IZ MOJE DUŠE

Grof iz Mirijeva

dobojka | 31 Oktobar, 2019 10:01

Teodor Jankovic Mirijevski rodjen je 1741 godine u Sremskoj Kamenici u bogatoj srpskoj 

porodici poreklom iz Mirijeva u okolini Beograda . Kako je jos od malena bio bistro i pametno

dete roditelji su ga poslali na školovanje pa je Jankovic zavrsio filozofiju u Beču i nakon toga

ostao u tom gradu . 18 vek je bio period procvata građanske svesti . U celoj evropi otvarale 

su se skole jednako dostupne svoj deci a ne samo onoj iz povlasćenih polozaja . Polako je 

sazrevala svest da drzava mora da bude ta koja ce se brinuti o obrazovanju buducih 

generacija i omoguciti pristup ucenju pod jednakim uslovima za sve . U takvim uslovima 

pocinje i Jankoviceva aktivnost na reformi skola u Vojvodini koja je bila deo Habzburske

monarhije . Godine 1773 postao je direktor srpskih i rumunskih skola u Banatu . Tri godine

kasnije njegovom zaslugom donet je skolski ustav za pravoslavne skole kojim je reformisano

srpsko i rumunsko skolstvo . Za svoj rad Teodor Jankovic Mirijevski dobio je plemicku titulu

od Austrijske drzave . Teodor Jankovic osnovao je prvo ministarstvo prosvete u Rusiji 

a zbog svojih zasluga je postao clan ruske akademije nauka . I rusi su znali da mu se oduze

dobio je nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Moglievskoj guberniji u Belorusiji . Kao plemic

svom prezimenu je dodao Mirijevski kako bi naglasio svoje poreklo i secanje na porodicu . 

Teodor Jankovic Mirijevski umro je u Petrogradu 1814 godine . Sahranjen je kod crkve

Aleksandra Nevskog .  

Ladislav Posmrče

dobojka | 29 Oktobar, 2019 10:02

Ladislav Posmrče je bio austrijski vojvoda kralj Ugarske i kralj Česke iz dinastije Hamburga

. Svoj strasni nadimak posmrče duguje činjenici da je rodjen posle smrti svog oca Alberta

II Nemačkog i da je tako postao kralj vec u trecem mesecu zivota . Njegova majka Elizabeta

Luksemburska pokusala je da mu sacuva presto iako je vecina plemstva izabrala za kralja 

drugog kandidata kralja Poljske Vladislava III Jagelonca . Sa bebom kraljem se povukla u 

Beč a posle njene smrti o Ladislavu se brinuo austrijski vojvoda i car svetog rimskog 

carstva Fridrih III Habzburski . Kada je Vladislav III stradao u borbi kod Varne 1444 ugarsko

plemstvo je pozvalo Ladislava nazad u zemlju . Kako je Fridrih oklevao da ispuni zahteve 

Mađara Ugarskom je kao kraljevski regent od 1446 do 1452 godine upravljao proslavljeni

vojskovođa i velikas Janos Hunjadi . Tokom Ladislavove vladavine vrhunac borbi sa 

turcima bila je uspesna odbrana Beograda 1456 posle koje je umro Hunjadi . Ladislav je

bio usred priprema za zenidbu sa francuskom princezom Magdalenom Valoa cerkom 

kralja Šarla VII kada je preminuo 23 . novembra 1457 . godine . O njegovoj naprasnoj 

smrti dosta rano su pocele da se ispredaju glasine . Po nekima bio je otrovan . Pojedini

istoricari su smatrali da je umro od kuge . Medjutim ispitivanje skeleta kralja Ladislava 

sprovedena 1987- 88 godine pokazala su da je kralj patio od leukemije . Sahranjen je 

u praskoj katedrali Svetog Vida . Osim nadimka za istoriju nije bio narocito znacajan . 

Posto nije bilo zakonitih naslednika sa njim je izumrla citava jedna grana Habzburske 

dinastije . 

Doktorka iz Ausvica

dobojka | 25 Oktobar, 2019 17:28

Verovatno najpoznatiji lekar montrum koji je svojim eksperimentima nad ljudima dao jednu

potpuno novu dimenziju uzasa tokom drugog svetskog rata bio Jozef Mengele . Ipak on nije

bio jedini . Među lekarima monstrumima bilo je i zena . Jedna od najozloglasenijih bila je

Herta Oberhauzer doktorka iz Ausvica i Ravenzbrika - konc logora narocito upamcenog po

strasnim zlocinima koje su pocinile zene čuvari . Ono po cemu se Herta isticala bili su 

eksperimenti nad zenama kojima je vadila organe cesto dok su jos bile zive . Ispitivala je 

regeneracije organa kao i transplantaciju kostiju . Ipak Herta se nije zaustavila . Ubijala je 

zdravu decu tako sto bi im injekcijama ubrizgala otrove koji cine da osoba umre u roku od 

3 do 5 minuta ali da sve vreme bude svesna . Sprovodila je neke od najjezivijih i bolnijih 

medicinskih eksperimenata sa naglaskom na namerno nanosenje rana logorasima kako bi

simulirala rane koje su nemacki vojnici trpeli u borbi . Herta je bila jedina zena na lekarskim

sudjenjima nacistima u Nirnbergu i osudjena na 20 godina zatvora . Kazna je kasnije smanjena

na 10 godina i ova doktorka je docekala da ponovo ugleda slobodu - pustena je 1952 godine

zbog dobrog vladanja . Šokantno je da je i nakon toga radila kao porodicni lekar u Nemackoj

. Izgubila je dozvolu za rad tek nakon sto ju je prepoznala jedna od zrtava iz logora 1958 

.Medjutim zalila se i ponovo dobija pravo da se bavi medicinom u aprilu 1961 nakon cega

je radila u labaratoriji u institutu Bodelšving . Preminula je u januaru 1978 godine u 

66 godini zivota .  

La Pola

dobojka | 21 Oktobar, 2019 15:31

La Pola kako su je zvali tokom njenog kratkog zivota bila je odvazna ostrog jezika i prkosna. 

Borila se za slobodu svoje zemlje dok se pretvarala da sedi u uglu i šije . Ime Polikarpe 

Salavariete kako su je od miloste zvali bila je revolucionarka borila se za slobodu svoje 

zemlje danasnje Kolumbije od španske kolonijalne vlasti i jedna od prvih pokazala da se 

na zene u spijunskom poslu i te kako moze racunati . Pola je rodjena negde oko 1795 

godine .  Kako njena krstenica nikada nije potvrdjena njeno ime do danas nije poznato 

istoriji . Pretvarajuci se da je krojacica i kucna pomocnica Pola je nudila svoje usluge 

rojalistickim španskim domacinstvima . Pod maskom neuke i priglupe sluzavke imala

je pristup sastancima kolonijalne vlasti gde je skupljala obavestajne podatke i 

prosledjivala je gerilcima . Špijunaza je tekla glatko sve dok dok momak po kome je

La Pola poslala poruku revolucionarima nije uhapsen . Podatci iz pisma su je optuzivali

i odmah je uhapsena . La Pola je osudjena na smrt streljanjem . Pre egzekucije kada

su je izveli pred masu hrabra revolucionarka je odrzala govor zbog koga su morali da

je nadglasavaju bubnjevima . U trenutku smrti imala je samo 25 godina . Zrtva Polikarde

Salavariete nikada nije zaboravljena i inspirisala je revolucionare dugo nakon njene smrti . 

Dan Kolumbijske zene i danas se slavi u čast ove herojine .  

Nikola Skobaljic

dobojka | 15 Oktobar, 2019 13:58

Nikola Skobaljic srpski vlastelin iz 15 veka danas zivi paralelno i u istoriji i legendama 

Leskovackog kraja . U ovom gradu rado ce vam ispricati da je ovog junaka rodila devojka

iz obliznjeg sela a da je zacet tako sto je jela zivu ribu  - skobalja . Reci ce vam jos i da je 

Nikola bio veoma mudar i hrabar da ga turci nikada nebi uhvatili da nije bilo izdaje njegove

kume ali da cak ni onda nije ziv uhvacen vec se na svom konju vinuo u nebesa i legendu. 

Istorijske cinjenice mnogo su prozaicnije . Nikola Skobaljic bio je poslednji vladar Dubocice

 pre konacnog pada pod tursku vlast . Njegova tvrdjava bila je Zeleni grad kod Vucja . 

Skobaljic se protivno naredjenjima despota Đurđa Brankovica da se preda suprostavio

osvajacima i 24 septembra 1454 godine sa vojskom iz Dubocice potukao tursku vojsku

kod Banje na prilazima Novom Brdu . U povlacenju prema svojoj tvrdjavi kod Vucja 

Skobaljic je pruzio otpor ali je 16 novembra 1454 godine na reci Trepanji kod Kisline 

porazen i zarobljen . Jos istog dana zajedno sa stricem nabijen je na kolac i tako je 

ostao upamcen po jos jednom strasnom podatku - kao prvi srbin poznat imenom i 

prezimenom osudjen na tu jezivu kaznu . Ostaci Skobaljevog grada i danas se nalaze na

severnim obroncima planine Kukavice kod Vucja juzno od Leskovca . Predeo je prilicno 

negostoljubiv i neuredjen pa lepotu i velicinu ovog srednjovekovnog utvrdjenja zbog

rastinja retki posetioci i ne mogu da sagledaju .  

Vesnik pobede

dobojka | 11 Oktobar, 2019 18:16

Davne 1913 godine predsednik beogradske opstine Ljuba Davidovic je od vec cuvenog 

vajara Ivana Mestrovica zatrazio da u cast srpske pobede u Balkanskim ratovima izradi

spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu - Terazijama . Prvi svetski rat

i stvaranje nove drzave omeli su Mestrovicev rad pa je do postavljanja spomenika doslo 

tek 1928 godine i to ne na Terazijama vec na Beogradskoj tvrdjavi . Pre toga spomenik je

zestoko kritikovan a dobrom delu javnosti je smetala i cinjenica sto je muskarac kojeg je 

Mestrovic izvajao gol . Čitava ova prica poznata je javnosti i cesto prepricavana a u njenoj

senci obicno ostaju zanemareni neki drugi detalji na primer kako je Ivan Mestrovic zapravo

zamislio da spomenik izgleda i kako je on ustvari trebao da se zove . Nazalost originalni 

Mestrovicevi planovi nisu sacuvani . Poznato je da je model predvidjao monumentalnu 

fontanu precnika od osam metara sa cetiri lava koja bi je krasila i u sredini petostepenim

stubom od pet sest metara - simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima . Na vrhu 

stuba bi stajala statua sa pticom u jednoj ruci i spustenim macem okrenutim nadole . 

u drugoj kao simbol mira i miroljubivosti ali i spremnost da u svakom trenutku reaguje

na napad . Prvobitno citava kompozicija je trebalo da se nazove Vesnik pobede .  Kasnije

je ipak ocigledno Mestrovicevoj ideji koji je voleo drugo ime spomenik nazvan pobednik 

mada se kao jedno od nezvanicnih imena dugo pominjao i Sokolar po cemu bi se 

moglo zakljuciti da je ptica u ruci - soko . U spomeniku olicen je vesnik koji je onih 

velikih dana stvaranje nase drrzave objavio sirom sveta pobedu iz koje je ponikla kraljevina

Srba Hrvata i Slovenaca . Danas oslonjen na svoj mac taj vesnik ponosno se uzdize kao 

gordi cuvar krvlju stecene slobode . Ovaj je spomenik duboki simbol nesalomljive snage

koji u sebi nosi duh naseg plemena jer ce bdijuci nad kapijama grada sluziti kao vecna

opomena da se ne sme i ne moze razbiti ono sto je narodni genije stvorio rekao je 

Kumanudi . Bio je to prvi govor koji su Beogradjani slusali preko megafona .  

Legendarna Mulan

dobojka | 05 Oktobar, 2019 14:35

Hua Mulan bila je legendarna kineska ratnica za koju se veruje da je zivela tokom perioda 

Juzne i severne dinastije tj negde u periodu izmedju 4 i 6 veka . Za razliku od animirane 

junakinje prava Mulan je opisana kao zena koja je u startu bila vesta s oruzjem . Regija u

kojoj je zivela od davnina je bila poznata po kung fu borcima koji su odlicno baratali macem 

pa se veruje i da je Hua Mulan stekla ove vestine kao devojcica . Osim ovoga jahala je konja

i bila odlican strelac . Ipak osnove price o legendarnoj kineskoj ratnici iste su i kao u 

Diznijevom crtacu u njenoj porodici nije bilo muske dece sto je stvorilo problem kada je car

pozvao trupe protiv najezde Mongola . Kako je iz svake porodice jedan clan morao da podje

u bitku to je morao da bude Mulanin otac . Isto kao u Diznijevom filmu Mulan je odlucila

da zauzme ocevo mesto . Bilo joj je 18 godina kada se prikljucila trupama koje su se 

spremale da se suprodstave Mongolima . Naravno u stvarnosti pored nje nisu bili ni 

natprosecno inteligentni konj niti mali crveni zmaj da joj pomognu . Prema legendi Mulan

je u ratu provela 12 godina . Tokom ovog perioda zbog vestine i hrabrosti odlikovana je

cak 12 puta a i napredovala je u vojnoj hijerarhiji i stigla je do visokih činova . Originalna

pesma iz 6 veka zavrsavala se ovde ali je knjiga objavljena u vreme dinastije Ming . 

Ova verzija postala je narocito popularna a jedan od razloga je i cinjenica da se prica

zasniva na ravnopravnosti polova sto je u knjizevnosti onog vremena bila prava retkost . 

Ipak ovaj roman dodao je i delove koji nisu postojali u ranijim legendama o Mulan . 

Ovo se pre svega odnosi na tragican kraj ove junakinje . Naime prema romanu Mulan 

se vratila kuci samo da bi saznala da joj je voljeni otac odavno preminuo i da joj se majka 

preudala . Da stvar bude jos gora ona je bila pozvana da sluzi kao konkubina Hesena Kana

vladara tog regiona . Kako bi izbegla tu sudbinu Mulan je resila da se ubije rekavsi ja sam

devojka . Prosla sam kroz rat i dovoljno ucinila . Sada zelim da budem sa svojim ocem . 

Dakle u stvarnosti nije bilo onog zivela je srecno do kraja zivota .  

Bunari - krhki svedoci proslosti

dobojka | 03 Oktobar, 2019 17:10

Sve manje je bunara . Oni koji su zateceni zasticeni su propisima za slucaj elementarnih 

nepogoda i rata . Garantuje im  se opstanak ali ne i puno odrzavanje . Zaboravilo se da 

su bunari istovremeno i spomenici proslosti koji imaju i svoje folklorne vrednosti . Ne znamo

kako su bunari nekada izgledali . Reč bunar je turska ali ih je bilo i pre svedoci nas stari 

izraz kladenac koji je u vezi sa recju klada , panj odnosno sa praslovenskim kolt sekirom 

odsecena grana i motka , klin , kolac . Veza bunara i odsecenog drveta treba da se odnosi 

na njegovu ogradu ili na podgradjivanje prilikom izrade jame . Sve do skoro za podupiranje 

pri izvodjenju zgrada koristile su se bunarske motke . Bunardzije pripadnici zanata koji 

je gotovo izumro obicno su okoncali rad posto iskopaju i ozidaju jamu . Kucicu sa uredjajem

za zahvatanjem i izvacenje vode pravili su uglavnom drugi . Bunardzijski posao bio je 

tezak pretila je opasnost od obrusavanja prodora vode i peska ali i otrovnih gasova . 

Izrada kucice zahtevala je mastu . Donji deo zvao se santrac bunarska ograda . 

Bio je drven zidan ili betonski odlikovao se tezinom i skromnijom obradom . Gornji deo 

sa kapcima krovicem i ukrasima bio je bogatiji laganiji i sve kitnjastiji prema vrhu . 

Krovic cesto slozen obsiven je limom sa razigranim ornamentom na strehi . Na slemenu 

krovic je nosio jabuku sa kopljem . Kapci su bili od pravilno slozenih proredjenih letava 

najcesce farbanih . Sklop bunara i jame i kucice kao i stepenovanje elementana sadrzi 

sistem koji ne pociva samo konstrukcijskoj logici . Voda i vazduh podzemno i nadzemno 

dubina i visina , tama i svetlost teskoba i lakoca donji svet i nebo u ovom sistemu 

su polarizovani i imaju dublji smisao . Mozda bunari zato imaju privlacnu snagu ne 

kao ukras u dvoristu .  Danas ih ima tu i tamo oronuli su i vise ih ne primecujemo . 

Zato sto su im kucice od trosnog materijala a i zbog nase ravnodusnosti vremenom ce 

od njih ostati samo onaj tmurniji podzemni deo .  

Ivica i Marica

dobojka | 01 Oktobar, 2019 15:13

Pricu o Ivici i Marici zna svako dete na planeti . Braca Grim bavili su se skupljanjem narodnih 

prica i legendi njihovim zapisivanjem . Bajku o Hansel i Gretel u nasem prevodu o Ivici i Marici

objavili su prvi put 1812 godine ali je njeno poreklo mnogo starije . Zena iza lika bezimene 

vestice koja jede decu zapravo se zvala Katrina Šredering i naravno uopste nije bila vestica . 

Rodjena je 1618 godine negde na planini Harc na severu Nemacke . Bila je pekarka prilicno

poznata a specijaliteti su joj bili kolaci i raznorazni slatkisi zbog kojih su je deca iz celog 

sela obozavala . Upravo na jednom od crkvenih okupljanja upoznala je Hansa Metzlera 

u nasem prevodu Ivicu lokalnog pekara koji se odmah ludo zaljubio u nju . Ona mu nije 

uzvratila ljubav ali on nije bio spreman da se preda . Druga verzija price kaze da je 

Hans zapravo samo hteo da ukrade Katrinine recepte i da joj se zbog toga udvarao . 

Besan zbog odbijanja Metzler je javno objavio da je Katrina vestica i da ju je video 

kako vrača đavoli prinosi zrtve u vidu sitnih zivotinja i da je sam ukus njenih kolaca 

sotonino maslo . Nesrecna devojka je uhapsena i mucena kako bi priznala da je vestica 

ali nije poklekla . Kako protiv nje nije bilo dokaza osim Hansovih optuzbi Katrinu su 

na kraju pustili ali ostavljenom momku ni to nije bilo dosta . Hans i njegova sestra 

Gretel su provalili u Katrininu kucu ubili je i njeno telo spalili u peci za pecenje kolaca . 

Brat i sestra su nakon ovoga uhapseni ali kako je rec bila o clanovima ugledne porodice 

uskoro su oslobodjeni . Poznato je da je Hans Metzler umro u Nirnbergu 1660 godine . 

Nekih vek i po kasnije ovu pricu su od lokalnog stanovnistva cula braca Grim 

verovatno zeleci da joj daju romanticni ton koje su imale i druge njihove bajke 

resili su da je izmene pa su okrutne ubice postale nevini malisani a nesrecna i nevina 

devojka vestica koja jede decu .  

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb