IZ MOJE DUŠE

Zlata Bartl je bila jugoslovenska naučnica. U Zagrebu je diplomirala hemiju, fiziku, matematiku i minerologiju.

Priča kaže da je igrom slučaja, 1955. godine, tokom službenog boravka u Zagrebu, visok sneg mesecima blokirao puteve te Zlata nije mogla da se vrati u rodno Sarajevo. Provodeći vreme u Zagrebu, pokušala je da pronađe posao i prijavila se na oglas za hemijskog tehničara u Podravki. Ubrzo je dobila pozitivan odgovor . Godine 1956. odlazi u Koprivnicu gde započinje istraživački rad. U Podravkinoj laboratoriji nastavlja sa svojim radom, a na njenu inicijativu 1957. počinje proizvodnja dehidratiziranih supa ili, mnogo poznatije, “supa u kesici”.

I ovo je bilo revolucionarni proizvod na ovi prostorima. Zlata je postala cenjena i dobila je mnogobrojne nagrade. Ipak, njeno najveće otkriće usledilo je dve godine kasnije – 1959. nastao je univerzalni začin jelima -“Vegeta”.

Ime jednog on najpoznatijih i najzastupljenijih brendova Jugoslavije prvo je bilo “Vegeta 40”. Reč je bila o jednom od prvih proizvoda izvezenih na svetsko tržište. Tako je 1967. Vegeta prvo stigla u Mađarsku i Rusiju, a vremenom se mogla naći na rafovima prodavnica u preko 40 zemalja sveta.

TV serijal “Male tajne velikih majstora kuhinje”, koji je promovisao “Vegetu” na ovim prostorima emitovan je 1974. godine i postao je vrlo popularan. Zlata je do penzionisanja ostala u “Podravki”. Bila je cenjena i voljena od kolega.

Za svoja otkrića dobila je mnoge nagrade među kojima i Red Danice sa likom Nikole Tesle, koju joj je dodelio predsednik Republike Hrvatske, zatim Zlatnu kunu za životno delo privredne komore, kao i spomenicu Podravke za životno delo.

Umrla je 30. jula 2008. godine u Koprivnici.

Vjeran Miladinović rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu. Majka Tereza je zbog trudnoće izvačena iz škole i jedno vreme je živela u Maksimirskom parku da bi potom bila smeštena u Dom "Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe.

Šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi ga, pred polazak u školu 1965. godine, preuzeo kod sebe u Prokuplje gde je živeo sa novom porodicom.

Sa očevom porodicom Vjeran se posle srednje škole preselio u Beograd i bio je to trenutak koji mu je zauvek promenio život. U glavnom gradu Jugoslavije pronašao je sebi slične i nije mnogo prošlo a počeo je da se šminka i oblači uske farmerke.

U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Tada je počeo da se bavi prostitucijom da bi, u 31. godini života, odlučio da se potpuno transformiše.

I, Merlinka je rođena... . Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Merlinka je bila dobro poznata u kraju i većini ljudi bila je simpatična. Urbana legenda kaže da je slavni reditelj Želimir Žilnik bio očaran njenim talentom, te joj je dao uloge u dva svoja filma - "Beograde, dobro jutro" i "Lijepe žene prolaze kroz grad" da bi 1995. odigrao i glavnu ulogu u sada kultnom ostvarenju "Dupe od mramora". Ovo joj je donelo priličnu slavu i u tom periodu Merlinka je napisala i svoju autobiografiju - "Terezin sin". Vjeran je uskoro objavio i da je Merlinka "otišla u penziju".

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom