji Zene u srpskom slikarstvu pise da je

njena majka imala odlucujuci uticaj na Milenino vaspitanje u detinjstvu a mnogi tvrde 

da je sliku koju danas imamo o Mileni stvorila njena majka sa kojom je imala vrlo 

specifican odnos . Ona je sa majkom jedno vreme zivela u Londonu ali i Parizu a

Parizom su cak kruzile i price da je Milena u incestuoznoj vezi sa svojom majkom sto

je prosirio i izmislio poznati slikar iz Šida Sava Šumanovic .On je kasnije sve to 

demantovao . Kako je Milena studirala slikarstvo u Beogradu i Minhenu normalno bi bilo

da vrlo lako moze naci posao . Ipak u periodu 1930 - tih nijedan grad na nasim prostorima

nije zeleo da je primi da radi kao nastavnica crtanja . U monografiji se tvrdi da je pesnik

Sibe Milicic kupio njenu sliku Andjeli i ona je tada imala novac da kupi kartu do Amerike . 

Milena tamo od 1939 godine pronalazi svoj mir . Radila je reklame za luksuzni brend 

Bonwit Teller za carape Hajens i vrlo posebne slike za parfem Escape . A posle magazine 

Vogue radila je za mnoge magazine kao sto su Charme , Glamour . Milenine modne 

kreacije objavljene u Vogu tokom 1940 i 1941 godine odlikuju se lakocom linija i 

koloristicnom prozracnoscu akvarela . Ceo zivot patila je i bila nesrecno zaljubljena u

u Kubanca Rodriga Gonzalesa a kako ta ljubav nije imala nikakvu buducnost ona se 

krajem 1943 godine udala za dosta mladjeg muskarca . Godine 1944 dok su ona i njen

muz Rodrigo Gonzales jahajuci konje po klizavom putu ona je pala s konja i povredila

kicmu nakon cega je sest meseci lezala u gipsu . Bio je izuzetno pazljiv prema njoj

i navodno su Njujorkom kruzile price da je njen muz biseksualac . Umrla je u svojoj

36 - godini u Njujorku i proslo je nekoliko decenija da bi u svojoj domovini bila konacno

adekvatno vrednovana . Njena smrt se tumacila na vise nacina . Jedni su tvrdili da je 

pad s konja ipak bio uzrok dok su drugi smatrali da je imala srcani udar . Kruze price 

da je Milena bila cak i u sluzbi spijuna a da je za njenu smrt zaduzena neka strana 

tajna sluzba. 

Rane kultni film Srdjana Dragojevica mracna je i bizarna prica o zestokim momcima s ulica

Beograda 90 - tih a u osnovi ima istinitu pricu o dvojici maloletnih kriminalaca tog vremena . 

Pravi Pinki i Švaba bili su Marko Pejkovic Kameni i Mirko Beševic Beša klinci s beogradskog 

asfalta koji su upali u svet Vidimo se u citulji ekipe . Bili su bliski prijatelji ali desilo se da je

Kameni pucao u Bešu . Kasnije kako bi poravnao racune i spasao prijateljstvo trazio je od 

ranjenog druga da mu vrati metak za metak da ispali jednaki broj metaka u njega . Obojica

su preziveli tu noc a njihova ispovest zabelezena je u dokumentarnom serijalu Tragač . 

Dragojevic je cuo pricu i odlucio da na njoj zasnuje scenario . Navodno je izbegavao da 

pogleda reportazu jer nije hteo da previse utice na pricu , podelu uloga i reziju ali ju je 

pogledao kada je film zavrsen . Inace je za glavnu ulogu izabrao Dusana Pekica i to u 

konkurenciji od pet hiljada mladica . Pekic nije imao glumackog iskustva ali cinjenica da 

je imao slicnu zivotnu pricu kao lik Pinkija kojeg je trebalo da glumi bila presudna . Sto 

se tice tandema koji je inspirisao Rane ni oni u najavi nisu imali velike sanse da prezive .

Mirko Bešic Beša ubijen je 2001 godine u zestokom okrsaju s policijom . Imao je 26 

godina i 97 krivicnih dela . Marka Pejkovica je ubio prijatelj u Holandiji .  

S obzirom na danasnji praznik rada 1 . maj podsecamo se na jedan pomalo zaboravljen 

veoma lep beogradski spomenik koji se vec decenijama nalazi na Savskom pristanistu 

onaj podignut u slavu obalskog radnika . Stamen i jak sa tkaninom kape kao da podize 

vetar go do pojasa ozbiljnog i namrstenog lica stoji tako nepomican jedan obalski radnik 

zagledan vecno u Savu . Izgleda kao da se nikada nebi predao stav tela mu je rasiren a

prsa istaknuta . Ovaj radnik prkosi svojoj sudbini . A hrabrost i odvaznost snaga i bliskost

sa tom savskom vodom ono su sto cini ovaj spomenik tako zivim u okruzenju reke . 

Njegovo lice je izuzetno ostro pomalo podseca na beogradskog Pobednika ili druge 

radove cuvenog vajara Ivana Mestrovica u kojima je on naglasavao snagu moc i 

neustasivost . To ne cudi jer autor bronzane skulpture je vajar Radeta Stankovic . 

Ovaj umetnik rodjen 1905 godine u Becu zavrsio je Kraljevsku akademiju za umetnost

i obrt upravo kod profesora Ivana Mestrovica u Zagrebu . Spomenik je posvecen obalskim

radnicima poginulim u Drugom svetskom ratu i svecano je otkriven upravo 1 maja 1952

godine . Prema navodima Nede Kovacevic autorke do sada najobimnijih monografija 

o beogradskim spomenicima model za ovo remek delo bio je do danas nepoznati rvac 

iz epohe kada je pravljen . U razgovoru za Vecernje novosti pre nekoliko godina 

Kovacevic je istakla da je taj rvac bio jedan od deset sinova iz porodice koja je zivela 

na uglu Nusiceve i Kosovske ulice . Zanimljivo je da je ovaj spomenik u jednom trenutku 

pre nekoliko decenija bio u beogradskom zargonu prozvan Veliki Blek prema istoimenom 

junaku veoma popularnog stripa u toj epohi ciji su gorostasni izgled i isklesano lice zaista

delovali identicno beogradskom obalskom radniku .  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Vera Nikolic
• Tetka Bibia
• Tetka Bibia
• Senćanski marcipan
• Sava Stojkov
• Djordje Stanojevic
• Hristifor Crnilovic
• Matija Ambrozic
• Bitka kod Sente
• Bodjos

• Generalna [780]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom