IZ MOJE DUŠE

U epizodnoj ulozi stanodavke pojavila se jedini put na filmu velika srpska glumica Žanka Stokic

Zaboravljeni domaci nemi film Gresnica bez greha sniman je u Srbiji davne 1927 . godine i

verovatno je prvi erotski film sniman na ovim prostorima . Film je premijerno prikazan u 

Beogradskoj Kasini 12. aprila 1930 . godine . Reziser i scenarista je Kosta Novakovic. Da bi 

obezbedio potrebna sredstva za snimanje filma Novakovic je prodao svoju drogeriju i potpuno

se posvetio delatnosti Novakovic filma. Autor scenarija i reditelj bio je sam Novakovic on je 

napisao jednostavnu melodramu o devojci Ljubici i njenom vereniku Nikoli koji zive u idilicnom

ambijentu srpskog sela . Nikola odlazi na studije u Beograd a ubrzo za njim po nagovoru 

seoskog ucitelja odlazi i ljubica . 

Na severu Grcke na poluostrvu Halkidiki krije se Sveta Gora - carstvo bez krune drzava bez 

vojske zemlja bez zena bogatstvo bez novca mudrost bez skole kuhinja bez mesa molitva bez 

prestanka veza sa nebesima bez prekida slavopoj Hristu bez umora smrt bez zaljenja kako je 

pisao vladika Nikolaj Velimirovic. Prva zena za koju se zna da je prekrisila stari zakon je 

srpska carica Jelena zena Dusana Silnog . Jelena je dobila dozvolu da uđe na Atos ali kako se

veruje ona nije nogom krocila na tlo svete zemlje vec je nosena . Carica je boravila u palati 

svog muza kraj manastira Sveti Vasilije koji je tada vodom bio odvojen od ostatka Svete Gore.

Znatno kasnije krajem 19 veka zena Britanskog konzula u Atini dobila je dopustenje da ode cak

do Velike Lavre Svetog Atanasija najstarijeg manastira na poluostrvu. 

Sa Svete Gore je 1929 . godine proterana je i miss evrope Grkinja koja je maskirana pokusala

da se iskrca na jedno manastirsko pristaniste. Prica se da je iste godine jedna francuska 

novinarka uspela da cak mesec dana prerusena boravi na Atosu da obiđe svih 20 manastira

i da potom po povratku u Pariz napise knjigu Mesec dana među monasima  

Plavi voz je muzejsko- turisticki voz Zeleznica Srbije koji je predstavljao specijalni voz 

luksuznog tipa koriscenog za potrebe nekadasnjeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita

tokom njegove vladavine. Voz je cinio celinu kojom je omogucen rad i boravak i sve protokolne

obaveze tokom putovanja kako u zemlji tako i u inostranstvu a imao je i posebnu bezbednosnu

zastitu duz trase pruge kojom je saobracao od strane armijskih milicijskih snaga. Enterijer je 

urađen u stilu art dekora i posle vise od pola veka izgled je ostao nepromenjen . Bio je u 

upotrebi od 1946 do 1980 godine. Poslednji put je saobracao kao specijalni voz 5. maja 1980

godine prilikom prenosa Titovog kovcega iz Ljubljane u Beograd . Od 2004. godine ovaj voz je

je prvi put otvoren za širu javnost odnosno za domace i strane turiste . Od tada plavi voz

ima 30 do 40 tura godisnje. Voz je moguce iznajmiti to uglavnom koriste domace i strane

firme .  

Dredovi su univerzalni fenomen i kroz istoriju su ih nosili ljudi razlicitih kultura a ono sto je

danas poznato je da su dredovi jedna od najstarijih frizura koju cine zamrseni pramenovi kose. 

Nekada su se dredovima smatrali pramenovi koji se spontano formiraju rastom kose u duzem

vremenskom periodu bez upotrebe ceslja , cetke , makaza ili britve dok je danas za njihovo 

pravljenje potrebno odvojiti mnogo vremena i strpljenja . Jos sa sigurnoscu ne mozemo reci

odakle su dredovi potekli . Neki ce reci da je iz Afrike , neki iz Indije od boga Šive i njegovih

sljedbenika a prvi arheoloski nalazi o ljudima koji su ih nosili poticu iz Egipta . Najcesce vrste

dredova 

1. heklanje 

2. backcombing tapiranje

3. twist i rip u prevodu uvrni i razdvoj 

Super stvar kod dredova je ta sto ih ne morate sredjivati ali ono sto svakako morate je pranje

i razdvajanje .

Dredove razdvajamo da nam se na glavi nebi napravio jedan veliki dred. Sve sto trebate 

napraviti je da jednom mesecno proverite korenje dredova i da kosu koja je izrasla uputite na

pravi put tj u najblizi dred i to je to

Danas ljudi dredove prave iz raznih razloga . Neki kao nasi preci iz duhovnih razloga a neki

kao modni detalj . Koji god bio vas razlog nijedan nije pogresan i spremite se za divno 

putovanje koje vam spremaju dredovi  

Ada Kale bilo je recno ostrvo na Dunavu poznato pod turskim imenom pod kojim je i otislo u

istoriju. Nalazilo se 4 kilometra nizvodno od Tekije na mestu gde se dunav naglo pod skoro 

pravim uglom skrece ka Kladovu . Dugo 1750 metara a siroko jedva 500 vekovima je bilo 

stratesko mesto oko koga su se otimali osvajaci jer onaj ko je kontrolisao ostrvo kontrolisao je

plovidbu donjim tokom Dunava. Ovde su naime pobegle dahije kada je podignut Prvi srpski 

ustanak . Lokalnom upravitelju Redzep agi se to izgleda nije dopalo jer je dojavio Karađorđu 

i predlozio zajednicku akciju protiv dahija. Karađorđe salje vojvodu Milenka Stojkovica i 27 

njegovih momaka koji zajedno sa 50 Redzep aginih ljudi uspevaju da posle visesatne borbe

savladaju dahije pobiju ih odseku im glave koje odnose veziru u Beograd . To je samo jedna

od prica vezanih za ovo ostrvo cija istorija pocinje u anticko doba kada se zvalo Saan . 

Stanovnistvo ostrva njih oko 800 zivi u miru i slozi svi se pomazu nema kradja kuce se ne

zakljucavaju . Imaju i lokalni fudbalski klub . Sve dok im 1963. godine nije receno da ce 

ostrvo biti potopljeno . Tvrdjava se kamen po kamen rastura i prenosi na ostrvo Šimijan

18 kilometara nizvodno gde se delimicno rekonstruise . Groblje je takodje preseljeno na 

Šimijan . Ostale gradjevine su pre potapanja minirane i srusene da ne bi ometale plovidbu. 

Teatar fest Doboj je kulturna manifestacija Republike Srpske koja za cilj ima popularizaciju 

pozorisne umjetnosti prvenstveno prezentaciju monodrame a odrzava se svake godine u toku 

mjeseca maja  kao jedan od najznacajnijih manifestacija. Ova manifestacija se organizuje 

u poslednjih 18 . godina sto predstavlja izuzetan rad i organizaciju manifestacija ovog tipa . 

Pobjednik 2016 godine je bilo Narodno pozoriste Republike Srpske . Za najbolju glumicu je 

proglasena Natasa Ivancevic za ulogu Ranke iz predstave Sinovi umiru prvi dok je za najboljeg 

glumca proglasen Aleksandar Stojkovic iz iste predstave. Specijalne uloge za glumu su 

dodijeljene Edisu Zilicu iz Tuzlanskog narodnog pozorista kao i Marku Misirace iz narodnog 

pozorista Republike Srpske. Kao i 2016 godine teatar fest se organizovao u centru za 

kulturu i obrazovanje . Godine 2017 od prijavljenih 25 predstava publici se predstavilo

njih sest. Teatar fest je zvanicno otvorila glumica Danica Maksimovic i trajao je od 29 marta 

do 2 juna . Ziri za teatar fest je bio u sastavu kao i 2016 godine Vlado Kerosovic , Jovanka 

Stojcinovic Nikolic i Gordana Vasic  

Na putu od Beceja ka Backoj Topoli na 65 hektara se prostire kompleks Fantast sastavljen od

dvorca malog kaštela kapele svetog Đorđa ergele trkackih konja i parka sa jezerom . Dvorac je u

periodu od 1919 - 1923 sagradio Bogdan Dunđerski velikoposednik i vlasnik 2600 jutara plodne

zemlje izmedju Srbobrana i Beceja . Sagradjen kao mesavina stilova od neogotskih ugaonih kula

do neoklasicnih ulaza . Kompleks Fantast je dobio ime po jednom od 1400 koliko je Dunđerski

posedovao a koji je 1932 kao trogodisnje grlo na beogradskom hipodromu pobedio na sve tri

trke i osvojio sve titule . Dunđerski je preminuo 1943 . godine i sahranjen je u kapeli svetog 

Đorđa . Danas je dvorac Fantast potpuno renoviran i pretvoren u luksuzni hotel sa 12 soba 

dva apartmana i pratecim sadrzajima . Postoji verovanje da svake godine na Preobrazenje 

sveti Stefan Prvovencani dozvoljava Bogdanovoj dusi da na svom konju Inkvizitoru obiđe 

imanje .  

1. Podvodni grad - Kina

Neverovatan podvodni grad zarobljen u vremenu star je 1341 godinu. Šiceng ili Lavlji grad 

smjesten je u oblasti Zejang na istoku Kine. Potopljen je 1959 godine tokom izgradnje 

hidroelektrane na reci Ksinan. 

2. Potopljeni brod - Antarktik

Ovaj jezivi brod je Mar Sem Fim brazilska jahta koja je potonula u blizini uvale Ardli na Antarktiku

Brazilska ekipa pokusala je da snimi dokumentarac ali jaki vetrovi i uzburkano more naterali su

ekipu da napusti brod

3. Plutajuca šuma -Sidnej Australija

Brod SS Airfild je veliki parobrod koji je trebalo da bude demontiran nakon drugog svetskog 

rata u zalivu Houmbus medjutim kada je kompanija zaduzena za rasklapanje prestala da radi

parobrod kao i nekoliko drugih brodova ostali su gde su i bili

4. Morske tvrdjave - Engleska

Tvrdjave su podignute u blizini reka Temze i Mersi u Britaniji kako bi pomogle u odbrani od 

potencijalnih vazdusnih i morskih napada nemaca tokom drugog svetskog rata . 

5. Hotel De Salto - Kolumbija

Hotel De Salto otvoren je 1928 u blizini vodopada Tekvendema za turiste koji su dolazili da se 

dive 157 metara visokom vodopadu . 

6 . Vojna bolnica - Nemacka

Ovaj jezivi prizor dio je velikog bolnickog kompleksa sagradjenog krajem 19. veka u Belicu u

Nemackoj . U ovoj bolnici oporavljao se Adolf Hitler nakon bitke u okrugu Soma u Francuskoj

1916. godine

7. Poslednja kuca na ostrvu Holand - SAD

Ova kuca je bila deo male ali relativno razvijene ostrvske kolonije u SAD-u . Erozija zemljista

ubrzo je smanjivala povrsinu ostrva sve dok i poslednja kuca na ostrvu Holand nije nestala

2010 godine

8. Ostrvo duhova - Japan

Brojni nadimci kao sto su ratni brod i ostrvo duhova najbolje opisuje ostrvo Hašima . Od kraja

19 veka sve do kraja 20 veka ostrvo je bilo naseljeno jer je omogucavalo pristup podvodnim

rudnicima uglja . Ostao je izolovani grad duhova koji oblikom podseca na betonski ratni brod

9. Napustene vikendice - Tajvan

Kucice vanzemaljskog izgleda prvobitno je trebalo da sluze kao vikendice americkih oficira 

koji su sluzili vojsku u Aziji . Lose investicije rezultirale su zatvaranjem mesta 1980 godine

nedugo nakon sto je odmaraliste izgradjeno . Nazalost zgrade su srusene 2010 godine. 

10 . Sjediste komunisticke partije - Bugarska

Spoljasnjost bivse zgrade bugarske komunisticke partije jednako je jeziva kao i njena 

unutrasnjost . Iako je bila arhitektonsko cudo od 1981 do 1991 zgrada u obliku leteceg tanjira

brzo je postala zapustena nakon pada Sovjetskog Saveza . I pored planova da se obnovi 

zgrada je i dalje samo jeziva rusevina.  

Proslo je mesec dana od svakodnevnog okupljanja porodice Dragicevic i gradjana Banjaluke 

za istinu i pravdu za ubijenog Davida Dragicevica . 21- godisnjeg studenta i umetnika iz 

Banjaluke za koga je u ovih mesec dana saznala citava BH pa cak i sire preko okeana . Da je 

istine i zakona u ovom gradu i drzavi za davida bi isti ti ljudi saznali preko njegovih vestina 

umetnosti inovacija . Nazalost svet je postao siromasniji za jedno mlado bice koji bi svojim 

delovanjem na neki nacin promenilo svet . Mozemo li mi promeniti svet . Pitate se kako . 

Tako sto cemo podrzati okupljanje Pravda za davida , vrsiti pritisak na institucije da rade 

ono sto je njihov posao poslati jasnu poruku svima da vise ne smeju da se ubijaju neduzna

deca ove drzave bez da iko odgovara. Mozemo li promeniti svet bar u ovoj drzavi a promeniti

svet neko pametan je rekao mozemo tako sto cemo promeniti sebe. Posto smo svojom 

apatijom nedelovanjem i okretanjem glave doveli do toga da David i mnoga druga deca 

ove drzave budu ubijena red je da sada delujemo i iskupimo se za kukavicluk koji je doveo do

ovih teskih zlocina.  Borba za pravdu i istinu je poslednja sansa da se ovo drustvo promeni. 

Svakodnevna okupljanja na trgu su dokaz da se ovaj grad poceo buditi .Pravda za Davida . 

Stefan Ćukovic iz atletskog kluba Istocno Sarajevo pobjednik je Đurđevdanskih trka u

Doboju na kojima je ucestvovalo nekoliko stotina takmicara . Ćukovic je na stazi dugoj 3. 000 

metara bio ispred Bozidara Vujica iz atletskog kluba Istocno Sarajevo i Vladimira Pejcica iz 

atletskog kluba Doboj koji su zauzeli drugo odnosno trece mjesto . Đurđevdanske trke 23 . po

redu odrzane su u 15 kategorija u muskoj i zenskoj kategoriji . Organizator je atletski klub iz 

Doboja a generalni pokrovitelj je gradonacelnik Doboja 

Baba Anujka nekada poznatija kao Banatska vestica unesrecila je i usmrtila na desetine ljudi 

zahvaljujuci svojoj vodici koja je sadrzala najopasnije otrove kao sto su arsen tatula živa i

misomor . Selo Vladimirovac je pitomo banatsko selo na pola puta izmedju Vrsca i Panceva . 

Anujka je bila poznata kao neko ko je navodno mogao da resi ljubavne probleme , leci bolesti 

spasava muskarce od odlaska u vojsku ali i da po narudzbini ubije . Koliko je bila mocna govori

i podatak da je imala i svoje ucenice ali i sledbenike koji su isli po drugim mestima obigravali oko

nesrecnih porodica i nudili im pomoc baba anujke i njenu cudotvornu vodicu. Te iste porodice su

umesto resenja problema dozivljavale tragedije . Baba anujka je uhapsena nakon sto je svojim 

napitkom otrovala imucnog seljanina zbog cega je pokrenuta ozbiljna istraga koja je pokazala

da je anujka bila sve samo ne obicna vracara. Utvrdjeno je da su zrtve imale velike kolicine 

arsena u sebi sto je bio dovoljan dokaz da anujka bude izvedena pred pancevacki sud i 

osudjena na 15 godina zatvora . Njene sledbenice bile su streljane.  

Argentinsko - španskim filmom Svi znaju dvostrukog iranskog oskarovca Asgxara Farxadija

sa Penelope Kruz i Xavijerom Bardemom u glavnim ulogama svecano pocinje 71 Kanski festival

koji je ove godine sav u znaku promena . Jedna od njih je upravo sam dan otvaranja jer festival

nikada nije bio otvaran u utorak na dan koji prema praznoverju nije pogodan za pocinjane 

poslova . Srpski film Teret Ognjena Glavonica prikazuje se u nezavisnom paralelnom programu

15 dana autora koji ove godine slavi jubilej 50 godina od osnivanja one burne 1968 godine

kada su ga Godar i drustvo zapoceli u znak protesta i solidarnosti sa pariskim studentima

i demonstrantima . Posle sedam decenija ukidaju pres projekcije filmski kriticari i novinari

sada ce moci da gledaju filmove samo tokom zvanicnih vecernjih premijera ili dan posle 

istih . Sve u svemu Kanski festival bice uzavrelo stresno i skupo mesto za zivot i rad. 

Takav je Kan jos uvek najbolji i najznacajniji filmski festival na svetu .  

Široko je rasprostranjen u Srednjoj i Juznoj Americi a manje grupe se mogu naci na 

Karipskim ostrvima . Postoji pet poznatih podvrsta koje se razlikuju po jacini plavog odsjaja

perja. Milerov amazonac muzjak i zenka su tamnozelene boje koja je u predelu obraza i čela

nesto svetlija . Pokoje zuto pero je naznaceno na čelu a zatiljak leđa i deo krila imaju plavkasti

odsjaj. Prednji deo velikih letnjih pera je crven kozni prsten oko ociju je beo a kljun je svetle 

roznate boje pri korenu i gotovo crn pri vrhu . Mlade papige su tamnozelene bez zutih pera na 

čelu a plavkasti odsjaj je naznacen samo na zatiljku . Milerov amazonac papagaj moze ziveti 

i vise od 50 godina . 

Skriven izmedju skupih restorana i hotela nalazi se po tvrdnjama vlasnika najmanji bar na svetu.

Kafic BackDoor 43 pokriva povrsinu od svega 4 kvadratna metra i to zajedno sa toaletom . U 

ovako skucen prostor nije bilo moguce smestiti nijedan sto a i sa stolicama je bilo muke . Za

malim šankom mogu da sede samo tri gosta . Ostali narucuju pice kroz prozorcic i radije stoje na

trotoaru . Bar je od poda do tavanice pokriven drvetom bocama ali i raznovrsnim lekovitim biljem

cvecem prirodnim lekovima i kapima poredjanim na stolicama kao u apoteci  

 U gradskom parku u Doboju uz zvuke gradskog duvackog orkestra sa tradicionalnim 

koracnicama pocelo je obiljezavanje Međunarodnog praznika rada. Poceli su svirati u 5 h i obisli 

su sve delove grada rekao je vodja orkestra Goran Mitrovic . Najstariji clan orkestra Radomir 

Ristic istice da gradjani danas imaju manje osecaja za ovu tradiciju koju grad Doboj neguje od

1920 godine. Duvacki orkestar nastao je u sklopu drustva Soko 1920 godine. Orkestar je dosta 

brzo osposobljen za nastupe na manifestacijama . Od tada  mnogobrojni nastupi duvackog

orkestra uticali su i doprineli obogacivanju sadrzaja kulturno - zabavnog zivota u gradu Doboju 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Tragedija u fabrici Grmeč
• Restoran Trandanfilovic
• Sima Nesic
• Djojleni
• Vandjel Toma
• Kleopatra Karadjordjevic
• Golub Janjic
• Babet Bahmajer
• Miloje Vasic
• Siromasni delovi Beograda

• Generalna [792]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom